Transcript Document
merkantilisti • Merkantilisti su verovali da zemlja može da ostvaruje dobitke od međunarodne trgovine jedino na račun drugih zemalja. • Moja zarada – vaš gubitak Obavezno - box 2.2 – Merkantilizam je živ i zdrav – 18. februar – NY times – Svuda - država može da ima dobit od trgovine samo na uštrb drugih država – Dakle: treba ostvarivati suficit ili deficit? Adam Smit • indirektni dokaz o korisnosti razmene • Ukoliko jedna država – ništa ne dobija – ili gubi, – ona će jednostavno odbiti da razmenjuje. Smit – apsolutne prednosti • Ako se razmena vrši u odnosu 6Ž:6P • SAD ostvaruje dobit od 2P - tj. štedi ½ časa radnog vremena • I može jedino da razmenjuje 6Ž za 4P Ako su odnosi razmene 6Ž:6P 6 30 opšta formula 4P < 6Ž < 30P, ukupna dobit: 26P SAD – štedi 2P, tj 30 minuta UK – štedi 24P, tj. 24:5h ～ 5h! to je 30P (6x5P) minus 6P=24P Adam Smit Rikardo 5 Primer Advokat kuca dva puta brže od svoje sekretarice • 100USD na sat advokatske usluge • 10 USD na sat kucanje • Advokat će biti na stvarnom gubitku od 80USD za svaki sat kucanja!!! • Razlog ovome je u tome što bi on uštedeo 20USD (pošto kuca dva puta brže od sekretarice) ali bi ostao bez zarade od 100USD u advokaturi Izuzetak od zakona komparativnih prednosti 3 Granice isplativosti 4P < 6Ž < 12P Zadatak sa ispita Ako za 1 sad rada zemlja A može da proizvede 4 jedinice robe X ili 4 jedinice robeY a zemlja B ima kapacitet za 1X ili za 4Y (rad je jedini input), a razmena se obavlja u odnosu 4X: 4Y, onda u razmeni zemlja ____ dobija ___jedinica robe ____. Zemlja A 4 1 Zemlja B 4 4 Granice isplativosti 4P < 4Ž < 16P Zašto je ovde cena 2/3? Komparativne prednosti u prisustvu novca • kako je moguće da manje efikasna zemlja može da izvozi bilo šta? • nadnice moraju biti niže u manje efikasnoj zemlji • To jest da cena platna bude niža u … • UK Dolarske cene žita i platna Nadnica SAD – 6$/h UK - 1￡/h kurs 2$=1￡ 6$: 6$: 1￡=2$x1=2 1￡=2$ x1/2=1 ako bi devizni kurs bio 1£ = 1$ 6$: 6$: 1￡=1$x1=1 1￡=1$ x1/2=1/2 1,00$ 0.50$ SAD nema šta da proda dok dolar ne depresira! ako bi devizni kurs bio 1£ = 3$ 6$: 6$: 1￡=3$x1=3 1￡=3$ x1/2=3/2 3,00$ 1,50US$ UK nema šta da proda dok funta ne depresira! Teorija oportunitetnih troškova • zakon komparativnih troškova. • troškovi proizvodnje neke robe jednaki su troškovima neke druge robe od koje se mora odustati • Zašto? • da bi se oslobodili resursi Kad se uvede oportunitetni trošak proizvodnju možemo varirati Bitno!!!!! Tražnja ne utiče ni na koji način na određivanje relativnih cena. Razlika u relativnim cenama predstavlja odraz njihovih komparativnih prednosti Velika zemlja –žito se prodaje po ceni 1ž=2/3P • ČITAVU DOBIT PRISVAJA UK!!!!! jedno moguće pitanje • Zbog čega SAD ne otmu čitavo izvozno tržište od UK • U granama u kojima imaju troškovnu prednost? • nisu homogenI – npr automobili nisu identični sa britanskim automobilima. • Nacrtajte crtež sličan Slici 2.2 koji prikazuje da je sada UK mala zemlja, upola manja od one koja je prikazana na desnom delu Slike 2.2., koja trguje sa Sjedinjenim Državama dajući 20P za 30Ž po ceni PŽ/PP = 2/3. Kako je potvrđen rikardijanski model • A) pozitivna relacija između relativne produktivnosti i odnosa izvoza SAD i UK trećim zemljama, • B) negativna relacija između relativnih jediničnih troškova rada i relativnog izvoza Japana i SAD u treće zemlje. Granica proizvodnih mogućnosti Opet negativan nagib, ali više nije prava 3 stvari treba zapamtiti! 1. GST – predstavlja samo drugo ime za oportunitetni trošak proizvodnje X 2. određena je nagibom granice proizvodnje u tački proizvodnje. 3. apsolutna vrednost se gleda Društvene krive indiferencije krive su negativno nagnute mapa indiferencije je gusta – ima ∞ mnogo krivih svaka zemlja povećanje potrošnje X “plaća” smanjenjem potrošnje Y Kako mogu da se seku? • Tj isto zadovoljenje se ostvaruje na dva različita nivoa zadovoljenjenja • To znači da isto zadovoljenje nije isto • Uvodimo princip kompenzacije. – da bismo bili sigurni da je došlo do poboljšanja u smislu Pareta • zemlja će biti na dobitku od razmene ako dobitnicima bude bolje čak i pošto je gubitnicima u potpunosti nadoknađen (kompenziran) pretrpljeni gubitak. Revealed comparative advantage - RCA • • • • X - izvoz i- zemlja J- roba n – grupa zemalja Osnova i dobit od razmene u intervalu 1/4<1<4 Razmenjujući 60 X za 60Y sa Zemljom 2 (videti trougao razmene BCE), posredstvom razmene Zemlja 1 je na dobitku 20X i 20Y, isto i Zemlja 2 Bilo koja druga relativna cena ne može da opstane jer bi razmena neuravnotežena – nejednaki trouglovi Ravnoteža se pravi iterativno • ravnotežna relativna cena određena je putem pokušaja i grešaka • pokušava se sa različitim relativnim cenama sve dok se ne pronađe takva cena za koju je razmena uravnotežena Najbliži primer potpune specijalizacije u proizvodnji i razmeni jedne zemlje jeste Kuvajt 4. Poglavlje - Tražnja i ponuda, krive relativne ponude i odnosi razmene Kriva relativne ponude (kriva recipročne tražnje) Izmislili su i uveli u međunarodnu ekonomiju Alfred Maršal (Alfred Marshall) i Isidro Edžvort (Ysidro Edgeworth), dvojica britanskih ekonomista na prelomu dvadesetog veka. Kriva relativne ponude (offer curve – supply curve) pokazuje koju količinu uvoznog proizvoda ona trazi, a za koji je spremna da da ponudi određenu količinu svog izvoznog proizvoda. Šta pokazuje kriva relativne ponude? • Ona nam pokazuje koliko traži proizvoda X • da bi htela da izvozi različite količine proizvoda Y. Ravnotežne relativne cene proizvoda uz razmenu • Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za Pf = ½, guraće PX/PY naviše. • onda Zemlja 1 nudi više proizvoda X • Pomera se naviše duž krive • dok će Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju Isto smo pre, na 2 grafikona Opšta i parcijalna ravnoteža Na koji način je kriva relativne ponude jedne zemlje slična: • (a) krivoj tražnje? • (b) krivoj ponude? • (c) Na koji način je kriva relativne ponude jedne zemlje različita od uobičajenih krivih tražnje i ponude odgovor a) kako je kriva relativne ponude slična krivoj tražnje? • pokazuje uvoznu tražnju zemlje 2 b) kako je kriva relativne ponude slična krivoj ponude? • pokazuje izvoznu ponudu zemlje 1 c) Po čemu se razlikuje od krive tražnje? • Klasične krive ponude pokazuju koliko TRAŽI NOVCA, a ovde je RECIPROČNA TRAŽNJA – koliko ROBE traži Parcijalna ravnoteža u izvozu robe X Izvodimo ponudu iz Ponuda Zemlje 1 Tražnja Zemlje 2 Izvodimo uvoznu tražnju Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za PF= ½, guraće PX/PY naviše. Kada se to dogodi, Zemlja 1 će će se pomeriti naviše dok će Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju za proizvodom X (tj., Zemlja 2 će se pomeriti niz svoju krivu rel. ponude). N Izvozna ponuda OC Uvozna tražnja CN zadatak 2. Ako je relativna cena proizvoda X iznad ravnotežne cene a. b. c. d. Višak uvozne tražnje prevazilazi višak izvozne ponude Manja je uvozna tražnja od izvozne ponude Relativna cena proizvoda X će pasti Sve je tačno N Izvozna ponuda OC Uvozna tražnja CN Izvođenje krive indiferentnosti trgovine (TI) TROŠI “Obična” kriva indiferencije PROIZVODI RAZMENJUJE Da bi dostigao krivu indiferetnosti III zajednice blok proizvodnje mora da se pomera naviše Formalno izvođenje S PROIZVODI TROŠI E RAZMENJUJE TROŠI PROIZVODI E’ TROŠIO E TROŠI0 70*80-60*50= 5600-3000=2600 60*100-80*42.5= 6000-3400=2600 E’ Dva pitanja • dva važna pitanja ostala su uglavnom bez odgovora u radovima Smita, Rikarda i Mila. • Otkud razlike u relativnim cenama • Šta se dešava sa zaradama nakon razmene teorema Zemlja će izvoziti robu u čijoj proizvodnji intenzivno koristi svoj obilan proizvodni faktor, a uvoziće proizvod u čijoj proizvodnji koristi svoj relativno oskudan (i skup) faktor proizvodnje. KOME MERIMO FAKTORSKU INTENZIVNOST? A. B. C. D. PROIZVODU ZEMLJI KONKURENCIJI? SVIMA NJIMA Kako to da... • Zemlja 2 može imati manje kapitala od Zemlje 1 a da ipak bude zemlja sa obiljem kapitala? • Tako što TK/TR za Zemlju 2 veće od TK/TR za Zemlju 1. • ono što je važno nije apsolutna količina kapitala i rada, već odnos količine kapitala prema količini rada. Ako su kamatne stope u Zemlji 1 niže nego u Zemlji 2 A. B. C. D. Zemlja 1 je K- intenzivna Zemlja 1 je K-obilna Nemamo dovoljno informacija Zemlja 1 je L-obilna Dakle, • Da ponovimo, ono što određuje da li je jedna zemlja K obilna ili ne • nisu apsolutne vrednosti r, • već je to r/w. Da li je Zemlja 1 je K-obilna prema obe definicije? Prema prvoj TK/TL je a. b. c. d. veće od nule Veće od 1 manje od 1 veće nego u Zemlji 2 Prema drugoj definiciji, r/w je onda a. veće od nule b. veće od 1 c. manje od 1 d. manje nego u Zemlji 2 Na koji način HO teorija predstavlja proširenje • • • Umesto da pretpostavlja njihovo postojanje Ona objašnjava komparativne prednosti Čime? mehanizam •razlike u relativnim cenama proizvoda •i razlike u relativnim cenama faktora •prevode se u razlike apsolutnih cena proizvoda i faktora •ova razlika u apsolutnim cenama predstavlja neposredan uzrok razmene. Raspodela dohotka Ako zemlja 1 ima kompratinvu prednost u robi X a Zemlja 2 u robi y, onda a. b. c. d. (Px/Py)1 >(Px/Py)2 u autarkiji (Px/Py)1 =(Px/Py)2 u autarkiji (Px/Py)1 =(Px/Py)2 nakon razmene (Px/Py)1 <(Px/Py)2 nakon razmene Zemlja ima dva faktora, kvalifikovan i nekvalifikovan rad, kojim i obiluje. U razmeni, a. b. c. d. Jednakost raste Nejednakost raste Nejednakost ostaje ista Ponderi obe vrste rada rastu Primer paradoksa • Kina uvozi radno intenzivne proizvode • SAD uvozi radno intenzivne proizvode • Meksiko uvozi kapitalno inteznizvne proizvode • Sve navedeno 6. Ekonomija obima, nesavršena konkurencija i međunarodna trgovina slabljenje većine pretpostavki ne osporava H–O teoriju • Osim za 2 pretpostavke • o konstantnim prinosima • O istim tehnologijama Tako da imamo pitanje Razmena postoji čak i ako zemlje imaju iste a. Resurse b. Ukuse c. Tehnologiju d. Sve nabrojano e. Ništa od ovoga nije tačno Ako postoje rastući prinosi, inače - ne 0 Rastući prinosi • Šta to znači? – ako se svi inputi dupliraju, onda je autput – više nego dupliran. • Kako nastaju? – Rastući prinosi mogu nastati zbog podele rada i specijalizacije. Je li to realistično? • Da. • Antvajler (Antweiler) i Trefler (Trefler) (2002) dobili su rezultat da jedna trećina svih industrija ima rastuće prinose. Da nacrtamo... • Ako se za dve zemlje pretpostavi da su identične u svakom pogledu, • onda za obe zemlje možemo da upotrebimo istu linijiu proizvodnje i • jedinstvenu mapu indiferentnosti. u autarkiji ravnotežna tačka A nestabilna u smislu da ukoliko se, iz bilo kog razloga, Zemlja 1 pomera po svojoj granici proizvodnje udesno od tačke A, relativna cena X (nagib granice proizvodnje) će opasti i nastaviti da pada sve dok Zemlja 1 ne postane potpuno specijalizovana za proizvodnju X Kakve su cene pre razmene? • A posle razmene? • Šta se ovde promenilo? • Proizvod x postaje sve jeftiniji u zemlji 1 • A cena na tržištu ostaje ista A kakav je efekat na dobit? • na taj način svaka zemlja ima dobitak od 20X i 20Y. • u autarkiji ravnotežna tačka A nestabilna • ukoliko se iz bilo kog razloga, Zemlja 1 pomera po svojoj granici proizvodnje udesno od tačke A • relativna cena X (nagib granice proizvodnje) će opasti i nastaviti da pada sve dok • Zemlja 1 ne postane potpuno specijalizovana za proizvodnju X DAKLE, TO NIJE KRETANJE DUŽ PA • NEGO JE PROMENA NAGIBA Mora se razjasniti još nekoliko stvari 1. potpuno je svejedno koja će zemlja specijalizovati za koju proizvodnju 2. dve zemlje ne moraju da budu identične u svakom pogledu • Treće, ako se nastave rastući prinosi to će dovesti do monopola ili oligopola Ekonomija obima ili rastući prinosi – eksterni efekti Ekonomija obima - smanjenje prosečnih troškova u uslovima kada se autput firme povećava. Eksterni efekti, sa druge strane, odnose se na smanjenje prosečnih troškova svake firme usled rasta autputa čitave industrije Ko je dobitnik u ovoj razmeni • korisna je za potrošače zbog šireg varijeteta nekog proizvoda i to po nižim cenama, • A kako je to moguće? • Skinuli su carine! Šta sada znamo? Otkriven je novi uzrok razmene • Za komparativne prednosti važi – razmena će biti veća što su veće razlike među zemljama u faktorskoj raspoloživosti, • Za intraindustrijsku trgovinu - sve je veća razmena što su privrede sličnije veličine i sličnije faktorske intenzivnosti • interindustrijska trgovina odražava prirodne komparativne prednosti • dok intraindustrijska trgovina odražava stečene komparativne prednosti izgleda da je nema toliko suprotnosti između intraindustrijske i H–O teorije Na primer, uvoz kompjutera u SAD iz Meksika može • u stvari da sadrži i reeksport iz Meksika kompjuterskih čipova koje su u SAD napravili visokokvalifikovani radnici, • kao i izvoz ostalog manje kvalifikovanog rada u Meksiku koji je sadržan u kompjuteru. merenje gde X i M predstavljaju, respektivno, vrednost izvoza i uvoza neke industrije ili grupe proizvoda, INTERPRETACIJA • Vrednost T kreće se u rasponu od 0 do 1. • T = 0 je kada zemlja izvozi ili uvozi samo dati proizvod • T = 1 (tj., intraindustrijska trgovina je maksimalna). • Globalni, ili kombinovani, ponderisani prosek za T za sve industrije u svih 10 zemalja iznosio je 0,48. Problem • ozbiljni nedostaci kod korišćenja indeksa T u merenju stepena intraindustrijske trgovine. • vrednosti T zavisi od toga koliko široko definišemo neku industriju ili grupu proizvoda. • Konkretno, što je šira definicija jedne grane, to će veća biti vrednost indeksa T. Formalni model intraindustrijske trgovine Monopolistička konkurencija je oblik organizacjie tržišta • na kome postoji mnogo firmi • koje prodaju diferencirani proizvod • i na koja je lako ući ili izaći ako žele da povećaju prodaju • firme moraju da snižavaju cenu • Granični prihod firme (GPD) leži ispod krive tražnje (D), • pa je GPD < P. Prosečni troškovi opadaju • firma je suočena i sa rastućim prinosima u proizvodnji pa je kriva prosečnih troškova (PT) takođe nagnuta • prema dole • (tj., PT • opadaju • sa porastom • autputa). Proizvodnja i cene u monopolističkoj konkurenciji Za firmu je najbolji nivo autputa 3 jedinice i dat je tačkom E u kojoj se krive GPD i GT seku Za manji nivo autputa, GPD veći od GT pa se firmi isplati da povećava autput. najbolji nivo autputa (Q) je 3 jedinice. Onda će cena biti 4US$, Nema ekonomskog profita (tj., ona u dugom roku zarađuje samo normalne prinose od investicija). Proizvodnja i cene u monopolističkoj konkurenciji zaključak • Kada su proizvodi diferencirani • imamo i inter- i intraindustrijsku trgovinu. • Što su zemlje manje,manji je i značaj interindustrijske trgovine u odnosu na intraindustrijsku trgovinu, i obratno što je veći broj firmi, to je udeo svake firme u autputu industrije manji pa će svaka firma imati veće prosečne troškove proizvodnje. Porast tržišta, ili ukupne prodaje industrije, povećava prodaju svake firme, i snižava prosečne troškove proizvodnje svake firme. Sve firme prodaju po istoj ce čak i kada su njihovi proizvo diferencirani. Tačka - sada sve firme TačkaH E’ imaju gubitke, neke firme će Korist za potrošače izlaziti industrije sve dok se kako iz zbog nižih cena, netako dostigne i zbogdugoročna šireg ravnoteža u tački E. spektra proizvoda. Ako Zemlja 1 poseduje relativno obilan rad a proizvod X je R – intenzivan • Ukoliko su proizvodi X i Y homogeni, – Zemlja 1 će izvoziti proizvod X i uvoziti proizvod Y, – Zemlja 2 će izvoziti proizvod Y a uvoziti proizvod X, – Kako to zahteva Hekšer–Olinova teorija. ukoliko postoje razni varijeteti proizvoda X i Y (tj., proizvodi X i •Y Zemlja su diferencirani), 1 će izvoziti proizvod X (ovo je HOS), • ali će takođe uvoziti neke varijetete proizvoda X • i izvoziti neke varijetete proizvoda Y (ovo je intraindustrijska trgovina koja je zasnovana na diferencijaciji proizvoda i ekonomiji obima). Evo kako to ide po fazama Primeri proizvoda koji izgleda da prolaze kroz ovakve cikluse • • • • Radio aparati, nerđajući čelik, žileti, TV prijemnici i poluprovodnici. • DA li se životni ciklus skraćuje ili produžava? • Kome to stvara nevolje? • Na ovom mestu veoma je prikladna stara izreka da „Sjedinjene Države moraju trčati sve brže i brže jednostavno zbog toga da bi izbegle da padnu na začelje.” Pa kako ih onda niko ne prestiže? • stalno izbacujući nove proizvode i tehnologije, Sjedinjene Države su rangirane kao najkonkurentnija privreda u svetu Transportni troškovi • dva načina analize transportnih troškova. • analiza opšte ravnoteže • analiza parcijalne ravnoteže – U njoj se devizni kurs – Nivo dohotka i sve ostalo zadržava • na konstantnom nivou, izuzev količine proizvedenih, potrošenih i razmenjenih proizvoda • koji su predmet analize. Ovo je pokazano na Slici 6.5. • Sa transportnim troškovima od 2$, u Zemlji 1 je PX = 7$ u Zemlji 2 je PX = 9 Za PX = 7$, Zemlja 1 će proizvoditi 70X, trošiti 30X i izvoziti 40X. Za PX = 9$, Zemlja 2 će proizvoditi 30X, uvoziti 40X i trošiti 70X. Poglavlje 7 Privredni rast i razmena Do sada smo već imali dve dinamičke teorije • O tehnološkom jazu • skicirao Pozner (Posner) 1961 – privremeni monopol • O životnom ciklusu proizvoda • komparativna prednost se pomera iz zemlje koja ga je prvobitno uvela u manje razvijene zemlje koje imaju relativno jeftin rad. • • Stiv Džobs: “ovi se poslovi u Ameriku neće vratiti” Ipad bi koštao 1500 umesto 700 dolara Kada se faktori udvostruče imamo Raste samo K Raste samo R Uravnoteženi rast Udvostručenje jednog faktora • Kada se samo R udvostručuje, granica proizvodnje pomera se više duž X ose koja meri R – intenzivan proizvod. • Ukoliko se samo K udvostručuje, granica proizvodnje se pomera duž Y ose koja meri K – intenzivan proizvod. Mora li se sve udvostručiti? • Primetimo da kada se X udvostručuje, maksimalan autput proizvoda X se ne udvostručuje (tj., raste sa 140X na svega 275X). Da bi se X udvostručilo, oba faktora, i R i K, moraju se udvostručiti. • Analogno, kada se udvostručuje samo K, maksimalan autput proizvoda Y je manje nego udvostručen • (sa 70Y na 130Y). A dohodak? – w ne raste ako raste R • Masa dohotka će da raste, svakako • ali • Ukoliko samo R raste • K/R će opasti • pa će opasti produktivnost R, • Kao i prinosi na R • pada i realan dohodak po stanovniku. • Sa druge strane, ukoliko raste samo raspoloživost K (ili K raste brže nego R), • K/R će porasti • pa će porasti produktivnost R, • A isto tako i prinosi na R • i realan dohodak po stanovniku. • Dakle, raste i dohodak p.c. i masa dohotka Ovo je gradivo 3. godine • Ako raste samo R • Dohodak per capita pada • Ali... • To daje šanse rastu kapitala da povećava ukupni dohodak • No, ispada da dohodak per capita nikada ne raste • Osim ako uključimo ... • Tehnički progres Teorema Ripčinjskog Porast raspoloživosti jednog faktora izaziva 1. iznadpoporcionalni rast autputa proizvoda koji se intenzivno koristi 2. i smanjuje autput drugog proizvoda. teorema Porast raspoloživosti jednog faktora izaziva iznadpoporcionalni rast autputa proizvoda koji se intenzivno koristi i smanjuje autput drugog proizvoda. dokaz 1.Da bi cene proizvoda ostale nepromenjene sa porastom jednog faktora proizvodnje 2.cene faktora (tj, w i r) moraju da ostanu konstantne. 3.Ali to može jedino ako K/R i produktivnost R i K takođe ostanu konstantni Ako w, r i K/R moraju da ostanu isti • Jedini način je da autput proizvoda (K – intenzivan proizvod) opadne • Tako se oslobađa dovoljno K (uz nešto R) da bi se apsorbovao čitav prirast R u proizvodnji X (R – intenzivan proizvod). • Na taj način X raste • Y pada • uz iste cene oba proizvoda. Efekat pojačanja • autput X raste u većoj proporciji nego što je poraslo R – jer je deo R i K ... ... prebačen iz proizvodnje Y u X Dakle • Maksimalni autput se više nego udvostručuje • Ravnotežni autput podleže efektu pojačanja Do sada smo pričali o rastu faktora... • A pravo pitanje jeste tehnički progres!!! • Svaki tehnički progres (nezavisno od tipa) smanjuje količinu R i K • Neutralan • radno štedni • kapitalno štedni tip The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1972 "for their pioneering contributions to general economic equilibrium theory and welfare theory“ “za pionirski doprinos teoriji opšte ravoteže i teoriji blagostanja” John R. Hicks 1/2 of the prize Kenneth J. Arrow 1/2 of the prize Pet zakonomernosti – empirijske regularnosti 1. Bronzana medalja pripada radu – zaposlenost pada kada je merimo u časovima Output-rad (Y/L) u tri zemlje 30 Zakonomernost broj 1: output per capita i kapitalna intenzivnost permanentno rastu Output per Hour (1990 $) USA UK 20 Japan 10 0 1820 1870 1890 1913 1929 1938 1950 1973 1992 80 (K/L) u tri zemlje Capital per Hour (1990 $) USA 60 Japan 40 UK 20 0 1820 1870 1890 1913 1929 1938 1950 1973 1992 • Zakonomernost broj 2: K i Y se trkaju za zlatnu medalju, a onda (K/Y) ne pokazuje stematski trend pokazuje se da je to samo približno tačno. Pa ipak, iako kapitalni koeficijent baš i nije konstantan, ovde svakako nema onakvih stabilnih i nedvosmislenih povećanja koja smo videli kod Zakonomernosti br. 1. Table 3.2 Source: Maddison (1995) • Zakonomernost broj 3: satnice stalno rastu • ključno obeležje procesa rasta predstavlja dramatičan pad u broju radnih časova po zaposlenom AverageAverage hourly earnings & the CPI hourly earnings & the CPI, 1964-2004 250 Hourly earnings in 2004 dollars Wage ($ per hour) 18 16 200 14 12 10 150 Average hourly earnings (nominal) 100 8 6 4 2 Consumer Price Index 0 1964 1968 1972 1976 1980 1984 1988 1992 1996 2000 2004 50 0 CPI (1982-84=100) 20 Плате у Србији, 1987-2007 децембар '90 - 752 DEM 800 јануар '07 - 603 DEM 700 600 децембар '93 - 21 DEM 500 400 октобар '00 - 97 DEM 300 200 100 0 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 Zakonomernost broj 4: profitna stopa nema trend Dohodak od svojine nad kapitalom raste jedino zato što stok kapitala raste. Korporativni profit kao % BDP Novi fenomen - CEO Zakonomernost broj 5: učešća rada i kapitala u BDP nemaju trend Već je pokazano da dohoci od rada i od kapitala sekularno rastu. Ispostavlja se da i oni sami rastu po približno istoj stopi, tako da raspodela ukupnog dohotka (BDP) ostaje relativno stabilna. • Trenutno to u Americi osporavaju • Tvrde da udeo L u raspodeli opada • dokaz Radno štedni tehnički progres • Primetimo da se dati autput sada može proizvesti sa manje jedinica K i R , ali uz veće K/R. • povećava produktivnost K proporcionalno više nego produktivnost R. • Kao rezultat toga, R se zamenjuje sa K • K/R raste, uz nepromenjen odnos w/r. • Pošto je upotrebljeno više K po jedinici R, ovaj tip tehničkog progresa naziva se radno štednim. Efekat rasta na blagostanje: slučaj male zemlje • Protrgovinski rast proizvodnje – autput izvoznog proizvoda raste više nego autput uvoznog proizvoda • U suprotnom slučaju on je antitrgovinski ili neutralan . U malo verovatnom slučaju, kada su i proizvodnja i potrošnja neutralne, trgovina raste po istoj stopi kao i autput. • ukoliko autput izvoznog proizvoda raste više nego domaći autput uvoznog proizvoda, to je protrgovinska prozvodnja Kakvo je stanje u Srbiji? Proizvodnja Potrošnja – domaća potrošnja uvoznog proizvoda raste više nego domaća potrošnja izvoznog proizvoda, to je protrgovinska potrošnja ukoliko Kakvo je stanje u Srbiji? Proizvodnja – protrgovinska Potrošnja – protrgovinska Prema tome, pristup nužno mora biti taksativan (tj., u obliku „ako je u pitanju ovaj slučaj, onda je ovo rezultat”). Rezultat - sve što možemo da učinimo jeste da donosimo pojedinačne zaključke!!! granica potrošnje Zemlje 1 je prava linija PM koja je tangenta na novu proširenu granicu proizvodnje u tački M. rast autputa je protrgovinski. - autput proizvoda X (izvozni roizvod Zemlje 1) povećan dok je autput proizvoda Y smanjen, potrošnja proizvoda Y (uvozni proizvod Zemlje 1) povećala proporcionalno više nego potrošnja proizvoda X (tj., tačka Z nalazi se ulevo od zraka koji polazi iz koordinatnog početka i prolazi kroz tačku E), rast potrošnje je takođe protrgovinski. pre rasta, Zemlja 1 razmenjuje 60X za 60Y, uz PX/PY = PB = 1. Uz slobodnu trgovinu, a posle rasta, Zemlja 1 razmenjuje 150X za 150Y, uz PX/PY = PB = 1. Da li je ovoj zemlji bolje sada ili pre razmene? Gore joj je jer su se njena radna snaga (i stanovništvo) duplirali dok je njena ukupna potrošnja manje nego udvostručena Primetimo da je Zemlji 1 gore posle rasta jer se njena radna snaga (i stanovništvo) duplirala dok je njena ukupna potrošnja manje nego udvostručena (uporedite tačku Z sa 120X i 160Y posle rasta, sa tačkom E sa 70X i 80Y pre rasta) Efekat rasta na blagostanje: velika zemlja • odnosi se na promenu autputa po radniku (ili pojedincu) do koga dolazi usled ekonomskog rasta. • Pozitivan efekat na blagostanje poboljšava odnose razmene. • Loše za blagostanje! • zašto? • U velikoj zemlji rezultat još gori!!!! efekat na blagostanje i efekat na odnose razmene • ako se samo R udvostruči u Zemlji 1, to teži da smanji blagostanje Zemlje 1. • ovaj tip rasta teži da poveća obim razmene Zemlje 1 • Odnosi razmene Zemlje 1 teže da opadnu. • Prema tome, iz oba razloga blagostanje Zemlje 1 će opasti. Ukoliko samo R raste pada i realan dohodak po stanovniku. Masa dohotka će da raste, svakako Osiromašujući rast odnosi razmene mogu toliko da se pogoršaju da dovode do opadanja blagostanja zemlje. Do osiromašujućeg rasta u Zemlji 1 će najverovatnije doći kada • (a) rast povećava izvoz uz nepromenjene odnose razmene – smanjuje prinos obilnog faktora; • (b) Zemlja 1 je toliko velika da će pokušaj povećanja njenog izvoza izazvati pogoršanje njenih odnosa razmene; • (c) dohodna elastičnost tražnje za izvoznim proizvodom mala • (d) Zemlja 1 zavisi od razmene što pogoršava odnose razmene i smanjuje blagostanje 1. Polazeći od granice proizvodnje Zemlje 2 pre rasta iz prethodnih poglavlja, nacrtajte novu granicu proizvodnje Zemlje 2 koja pokazuje: • (a) Udvostručenu količinu i kapitala i rada koja stoji na raspolaganju Zemlji 2. • (b) Udvostručenu količinu samo kapitala. • (c) Udvostručenu količinu samo rada. nacrtajte novu granicu proizvodnje Zemlje 2 koja pokazuje: 2(K, L), 2K, 2L nacrtajte novu granicu proizvodnje Zemlje 2 koja prikazuje teoremu Ribčinjskog za udvostručenu količinu kapitala. • Nacrtajte granicu proizvodnje Zemlje 2 koja prikazuje neutralan tehnički progres koji udvostručuje produktivnost rada i kapitala u proizvodnji: (a) Oba proizvoda, i X i Y. (b) Samo proizvoda X. (c) Samo proizvoda Y. neutralan tehnički progres koji udvostručuje produktivnost rada i kapitala u proizvodnji: (a) Oba proizvoda, i X i Y. (b) Samo proizvoda X. (c) Samo proizvoda Y. Rast faktora – teh. progres Ripčinjski Za Zemlju 2 nacrtajte sliku koja je analogna gornjem delu Slike 7.4 pod sledećim pretpostavkama: • Udvostručuje se samo količina kapitala u Zemlji 2. • Uz slobodnu trgovinu, ravnotežne relativne cene su PX/PY = 1.