Izvozne subvencije

po cenama iznad 3$ (tačka E), Zemlja 2 postaje izvoznik, a ne uvoznik proizvoda Proizvodi 40, troši 10 – izvozi 30 Proizvodi 35, troši 20 – izvozi 15 Domaći potrošači gube a’+b’ Proizvođači dobijaju a’+b’+c’ Gubitak blagostanja b’+d’

Politička ekonomija protekcionizma

 borba interesnih grupa – da bi se zaštitile plate u zemlji – da bi se sačuvao profit

Pogrešni argumenti

  Zaštita domaćih radnika od jeftinog stranog rada. – – Ovo je HOS: ima statički deo- veća produktivnost štiti supi rad Dinamički – svi gube ako se zabrani razmena Naučna carina

Sporni argumenti

zaštita neophodna (1) radi smanjivanja domaće nezaposlenosti i (2) radi ozdravljenja platnog bilansa zemlje Međutim, ovo su argumenti u prilog zaštite tipa prosjak je tvoj komšija – siromašenja

sopstvenih suseda – beggar thy neighbour

ona se zasniva na šteti drugih zemalja.

jer

Uslovno dobri arugmenti Argument mlade industrije



Argument je korektan, ali zahteva nekoliko važnih ograda koje mu, uzete zajedno, oduzimaju veći deo smisla.



može biti teško da se identifikuje industrija



Kada prestaje zaštita



Subvencija za proizvodnju takođe je direktniji oblik pomoći i lakše ju je otkloniti nego uvoznu carinu.



Jedna praktična teškoća je u tome da subvencija porazumeva državne rashode a carine – ne.

Ko stiče zaštitu?

  Zaštitom dobijaju prozivođači i gube potrošači, ali...

pošto je proizvođača malo postoji jak podsticaj za lobiranjem  svaki potrošač gubi veoma malo usled zaštite, te nije verovatno da će se oni efikasno organizovati

Ko stiče zaštitu?

       radno intenzivne visoko organizovane (kao što je automobilska industrija) industrije koje proizvode artikle za potrošače više zaštite imaju geografski decentralizovane nego regionalne industrije za jednu industriju je verovatnije da će biti zaštićena ukoliko prošlosti bila zaštićena. je i u Lakše one industrije kojima konkurišu proizvodi iz zemalja u razvoju Industrija koja danas uživa najveću zaštitu u Sjedinjenim Državama jeste industrija tekstila i odećee.

Teorija igara, strateška trgovina i industrijske politike

   Strateška trgovinska politika slično argumentima u prilog mladih industrija Prave je industrijske zemlje kako bi stekle komparativnu prednost ključnim industrijama visoke tehnologije.

Primeri strateške trgovine

i industrijske politike

   Japan – industrija čelika tokom 1950-tih, – poluprovodnika tokom 1970-tih i 1980-tih Concorde (supersonični putnički avion) tokom 1970-tih Airbus od 1970-tih u Evropi.   Poluprovodnici u Japanu obično se daju kao udžbenički primer uspešne trgovinske i industrijske politike.

  U Evropi, Concorde podvig, ali je predstavljao ekonomsku katastrofu, je bio tehnološki a industrija stalnih, veoma značajnih subvencija države.

Airbus ne bi preživela bez

Ako Boeing , prvi stupi na tržište, ostvariće profit od 100 miliona dolara. Airbus je sada trajno isključen sa tržišta jer ne bi mogao da ostvari profit.

  

ako evropska vlada pruža subvenciju Airbusu

dolara godišnje.

od 15 miliona

Onda on ima profit od 5 miliona!!!

A boeing ide u minus od 10 miliona, pa odlazi u stečaj, te se selimo u treci kvadrant vlada SAD je mnogo manje raspoložena od evropskih vlada da garantuje subvencije firmama.

+5

Opšti sporazum o carinama i trgovini (

GATT)

    

međunarodna organizacija

Ženevi osnovana 1947. sa sedištem u Tri principa: 1. Nediskriminacija -bezuslovno prihvatanje MFN - principa najpovlašćenije nacije – Izuzeci su carinske unije i trgovina između zemlje i njenih bivših kolonija 2. Uklanjanje necarinskih barijera (kvote), osim za poljoprivredne proizvode i u slučaju problema sa platnim bilansom zemlje.

3. Konsultacije

Koji su to nerešeni problemi međunarodne trgovine sa kojima se svet danas suočava?

 Doha  Nicholas Stern procenio da evropska krava dobija dnevne subvencije od 2.50$, dok 75% of ljudi u Africi živi sa manje od 2$ dnevno.

Spaghetti bowl

S ovim je povezano i pitanje da li regionalni sporazumi unapređuju ili unazađuju slobodnu međunarodnu trgovinu.

Poglavlje 10 Ekonomska integracija: carinske unije i zone slobodne trgovine

Teorija ekonomske integracije

 To su diskriminatorna ograničenja ili ukidanje trgovinskih barijera  između zemalja koje su potpisale sporazum

    

Preferencijalni trgovinski aranžmani-

– Ovo je najlabaviji oblik – Komonvelt

Zona slobodne trgovine

– EFTA, NAFTA ,Mercosur

Carinska unija EU

ne dozvoljava postojanje carinskih ili drugih barijera vrši (harmonizaciju) trgovinskih politika

   

Zajedničko tržište

– EU, dozvoljava slobodno kretanje rada i kapitala

Ekonomska unija

– ujednačava FISKALNU i monetarnu

politiku

Primer potpune ekonomske unije predstavljaju Sjedinjene Države.

Nepotpuna - Beneluks

bescarinske zone ili slobodne ekonomske zone



osnovane sa ciljem privlačenja stranih investicija

 tako što dozvoljavaju upotrebu sirovinskih materijala i intermedijarnih proizvoda bez carinskih dažbina.

Prednosti i šteta

  Dolaze investitori Povećava se zaposlenost u tim sektorima   Da Srbija postane bescarinska zona Crna Gora, takodje Ne plaćaju se porezi Ne razvija se obrazovanje

Statički efekti formiranja carinske unije

 mere se preko – stvaranja trgovine – preusmeravanja trgovine.

Stvaranje trgovine

  kada se domaća proizvodnja zamenjuje uvozom iz zemlje -članice. to dovodi do porasta blagostanja SVIH zemalja članica

RENTA - AGJC = 15 Transfer od proizvodjaca – potrosacima Gubitak potrošačevog viška – ABHG =60 Gubitak blagostanja od carine - CJM = 5 +BHN = 10 postaje NETO DOBITAK OD CARINSKE UNIJE Carina – nestaje

preusmeravanje trgovine

 

dolazi kada je uvoz jeftinije robe

– izvan carinske unije

zamenjen skupljim uvozom

– iz zemlje članice carinske unije

Transferisano potrošačima u vidu niže cene

NETO DOBITAK SUMA TROUGLOVA – POVRSINA PRAVOUGAONIKA

preusmeravanje trgovine smanjuje blagostanje jer pomera proizvodnju od efikasnijih proizvođača koji se nalaze izvan carinske unije ka manje efikasnim proizvođačima unutar unije.

Ako su linije položenije tj.

   Tako je verovatnija situacija da čak i carinska unija koja preusmerava trgovinu dovodi do dobitaka na blagostanju zemalja koje uniju formiraju!!!

  što su ravnije (elastičnije) DX i SX i što su bliže S3 i S1, to je veća suma osenčenih površina trouglova I manja je površina osenčenog pravougaonika

POSTO I STVARA I PREUSMERAVA TRGOVINU, ovaj proces može povećati ili smanjiti blagostanje zemalja članica i dovodi do smanjenja blagostanja ostatka sveta

Merenje pokazalo

•

statički uticajina blagostanje

•

usled formiranja Evropske Unije

• •

dali su iznenađujuće male neto statičke dobitke blagostanja

•

(u rasponu od 1 do 2 procenta BDP).

Teorija drugog najboljeg rešenja

   opšti princip - poznat kao teorija drugog najboljeg rešenja Ima specijalni slučaj - teoriju carinskih unija pre Vinerovog rada iz 1950 vladalo uverenje da će svaki pomak ka slobodnijoj trgovini takođe povećati i blagostanje.

 Onda bi carinska unija povećavala – blagostanje članica unije – i zemalja koje nisu njene članice  Ali carinska unija će povećati ili smanjiti blagostanje članica i ostatka sveta - zavisno od okolnosti

Kada dovodi do boljitka?

1 . Što su bile veće barijere unutar unije 2. Što su niže barijere sa ostalim zemljama 3. Što je veći broj zemalja i što je njihova veličina veća.

4. Što su privrede zemalja članica više konkurentne, 5. Što su članice carinske unije geografski bliže. 6. Što je veća razmena pre stvaranja carinske unije između potencijalnih članica unije.

  EU imala je više uspeha nego EFTA- razlozi 3,4,5,6 GB,Austrija,Danska, Norveška, Portugalija, Švedska i Švajcarska

Dinamičke koristi od carinskih unija

1.

2.

3.

4.

Povećana konkurencija ekonomija obima podsticaji za investicije Bolje korišćenje resursa   dinamički dobici pet do šest puta veći od statičkih dobitaka.

To bi bilo drugo najbolje rešenje. A prvo?

 da jednostrano eliminiše sve barijere trgovini.  To je uradila Estonija

Dakle,

 pristupanje carinskoj uniji zbog statičkih i dinamičkih koristi koje ona pruža samo je drugo najbolje rešenje  Možda bi za jednu zemlju najbolja politika bila da jednostrano eliminiše sve barijere trgovini.

 Zašto - možda?

Velika zemlja ima problem

    Sigurna korist od povećanja efikasnosti Mora biti odmerena nasuprot gubitaka blagostanja Od pogoršavanja njihovih odnosa razmene.

Plus – politički teško zbog interesnih grupa

S ovim je povezano i pitanje da li regionalni sporazumi unapređuju ili unazađuju slobodnu međunarodnu trgovinu.

Koristi Meksika od NAFTA – očekivanja i ishodi

Ekonomska integracija u Centralnoj i Istočnoj Evropi i bivšim sovjetskim republikama

         SEV Bugarska, Čehoslovačka, Istočna Nemačka, Mađarska, Poljska, Rumunija Plus Mongolija,Kuba, Severna Koreja i Vijetnam priključile se kasnije.

zadaci

 

*u autarkiji se roba X proizvodi

– Zemlja A 10$, – Zemlja B 8$ – Zemlja C 6$. Ukoliko Zemlja A uvede nediskriminatornu ad valorem kako se menja razmena?

carinu od 100 procenata na svoj uvoz proizvoda X iz Zemlje B i Zemlje C,

    

Ukoliko Zemlja A zatim formira carinsku uniju sa Zemljom B

da li će Zemlja A – Sama proizvoditi proizvod X – ili će ga uvoziti iz Zemlje B (8$) – ili Zemlje C (6$)?

Ako proizvodi sama – 10$ Ako uvozi iz B – 8$ Ako uvozi iz C – 12$

Da li je carinska unija zemalja A i B

   unija koja stvara trgovinu unija koja preusmerava trgovinu ili nešto treće?

 Ovo je unija koja stvara trgovinu jer zamenjuje domaću proizvodnju sa uvozom iz B

Ukoliko Zemlja A u početku uvodi carinu od 50 % (umesto 100% )

 da li će Zemlja A sama proizvoditi robu X ili će je uvoziti iz Zemlje B ili Zemlje C?

 Uvoziće iz C, jer će cena biti 9$ – Zemlja A 10$, – Zemlja B 8$+4$ carina=12$ – Zemlja C 6$+3$ carina=9$.

Ako zemlja A zatim formira carinsku uniju sa Zemljom B

   da li Zemlja A sama proizvodi proizvod X ili će ga uvoziti iz Zemlje B Ili iz Zemlje C?

 “uvoziće” iz B, jer je košta 8$, a uvoz iz C je 9$

    (b) Da li ova carinska unija stvara trgovinu, preusmerava trgovinu ili nešto treće?

 Preusmerava sa C na B

Nacrtajte sliku koja ilustruje efekte carinske unije koja stvara trgovinu.

Izmerite dobitke na blagostanju zemlje koja se pridružila ovoj carinskoj uniji.

efekti carinske unije koja

smanjuje blagostanje

 Razmena sa zemljom 1 zamenjena razmenom sa zemljom 3

Izmerite neto gubitke na blagostanju koje je pretrpela zemlja koja se pridružila carinskoj uniji.

 by C'JJ'+B'HH'- MNH'J'=$11.25 -C'JJ‘-B'HH‘+ MNH'J'=$11.25

Nacrtajte sliku koja ilustruje efekte carinske unije koja preusmerava trgovinu koja povećava blagostanje

zašto je Sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i Kanade izazvao daleko manje kontroverzi nego NAFTA

   Uključuje i Meksiko.

Zato što je nastao strah da će doći do gubitka radnih mesta Da li se to desilo?

Carinska unija koja preusmerava trgovinu

1.

2.

3.

4.

Povećava razmenu među svim zemljama Smanjuje razmenu unutar unije Povećava ramenu sa članicama ali smanjuje razmenu sa ne-članicama unije Smanjuje razmenu među članicama, ali povećava razmenu sa nečlanicama