Transcript merkantilizam. klasicna teorija medjunarodne trgovine ()

MERKANTILIZAM

EVROPA, 1500. DO 1750.

KARAKTERISTIKE PERIODA:




GEOGRAFSKA OTKRIĆA
PLEMENITI METALI (ZLATO, SREBRO) KAO NOVAC
PERIOD RAZVOJA MEĐUNARODNE TRGOVINE
PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA (KROZ TRGOVINU)

CILJ: POVEĆANJE DRŽAVNOG BOGATSTVA (mereno
količinom novca, tj. zlata i srebra).

NAČINI POSTIZANJA CILJA:




PRONALAŽENJEM RUDNIKA SREBRA I ZLATA
POROBLJAVANJEM I PLJAČKANJEM DRUGIH NACIJA
OSTVARENJEM SPOLJNOTRGOVINSKOG SUFICITA (X>M).
PERIODI RANOG I RAZVIJENOG MERKANTILIZMA
MERKANTILIZAM

MERKANTILIZAM KAO EKONOMSKI
NACIONALIZAM

BOGAĆENJE NA RAČUN DRUGIH ZEMALJA (“win-lose”
situacija)

MERE MERKANTILISTA:






VISOKE CARINE NA UVOZ GOTOVIH PROIZVODA
RAZNA ADMINISTRATIVNA UVOZNA OGRANIČENJA
ZABRANA IZVOZA MAŠINA
NISKE NADNICE
IMIGRACIJA VISOKOKVALIFIKOVANE RADNE SNAGE
SAVREMENI MERKANTILIZAM


1980-IH GODINA (NAFTNI ŠOK.. )
PREVASHODNO NECARINSKE BARIJERE
KRITIKA MERKANTILIZMA
KRITIKE MERKANTILIZMA SU DALI LIBERALISTI
(Dejvid Hjum, Adam Smit i sledbenici):
SPOLJNOTRGOVINSKI SUFICIT (i deficit) JE NEODRŽIV
NA DUGI ROK (DEJSTVO AUTOMATSKOG
MEHANIZMA URAVNOTEŽENJA)
SUFICIT
POVEĆANJE
KOLIČINE
NOVCA U
OPTICAJU
RAST CENA
(INFLACIJA
PAD
IZVOZA,
RAST
UVOZA
Obrnuto je sa spoljnotrgovinskim deficitom
UKLANJANJE
SUFICITA
KLASIČNA TEORIJA
MEĐUNARODNE TRGOVINE
TEORIJA
APSOLUTNIH PREDNOSTI
TEORIJA
KOMPARATIVNIH PREDNOSTI
TEORIJA
RECIPROČNE TRAŽNJE
KLASIČNA TEORIJA
MEĐUNARODNE TRGOVINE
 ZALAGANJE ZA SPECIJALIZACIJU I MEĐUNARODNU
TRGOVINU

KORIST IMAJU SVI UČESNICI
OSNOVNE



PRETPOSTAVKE:
CENA PROIZVODA ZAVISI SAMO OD UTROŠENOG RADA
MOBILNOST FAKTORA PROIZVODNJE UNUTAR ZEMLJE,
NE MEDJU ZEMLJAMA
MODEL SA DVE ZEMLJE (A I B) I DVA PROIZVODA (X I Y)
PRIRODNE
I STEČENE PREDNOSTI
TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI

Adam Smit (1723-1790): “Bogatstvo
naroda“(1776)



Istakao prednosti međunarodne
podele rada i specijalizacije
“nevidljiva ruka tržišta”
Pošto su prirodno usklađeni lični i
zajednički interesi nema potrebe da
se država meša u ekonomski život.
TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI

Ako jedna zemlja može proizvesti neku robu
efikasnije nego neka druga, kaže se da ona ima
APSOLUTNU PREDNOST u proizvodnji te robe.


Efikasnost proizvodnje meri se utroškom rada u
proizvodnji jedinice proizvoda, ili alternativno,
proizvedenom količinom po jedinici vremena.
Zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji
nekog proizvoda ako za njegovu proizvodnju troši
manje rada, tj. ukoliko za isto vreme proizvodi
veću količinu proizvoda.
TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI


Države bi trebalo da se specijalizuju u
proizvodnji i da izvoze onaj proizvod u
kome imaju apsolutnu prednost u odnosu
na druge države. Tako se povećava svetsko
bogatstvo, pa se može povećati i
nacionalno bogatstvo država koje trguju.
Za razliku od merkantilista, po klasičarima
je međunarodna trgovina “win-win”
situacija.
MODEL
TABELA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI
(Moguća proizvodnja za određeno vreme,
recimo jedan sat)
X
Y
A
6
ili
4
B
1
ili
5
ZATVORENE PRIVREDE (AUTARKIJA)
PRETPOSTAVKA: POLOVINA VREMENA SE TROŠI NA
PROIZVODNJU JEDNOG, A DRUGA POLOVINA NA
PROIZVODNJU DRUGOG PROIZVODA
TABELA PROIZVODNJE I
POTROŠNJE
X
Y
A
3
2
B
0.5
2.5

3.5
4.5
OTVORENE PRIVREDE

ZEMLJE SE SPECIJALIZUJU U PROIZVODNJI ONOG PROIZVODA
GDE IMA APSOLUTNIH PREDNOSTI, A ZATIM RAZMENJUJU
PROIZVODE
Zemlja A ima apsolutne prednosti u proizvodnji X, a
zemlja B u Y.
TABELA PROIZVODNJE SA SPECIJALIZACIJOM
X
Y
A
6
/
B
/
5

6
5
U odnosu na slučaj zatvorenih privreda, ukupna svetska
proizvodnja je sada veća za 2,5X i 0,5Y, te će za toliko biti
veća i ukupna potrošnja. To je dobit od specijalizacije i
međunarodne trgovine koju dve zemlje raspodeljuju među
sobom.
DOBITAK OD RAZMENE


Kako će biti raspodeljena dobit od trgovine zavisi od odnosa
razmene po kojim će zemlje trgovati (koliko proizvoda X će
se razmenjivati za koliko proizvoda Y). Tačan odnos razmene
se ne može utvrditi dok u obzir ne uzmemo i tražnju!
Ako zemlje razmenjuju na primer 3X za 3Y, potrošnja nakon
razmene će biti:
X
Y
A
3
3
B
3
2

6
5
U odnosu na zatvorene privrede, zemlja A sada troši 1Y više,
pa dobit izražena u časovima rada iznosi 0,25 časova.
Zemlja B troši 2,5X više i 0,5Y manje. Dobit izražena u
časovima rada je: 2,5 sata – 0,1 sat = 2,4 časova.
TEORIJA KOMPARATIVNIH
PREDNOSTI

Dejvid Rikardo (1772-1823.):
"Načela političke ekonomije i oporezivanja", 1817.


Postoji li motiv za međunarodnu trgovinu između
dve zemlje ukoliko jedna od njih ima apsolutne
prednosti u svim proizvodima?
Apsolutno zaostajanje - situacija u kojoj zemlja
nema apsolutnu prednost ni u jednom proizvodu
TEORIJA KOMPARATIVNIH
PREDNOSTI
TABELA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI:

X
Y
A
6
4
B
1
2
Zemlja A ima apsolutnih prednosti u oba proizvoda. Pod
pretpostavkom da jednako utrošeno vreme rada vredi isto,
odnos cena u zemlji A je:
6X= 4Y, ili
1X= 0,66Y ILI 1Y=1.5X.


Takođe, kažemo da je oportunitetni trošak 1X u zemlji A
jednak 0,66 Y, tj. da je trošak 1Y jednak 1.5X.
Oportunitetni trošak proizvodnje jedinice nekog
proizvoda je količina drugog proizvoda koja se za to vreme
mogla proizvesti.
TEORIJA KOMPARATIVNIH
PREDNOSTI

Zemlja B nema apsolutnih prednosti ni u jednom
proizvodu. Pod pretpostavkom da jednako utrošeno vreme
rada vredi isto, odnos cena u zemlji B je:
1X= 2Y, ili 1Y=0.5X.



Takođe, kažemo da je oportunitetni trošak 1X u zemlji B
jednak 2Y, tj. da je trošak 1Y jednak 0.5X.
Proizvod X je relativno jeftiniji u zemlji A, a proizvod Y u
zemlji B.
Zemlja A ima komparativne prednosti u proizvodnji
proizvoda X, a zemlja B u proizvodnji proizvoda Y.
TEORIJA KOMPARATIVNIH
PREDNOSTI


Zemlja bi trebalo da se specijalizuje u
proizvodnji i da izvozi onaj proizvod u
kome ima komparativne prednosti.
Zemlja ima komparativne prednosti u
proizvodnji nekog proizvoda ukoliko je
njegov oportunitetni trošak niži nego u
inostranstvu.
TEORIJA KOMPARATIVNIH
PREDNOSTI
U modelu sa dve zemlje i dva proizvoda, zemlja koja
ima apsolutnih prednosti u oba proizvoda ima
komparativnih prednosti u proizvodu gde je njena
apsolutna prednost veća.

Primer: zemlja A je bila 6 puta produktivnija u
proizvodnji proizvoda X, a dva puta produktivnija u
proizvodnji proizvoda Y.
Zemlja koja apsolutno zaostaje u oba proizvoda ima
komparativnu prednost u proizvodu gde je njeno
zaostajanje manje.
DOBITAK OD RAZMENE


Pretpostavimo da zemlje trguju razmenjujući 1X za
1Y (zemlja A izvozi X, a zemlja B proizvod Y).
Ovakvi odnosi razmene odgovaraju zemlji A jer se
na domaćem tržištu može dobiti samo 0,66Y za 1X.
Dobit od razmene je dakle 0,33Y za svaki prodati X.
Izraženo u časovima rada, to je 0,08 časova rada.
Ovi odnosi razmene odgovaraju i zemlji B, jer za
svaki uvozni X plaća sa 1Y, dok se na domaćem
tržištu svaki X mora platiti sa 2Y. Dobit od trgovine
je dakle 1Y za svaki kupljeni X. To je ekvivalentno
0,5 časova rada.
DOBITAK OD RAZMENE



Zemlji A se isplati izvoz proizvoda X ako će za 1X dobiti više
od 0,66Y, jer je to cena na domaćem tržištu bez
specijalizacije.
Zemlji B se isplati uvoz proizvoda X ako će za 1X platiti manje
od 2X, jer je to cena na domaćem tržištu bez specijalizacije.
Dakle, cena po kojoj se trgovina isplati obema
zemljama se nalazi u intervalu od 0,66 do 2 proizvoda y
za jedan proizvod x. To je zona međusobno isplative
razmene.
Zemlja A
Zemlja B
0
0,66
2
3
Y za 1X
TEORIJA RECIPROČNE TRAŽNJE





Džon Stjuart Mil
Izvoz se isplati samo po ceni koja je viša od one u
zatvorenoj ekonomiji, a uvoz samo po ceni koja je niža od
one u zatvorenoj ekonomiji.
Koji će tačno odnos razmene, tj. cena biti uspostavljena u
međunarodnoj trgovini od svih mogućih cena koje
odgovaraju obema zemljama?
Odnos razmene zavisi od intenziteta (jačine) međusobne
tražnje (zakon recipročne tražnje).
Cena (odnos razmene) će više odgovarati zemlji čija je
tražnja za proizvodima druge zemlje relativno manja.
ČISTI ODNOSI RAZMENE


U modelu sa dve zemlje i dva proizvoda, odnos razmene je
odnos cena izvoznog i uvoznog proizvoda (npr. cena
pšenice/cena tekstila).
U realnom svetu (sa mnogo proizvoda, mnogo
zemalja sa kojima se trguje i sa izražavanjem cena
u novcu) odnosi razmene se definišu kao količnik
indeksa izvoznih i uvoznih cena:
Tt =
Ipx
X 100
Ipm
ČISTI ODNOSI RAZMENE

Indeks izvoznih, tj. uvoznih cena meri tekuće izvozne, tj.
uvozne cene u odnosu na neku baznu godinu. Indeks veći
od 100 je rezultat rasta cena, a manji od 100 pada cena.

Ukoliko su odnosi razmene veći od 100, to znači da se za
istu količinu izvoza kao u baznoj godini, u tekućoj godini
može kupiti veća količina uvoznih proizvoda. Odnosi
razmene su se poboljšali, tj. položaj zemlje na svetskom
tržištu se poboljšao.

Odnosi razmene mere korist koju zemlja ostvaruje
međunarodnom trgovinom (definicija Save Obradovića).Što
su odnosi razmene povoljniji, korist je veća, i obrnuto.
ČISTI ODNOSI RAZMENE

Pet mogućih slučajeva poboljšanja odnosa
razmene su:





Rast izvoznih i pad uvoznih cena,
Rast izvoznih i nepromenjene uvozne cene,
Nepromenjene izvozne i pad uvoznih cena,
Rast uvoznih i još veći rast izvoznih cena,
Pad izvoznih i još veći pad uvoznih cena.
ČISTI ODNOSI RAZMENE

Singer-Prebiš teza (1950): Odnosi razmene nerazvijenih zemalja
se vremenom pogoršavaju u odnosu na razvijene zemlje. Ovo je
posledica dugoročnog trenda opadanja cena primarnih proizvoda u
odnosu na cene industrijskih proizvoda.

Objašnjenje: dohodovna elastičnost tražnje industrijskih proizvoda
je veća od dohodovne elastičnosti primarnih proizvoda. Sa
ekonomskim razvojem više raste tražnja industrijskih nego
primarnih proizvoda, pa više raste cena industrijskih nego
primarnih proizvoda.

Imajući u vidu da su primarne proizvode sredinom XX veka izvozile
uglavnom nerazvijene zemlje, a industrijske proizvode uglavnom
razvijene zemlje, ovo znači da se odnosi razmene nerazvijenih
zemalja vremenom pogoršavaju, a razvijenih zemalja poboljšavaju.


Izuzetak su zemlje izvoznice nafte, čiji su se odnosi razmene u
više navrata poboljšali zahvaljujući naglim povećanjima cene nafte
(naftni šokovi).
ČISTI ODNOSI RAZMENE

Implikacija SP teze za ekonomsku politiku: nerazvijene
zemlje bi trebale da razvijaju industrijsku proizvodnju.

Međutim, u poslednje dve decenije, porast cena primarnih
proizvoda na svetskom tržištu je doveo do poboljšanja
odnosa razmene u odnosu na industrijske proizvode i time
demantovao dugoročni karakter Singer-Prebiš teze.
Implikacija SP teze na odnose razmene razvijenih i
nerazvijenih zamalja je izgubila na relevantnosti poslednjih
decenija kao posledica promena u svetskoj alokaciji
proizvodnje, jer su zemlje u razvoju (osim većine afričkih
zemalja) postale izvoznice industrijskih proizvoda.
ČISTI ODNOSI RAZMENE

Primer: U modelu sa dve zemlje i dva proizvoda, na
osnovu datih kretanja cena izračunati odnose razmene
zemlje A (zemlja A izvozi tekstil, a uvozi pšenicu).
Kretanje cena izvoznog i uvoznog proizvoda zemlje A:
Cena tekstila
Cena pšenice
2010.
10 $
20 $
2012.
30 $
40 $