Transcript 1-2

prvi kolokvijum




13. aprila
Za sve osim za smer računovodstva
Oni će imati
20. aprila
5. Poglavlje – HOS teorema
Hekšer-Olin(Samjuelsonova)
teorema
1977 Nobelova
nagrada
Tj. “za njihov pionirski
doprinos teoriji
međunarodne razmene
i međunarodnog
kretanja kapitala”
Bertil Ohlin
(1899-1979)
University of Stockholm
Eli F Heckscher
(1879-1952)
teorema
Zemlja će izvoziti robu u čijoj proizvodnji
intenzivno koristi svoj obilan
proizvodni faktor,
a uvoziće proizvod u čijoj
proizvodnji koristi svoj relativno
oskudan (i skup) faktor
proizvodnje.
pretpostavke
1. 2 zemlje - dva proizvoda - dva faktora proizvodnje (rad i
kapital).
2. Obe zemlje koriste istu tehnologiju
3. Proizvod X je radno intenzivan, a proizvod Y je kapitalno
intenzivan.
4. konstantna ekonomija obima u obe zemlje.
5. nepotpuna specijalizacija
6. Ukusi su identični
7. savršena konkurencija na tržištima proizvoda i tržištima faktora.
8. savršena mobilnost faktora, ali nema faktorske mobilnosti
9. Ne postoje transportni troškovi, carine, ili druge barijere
10. Svi resursi su potpuno uposleni
11. Međunarodna razmena je uravnotežena.
FAKTORSKA …


INTENZIVNOST
RASPOLOZIVOST
KOME MERIMO FAKTORSKU
INTENZIVNOST?
A.
B.
C.
D.
PROIZVODU
ZEMLJI
KONKURENCIJI?
SVIMA NJIMA
Ako se…
za 1X zahteva 1K i 4R
 1Y zahteva 2K i 2R
Onda imamo

za 1X zahteva 3K i 12R
 1Y zahteva 2K i 2R
Onda imamo
X
Y
ZEMLJA 1
K R K/R
1 4 1/4
2 2 1
ZEMLJA 2
K R

X
Y
3
2
12 1/4
2 1
Primetimo da nije važna apsolutna količina kapitala i rada
Obilnost

Postoje dva načina da se definiše
obilnost faktora.
– u izrazima fizičkih jedinica

Izražavamo kao (TK/TR)- ukupan kapital i
ukupan rad
– u izrazima relativnih cena faktora

PK/PR.
Kako to da...



Zemlja 2 može imati manje kapitala od
Zemlje 1 a da ipak bude zemlja sa obiljem
kapitala?
Tako što TK/TR za Zemlju 2 veće od TK/TR
za Zemlju 1.
ono što je važno nije apsolutna količina
kapitala i rada, već odnos količine kapitala
prema količini rada.
Drugi način izražavanja
obilnosti







A koji je bio prvi?
Količine
A drugi
Cene.
Koje cene?
Relativne.
Čega?
Ako su kamatne stope u
Zemlji 1 niže nego u Zemlji 2
A.
B.
C.
D.
Zemlja 1 je K- intenzivna
Zemlja 1 je K-obilna
Nemamo dovoljno informacija
Zemlja 1 je L-obilna
Da li je Zemlja 1 je K-obilna
prema obe definicije?
Prema prvoj TK/TL je
a.
b.
c.
d.
veće od nule
Veće od 1
manje od 1
veće nego u Zemlji 2

Prema drugoj
definiciji, r/w je onda
a. veće od nule
b. veće od 1
c. manje od 1
d. manje nego u Zemlji 2
Na koji način HO teorija
predstavlja proširenje



Umesto da pretpostavlja njihovo
postojanje
Ona objašnjava komparativne
prednosti
Čime?
mehanizam
•razlike u relativnim cenama
proizvoda
•i razlike u relativnim cenama
faktora
•prevode se u razlike apsolutnih
cena proizvoda i faktora
•ova razlika u apsolutnim cenama
predstavlja neposredan uzrok
razmene.
Raspodela dohotka
Ako zemlja 1 ima
kompratinvu prednost u robi
X a Zemlja 2 u robi y, onda
a.
b.
c.
d.
(Px/Py)1
(Px/Py)1
(Px/Py)1
(Px/Py)1
>(Px/Py)2 u autarkiji
=(Px/Py)2 u autarkiji
=(Px/Py)2 nakon razmene
<(Px/Py)2 nakon razmene
Zemlja ima dva faktora,
kvalifikovan i nekvalifikovan
rad, kojim i obiluje. U
razmeni,
a.
b.
c.
d.
Jednakost raste
Nejednakost raste
Nejednakost ostaje ista
Ponderi obe vrste rada rastu
Primer paradoksa




Srbija izvozi radno intenzivne
proizvode
SAD uvozi radno intenzivne proizvode
Meksiko uvozi kapitalno inteznizvne
proizvode
Gabon izvozi radno intenzivne
prozvode
Nacrtajte dva kordinatna
sistema, jedan za Zemlju
1 i drugi za Zemlju 2

na kojima se na horizontalnim osama
meri rad, a na vertikalnim osama
kapital.

(a) Prikažite pravim linijama koje
polaze iz koordinatnog
početka da je, u odsustvu trgovine,
K/R veće za proizvod Y nego za
proizvod X u obe zemlje i da je K/R
veće u Zemlji 2 nego u
Zemlji 1 kod oba proizvoda
Kako se zovu ove linije?
Izokvanta
b) Šta se dešava sa nagibom linija koji
mere K/R za svaki proizvod u Zemlji 2
ako r/w raste u Zemlji 2 usled
međunarodne trgovine?




U Zemlji 1 raste r,
K/R raste
?
Ne, pada!
(c) Šta se dešava sa nagibom linija koji
meri K/R u Zemlji 1 ako r/w opada u
Zemlji 1 usled međunarodne trgovine?
• U Zemlji 1 raste w
• dakle, napuštamo
rad
•K/R raste
(d) Uzimajući u obzir rezultate
delova b i c, da li

međunarodna trgovina povećava ili smanjuje razliku u K/R u
proizvodnji svakog proizvoda u dve zemlje u poređenju sa
situacijom pre otvaranja razmene?
2. Bez gledanja u tekst,


(a) Nacrtajte sliku sličnu Slici 5.4 koja
pokazuje tačku ravnoteže u svakoj
zemlji u stanju autarkije
i tačku proizvodnje i potrošnje u
svakoj zemlji u uslovima postojanja
trgovine.
Pozivajući se na sliku iz dela a, objasnite
šta određuje komparativne prednosti svake
zemlje.

Komparativne prednosti određuju
razlike u raspoloživosti proizvodnih
faktora pošto su ukusi identični
Zašto dve zemlje u odsustvu
razmene troše različite količine dva
proizvoda ali kad počne razmena
troše iste iste količine?


Cene pre razmene
Cene posle razmene su iste, i
potrošnja
Polazeći od granica proizvodnje za Zemlju 1 i
Zemlju 2 koje su prikazane na Slici 5.4, grafički
pokažite da će, čak i uz male razlike u ukusima u
dve zemlje, Zemlja 1 nastaviti da ima komparativnu
prednost za proizvod X.
Pokažite grafički da je za dovoljno različite
ukuse u dve zemlje pojmljiva neutralizacija
razlika u njihovim faktorskim raspoloživostima i
da vodi do jednakih relativnih cena proizvoda u
dve zemlje u odsustvu trgovine.
U zemlji 1
Kapitalno
dobro Y
nije na
ceni, tj.
potrošnja
je mala
U zemlji 2
radno
intenzivnio
dobro X
nije na
ceni
1. H-O model proširuje
klasičnu teoriju tako što:





a. Daje objašnjenje osnove
komparativnih prednosti
b. Ispituje efekte razmene na
faktorske cene
c. Sve ovo je tačno
d. Ni a ni b nisu tačni odgovori
2. Šta nije pretpostavka H-O
modela




a.
b.
c.
d.
Ista tehnologija u obe zemlje
Konstantni prinosi
Puna specijalizacija
Jednaki ukusi
3. Sa istom tehnologijom,
zemlje će imati isti K/R u
proizvodnji ako su:





a.
b.
c.
d.
Faktorske cene iste
Ukusi isti
Proizvodne funkcije iste
Sve navedeno je tačno
4. Kaže se da je roba Y
K-intenzivna u odnosu na robu
X kada se:




a. Više K koristi u proizvodnji Y nego
u proizvodnji X
b. Manje R koristi u proizvodnji Y
nego u proizvodnji X
c. Manje je R/K u proizvodnji Y nego
u proizvodnji X
d. Veće je K/R u proizvodnji X nego u
proizvodnji Y
5. Kada w/r pada, R/K





a.
b.
c.
d.
Pada, u oba sektora
Raste, u proizvodnji obe robe
Nije jednoznačno određeno
Ne menja se
6. Za zemlju se kaže da
relativno obiluje kapitalom ako
ima:






a.
b.
c.
d.
Veću apsolutnu količinu K
Manju apsolutnu količinu L
Veću stopu R/K
Manju stopu r/w
7. Razlika u relativnim robnim
cenama može nastati usled razlika
u:




a. Tehnologiji
b. Raspoloživosti faktora
c. Ukusima
d. Svemu navedenom
8. U H-O modelu, međunarodna
razmena se uglavnom zasniva na
razlikama u :




a.
b.
c.
d.
Tehnologiji
Raspoloživosti resursa
Ekonomiji obima
ukusima
9. Prema H-O modelu, razmenja
smanjuje međunarodne razlike u:




a. Relativnim, ali ne u apsolutnim
faktorskim cenama
b. Apsolutnim, ali ne u relativnim
faktorskim cenama
c. I relativnim i apsolutnim faktorskim
cenama
d. Ni relativnim ni apsolutnim
faktorskim cenama
10. Prema H-O modelu,
međunarodna razmena će :





a. Smanjiti međunarodne razlike u
per capita dohocima
b. Povećati međunarodne razlike u
per capita dohocima
c. Može bilo povećati, bilo smanjiti
međunarodne razlike u per capita
dohocima
d. Dovesti do potpune specijalizacije
11. H-O model je model opšte
ravnoteže jer razmatra :






a.
b.
c.
d.
Proizvodnju u obe zemlje
Potrošnju u obe zemlje
Razmenu između dve zemlje
Sve navedeno je tačno
12. H-O model je pojednostavljeni
slučaj modela opšte ravnoteže jer
razmatra:







a. . Proizvodnju u dve zemlje
b. Potrošnju u dve zemlje
c. Razmenu između dve zemlje
d. Sve navedeno je tačno
13. Paradoks Leontijeva odnosi se na
empirijski nalaz da u SAD




a. Uvozni supstituti imaju veću
kapitalnu intenzivnost od izvoza
b. Uvoz ima veću kapitalnu
intenzivnost od izvoza
c. Izvoz imai veću R-intenzivnost od
uvoza
d. Izvoz ima veću K-intenzivnost od
uvoznih supstituta
14. Na osnovu empirijskih
studija zaključujemo da H-O
teoriju:





a. Treba odbaciti
b. Treba prihvatiti bez ograničenja
c. Treba prihvatiti uz dodatna
objašnjenja
d. Ne treba se iznašnjavati
eksplicitno
15. Da bi došlo do faktorske
reverzibilnosti, robe moraju :




a. Da imaju dovoljno različitu
elastičnost supstitucije proizvodnih
faktora
b. Isti koeficijent K/R
c. Tehnološki fiksirane faktorske
proporcije
d. Istu elastičnost supstitucije faktora
1-1
1. Međunaronda ekonomija proučava :
*a. Mikroekonomske aspekte
međunarodne razmene
b. Makroekonomske aspekte
međunarodne razomene
c. Makroekonomiju otvorene privrede,
odnosno međunarodne finansije
d. Sve ovo nabrojano je tačno
1-2
2 Šta je istinito u vezi međunarodne
ekonomije?
a. To je relativno nova oblast
b. To je relativno stara oblast
c. Najveći broj osnivača nisu bili
ekonomisti
d. Ništa od toga nije istina
1-3
3. Međunarodna razmena najvažnija
je za životni standard:
a. SAD
b. Švajcarske
c. Nemačke
d. Engleske

1-4
4. Međuzavisnost u razmeni:
a. Raste
b. Pada
c. Ostaje ista
d. Ne može se reći
1-5 Gruba mera međuzavisnosti u
razmeni je:
a.
b.
c.
d.
Broj stanovnika
Udeo stanovnika u BDP
Udeo izvoza i uvoza u BDP
Sve zajedno: to je kompozitni indeks
2-1
1. Merkantilisti NISU zastupali:
a. Slobodnu trgovinu
b. Izvozne podsticaje
c. Uvozne restrikcije
d. Akumulaciju zlata
2-2
2. Prema Adamu Smitu, međunarodna
razmena bazirana je na:
a. Apsolutnim prednostima
b. Komparativnim prednostima
c. I apsolutnim i komparativnim
prednostima
d. Ni na apsolutnim ni na komparativnim
prednostima
2-3
3. Koji se deo razmene bazira na
apsolutnim prednostima?
a. Čitava razmena
b. most
c. Deo
d. Nema toga više u savremenom svetu
2-4
4. Roba u kojoj zemlja ima najmanju
apsolutnu slabost (zaostajanje) je
roba u kojoj zemlja ima:
a. Apsolutnu prednost
b. Apsolutnu slabost
c. Komparativnu slabost
d. Komparativnu prednost
2-5
5. Ako imamo dve zemlje (A i B), dve
robe (X i Y), onda će zemlja A imati
komparativnu prednost u robi X, onda
zemlja 2 ima
a. Apsolutnu prednost u robi Y
b. Apsolutnu slabost u robi Y
c. Komparativnu slabost u robi Y
d. Komparativnu prednost u robi Y
3-1
1. Proizvodni blok je konkavan u odnosu
na koordinatni početak i pokazuje da
u zemlji vladaju rastući oportunitetni
troškovi u proizvodnji :
a. Samo robe X
b. Samo robe Y
c. Obe robe
d. Nijedne robe
3-2
2. Granična stopa transformacije je:
a. Količina Y koje se zemlja mora odreći
da bi proizvela dodatnu jedinicu X
b. Oportunitetni trošak X
c. Apsolutna vrednost nagiba u tački
proizvodnje
d. Sve navedeno

3-3
u odnosu na dobit od specijalizacije
dobit od razmene uvek je:
a. Veća
b. Manja
c. Jednaka
d. Ne može se reći dok ne dobijemo još
informacija

3-4
4. Društvene krive indiferencije:
a. Su negativnog nagiba
b. Su konveksne prema koordinatnom
početku
c. Ne smeju da se seku
d. Sve je ovo tačno
4-2





Kriva izvozne ponude pokazuje:
a. Izvoznu ponudu
b. Uvoznu tražnju
c. Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu
partnera
d. Izvoznu ponudu zemlje 1 i uvoznu
ponudu zemlje 2 za nekim proizvodom
4-3





4.
na
a.
B.
c.
d.
Kriva izvozne ponude nagnuta je
osu koja meri
Uvoznu robu
Izvoznu robu
Obe robe
Nerazmenljivo dobro
Ako raste tražnja za
uvoznim dobrom:





a. Odnosi razmene ostaju isti
b. Odnosi razmene se pogoršavaju
c. Odnosi razmene se poboljšavaju u
susednoj zemlji
d. Nemamo jednoznačan rezultat
Pogoršanje odnosa razmene
utiče na blagostanje tako
što ga:





a. Smanjuje
b. Povećava
c. Ne menja
d. Sve navedeno
Ovaj rezultat može da nastane i
zbog rasta produktivnosti
1-1
1. Međunaronda ekonomija proučava :
*a. Mikroekonomske aspekte
međunarodne razmene
b. Makroekonomske aspekte
međunarodne razomene
c. Makroekonomiju otvorene privrede,
odnosno međunarodne finansije
d. Sve ovo nabrojano je tačno
1-2
2 Šta je istinito u vezi međunarodne
ekonomije?
a. To je relativno nova oblast
b. To je relativno stara oblast
c. Najveći broj osnivača nisu bili
ekonomisti
d. Ništa od toga nije istina
1-3
3. Međunarodna razmena najvažnija
je za životni standard:
a. SAD
b. Švajcarske
c. Nemačke
d. Engleske

1-4
4. Međuzavisnost u razmeni:
a. Raste
b. Pada
c. Ostaje ista
d. Ne može se reći
1-5
5.
a.
b.
c.
d.
Gruba mera međuzavisnosti u
razmeni je:
Broj stanovnika
Udeo stanovnika u BDP
Udeo izvoza i uvoza u BDP
Sve zajedno: to je kompozitni indeks
2-1
1. Merkantilisti NISU zastupali:
a. Slobodnu trgovinu
b. Izvozne podsticaje
c. Uvozne restrikcije
d. Akumulaciju zlata
2-2
2. Prema Adamu Smitu, međunarodna
razmena bazirana je na:
a. Apsolutnim prednostima
b. Komparativnim prednostima
c. I apsolutnim i komparativnim
prednostima
d. Ni na apsolutnim ni na komparativnim
prednostima
2-3
3. Koji se deo razmene bazira na
apsolutnim prednostima?
a. Čitava razmena
b. most
c. Deo
d. Nema toga više u savremenom svetu
2-4
4. Roba u kojoj zemlja ima najmanju
apsolutnu slabost (zaostajanje) je
roba u kojoj zemlja ima:
a. Apsolutnu prednost
b. Apsolutnu slabost
c. Komparativnu slabost
d. Komparativnu prednost
2-5
5. Ako imamo dve zemlje (A i B), dve
robe (X i Y), onda će zemlja A imati
komparativnu prednost u robi X, onda
zemlja 2 ima
a. Apsolutnu prednost u robi Y
b. Apsolutnu slabost u robi Y
c. Komparativnu slabost u robi Y
d. Komparativnu prednost u robi Y
3-1
1. Proizvodni blok je konkavan u odnosu
na koordinatni početak i pokazuje da
u zemlji vladaju rastući oportunitetni
troškovi u proizvodnji :
a. Samo robe X
b. Samo robe Y
c. Obe robe
d. Nijedne robe
3-2
2. Granična stoa transformacije je:
a. Količina Y koje se zemlja mora odreći
da bi proizvela dodatnu jedinicu X
b. Oportunitetni trošak X
c. Apsolutna vrednost nagiba u tački
proizvodnje
d. Sve navedeno

3-3
u odnosu na dobit od specijalizacije
dobit od razmene uvek je:
a. Veća
b. Manja
c. Jednaka
d. Ne može se reći dok ne dobijemo još
informacija

3-4
4. Društvene krive indiferencije:
a. Su negativnog nagiba
b. Su konveksne prema koordinatnom
početku
c. Ne smeju da se seku
d. Sve je ovo tačno
4-2





Kriva izvozne ponude pokazuje:
a. Izvoznu ponudu
b. Uvoznu tražnju
c. Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu
partnera
d. Izvoznu ponudu zemlje 1 i uvoznu
ponudu zemlje 2 za nekim proizvodom
4-3





4.
na
a.
B.
c.
d.
Kriva izvozne ponude nagnuta je
osu koja meri
Uvoznu robu
Izvoznu robu
Obe robe
Nerazmenljivo dobro