Transcript Slide 1

Poglavlje 11
Međunarodna razmena i razvoj
Međunarodna razmena
i razvoj
– do 1980-tih godina uticajna grupa ekonomista
verovala da međunarodna razmena ometa
umesto da pospešuje razvoj
– Zbog toga što izaziva
1. dugoročno opadajuće odnose razmene i
2. velike fluktuacije zarada od izvoza zemalja u
razvoju
Teorija komparativnih
prednosti nalaže

da zemlje u razvoju treba da se
specijalizuju
– pre svega u proizvodnji i izvozu




sirovinskih materijala,
goriva,
ruda
i hrane u razvijene zemlje
– u zamenu za industrijske proizvode

zemlje u razvoju veruju da ih obrazac
specijalizacije
– upućuje ka poziciji potčinjenosti nasuprot
razvijenih zemalja i
– Sprečava ih da ostvare dinamičke koristi
Ovo su ozbiljne optužbe

koje bi, ukoliko bi bile istinite, zaista
učinile da tradicionalna teorija trgovine
postane irelevantna za proces
ekonomskog razvitka.


Prema tome, zemlje u razvoju napadaju
tradicionalnu teoriju trgovine
kao statičku i irelevantnu za objašnjenje
procesa razvoja.
Empirijska potvrda
Ali


robni odnosi razmene zemalja u
razvoju pogoršani za približno
20%, ali su njihovi dohodovni odnosi
razmene porasli za 165%






P
Čisti – izvozne/uvozne cene
Dohodni –
Pojedinačni - produktivnost
Dvostruki
I i S mogu da rastu čak i kada N opada.
Ako raste Q ili Z


Dakle, ako izvozne cene sporije rastu,
Stvar može popraviti
– rast izvoza (I)
– Ili rast produktivnosti
– U ZUR N palo 20%, I porastao 165%.
Zašto se pogoršavaju
odnosi razmene



u razvijenim zemljama produktivnost podiže plate
u ZUR produktivnost izaziva pad cena
Prema tome, razvijene zemlje, imaju najbolje od oba
sveta:
– Veće plate zbog porasta sopstvene produktivnosti
– niže cene za poljoprivredne proizvode iz zemalja u
razvoju.
Uzroci i posledice izvozne
nestabilnosti
neelastične i
nestabilne krive
ponude i
tražnje mogu da
dovode do
neobuzdanih
fluktuacija cena.
zbog čega su krive tražnje i
neelastične i zašto se pomeraju?

Tražnja je cenovno neelastična
–
–
–

bogati troše mali deo dohotka na takve proizvode kao što su kafa, čaj, kakao i
šećer.
Prema tome, kada se cene ovih proizvoda menjaju, domaćinstva ne menjaju u
značajnoj meri svoje izdatke na ove proizvode
što tražnju za njima čini neelastičnom
Sa druge strane, tražnja za mnogim sirovinama je
cenovno neelastična jer
– Ne postoje odgovarajući supstituti
– Privredni ciklus u razvijenim zemljama diktira izvoz
Merenje nestabilnosti
izvoza


nestabilnost izvoza donekle veća
za zemlje u razvoju nego za
razvijene zemlje,
stepen nestabilnosti nije veoma visok
u apsolutnom smislu kada se meri na
skali od 0 do 100.
tri osnovne prednosti
supstitucije uvoza



(1) Tržište već postoji
(2) lakše štite domaće tržište nego da
prisiljavaju razvijene zemlje da obaraju
barijere za njihov izvoz
(3) podsticaj da osnivaju takozvane
carinske fabrike – carinske zone
nedostaci


(1) Domaće industrije nema podsticaj da
postane efikasna.
(2) ne dozvoljava prednosti ekonomije
obima- šta ovo znači?
– Samo za ograničeno tržište.

(3) supstitucija uvoza postaje sve više
složenija i skuplja (u smislu veće zaštite i
neefikasnosti).
Politika industrijalizacije putem
supstitucije uvoza u opštem
slučaju




imala je samo ograničen uspeh ili je propala.
Veoma visoke stope efektivne zaštite u rasponu od
100-200%
Ovo je vodilo ka veoma neefikasnim domaćim
industrijama i do veoma visokih cena za domaće
potrošače.
Zastava
Industrijalizacija
orijentisana na izvoz







Prednosti
(1) moguća ekonomija obima.
(2) podstiče efikasnost u čitavoj privredi. Ovo je posebno
važno kada se autput industrije upotrebljava kao input u
drugoj domaćoj industriji.
(3) Ekspanzija izvoza industrijskih prerađevina nije
ograničena
Sa druge strane, postoje dva ozbiljna nedostatka:
(1) konkurencija poznatih i efikasnih industrija u razvijenim
zemljama.
(2) visok nivo efektivne zaštite u razvijenim zemljama
Anomalije zbog
supstitucije uvoza
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
prekomerna kapitalna intenzivnost (Indian disease)
otvorilo je mali broj novih radnih mesta,
problem nezaposlenosti i samo pogoršan.
Mnogi kapaciteti nisu radili zbog nedostatka novca
za kupovinu sirovinska i goriva
Zanemarivanje poljoprivrede
Pad zarada u svom tradicionalnom izvozu, a neke
(poput Brazila) bile su prinuđene da uvoze
određenu vrstu hrane koju su ranije izvozili.
Deficiti, pad BDP




Ocenjeno je da je politika supstitucije
uvoza imala za posledicu rasipanje do
10 procenata nacionalnog dohotka
zemalja u razvoju.
Alternativa – izvozna strategija
Koreja
stereotip prema kome zemlje u razvoju izvoze
sirovinske materijale i hranu, a
uvoze industrijske prerađevine više ne važi





struktura izvoza izmenjena u korist
prerađevina
Kina
Indija
Angola
itd
problemi sa kojima su danas suočene
zemlje u razvoju



(1) duboko siromaštvo koji
preovlađuju u mnogim zemljama;
(2) neodrživi spoljni dug nekih
najsiromašnijih zemalja;
(3) ostaci trgovinskog protekcionizma
razvijenih zemalja protiv izvoza iz
zemalja u razvoju.


Tokom 1980-tih, zemlje u razvoju su,
opsednute slabim rastom i velikom
nezaposlenošću,
povećale trgovinsku zaštitu koju su
pružale nekim od svojih velikih
industrija
Globalizacija i siromaštvo
u svetu
bez globalizacije svetsko siromaštvo verovatno bilo čak i
više rašireno – ovo tvrdi čak i Džo Stiglic.

Ono što je istina
jeste da globalizacija ne donosi koristi svim zemljama.
Izgleda da su neke od najsiromašnijih zemalja (posebno one u Africi južno od Sahare)
ostavljene po strani i
marginalizovane procesom globalizacije i danas su siromašnije nego što su bile pre dve
ili tri decenije (tj., njihov prosečan realni dohodak per capita danas je niži).

Međutim,





uzrok njihovog siromaštva nije globalizacija već
– suše,
– glad,
– unutrašnje
– razmirice,
– Ratovi
– AIDS
Međunarodna razmena i razvoj

1. Ukažite na koje sve načine
međunarodna razmena može da
uspori razvoj.
zadržava primarnu proizvodnju;
 korišćenje previše kapitalno –intenzivnih
tehnika
 Jača sklonost potrošnji;
 Strana eksploatacija;


2. Navedite suprotne argumente
na svaku primedbu iz Problema 1
zadržava primarnu proizvodnju- uvodi
složenije tehnike;
 Kapitalno –intenzivne tehnike - oporezivanje
 Jača sklonost potrošnji - oporezivanje;
 Strana eksploatacija - oporezivanje;


3. Nacrtajte hipotetičku granicu
proizvodnje jedne zemlje u razvoju koja
pokazuje rastuće troškove.
–
Neka se na horizontalnoj osi meri količina
primarnih proizvoda a na vertikalnoj količina
industrijskih prerađevina.
– Prikažite uticaj tehnoloških unapređenja u
proizvodnji primarnih proizvoda na
položaj granice proizvodnje.

4.Kakav će efekat na odnose razmene
najverovatnije izazvati unapređenje
tehnologije primarnih proizvoda? Zbog
čega?
– Rast Q, pad P,
– Pogoršanje odnosa razmene

5. Nacrtajte sliku koja pokazuje
zašto trgovina može da bude ventil
za višak.
6.Neka su u zemlji u razvoju indeksi
izvoznih cena, uvoznih cena, obima izvoza i
produktivnosti u izvoznom sektoru u 1980.
jednaki 100.

Šta bi bilo 2010.:
– (a) sa robnim odnosima razmene ove
zemlje ako se indeks njenih izvoznih cena
poveća za 10% a indeks uvoznih cena se
poveća za 20%?


N=110/120=91.7
pogoršanje
6.Neka su u zemlji u razvoju indeksi
izvoznih cena, uvoznih cena, obima izvoza i
produktivnosti u izvoznom sektoru u 1980.
jednaki 100.
– (b) sa dohodovnim odnosima razmene
ove zemlje ako se indeks njenog obima
izvoza poveća za 30 procenata?
– I=110/120*130=119.2
6.Neka su u zemlji u razvoju indeksi
izvoznih cena, uvoznih cena, obima izvoza i
produktivnosti u izvoznom sektoru u 1980.
jednaki 100.
– (c) sa pojedinačnim faktorskim odnosima
razmene ako se indeks produktivnosti u
izvoznom sektoru poveća za 40
procenata?
– S=110/120*140=128.4

Da li je zemlja iz sada u boljem ili
slabijem položaju 2000. u poređenju
sa 1980? Zbog čega?
N=110/120=91.7
I=110/120*130=119.2
S=110/120*140=128.4

8. Objasnite pomoću grafikona,
na koji način pogoršavanje odnosa
razmene usled privrednog rasta može
da dovede do toga da je zemlja u
gorem položaju posle rasta

Nacrtajte sliku koja prikazuje da kada
ponuda proizvoda raste, njegova cena
pada za iznos utoliko veći što je veća
cenovna neelastičnost krive tražnje za
tim proizvodom.


12. Zbog čega nije uspostavljen
Novi međunarodni ekonomski
poredak koje su zahtevale zemlje u
razvoju? Zbog čega on više nije
predmet gorućih debata?
odgovor



Zato što bogate zemlje nisu htele da
izgube dobit
Priče su prestale zbog velikih kriza u
nerazvijenimi zemljama
Ovu temu zamenila je nova –
globalizacija



13. Na koji način je primena
zaključaka Urugvajske runde
pomogla zemljama u razvoju? Na koji
način ona to nije uradila?
Smanjenje zaštite poljoprivrednih
proizvoda u razvijenim zemljama
Ali nedovoljno



14. Objasnite zašto se
osiromašujući rast izgleda nije
pojavio u većini zemalja u razvoju
tokom protekle tri decenije.
Zato što je obim razmene porastao i
dohodni odnosi razmene se poboljšali




15. Objasnite razloge zbog kojih
bi bogate zemlje
sa jedne strane morale, a sa druge ne
bi smele
da oproste sve inostrane dugove
najsiromašnijih
zemalja u razvoju.


Zato što ne mogu da otplate
Ali to može da ih ohrabri da se nanovo
ponašaju kao i ranije
Šta je netačno u vezi
teorije spoljne trgovine




a. Ona obuhvata promene u
raspoloživosti faktora i u tehnologiji
b. Dovodi do najbolje alokacije
resursa u svakom trenutku
c. To je dinamička teorija
d. Zasnovana je na komparativnim
prednostima
GDP I PPP

http://siteresources.worldbank.org/DA
TASTATISTICS/Resources/GNIPC.pdf

NEDOSTACI GDP
– TRŽIŠNE CENE
– SIVA EKONOMIJA
– IMPUTIRANA RENTA
– STANDARD