Transcript mokra gora - privredni rast

Međunarodna razmena i
privredni rast i razvoj
Međunarodna razmena
i razvoj
– do 1980-tih godina uticajna grupa ekonomista
verovala da međunarodna razmena ometa
umesto da pospešuje razvoj
– Zbog toga što izaziva
1. dugoročno opadajuće odnose razmene i
2. velike fluktuacije zarada od izvoza zemalja u razvoju
Teorija komparativnih prednosti
nalaže
• da zemlje u razvoju treba da se specijalizuju
– pre svega u proizvodnji i izvozu
•
•
•
•
sirovinskih materijala,
goriva,
ruda
i hrane u razvijene zemlje
– u zamenu za industrijske proizvode
• zemlje u razvoju veruju da ih obrazac
specijalizacije
– upućuje ka poziciji potčinjenosti nasuprot
razvijenih zemalja i
– Sprečava ih da ostvare dinamičke koristi
Ovo su ozbiljne optužbe
• koje bi, ukoliko bi bile istinite, zaista učinile da
tradicionalna teorija trgovine postane
irelevantna za proces ekonomskog razvitka.
• Prema tome, zemlje u razvoju napadaju
tradicionalnu teoriju trgovine
• kao statičku i irelevantnu za objašnjenje
procesa razvoja.
Empirijska potvrda
Ali
• robni odnosi razmene zemalja u razvoju
pogoršani za približno
• 20%, ali su njihovi dohodovni odnosi razmene
porasli za 165%
•
•
• P
•
Čisti – izvozne/uvozne cene
Dohodni –
Pojedinačni - produktivnost
Dvostruki
• I i S mogu da rastu čak i kada N opada.
• Ako raste Q ili Z
• Dakle, ako izvozne cene sporije rastu,
• Stvar može popraviti
– rast izvoza (I)
– Ili rast produktivnosti
– U ZUR N palo 20%, I porastao 165%.
Zašto se pogoršavaju odnosi
razmene
• u razvijenim zemljama produktivnost podiže plate
• u ZUR produktivnost izaziva pad cena
• Prema tome, razvijene zemlje, imaju najbolje od oba sveta:
– Veće plate zbog porasta sopstvene produktivnosti
– niže cene za poljoprivredne proizvode iz zemalja u
razvoju.
Uzroci i posledice izvozne
nestabilnosti
neelastične i
nestabilne krive
ponude i tražnje
mogu da dovode
do neobuzdanih
fluktuacija cena.
zbog čega su krive tražnje i neelastične i
zašto se pomeraju?
• Tražnja je cenovno neelastična
–
–
–
bogati troše mali deo dohotka na takve proizvode kao što su kafa, čaj, kakao i šećer.
Prema tome, kada se cene ovih proizvoda menjaju, domaćinstva ne menjaju u značajnoj meri svoje
izdatke na ove proizvode
što tražnju za njima čini neelastičnom
• Sa druge strane, tražnja za mnogim sirovinama je cenovno
neelastična jer
– Ne postoje odgovarajući supstituti
– Privredni ciklus u razvijenim zemljama diktira izvoz
Merenje nestabilnosti izvoza
• nestabilnost izvoza donekle veća za zemlje u
razvoju nego za razvijene zemlje,
• stepen nestabilnosti nije veoma visok u
apsolutnom smislu kada se meri na skali od 0
do 100.
tri osnovne prednosti
supstitucije uvoza
• (1) Tržište već postoji
• (2) lakše štite domaće tržište nego da
prisiljavaju razvijene zemlje da obaraju
barijere za njihov izvoz
• (3) podsticaj da osnivaju takozvane carinske
fabrike – carinske zone
nedostaci
• (1) Domaće industrije nema podsticaj da postane
efikasna.
• (2) ne dozvoljava prednosti ekonomije obima- šta
ovo znači?
– Samo za ograničeno tržište.
• (3) supstitucija uvoza postaje sve više složenija i
skuplja (u smislu veće zaštite i neefikasnosti).
Politika industrijalizacije putem
supstitucije uvoza u opštem slučaju
• imala je samo ograničen uspeh ili je propala.
• Veoma visoke stope efektivne zaštite u rasponu od 100-200%
• Ovo je vodilo ka veoma neefikasnim domaćim industrijama i
do veoma visokih cena za domaće potrošače.
• Zastava
Industrijalizacija orijentisana na
izvoz
• Prednosti
• (1) moguća ekonomija obima.
• (2) podstiče efikasnost u čitavoj privredi. Ovo je posebno važno kada se
autput industrije upotrebljava kao input u drugoj domaćoj industriji.
• (3) Ekspanzija izvoza industrijskih prerađevina nije ograničena
• Sa druge strane, postoje dva ozbiljna nedostatka:
• (1) konkurencija poznatih i efikasnih industrija u razvijenim zemljama.
• (2) visok nivo efektivne zaštite u razvijenim zemljama
Anomalije zbog supstitucije uvoza
1.
2.
3.
4.
prekomerna kapitalna intenzivnost (Indian disease)
otvorilo je mali broj novih radnih mesta,
problem nezaposlenosti i samo pogoršan.
Mnogi kapaciteti nisu radili zbog nedostatka novca za
kupovinu sirovinska i goriva
5. Zanemarivanje poljoprivrede
6. Pad zarada u svom tradicionalnom izvozu, a neke (poput
Brazila) bile su prinuđene da uvoze određenu vrstu
hrane koju su ranije izvozili.
7. Deficiti, pad BDP
• Ocenjeno je da je politika supstitucije
• uvoza imala za posledicu rasipanje do 10
procenata nacionalnog dohotka zemalja u
razvoju.
• Alternativa – izvozna strategija
• Koreja
stereotip prema kome zemlje u razvoju izvoze sirovinske
materijale i hranu, a
uvoze industrijske prerađevine više ne važi
• struktura izvoza izmenjena u korist
prerađevina
• Kina
• Indija
• Angola
• itd
problemi sa kojima su danas suočene zemlje u razvoju
• (1) duboko siromaštvo koji preovlađuju u
mnogim zemljama;
• (2) neodrživi spoljni dug nekih najsiromašnijih
zemalja;
• (3) ostaci trgovinskog protekcionizma
razvijenih zemalja protiv izvoza iz zemalja u
razvoju.
• Tokom 1980-tih, zemlje u razvoju su,
opsednute slabim rastom i velikom
nezaposlenošću,
• povećale trgovinsku zaštitu koju su pružale
nekim od svojih velikih industrija
Globalizacija i siromaštvo u svetu
bez globalizacije svetsko siromaštvo verovatno bilo čak i više rašireno – ovo
tvrdi čak i Džo Stiglic.
•
•
•
•
•
•
•
Ono što je istina
jeste da globalizacija ne donosi koristi svim zemljama.
Izgleda da su neke od najsiromašnijih zemalja (posebno one u Africi južno od Sahare) ostavljene
po strani i
marginalizovane procesom globalizacije i danas su siromašnije nego što su bile pre dve
ili tri decenije (tj., njihov prosečan realni dohodak per capita danas je niži).
Međutim,
uzrok njihovog siromaštva nije globalizacija već
– suše,
– glad,
– unutrašnje
– razmirice,
– Ratovi
– AIDS
Međunarodna razmena i razvoj
• 1. Ukažite na koje sve načine
međunarodna razmena može da uspori
razvoj.
•
•
•
•
zadržava primarnu proizvodnju;
korišćenje previše kapitalno –intenzivnih tehnika
Jača sklonost potrošnji;
Strana eksploatacija;
• 2. Navedite suprotne argumente na svaku
primedbu iz Problema 1
•
•
•
•
zadržava primarnu proizvodnju- uvodi složenije tehnike;
Kapitalno –intenzivne tehnike - oporezivanje
Jača sklonost potrošnji - oporezivanje;
Strana eksploatacija - oporezivanje;
• 4.Kakav će efekat na odnose razmene
najverovatnije izazvati unapređenje
tehnologije primarnih proizvoda? Zbog čega?
– Rast Q, pad P,
– Pogoršanje odnosa razmene
6.Neka su u zemlji u razvoju indeksi
izvoznih cena, uvoznih cena, obima izvoza i produktivnosti u
izvoznom sektoru u 1980. jednaki 100.
• Šta bi bilo 2010.:
– (a) sa robnim odnosima razmene ove zemlje ako
se indeks njenih izvoznih cena poveća za 10% a
indeks uvoznih cena se poveća za 20%?
• N=110/120=91.7
• pogoršanje
6.Neka su u zemlji u razvoju indeksi
izvoznih cena, uvoznih cena, obima izvoza i produktivnosti u
izvoznom sektoru u 1980. jednaki 100.
– (b) sa dohodovnim odnosima razmene ove zemlje
ako se indeks njenog obima izvoza poveća za 30
procenata?
– I=110/120*130=119.2
6.Neka su u zemlji u razvoju indeksi
izvoznih cena, uvoznih cena, obima izvoza i produktivnosti u
izvoznom sektoru u 1980. jednaki 100.
– (c) sa pojedinačnim faktorskim odnosima razmene
ako se indeks produktivnosti u izvoznom sektoru
poveća za 40 procenata?
– S=110/120*140=128.4
• Da li je zemlja iz sada u boljem ili slabijem
položaju 2000. u poređenju sa 1980? Zbog
čega?
N=110/120=91.7
I=110/120*130=119.2
S=110/120*140=128.4
• 8. Objasnite pomoću grafikona, na koji način
pogoršavanje odnosa razmene usled
privrednog rasta može da dovede do toga da
je zemlja u gorem položaju posle rasta
• 12. Zbog čega nije uspostavljen Novi
međunarodni ekonomski poredak koje su
zahtevale zemlje u
• razvoju? Zbog čega on više nije predmet
gorućih debata?
odgovor
• Zato što bogate zemlje nisu htele da izgube
dobit
• Priče su prestale zbog velikih kriza u
nerazvijenimi zemljama
• Ovu temu zamenila je nova – globalizacija
• 13. Na koji način je primena zaključaka
Urugvajske runde pomogla zemljama u
razvoju? Na koji način ona to nije uradila?
• Smanjenje zaštite poljoprivrednih proizvoda u
razvijenim zemljama
• Ali nedovoljno
• 14. Objasnite zašto se osiromašujući rast
izgleda nije
• pojavio u većini zemalja u razvoju tokom
protekle tri decenije.
• Zato što je obim razmene porastao i dohodni
odnosi razmene se poboljšali
• 15. Objasnite razloge zbog kojih bi bogate
zemlje
• sa jedne strane morale, a sa druge ne bi smele
• da oproste sve inostrane dugove
najsiromašnijih
• zemalja u razvoju.
• Zato što ne mogu da otplate
• Ali to može da ih ohrabri da se nanovo
ponašaju kao i ranije
GDP I PPP
• http://siteresources.worldbank.org/DATASTATI
STICS/Resources/GNIPC.pdf
• NEDOSTACI GDP
– TRŽIŠNE CENE
– SIVA EKONOMIJA
– IMPUTIRANA RENTA
– STANDARD
•
(S-I)+(T-G)= (X-Z)
• SAD -3.6 -2.5 -6.1 2006
•
−4,7 1,0 −3,7 1999
• U SAD i privatni sektor i javni sektor
beleže deficit, trošeći mnogo više nego
što zarađuje.
• Republikanci prave def, demokrate suficit
•
(S-I)+(T-G)= (X-Z)
• Japan 6.1 -2.2 3.9 2006
•
10,3 −7,6 2,7 1999
• Situacija u Japanu je potpuno suprotna.
Obilan višak priv. sektora pokriva deficit
javnog
• Posmatrano
• u celini, Evropska unija
sve više liči
• na Japan, ali su
neravnoteže manje
Belgija
Danska
Francuska
Nemačka
Italija
Holandija
Španija
Švedska
V. Brit
Evrozona
S-I
1.2
-1.3
0.5
6.2
1
7.2
-10.6
4.7
-0.6
1.1
EU 1999 2,8
T-G
0.8
3.7
-1.7
-1.1
-3.4
1.8
1.9
2
-2.8
-1
−2,5
0,3
X-Z
2
2.4
-1.2
5.1
-2.4
9
-8.7
6.7
-3.4
0.1
• TB
+ KB + IDT
=
0.
•
•
tekući
bilans
•
•
•
•
•
•
Ova jednačina u praksi nikad nije tačna
Zašto? Izvori podataka su različiti
TB sa carine,
KB banke i finansijske institucije
IDT iz centralne banke.
Zato se uvode “greške i propusti”
kapitalni
bilans
intervencije
na deviznom tržištu
• 2. mehanizma: IDT≠0 i IDT=0 Deficit TB
• pokriva se ili sa privatnih računa ili iz državih
izvora.
• Ako je TB<0:
• odliv deviza, tj. višak ponude domaćeg novca
• Moguća su dva ishoda
– cb želi da spreči devalvaciju
– i prodaje devizne rezerve (IDT>0)
– Cb ne interveniše, IDT=0,
– ali privatni finansijski račun prelazi u suficit
• Otkud suficit na KB, tj. priliv kapitala? Ako
deficit na TB potraje
• Stranci koriste nizak kurs da kupe domaću aktivu,
imamo suficit na KB –
– Ovo se upravo dešava u Velikoj Britaniji
• Depresirana valuta povećava izvoz, te se smanjuje
deficit na TB
– isto
• Ili deficit nestaje, ili je privatni kapitalni bilans u plusu,ili
oba
• Krugman: SDI ne smanjuju deficit na spoljnom
računu, naprotiv, deficit = prilivu!!!
• To je računovodstveno tačno
• Ali to nije ekonomija
• 2 mehanizma
• IDT=0
• Priliv kapitala – apresijacija – rast deficita+odliv
kapitala u druge zemlje - do iznosa priliva kapitala
• IDT ≠0
• Priliv kapitala – apresijacija – zvanične intervencije –
kupovina $ ≡ zajam drugoj vladi,
• Kako se beleži u TB Francuske
• Tunižanin koji radi u Marseju šalje novac
svojoj porodici u Tunis.
• deficit jednostranih transfera
• Francuski koncern Pežo plaća dividende
finskom rezidentu.
• deficit u nerobnom bilansu (jenostrani
transfer)
• Cb banka Francuske kupuje danske krune da bi
sprečila pad njenog kursa u Kopenhagenu
• višak na računu ITD
• Profit američke kompanije Owen Corning
reinvestira se u filijali Fontenblo u Francuskoj.
• Višak na računu direktnih investicija
• • Rezident Francuske koji živi u Kolmaru, gradu
u Alzasu, prošvercuje kući stereo uređaj
kupljen u Frajburgu (Nemačka
• Deficit na računu “greške i propusti”
Poglavlje 3
Privredni rast
7. U toku poslednjih pet godina, u Švedskoj su
bruto porezi činili oko 60% BDP. I pored toga,
raspoloživi dohodak je u istom periodu takođe
iznosio oko 60% BDP. Kako se ovo može
objasniti?
0.6
•
•
•
•
•
•
•
Yd=Y-T, T=tY+Ta-TR
Porezi 0.6Y, raspoloživi dohodak 0.6Y
Ovde se očito radi o bruto-porezu, tY+Ta=0.6Y
Ako su porezi 0.6Y, onda je raspoloživi dohodak
Yd=Y-(tY+Ta) +TR=
0.6Y=0.4Y+TR
TR=0.2Y
• . „Radnici iz pograničnih zona koji rade u
inostranstvu, a stanuju u domovini, smanjuju
BDP jer šalju kući veliki procenat svojih
zarada.” Komentarišite.
• “Zemljama EU nije potrebna statistika platnog
bilansa. SAD ih nemaju, pa sasvim lepo žive”.
Dajte svoj komentar ovog stava.
• SAD ima jedinstvenu fiskalnu politiku
• „Legalizovanje droga povećalo bi BDP i
poreske prihode, ali bi pogoršalo platni
bilans.” Komentarišite.
• Tačno za BDP i poreske prihode, kratkoročno. Na duži
rok, uticalo bi na pad BDP. Ne bi pogoršalo PB jer je
to već sadržano u greškama i propustima.
• Holandija?
• Poglavlje 3
Privredni rast
18202006
Austrja
Belgija
Danska
Finska
Francuska
Nemačka
Italija
Holandija
Norveška
Švedska
Švacarska
V. Britanija
Japan
SAD
2.1
2.1
24
26
2
2.2
2.1
24
2.7
1.6
24
2
2.7
3.6
Prosečna stopa rasta BDP (% godišnje)
182018701913195019731870
1913
1950
1973
2001
1.4
2.2
1.9
16
14
2
1.2
1.7
2.2
2.1
1.9
2
0.1
4.1
24
2
2.6
2.7
1.6
2.8
1.9
2.1
2.2
2.7
2.5
1.9
24
3.9
0.2
1
2.5
2.7
1.1
0.3
1.5
24
2.9
3.7
2.6
1.2
2.2
2.8
5.2
4
3.7
4.8
4.9
5.5
5.5
4.6
4
1.9
4.4
2.9
8.9
3.9
2.5
2.1
2
2.4
2.3
1.8
2.3
2.4
3.4
2
1.2
2.1
2.7
3
19732006
2.4
2.1
2
2.6
2.1
1.7
2
2.3
3.2
1.6
1.3
2.2
2.6
2.9
Prosečan
rast BDP
per capita
1820-2006
(%
godišnje)
1.6
1.5
1.6
1.8
1.6
1.6
1.5
1.4
1.9
1.6
1.7
1.7
1.9
1.7
• ‚
• Godišnja stopa rasta od 2% u toku dvadeset godina
postaje od 49%,
• a nakon pola veka ukupna stopa rasta biće 170%
– zato stagnaciju ne treba zanemarivati!!!
• krajem 14. veka Kina bila najrazvijenija zemlja
sveta,
• Inovacije poput računovodstva, baruta, kompasa,
pisaće mašine i porcelana
• Pa ipak u toku narednih šest vekova životni standard
Evrope povećao se 25 , a u Kini samo 7x
• 1990-ih počela da ostvaruje godišnje stope
rasta od fenomenalnih 10.2%!
• Ako nastavi, njena privreda će se
udvostručavati svake sedme godine,
• tako da bi Kina lako mogla da do kraja 2025
godine dostigne standard siromašnijih članica
EU.
• Zašto je Kina vekovima stagnirala, dok je privreda Evrope
cvetala? Zašto je Kina bukvalno “eksplodirala” 1990.
godine?
• opšte je prihvaćeno da bi kineski model bio neizvodljiv da
Kina nije odlučila da otvori svoju privredu i privuče strane
direktne investicije.
• identičnu stvar navode istoričari kada govore o
privrednom zaostajanju Kine i povezuju ga sa događajem
iz 1433, kada je Admiral Zheng He potopio 3500 velikih
plovih brodova iz dinastije Ming.
•
• Politika “zatvorenog savršenstva”,
– strah od prodiranja Mongola,
– manjak novca u državnoj kasi,
– kao i duboko nepoverenje trgovaca koji su se najviše
obogatili međunarodnom plovidbom
– sve je to rukovodilo kineske vlasti da izoluju zemlju od
inostranih uticaja, sa strašnim posledicama.
– Za mnoge ekonomiste ovaj primer najbolje govori o
potencijalnim rizicima neobuzdane anti-globalizacije.
• Isti razlog navode autori za vekovno
zaostajanje Indije
životnog standarda u Zapadnoj Evropi porastao je 33x,
dok je u Kini, porastao samo 4,7 puta.
2009 EU38804, Kina 3650
GDP per capita*, 1500-2001
1500
Western Europe 771
China
600
*In 1990 international Geary-Khamis dollars
1820
1950
2001
1,204
600
4,579
439
19,256
3,583
Table
3.5
Dekompozicija po R. Solow-u 1913-1987
GNP
Contribution
of inputs
Residual
France
Germany
Netherlands
2.6
2.8
3.0
1.1
1.4
2.0
1.5
1.4
1.0
UK
Japan
USA
1.9
4.7
3.0
1.2
3.0
2.0
0.7
1.7
1.0
Note: an adjustment has been made for the modernization of productive kapital
Pet zakonomernosti – empirijske regularnosti
1.
Bronzana medalja pripada radu –
zaposlenost pada kada je merimo u
časovima
Figure
3.1u tri
(a)zemlje
Output-rad
(Y/L)
30
Zakonomernost
broj 1: output per
capita i kapitalna
intenzivnost
permanentno
rastu
Output per Hour (1990 $)
USA
UK
20
Japan
10
0
1820 1870 1890 1913 1929 1938 1950 1973 1992
80
Figure
(b)
(K/L) u tri3.1
zemlje
Capital per Hour (1990 $)
USA
60
Japan
40
UK
20
0
1820 1870 1890 1913 1929 1938 1950 1973 1992
• Zakonomernost broj 2: K i Y se trkaju za
zlatnu medalju, a onda
(K/Y) ne pokazuje stematski trend
pokazuje se da je to samo približno tačno.
Pa ipak, iako kapitalni koeficijent baš i nije
konstantan, ovde svakako nema onakvih
stabilnih i nedvosmislenih povećanja koja
smo videli kod Zakonomernosti br. 1.
Table 3.2
Source: Maddison (1995)
• Zakonomernost broj 3: satnice stalno rastu
• ključno obeležje procesa rasta
predstavlja dramatičan pad u
broju radnih časova po
zaposlenom
AverageAverage
hourly earnings
& the CPI
hourly
earnings
& the CPI, 1964-2004
250
Hourly earnings
in 2004 dollars
Wage ($ per hour)
18
16
200
14
12
10
150
Average hourly
earnings (nominal)
100
8
6
4
2
Consumer
Price Index
0
1964 1968 1972 1976 1980 1984 1988 1992 1996 2000 2004
50
0
CPI (1982-84=100)
20
Zakonomernost broj 4: profitna stopa nema
trend
Dohodak od svojine nad kapitalom raste jedino
zato što stok kapitala raste.
Korporativni profit kao % BDP
Novi fenomen - CEO
Zakonomernost broj 5: učešća rada i kapitala u
BDP nemaju trend
Već je pokazano da dohoci od rada i od kapitala
sekularno rastu.
Ispostavlja se da i oni sami rastu po približno
istoj stopi, tako da raspodela ukupnog
dohotka (BDP) ostaje relativno stabilna.
• Trenutno to u Americi osporavaju
• Tvrde da udeo L u raspodeli opada
• dokaz
Output (Y)
Figure 3.2
Proizvodna
funkcija
Y =F(K,L)
0
kapital (K)
Figure(intenzivna
3.3
Proizvodna funkcija
forma)
Output-rad
(y=Y/L)
y=f (k )
0
kapital-rad (k=K/L)
Akumulacijom novog
stoka kapitala u
potpunosti se
kompenzuje
amortizovani deo —
dakle voda se doliva u
kadu istom brzinom
kojom iz nje otiče. To je
stabilno stanje, gde
kapitalni koeficijent niti
raste niti pada.
Edmund Phelps
Nobelova nagrada
2006 za
“produbljivanje našeg
shvatanja odnosa
između
kratkoročnih i
dugoročnih efekata
ekonomske
politike"
Zlatno pravilo akumulacije kapitala Koje se bavi
utvrđivanjem koliko privreda može da potroši danas, a
koliko treba da iznosi štednja koja će osigurati da
buduće generacije uživaju veću potrošnju.
Njegovi verovatno najznačajniji rad teorija prirodne
stope nezaposlenosti (natural rate of unemployment) –
dokaz njenog postojanja, kako se utvrđuje veličina i
kako iz tržišnih odnosa može nastati nezaposlenost.
Time su se bavili Milton Fridman i Filips (Alban
William Phillips), to je 14. poglavlje
GDP per capita (average annual growth %)
Figure
3.5
Investicije i stope
rasta
(122 zemlje, 1950-92)
9
6
Europe
Africa
America
Asia
3
0
-3
0
5
10
15
20
25
Average investment rate (% of GDP)
30
35
Poljska je imala veću štednju, a manji rast
Savings/GDP
GDP growth
(avg. 1980-90,%)
(1980-90, %/yr)
30
10
25
8
20
6
15
4
10
5
2
0
0
Poland
Italy
Poland
Italy
Figure 3.9
Poljska raste brže, a štedi manje!
Savings/GDP
GDP growth
(avg. 1991-97, %)
(1991-97, %/yr)
30
10
25
8
20
6
15
4
10
5
2
0
0
Poland
Italy
Poland
Italy
Figure 3.9
• 1980-1990
• Jugoslavija i Južna Koreja imale su stopu
investicija od oko 40%
• Koreja imala rast p.c 7%
• Srbija - 0.5% per capita
Figure
3.10(a)
Stanovništvo raste
200
180
Euro
area
160
USA
140
120
100
1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000
Miliona
ljudi
Raste
i zaposlenost
140
USA
120
100
Euro
area
80
60
1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000
s
( a    n) k
f (k )
Stabilno stanje uz rast stanovništva
Output-rad
(  n)k
(y=Y/L)
A´
0
Širenje
capital widening (  n)k
kapitala
saving =s f (k )
A
k*´
k*
kapital-rad (k=K/L)
Figure
3.12
GDP per capita
i rast
stanovništva
(95 zemalja)
GDP per capita (1000 $US), 1992
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
0
20
40
60
80
Average Population Growth Rate, 1960-1992 (in %)
100
3.13
Stabilno stanje Figure
uz rast stanovništva
i tehnički
progres
Outputeffective
rad
Širenje
kapitala (  a  n)k
capital
widening
(y=Y/AL)
A
0
saving =s f (k )
k*
kapital-effective rad (k=K/AL)
Figure
3.14 stanju
Stope rasta
u stabilnom
Stopa rasta
Stopa rasta = 0
Stopa rasta = a
y=Y/AL or k=K/AL
Y/L or K/L
Y or K
Stopa rasta = a+n
0
time
Usled opadajuće marginalne produktivnosti, akumulacija kapitala, sama
za sebe, ne obezbeđuje održivi privredni rast.
Rast stanovništva to čini, ali ne objašnjava kako onda dolazi do kontinuiranog
rasta životnog standarda, toliko evidentnog u mnogim delovima sveta.
Tako tehnički progres postaje ključni faktor privrednog napretka.
• Trebalo bi naglasiti da A nije proizvodni faktor
• firme tehnički progres ne kupuju, ali od njega imaju samo
koristi.
• Pretpostavićemo da A raste po konstantnoj stopi a, a za sada
se nećemo truditi da precizno objasnimo ni zašto ni kako do
toga dolazi.
• Dakle, tehnički progres, koji u stvari predstavljamo
• rastom parametra A, egzogen je.
Zlatno pravilo glasi
a
MPK  +n
A štednja tada iznosi
( a    n) k
s
f (k )
• Koliki je tehnički progres?
• Nažalost, njega je vrlo teško izmeriti. Na primer,
kompjuteri verovatno uvećavaju stopu rasta, ali za
koliko? Neki veruju da „nova ekonomija”, stvorena u
doba revolucije informacione tehnologije, ima šanse
da podigne životni standard brže nego ikad ranije;
drugi su skeptični, smatrajući da efekat nije ništa veći
nego što su već donela druga velika otkrića koja su
obeležila ekonomsku
• istoriju.
Figure
3.15
Multifactor productivity growth in the US
1.4
1870-1999 pogledaj i ovo
1.2
1.0
0.8
0.6
0.4
0.2
0.0
1870-1913 1913-1972 1972-1995 1995-1999
Akumulacija kapitala
• u razvijenim zemljama kapital po pravilu rastao po stopi od oko 2%
godišnje i to tokom čitavog 20. veka.
U posleratnom periodu obnove, tokom 50-tih i 60-tih godina, akumulacija
kapitala značajno se ubrzala. Tabela isto tako pokazuje da je Japan
nastavio sa brzom akumulacijom kapitala
• sve do 80-tih; razlog je taj što je Japan početkom 20. veka bio mnogo
siromašniji od Evrope i SAD.
• Ovi periodi povremenih brzih akumulacija kapitala dobro se uklapaju
u opis procesa „dostizanja” (catch-up), u slučajevima kada se kapital
nalazio ispod nivoa definisanog stabilnim stanjem.
Kapital (fond)
(prosečne godišnje stope rasta)
1913-50 1950-73 1973-87
France
Germany
Netherlands
1.2
1.1
2.4
6.4
7.7
6.9
3.7
2.7
2.2
UK
Japan
USA
1.6
3.6
1.7
5.7
10.2
3.8
2.3
6.7
2.6
Source: Maddison (1995)
Table 3.3
• Inputi rada
• U celini, input rada je u Evropi porastao
između nula i 0,3%, dok ga je u Severnoj
Americi i Australiji imigracija podigla
• značajno iznad 1%.
Figure
Endogeni3.16
rast
production function
y =f (k )
Outputeffective
rad
saving=s f (k )
(y=Y/AL)
C
capital accumulation
(  a  n)k
A
D
B
0
k1
k2
kapital-effective rad (k=K/AL)