Transcript Medjunarodna trgovina-prezentacija

Visoka tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
Seminarski rad
Predmet: Ekonomija
Tema: Međunarodna trgovina
Predmetni nastavnik:
dr Miroslava Petrevska
Student:
Dragana Radojčić 5-13
Uvod
 Međunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom
prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije. U većini
zemalja ona stvara značajan deo BDP-a. Iako se međunarodna trgovina
obavljala tokom dobrog dela istorije čovečanstva ona je tokom poslednjih
nekoliko vekova dobila na ekonomskom, društvenom i političkom značaju.
 Industrijalizacija je unapredila prevoz, globalizacija, miltinacionalne
korporacije imaju značajan uticaj. Rast obima međunarodne trgovine je
osnov procesa globalizacije.
 Međunarodna trgovina je takođe i grana ekonomije, i, zajedno sa
međunarodnim finansijama, čini širu disciplinu poznatu kao međunarodni
ekonomski odnosi.
Pojam međunarodne trgovine
 Na privredni i ekonomski razvoj jedne zemlje, pored unutrasnjih faktora,
snazno uticu i faktori iz međunarodnog ekonomskog okruženja. Eksterni
faktori jače deluju na otvorenu privredu u pravcu strukturnog
prilagođavanja opštim tedencijama razvoja svetske privrede. Kao sto su
promene u relativnim odnosima razvijenosti, u svetskoj trgovini, stepenu
zaduženosti i međunarodnim tokovima kapitala. Kretanja u svetskoj
privredi snažno deluju na srpsku ekonomiju i privredu.
 Međunarodna trgovina povećava produkciju autputa i standard života.
Međunarodni tokovi finansija, inputa, autputa, ljudi i dr. omogućavaju
izvozno-uvozne aktivnosti koje unapređuju svetsku ekonomiju.
Neophodnost međunarodne trgovine i ekonomska korist od
trgovine
 1. Neophodnost međunarodne trgovine. Privrede koje se uključuju u
međunarodne tokove na bazi izvoza i uvoza i veličine GDP koji se
povećava putem međunarodne razmene, postižu značajnu stopu
ekonomskog rasta, dok privrede koje su manje otvorene beleže stagnaciju
ili pad GDP-a, a time i životnog standarda.
 Osim toga, međunarodna trgovina nadoknađuje različitost uslova
proizvodnje, opadanje troškova proizvodnje, mogućnost zadovoljenja
potreba na višem nivou, pogotovo kada je reč o različitim ukusima.
 2. Ekonomska korist od međunarodne trgovine. Ekonomsku korist od
međunarodne trgovine sagledavamo preko realnih primanja stanovništva.
 Dakle, spoljna trgovina omogućava svakoj zemlji da se usmeri na područje
svojih komparativnih prednosti u proizvodnji roba i usluga. Radnici u
svakoj zemlji mogu ostvariti veću količinu potrošnih i proizvodnih dobara
za istu količinu utrošenog rada. Zemlja se specijalizuje za proizvodnju u
područjima komparativnih prednosti i razmenjuje svoju vlastitu
proizvodnju putem spoljne trgovine za dobra i usluge gde nema
komparativne prednosti.
Komparativne prednosti i alternativni troškovi u
međunarodnoj razmeni
 1. Princip komparativnih prednosti. Ovaj princip govori da zemlja može
trgovati čak i ako je apsolutno efikasnija ili više neefikasna u odnosu na
drugu zemlju, tj. i kada ima apsolutne komparativne prednosti i kod jednog
i kod drugog proizvoda, i kada takvih prednosti nema.
 Princip komparativnih prednosti podrazumeva da će se svaka zemlja
specijalizovati za proizvodnju i izvoz onih dobara i usluga koje može
proizvesti uz relativno niže troškove i obrnuto, svaka zemlja će uvoziti ona
dobra i usluge koje proizvodi uz relativno visoke troškove.
 2. Komparativne prednosti i alternativni troškovi. Analizu komparativnih
prednosti proširujemo uz pomoć granice proizvodnih mogućnosti, koja
pokazuje kombinaciju dobara koja se, uz datu tehnologiju i inpute, mogu
proizvesti u jednoj nacionalnoj ekonomiji.
Alternativne teorije međunarodne trgovine
 dopunjuju postojeće teorije i tako daju bolju predstavu o trgovinskim
tokovima među zemljama.
 Ekonomija obima
 Teorija tehnološkog jaza
 Teorija preklapanja tražnje
Osnovna ekonomska obeležja protekcionizma, trgovinske
politike i slobodne trgovine
 Protekcionizam. Protekcionizam nije zdrava ekonomska politika, zato što
samo slobodna trgovina podstiče međunarodnu podelu rada, viši nivo
produktivnosti rada, sniženje troškova, efikasniju proizvodnju i slično, što u
krajnoj instanci, povećava standard u nacionalnoj ekonomiji, i u svetu.
 Trgovinska politika. Trgovinska politika predstavlja vladinu politiku koja
direktno utiče na količinu roba i usluga koje zemlja uvozi ili izvozi.
Najčešće se u okviru trgovinske politike primenjuju carine i uvozne kvote.
 Slobodna trgovina. Slobodna trgovina svakoj ekonomiji sveta omogućava
rast GDP, a time i viši nivo životnog standarda. Ovo najbolje potvrđuje
analiza ponude i tražnje roba i usluga u spoljno trgovinskoj razmeni.
Makroekonomska ravnoteža u otvorenoj ekonomiji i efekti
deficita državnog budžeta
 Ravnoteža u otvorenoj ekonomiji. S obzirom na to, da smo do sada
detaljno analizirali tržište zajmovnih fondova i devizno tržište, nameće se
potreba analize njihovog međuodnosa. Susretali smo se sa varijablama kao
što su: Nacionalna štednja (S), domaće investicije (I), neto – izvoz (NX) i
neto odliv kapitala (NKI), u obliku sledećih identita: S = I; S = I + NKI;
NKI = NX.
 Efekti deficita državnog budžeta na ravnotežu u otvorenoj ekonomiji.
Kada se varijable menjaju, na primer, pri deficitu državnog budžeta, dolazi
do smanjenja ponude zajmovnih sredstava, povećava se kamatna stopa i
istiskuju se investicije u otvorenoj privredi.
Teorija konkurentnih prednosti
 Odbacivanje statističkog prikaza faktora proizvodnje.
 Potenciranje značaja postojećih konkurentnih prednosti nacije.
 Nacionalne ekonomije ne postižu značajne rezultate na međunarodnom
tržištu po osnovu tehnološkog i komercijalnog uspeha u određenim
granama, već, po pravilu, na bazi ostvarenih rezultata u grupi uzajamno
povezanih sektora proizvodnje.
 Razotkrivanje uspeha ili neuspeha nacionalnih ekonomija u ispoljavanju
konkurentskih prednosti pojedinih privrednih grana.
 Konkurentske prednosti nacije nose obeležja dinamičnih promena.
Svetsko tržište, transnacionalne korporacije i globalizacija
 Svetsko tržište i multinacionalne kompanije. Razvoj svetske privrede i
tržišta ostvaruje se globalizacijom. To je proces povećane zavisnosti,
proizvodnje i potrošnje, naročito preko direktnih investicija, odnosno
proizvodnje u inostranstvu.
 Globalizacija. Nova naučno-tehnološka tehnologija sve više razvija
međunarodnu podelu rada, povezujući nacionalne ekonomije u jedinstvenu
celinu preko svetskog tržišta. Tako kretanje novca i kapitala, inputa i
autputa postaje sve značajniji faktor privrednog razvoja.
Međunarodna trgovina i strategija osvajanja novih tržišta
 Savremeni ekonomski razvoj zemalja u razvoju velikim delom je pod
uticajem dosadasnjeg neravnomernog razvoja proizvodnih snaga, u kome
su najvecim delom dosadašnje kolonije predstavljale agrarno sirovinski
privezak razvijenim industrijskim zemljama.
 Brz porast industrijske proizvodnje koji je do sada zapazen u nerazvijenim
privredama, i potrebe brzog daljeg razvijanja na osnovu savremene tehnike
u razvijenim zemljama, sve više zahtevaju izmenu položaja u razvoju i
značaj međunarodne trgovine i za ove nerazvijene zemlje i za svetsku
ekonomiju uopšte.
Zaključak
 Pored neospornih pozitivnih posledica nastanka i razvoja svetskog trzista,
za razvoj nacionalne ekonomije i poboljšanje međunarodne razmene, treba
imati u vidu da su svetski kapitalistički sistem i svetsko tržište stvorili
ogromnu neravnotežu u svetskoj privredi.
 Navedena i slična sagledavanja pokazuju da su dosadašnji razvoj svetskog
tržišta i međunarodne podele rada doveli do velikih disproporcija u svetskoj
privredi, koje su postale kočnica daljeg uspešnijeg razvoja u svetu uopšte.
 Neophodno je ostvariti i odgovarajući nivo produktivnosti i intezivnosti
nacionalnih radova, kako bi se otklonili uslovi eksploatacije nerazvijenih
od strane razvijenih zemalja, odnosno “gubljenje” značajnog dela
nacionalnog dohotka nerazvijenih zemalja na svetskom tržištu.