Transcript STATISTIČKO POSMATRANJE

STATISTIČKO
POSMATRANJE
Priprema posmatranja – program
posmatranja i planiranje organizacije
istraživanja
Priprema posmatranja obuhvata:
- Izradu programa posmatranja
- Planiranje organizacije istraživanja
Program posmatranja obuhvata:
- Cilj posmatranja
- Definisanje predmeta posmatranja i obeležja
posmatranja
- Izbor izveštajnih jedinica
- Metode obuhvatanja jedinica posmatranja
- Izbor izvora i načina prikupljanja podataka
- Izrada upitnika potrebnih za snimanje podataka
Cilj posmatranja


Cilj statističkog posmatranja svake masovne
pojave je prikupljanje podataka o njenim
pojedinačnim slučajevima po karakteristikama
prema kojima se želi ispitati pojava
Cilj posmatranja mora biti pravilno izložen, što
znači jasno, konkretno i precizno formulisan
Predmet posmatranja – statistički
skup i jedinice posmatranja




Statistički skup je skup jedinica posmatranja
Svaki statistički skup postaje predmet posmatranja
pošto se u programu posmatranja definiše stvarno ili po
sadržini, vremenski i teritorijalno
Stvarno definisati statistički skup znači odrediti jedinicu
posmatranja
Jedinica posmatranja definiše se određivanjem osobina
ili uslova koje treba da ima pojedini slučaj da bi bio
jedinica posmatranja



Statističke jedinice mogu biti: realne jedinice i
događaji
Realne jedinice su one koje vremenski duže
postoje (stanovnik, zaposlen, učenik, preduzeće)
Događaji su jedinice koje se zbivaju u momentu
ili vremenski kratko traju (rođenje, venčanje,
razvod braka..)

Vremenski definisati statistički skup znači odrediti ili
momenat ili interval vremena u kome će se posmatrati
jedince koje ulaze u statistički skup

Kritični momenat je vreme u kome treba da postoji
realna jedinica da bi se smatrala jedinicom posmatranja
(npr. kod popisa stanovništva je to 31. mart)

Izveštajni interval ili izveštajni period je vremenski
interval koji određuje statistički skup događaja

Teritorijalno definisati statistički skup znači odrediti
teritoriju na kojoj će se statističke jedinice posmatrati
Obeležja jedinica posmatranja
Obeležja statističkih jedinica posmatranja jesu karakteristike ili
osobine prema kojima se jedinice međusobno razlikuju i
posmatraju
 Obeležja se svrstavaju u 3 grupe: stvarna, vremenska i prostorna
 Stvarna obeležja mogu biti : atributivna i numerička obeležja
 Atributivna obeležja se iskazuju rečima i u modalitetima
(atributima) i opisuju osobine jedinica posmatranja (pol, vrsta
radnog mesta..)
 Numerička obeležja se iskazuju brojevima . vrednostima.
Dele se na prekidna (diskontinuirana) i neprekidna (kontinuirana)





Prekidna numerička obeležja iskazuju se samo celim
vrednostima (br. zaposlenih i br. organizacionih jedinica
za preduzeće, broj stanovnika)
Neprekidna numerička obeležja izražavaju se u celim i u
delovima celih brojeva (starost, radni staž, neto zarade..)
Vremenska obeležja označavaju vreme u kome se
jedinice posmatraju ili vreme kao osobinu jedinice
posmatranja
Prostorna obeležja prikazuju mesto na kome se jedinice
nalaze ili prostor koji ih po nečemu karakteriše
(stanovnike karakteriše mesto rođenja..)
Izveštajna jedinica

Izveštajna jedinica ili informator predstavlja
davalac podataka o jedinici posmatranja (npr.
preduzeće, ustanova, i dr.)
Metodi obuhvatanja jedinica
posmatranja



Posmatranje statističkog skupa može biti
potpuno i delimično
Potpuno posmatranje podrazumeva prikupljanje
podataka o svim jedinicama statističkog skupa
Delimično posmatranje je ispitivanje određenog
broja odabranih jedinica koje predstavljaju samo
deo statističkog skupa






Primenjuju se 2 metoda potpunog posmatranja: popisni
i izveštajni metod
Delimično posmatranje se obavlja anketom i po
metodu uzorka, a može se primeniti i izveštajni metod
Popisni metod je jednoobrazno posmatranje svih
realnih jedinica izvesnog skupa na određenom području
i u utvrđenom kritičnom momentu (popis
stanovništva…)
Izveštajni metod je stalno organizovano posmatranje
skupova događaja i dinamičkih pojava s izraženim
brzim, čestim i jakim promenama
Anketa je posmatranje određenog broja namerno
odabranih tipičnih jedinica izvesnog statističkog skupa
Metod uzorka je posmatranje određenog broja
statističkih jedinica jednog skupa slučajno izabranih
Izvori i načini prikupljanja podataka
Do podataka se može doći iz primarnih i sekundarnih
izvora
 Iz primarnih izvora podaci se mogu prikupiti:
- neposredno, ličnim uvidom (snimanje saobraćajnih
udesa, provale..)
- Posredno, ispitivanjem lica kojima su podaci poznati (
npr. pri popisu stanovništva ispitujemo starešinu
domaćinstva..)
Iz primarnih izvora mogu se dobiti kvalitetniji podaci, ali
je posmatranje skuplje

Iz sekundarnih izvora koriste se već prikupljeni
podaci kao (npr..: knjige rođenih, venčanih ,
zemljišne knjige…)
 Iz primarnih i sekundarnih izvora podaci se
mogu prikupiti na više načina:
-dopisni ili korespondentni način (na terenu se
angažuju korespondenti koji će u određenom
periodu prikupiti podatke)

Poštansko telegrafski način - poštom se šalju formulari
izveštajnim jedinicama da ih popune i vrate
 Prikupljanje podataka preko popisivača:
- ekspedicijsko, kada popisivači odlaze kod izveštajnih jedinica i
uzimaju podatke od njih i upisuju ih u formulare
- samopopisivanjem , popisivači najpre donesu izveštajnim
jeinicama formulare da ih one popune, a posle određenog
vremena dolaze da prokontrolišu
▪ Prijavni način se sastoji u tome da izveštajne jedinice dolaze same
kod nadležnih organa da daju potrebne podatke

Statistički upitnik




Upitnik je štampana lista pitanja u vidu obrasca na koja treba da
odgovori izveštajna jedinica
Opšti elementi upitnika su obaveštenja koja se odnose na
organizaciju posmatranja (naziv organa koji je izdao upitnik…
Glavni deo sadržine upitnika čine pitanja o obeležjima jedinice
posmatranja. Pitanja moraju biti formulisana jasno tako da
izveštajna jedinica može da da pravi odgovor
Prema broju jedinica , statistički upitnici mogu biti: individualni i
kolektivni. Individualni upitnici se popunjavaju posebno za svaku
jedinicu posmatranja, a kolektivni za više jedinica
Pitanja










Šta obuhvata priprema posmatranja?
Ko određuje cilj posmatranja i kako ga treba formulisati
Šta je statistički skup i kako se definiše?
Šta su obeležja posmatranja i kako se dele?
Kako se naziva davalac podataka o jedinici posmatranja i ko to
može biti?
Koja je suština popisnog i izveštajnog metoda posmatranja?
Šta je anketa, a šta statistički uzorak?
Iz kakvih izvora i na koji način se mogu prikupiti podaci?
Šta čini sadržinu upitnika?
Koje su vrste upitnika?