Poglavlje 10 Ekonomska integracija: carinske unije i zone slobodne trgovine

   

Zajedničko tržište

– EU, dozvoljava slobodno kretanje rada i kapitala

Ekonomska unija

– ujednačava FISKALNU i monetarnu

politiku

Primer potpune ekonomske unije predstavljaju Sjedinjene Države.

Nepotpuna - Beneluks

bescarinske zone ili slobodne ekonomske zone



osnovane sa ciljem privlačenja stranih investicija

 tako što dozvoljavaju upotrebu sirovinskih materijala i intermedijarnih proizvoda bez carinskih dažbina.

Prednosti i šteta

  Dolaze investitori Povećava se zaposlenost u tim sektorima   Da Srbija postane bescarinska zona Crna Gora, takodje Ne plaćaju se porezi Ne razvija se obrazovanje

Statički efekti formiranja carinske unije

 mere se preko – stvaranja trgovine – preusmeravanja trgovine.

Stvaranje trgovine

  kada se domaća proizvodnja zamenjuje uvozom iz zemlje -članice. to dovodi do porasta blagostanja SVIH zemalja članica

RENTA - AGJC = 15 Transfer od proizvodjaca – potrosacima Gubitak potrošačevog viška – ABHG =60 Gubitak blagostanja od carine - CJM = 5 +BHN = 10 postaje NETO DOBITAK OD CARINSKE UNIJE Carina – nestaje

preusmeravanje trgovine

 

dolazi kada je uvoz jeftinije robe

– izvan carinske unije

zamenjen skupljim uvozom

– iz zemlje članice carinske unije

Transferisano potrošačima u vidu niže cene

NETO DOBITAK SUMA TROUGLOVA – POVRSINA PRAVOUGAONIKA

preusmeravanje trgovine smanjuje blagostanje jer pomera proizvodnju od efikasnijih proizvođača koji se nalaze izvan carinske unije ka manje efikasnim proizvođačima unutar unije.

Ako su linije položenije tj.

   Tako je verovatnija situacija da čak i carinska unija koja preusmerava trgovinu dovodi do dobitaka na blagostanju zemalja koje uniju formiraju!!!

Carinska unija koja preusmerava trgovinu ima za posledicu i stvaranje trgovine i

preusmeravanje trgovine pa zato može dovesti do porasta ili do pada blagostanja članica unije, zavisno od snage ove dve suprotstavljene sile. Može se očekivati da blagostanje zemalja koje nisu članice opadne jer njihovi ekonomski resursi mogu biti upotrebljeni jedino na manje efikasan način od načina na koji su bili upotrebljeni pre nego što je od njih preusmerena trgovina.

dok carinska unija koja stvara trgovinu vodi jedino stvaranju trgovine i jednoznačno povećava blagostanje kako zemalja članica tako i onih koje to nisu, carinska unija koja preusmerava trgovinu vodi i do stvaranja trgovine i do njenog preusmeravanja, pa može povećati ili smanjiti blagostanje zemalja članica (i dovodi do smanjenja blagostanja ostatka sveta).

  što su ravnije (elastičnije) DX i SX i što su bliže S3 i S1, to je veća suma osenčenih površina trouglova I manja je površina osenčenog pravougaonika

POSTO I STVARA I PREUSMERAVA TRGOVINU, ovaj proces može povećati ili smanjiti blagostanje zemalja članica i dovodi do smanjenja blagostanja ostatka sveta

Merenje pokazalo

•

statički uticajina blagostanje

•

usled formiranja Evropske Unije

• •

dali su iznenađujuće male neto statičke dobitke blagostanja

•

(u rasponu od 1 do 2 procenta BDP).

Teorija drugog najboljeg rešenja

   opšti princip - poznat kao teorija drugog najboljeg rešenja Ima specijalni slučaj - teoriju carinskih unija pre Vinerovog rada iz 1950 vladalo uverenje da će svaki pomak ka slobodnijoj trgovini takođe povećati i blagostanje.

 Onda bi carinska unija povećavala – blagostanje članica unije – i zemalja koje nisu njene članice  Ali carinska unija će povećati ili smanjiti blagostanje članica i ostatka sveta - zavisno od okolnosti

Kada dovodi do boljitka?

1 . Što su bile veće barijere unutar unije 2. Što su niže barijere sa ostalim zemljama 3. Što je veći broj zemalja i što je njihova veličina veća.

4. Što su privrede zemalja članica više konkurentne, 5. Što su članice carinske unije geografski bliže. 6. Što je veća razmena pre stvaranja carinske unije između potencijalnih članica unije.

  EU imala je više uspeha nego EFTA- razlozi 3,4,5,6 GB,Austrija,Danska, Norveška, Portugalija, Švedska i Švajcarska

Dinamičke koristi od carinskih unija

1.

2.

3.

4.

Povećana konkurencija ekonomija obima podsticaji za investicije Bolje korišćenje resursa   dinamički dobici pet do šest puta veći od statičkih dobitaka.

To bi bilo drugo najbolje rešenje. A prvo?

 da jednostrano eliminiše sve barijere trgovini.  To je uradila Estonija

Dakle,

 pristupanje carinskoj uniji zbog statičkih i dinamičkih koristi koje ona pruža samo je drugo najbolje rešenje  Možda bi za jednu zemlju najbolja politika bila da jednostrano eliminiše sve barijere trgovini.

 Zašto - možda?

Velika zemlja ima problem

    Sigurna korist od povećanja efikasnosti Mora biti odmerena nasuprot gubitaka blagostanja Od pogoršavanja njihovih odnosa razmene.

Plus – politički teško zbog interesnih grupa

S ovim je povezano i pitanje da li regionalni sporazumi unapređuju ili unazađuju slobodnu međunarodnu trgovinu.

Koristi Meksika od NAFTA – očekivanja i ishodi

Ekonomska integracija u Centralnoj i Istočnoj Evropi i bivšim sovjetskim republikama

         SEV Bugarska, Čehoslovačka, Istočna Nemačka, Mađarska, Poljska, Rumunija Plus Mongolija,Kuba, Severna Koreja i Vijetnam priključile se kasnije.

zadaci

 

*u autarkiji se roba X proizvodi

– Zemlja A 10$, – Zemlja B 8$ – Zemlja C 6$. Ukoliko Zemlja A uvede nediskriminatornu ad valorem kako se menja razmena?

carinu od 100 procenata na svoj uvoz proizvoda X iz Zemlje B i Zemlje C,

    

Ukoliko Zemlja A zatim formira carinsku uniju sa Zemljom B

da li će Zemlja A – Sama proizvoditi proizvod X – ili će ga uvoziti iz Zemlje B (8$) – ili Zemlje C (6$)?

Ako proizvodi sama – 10$ Ako uvozi iz B – 8$ Ako uvozi iz C – 12$

Da li je carinska unija zemalja A i B

   unija koja stvara trgovinu unija koja preusmerava trgovinu ili nešto treće?

 Ovo je unija koja stvara trgovinu jer zamenjuje domaću proizvodnju sa uvozom iz B

Ukoliko Zemlja A u početku uvodi carinu od 50 % (umesto 100% )

 da li će Zemlja A sama proizvoditi robu X ili će je uvoziti iz Zemlje B ili Zemlje C?

 Uvoziće iz C, jer će cena biti 9$ – Zemlja A 10$, – Zemlja B 8$+4$ carina=12$ – Zemlja C 6$+3$ carina=9$.

Ako zemlja A zatim formira carinsku uniju sa Zemljom B

   da li Zemlja A sama proizvodi proizvod X ili će ga uvoziti iz Zemlje B Ili iz Zemlje C?

 “uvoziće” iz B, jer je košta 8$, a uvoz iz C je 9$

    (b) Da li ova carinska unija stvara trgovinu, preusmerava trgovinu ili nešto treće?

 Preusmerava sa C na B

Nacrtajte sliku koja ilustruje efekte carinske unije koja stvara trgovinu.

Izmerite dobitke na blagostanju zemlje koja se pridružila ovoj carinskoj uniji.

efekti carinske unije koja

smanjuje blagostanje

 Razmena sa zemljom 1 zamenjena razmenom sa zemljom 3

Izmerite neto gubitke na blagostanju koje je pretrpela zemlja koja se pridružila carinskoj uniji.

 by C'JJ'+B'HH'- MNH'J'=$11.25 -C'JJ‘-B'HH‘+ MNH'J'=$11.25

Nacrtajte sliku koja ilustruje efekte carinske unije koja preusmerava trgovinu koja povećava blagostanje

zašto je Sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i Kanade izazvao daleko manje kontroverzi nego NAFTA

   Uključije i Meksiko.

Zato što je nastao strah da će doći do gubitka radnih mesta Da li se to desilo?

Carinska unija koja preusmerava trgovinu

1.

2.

3.

4.

Povećava razmenu među svim zemljama Smanjuje razmenu unutar unije Povećava ramenu sa članicama ali smanjuje razmenu sa ne-članicama unije Smanjuje razmenu među članicama, ali povećava razmenu sa nečlanicama

Poglavlje 11

Međunarodna razmena i razvoj

Šta odlikuje nerazvijene zemlje

3.

4.

5.

6.

1.

2.

Nizak BDP i njegov spori rast Veliki udeo zaposlenih u poljoprivredi, rudarstvu, itd nisko očekivano trajanje života visoka stopa nepismenosti visoke stope prirodnog priraštaja Disfunkcionalne privrede

Međunarodna razmena i razvoj

– do 1980-tih godina uticajna grupa ekonomista verovala da međunarodna razmena ometa umesto da pospešuje razvoj – Zbog toga što izaziva 1. dugoročno opadajuće odnose razmene i 2. velike fluktuacije zarada od izvoza zemalja u razvoju

Teorija komparativnih prednosti nalaže

 da zemlje u razvoju treba da se specijalizuju – pre svega u proizvodnji i izvozu   sirovinskih materijala, goriva,   ruda i hrane u razvijene zemlje – u zamenu za industrijske proizvode

 zemlje u razvoju veruju da ih obrazac specijalizacije – upućuje ka poziciji potčinjenosti u odnosu na razvijene zemlje – Sprečava ih da ostvare dinamičke koristi – Ako je to tačno... Teorija je irelevantna

Ovo su ozbiljne optužbe

 koje bi, ukoliko bi bile istinite, zaista učinile da tradicionalna teorija trgovine postane irelevantna za proces ekonomskog razvitka.

Ali to nije tačno

 Stepenice komparativnih prednosti (Bagvati) – Šta je to?

– Dakle, dinamička teorija – Ne menja se njen značaj – Dajte neki primer – gde se to desilo?

Tražnja pada ... ponuda pada

1) dohodna elastičnost za sirovinama <1 (kafa 0,8, kakao 0,5, šećer 0,4 i čaj 0,1. (2) Razvoj sintetičkih supstituta, npr. kaučuk, plastika, itd.

(3) Tehnološki napredak – beli lim (4) rast sektora usluga manja tražnja (5) trgovinska ograničenja na 1.

2.

3.

4.

5.

Imaju manje prirodnih resursa (sa izuzetkom nafte) većina je prenaseljena pa troše u zemlji međunarodni dotok kapitala je relativno manji Odliv kvalifikovanih radnika Zanemarile poljoprivredu u korist brže industrijalizacije i sputale svoje izvozne (i razvojne) perspektive.

Kakva je onda korist?

1) 2) 3) 4) 5) 6) upošljava domaće resurse - ventil za višak povećavajući veličinu tržišta, trgovina čini mogućom podelu rada i ekonomiju obima. Međunarodna trgovina predstavlja sprovodnik u prenosu novih ideja, tehnologija i novih menadžerskih veština podstiče i pomaže međunarodni tok kapitala iz razvijenih u nerazvijene zemlje.

uvoz novih prerađevina podsticao je domaću tražnju sve dok domaća proizvodnja ovih prerađevina nije postala moguća. sjajno – možda jedino antimonopolsko oružje

Nova teorija endogenog rasta

 pokušava da objasni način na koji promene stvaraju eksternalije koje poništavaju svaku sklonost ka endogene tehnološke opadajućim prinosima u procesu akumulacije kapitala (što je postulat neoklasične teorije rasta). – Ljudski kapital – Privredno okruženje – Istraživanje i razvoj

  Prema tome, zemlje u razvoju napadaju tradicionalnu teoriju trgovine kao statičku i irelevantnu za objašnjenje procesa razvoja.

razlozi za pogoršavanje robnih odnosa razmene

  U ZUR rast produktivnosti obara cene U razvijenima povećava plate i uvećava realni dohodak  Prebiš i Singer su zaključili da su se odnosi razmene zemalja u razvoju pogoršali sa 100 na 59.

 Ovaj zaključak bio je ozbiljno osporen po više osnova

Empirijska potvrda

Ali

  robni odnosi razmene zemalja u razvoju pogoršani za približno 20%, ali su njihovi dohodovni odnosi razmene porasli za 165%

Različiti odnosi razmene

    Čisti – izvozne/uvozne cene Dohodni – P Pojedinačni - produktivnost Dvostruki   I i S mogu da rastu čak i kada N opada. Ako raste Q ili Z

  Dakle, ako izvozne cene sporije rastu, Stvar može popraviti – – rast izvoza (I) Ili rast produktivnosti – U ZUR N palo 20%, I porastao 165%.

Zašto se pogoršavaju odnosi razmene

  u razvijenim zemljama produktivnost podiže plate u ZUR produktivnost izaziva pad cena  Prema tome, razvijene zemlje, imaju najbolje od oba sveta: – Veće plate zbog porasta sopstvene produktivnosti – niže cene za poljoprivredne proizvode iz zemalja u razvoju.

najgora moguća situacija za zemlje u razvoju nastaje

 kada se sva tri odnosa razmene pogoršavaju To je osiromašujući rast

Uzroci i posledice izvozne nestabilnosti

neelastične i nestabilne krive ponude i tražnje mogu da dovode do neobuzdanih fluktuacija cena.

zbog čega su krive tražnje neelastične i zašto se pomeraju?

 Tražnja je cenovno neelastična – bogati troše mali deo dohotka na takve proizvode kao što su kafa, čaj, kakao i šećer. – Prema tome, kada se cene ovih proizvoda menjaju, domaćinstva ne menjaju u značajnoj meri svoje izdatke na ove proizvode – što tražnju za njima čini neelastičnom  Sa druge strane, ponuda za mnogim sirovinama je cenovno nestabilna jer – Privredni ciklus u razvijenim zemljama diktira izvoz

Merenje nestabilnosti izvoza

 

nestabilnost izvoza donekle veća za zemlje u razvoju nego za razvijene zemlje,

stepen nestabilnosti nije veoma visok u apsolutnom smislu kada se meri na skali od 0 do 100.

tri osnovne prednosti supstitucije uvoza

   (1) Tržište već postoji (2) lakše štite domaće tržište nego da prisiljavaju razvijene zemlje da obaraju barijere za njihov izvoz (3) podsticaj da osnivaju takozvane carinske fabrike – carinske zone

nedostaci

   (1) Domaće industrije nema podsticaj da postane efikasna.

(2) ne dozvoljava prednosti ekonomije obima- šta ovo znači?

– Samo za ograničeno tržište. (3) supstitucija uvoza postaje sve složenija i skuplja (u smislu veće zaštite i neefikasnosti).

Politika industrijalizacije putem supstitucije uvoza u opštem slučaju

    imala je samo ograničen uspeh ili je propala. Veoma visoke stope efektivne zaštite u rasponu od 100-200% Ovo je vodilo ka veoma neefikasnim domaćim industrijama i do veoma visokih cena za domaće potrošače.

Zastava

Industrijalizacija orijentisana na izvoz

    Prednosti (1) moguća ekonomija obima. (2) podstiče efikasnost u čitavoj privredi. Ovo je posebno važno kada se autput industrije upotrebljava kao input u drugoj domaćoj industriji.

(3) Ekspanzija izvoza industrijskih prerađevina nije ograničena    Sa druge strane, postoje dva ozbiljna nedostatka: (1) konkurencija poznatih i efikasnih industrija u razvijenim zemljama. (2) visok nivo efektivne zaštite u razvijenim zemljama

Anomalije zbog supstitucije uvoza

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

prekomerna kapitalna intenzivnost (Indian disease) otvorilo je mali broj novih radnih mesta, problem nezaposlenosti i samo pogoršan.

Mnogi kapaciteti nisu radili zbog nedostatka novca za kupovinu sirovinska i goriva Zanemarivanje poljoprivrede Pad zarada u svom tradicionalnom izvozu, a neke (poput Brazila) bile su prinuđene da uvoze određenu vrstu hrane koju su ranije izvozili.

Deficiti, pad BDP

    Ocenjeno je da je politika supstitucije uvoza imala za posledicu rasipanje do 10 procenata nacionalnog dohotka zemalja u razvoju. Alternativa – izvozna strategija Koreja

stereotip prema kome zemlje u razvoju izvoze sirovinske materijale i hranu, a uvoze industrijske prerađevine više ne važi

     struktura izvoza izmenjena u korist prerađevina Kina Indija Angola itd

problemi sa kojima su danas suočene zemlje u razvoju

   (1) duboko siromaštvo koji preovlađuju u mnogim zemljama; (2) neodrživi spoljni dug nekih najsiromašnijih zemalja; (3) ostaci trgovinskog protekcionizma razvijenih zemalja protiv izvoza iz zemalja u razvoju.

  Tokom 1980-tih, zemlje u razvoju su, opsednute slabim rastom i velikom nezaposlenošću, povećale trgovinsku zaštitu koju su pružale nekim od svojih velikih industrija

Globalizacija i siromaštvo u svetu

bez globalizacije svetsko siromaštvo verovatno bilo čak i više rašireno – ovo tvrdi čak i Džo Stiglic.

       Ono što je istina jeste da globalizacija ne donosi koristi svim zemljama. Izgleda da su neke od najsiromašnijih zemalja (posebno one u Africi južno od Sahare) ostavljene po strani i marginalizovane procesom globalizacije i danas su siromašnije nego što su bile pre dve ili tri decenije (tj., njihov prosečan realni dohodak per capita danas je niži). Međutim, uzrok njihovog siromaštva nije globalizacija već – suše, – glad, – unutrašnje – razmirice, – Ratovi – AIDS

  

Dear Bono, I am afraid that your energies have been misdirected

an aid agenda that is based on two obsolete and counterproductive premises: first, that aid for Africa must be spent in Africa rather than outside it and  The problem is that the target relates to government spending. second, that we must work to increase aid flows to a target of 0.7 per cent of gross national product.

you said that you expected your music would endure forever but poverty would have ended in a hundred years. I wish you good luck on your music. But not even a hundred years would suffice to end poverty if you fail to correct your course.

Šta je problem kod pomoći?

 Holandski sindrom – Apresijacija – Uvoz – deficit  To je isto kao kod pronalaska nafte

Milenijumski razvojni ciljevi iz 2000

1. prepoloviti krajnje siromaštvo i glad u odnosu na 1990; 2. ostvariti opšte obrazovanje; 3. potpomagati polnu jednakost; 4. smanjiti smrtnost dece; 5. poboljšati materinsko zdravlje; 6. pobediti HIV/AIDS, malariju i druge bolesti; 7. obezbediti održivost životne sredine; i 8. uspostaviti opšte parnterstvo za razvoj.

Međunarodna razmena i razvoj



1. Ukažite na koje sve načine međunarodna razmena može da uspori razvoj.

 zadržava primarnu proizvodnju;  korišćenje previše kapitalno –intenzivnih tehnika  Jača sklonost potrošnji;  Strana eksploatacija;



2. Navedite suprotne argumente

na svaku primedbu iz Problema 1  zadržava primarnu proizvodnju- uvodi složenije tehnike;  Kapitalno –intenzivne tehnike - oporezivanje  Jača sklonost potrošnji - oporezivanje;  Strana eksploatacija - oporezivanje;

Neka se na horizontalnoj osi meri količina primarnih proizvoda a na vertikalnoj količina industrijskih prerađevina.

– Prikažite uticaj tehnoloških unapređenja u proizvodnji primarnih proizvoda na položaj granice proizvodnje.

 4.Kakav će efekat na odnose razmene najverovatnije izazvati unapređenje tehnologije primarnih proizvoda? Zbog čega? – Rast Q, pad P, – Pogoršanje odnosa razmene



5. Nacrtajte sliku koja pokazuje

zašto trgovina može da bude ventil za višak.

6.Neka su u zemlji u razvoju indeksi izvoznih cena, uvoznih cena, obima izvoza i produktivnosti u izvoznom sektoru u 1980. jednaki 100.

   Šta bi bilo 2010.: – (a) sa robnim odnosima razmene ove zemlje ako se indeks njenih izvoznih cena poveća za 10% a indeks uvoznih cena se poveća za 20%?

N=110/120=91.7 pogoršanje

6.Neka su u zemlji u razvoju indeksi izvoznih cena, uvoznih cena, obima izvoza i produktivnosti u izvoznom sektoru u 1980. jednaki 100. Šta bi bilo ...

– (b) sa dohodovnim odnosima razmene ove zemlje ako se indeks njenog obima izvoza poveća za 30 procenata?

– I=110/120*130=119.2

6.Neka su u zemlji u razvoju indeksi izvoznih cena, uvoznih cena, obima izvoza i produktivnosti u izvoznom sektoru u 1980. jednaki 100.

– (c) sa pojedinačnim faktorskim odnosima razmene ako se indeks produktivnosti u izvoznom sektoru poveća za 40 procenata?

– S=110/120*140=128.4

 Da li je zemlja iz sada u boljem ili slabijem položaju 2000. u poređenju sa 1980? Zbog čega?

N=110/120=91.7 I=110/120*130=119.2

S=110/120*140=128.4



8. Objasnite pomoću grafikona,

na koji način pogoršavanje odnosa razmene usled privrednog rasta može da dovede do toga da je zemlja u gorem položaju posle rasta

 Nacrtajte sliku koja prikazuje da kada ponuda proizvoda raste, njegova cena pada za iznos utoliko veći što je veća cenovna neelastičnost krive tražnje za tim proizvodom.

 

12. Zbog čega nije uspostavljen

Novi međunarodni ekonomski poredak koje su zahtevale zemlje u razvoju? Zbog čega on više nije predmet gorućih debata?

odgovor

   Zato što bogate zemlje nisu htele da izgube dobit Priče su prestale zbog velikih kriza u nerazvijenimi zemljama Ovu temu zamenila je nova – globalizacija

  

13. Na koji način je primena

zaključaka Urugvajske runde pomogla zemljama u razvoju? Na koji način ona to nije uradila?

Smanjenje zaštite poljoprivrednih proizvoda u razvijenim zemljama Ali nedovoljno

  

14. Objasnite zašto se osiromašujući rast izgleda nije

pojavio u većini zemalja u razvoju tokom protekle tri decenije.

Zato što je obim razmene porastao i dohodni odnosi razmene se poboljšali

   

15. Objasnite razloge zbog kojih bi bogate zemlje

sa jedne strane morale, a sa druge ne bi smele da oproste sve inostrane dugove najsiromašnijih zemalja u razvoju.

  Zato što ne mogu da otplate Ali to može da ih ohrabri da se nanovo ponašaju kao i ranije

Šta je netačno u vezi teorije spoljne trgovine

    a. Ona obuhvata promene u raspoloživosti faktora i u tehnologiji b. Dovodi do najbolje alokacije resursa u svakom trenutku c. To je dinamička teorija d. Zasnovana je na komparativnim prednostima

GDP I PPP

 http://siteresources.worldbank.org/DA TASTATISTICS/Resources/GNIPC.pdf

 NEDOSTACI GDP – TRŽIŠNE CENE – SIVA EKONOMIJA – IMPUTIRANA RENTA – STANDARD

Ustanovili smo:

    vezu između razmene i razvoja vezu između odnosa razmene, izvozne nestabilnosti i ekonomskog razvoja Uporedili razvojne strategije zasnovane na supstituciji uvoza i na izvoznoj orijentaciji • Opisali tekuće probleme ZUR