Transcript Vrste kretnih aktivnosti

Predavanje 5
Doc.dr Mara Kerić
Osnovni cilj fizičke aktivnosti
 Pokretom i kretanjem poboljšati i unaprediti čovekovo
zdravlje.
 Kretanje je životna potreba čoveka.
 Bez pokreta (kretanja), nema života.
 Čovek koji se ne kreće, oboljeva, atrofira, umire.
Biološke potrebe za održavanje života su:
 Kiseonik
 Voda
 Energija
 Mišićna aktivnost
Mišićna aktivnost
 Samo mišićna aktivnost i ljudski rad u potpunosti i istovremeno
angažuju sve velike sisteme organizma i aktiviraju brojne
fiziološke procese
 Ni jedan lek ne može zameniti uticaj mišićne aktivnosti na
organizam..
 Pokretom, motoričkom aktivnošćču, podstiču se pozitivna
psihička stanja.
Osnovne komponente kretanja
 Upravljačka (nervni sistem)
 Mišićna (mišićni sistem)
 Morfološka (morfološka obeležja)
 Energeska (stvranje i korišćenje energije)
Vrste kretnih aktivnosti
 Monostrukturalne ciklične
 Monostrukturalnr aciklične
 Polistrukturalne aciklične
 Polistrukturalne složene aktivnosti
 Polistrukturalne estetske aktivnosti
 Monostrukturalne ciklične
 jedna struktura koja se stalno ponavlja (trčanje, biciklizam,
plivanje, veslanje...).
 Monostrukturalnr aciklične
 jedna kretna struktura se povremeno ponavlja (streljaštvo,
dizanje tegova, bacanje koplja skok u vis).
 Polistrukturalne aciklične
 više kretnih struktura koje se povremeno ponavljaju (boks,
mačevanje džudo...).
 Polistrukturalne složene aktivnosti
 veći broj struktura kretanja i izmena acikličnih i cikličnih
sadržaja, sporetske igre sa loptom (košarka, fudbal,
rukomet, odbojka, vaterpolo...).
 Polistrukturalne estetske aktivnosti
 veći broj kretanja i izmena acikličnih i cikličnih sadržaja sa
akcentom na estetsko izražavanje pokretom (ritmička
gimnastika, umetničko klizanje, ples...)
Antropološka obeležja
 Antropološki status = skup antropoloških obeležja
 Zdravstvena obeležja
 Sociološka obeležja
 Konativna obeležja (osobine) – crte ličnosti
 Morfološka obeležja (sposobnosti)
 Motorička obeležja (sposobnosti)
 Funkcionalna obeležja (sposobnosti)
 Kognitivna obeležja (sposobnosti)
 Ljudi se razlikuju po antropološkim obeležjima i zato tokom
vežbanja i izvođenja motroričkih kretnji, treba slediti sledeće
principe:
 Individualizacija i postupnost opterećenja
 Precizno planiranje i programiranje kretnih procesa
 Homogenizacija vežbaonih grupa
Zdravstvena obeležja
 Informacije o zdravstvenom stanju.
 Informacije se odnose na sisteme organizma koji neposredno
učestvuju u kretanju.
Sociološka obeležja
 Status (pozicija) pojedinca u grupi.
 Objektivno vrednovanje vrednosti i sposobnosti pojedinca
unutar grupe.
 Ovaj aspekt definišu odgovori na pitanja:
 Ko najbolje igra(vežba), sa kim najbolje sarađujes, ko je
najbolji itd.
Konativne osobine
 Konativna obeležja (osobine) – crte ličnosti.
 U velikoj meri su genetski uslovljene
 Značajno određuju uspešnost u motoričkim aktivnostima,
posebno kod motivacije i psihološke stabilnosti.
 Motoričkim aktivnostima moguće je pozitivno uticati na
konativne osobine
Morfološka obeležja
 Osobine koje određuju telesnu građu čoveka.
 Izuzetno su važne u izvođenju motoričkih aktivnosti.
 Postoje četiri morfološke dimenzije:
 Longitudinalna dimenzionalnost
 Transferzalna dimenzionalnost
 Obim i masa tela (voluminoznost)
 Potkožno masno tkivo
 Longitudinalna dimenzionalnost-rast kostiju u dužinu.
 Najčešće mere: telesna visina, dužina ruke, dužina noge,
sedalna visina...
 Nasledno je determinisana.
 Motoričkim aktivnostima nije moguće uticati na ovu
dimenzionalnost.
 Transferzalna dimenzionalnost-rast kostiju u širinu.
 Najčešće mere: širina(dijametar) kolena, lakta, ručnog
zgloba, skočnog zgloba, sirina karlice.
 Nasledno je determinisana.
 Motoričkim aktivnostima je moguće u manjoj meri uticati na
ovu dimenzionalnost.
 Obim i masa tela (voluminoznost).
 Najčešće mere: telesna masa, obim nadlaktice, podlaktice,
natkolenice, podkolenice...
 Genetski je delimično uslovljena.
 Motoričkim aktivnostima moguće je u velikoj meri uticati na
ovu dimenzionalnost.
 Potkožno masno tkivo-označava količinu potkožnog masnog
tkiva u organizmu.
 Najčešće mere: kožni nabor trbuha, leđa, nadlaktice...
 Genetski je delimično uslovljena.
 Motoričkim aktivnostima moguće je u velikoj meri uticati na
ovu dimenzionalnost.
Motoričke sposobnosti
 Sposobnosti neophodne za izvođenje bilo koje kretne aktivnosti.
 Merljive su.
 Na njih utiču fiziološki i anatomski faktori, genetski potencijal,
visina motoričke informisanosti(znanja), morfološke
karakteristike, energetski potencijal, kognitivne sposobnosti i
konativne osobine.
 Sobzirom na složenost motoričkih sposobnosti, najteži zadatak
fizičkog vaspitanja je, kako efikasno razvijati ove sposobnosti.
Funkcionalne sposobnosti
 Funkcionalne sposobnosti-odgovorne za transport i
iskorišćavanje energije u ljudskom organizmu (’’izdržljivost’’,
’’kondicija’’).
 Dele se na:
 Aerobne funkcionalne sposobnosti
 Anaerobne funkcionalne sposobnosti
Aerobne funkcionalne sposobnosti
 Sposobnost organizma da dopremi i potroši maksimalnu
količinu kiseonika za dugotrajan mišićni rad.
 Genetski je delimično uslovljena.
 Zavisi od fizioloških pokazatelja( biohemijska sposobnost
iskorišćenja kiseonika u ćelijama, respiratornog kapaciteta...).
 Moguće je u većoj meri uticati na razvoj ove sposobnosti
putem fizičke aktivnosti.
 Razvija se dugotrajnim, cikličnim aktivnostima, malog i
umerenog intenziteta.
Anaerobne funkcionalne sposobnosti
 Sposobnost organizma da maksimalno iskoristi neanaerobne
izvore energije za kratkotrajniji mišićni rad bez prisustva
kiseonika.
 Genetski je delimično uslovljena.
 Anaerobna sposobnost javlja se kada je mišićni rad takvog
intenziteta da nije moguće osigurati dovoljno energije iz
aerbnih procesa(takozvani kiseonički dug).
 Moguće je uticati na razvoj ove sposobnosti putem fizičke
aktivnosti velikog intenziteta-intervalne metode rada.
Kognitivna sposobnosti
 Intelektualne (mentalne) sposobnosti - sposobnosti snalaženja u
novonastalim situacijama.
 Odnose se na sposobnost prikupljanja, obrade, memorisanja i
interpretcije informacija.
 Neki od izolovanih kognitivnih faktora:
 Brzina percepcije, vizualizacija, verbalno razumevanje, logičko
zakljičivanje, numeričko rezonovanje, pamćenje...
 Genetski su uslovljene.
 Fizičkim aktivnostima moguce je samo u manjoj meri uticati na
neke vidove kognitivnih sposobnosti.
 Za uspečnost fizičkim aktivnostima, naročito u sportskim igrama,
posebno je važna tzv. motorička inteligencija- sposobnost procene
prostorno vremenskih odnosa i simultane obrade kinestetičkih
informacija.
HVALA NA PAŽNJI