KBC “Dr Dragiša Mišović” Beograd

Kontrastna mamografija

Mirjana Radovanović

Uvod

• Kontrastna mamografija je nova dijagnostička metoda koja je u svetu apsolutni hit u mamo-dijagnostici.

• Još uvek je u ekspanziji i vrlo mali broj medicinskih centara (oko 18) primenjuje ovu dijagnostičku metodu.

Cilj

• Standardna, konvencionalna mamografija prikazuje samo strukturu tkiva dojke, dok se kontrastnom metodom lociraju širenja malih krvnih sudova koji su potencijalno povezani sa kancerogenim rastom tumora.

• Svrha kontrastne mamografije je da isprati mogućnost korišćenja digitalne mamografije uz pomoć jodnog kontarstnog sredstva da bi se olakšalo otkrivanje TU lezija.

• Ekspanzivni tumori imaju povećanu angiogenezu, te se kontrastno sredstvo nakuplja u takvom tkivu i na osnovu referentnih parametara se prati koncentracija detektovanog kontrastnog sredstva u tumorskom tkivu.

Način izvođenja

• Kontrastna mamografija je indikovana kod pacijenata kod kojih su otkrivene lezije za koje se sumnja da su maligne, a dokazane su standardnom mamografijom ili ultrasonografijom.

• Zbog aplikacije kontrastnog sredstva potrebno je uzeti anamnestičke podatke u smislu ranijih alergijskih reakcija i objasniti čitav tok pregleda.

• Ako su anamnestički podaci pozitivni, obavezna je trodnevna medikamentozna priprema, osim kod alergija na jodna kontrastna sredstva gde je ovaj pregled kontraindikovan.

• Prvo se radi nativna mamografija i početna referenca je 26 do 32 kv, a svrha dobijanja ove slike je da obezbedi informacije u vezi sa anatomijom mekog tkiva i referentne tačke za sledeće tj. postkontrastne slike koje će biti dobijene pod identičnim uslovima pozicioniranja i kompresije.

• Potom se plasira braunila i aplikuje se kontrastno sredstvo automatskom brizgalicom tj. injektorom i to 1,5ml kontrastnog sredstva na kilogram telesne težine.

• Brzina davanja kontrastnog sredstva je 3 ml/s.

• U vremenskom periodu od drugog do petog minuta prave se postkontrastne mamografije po referentnim vrednostima od 45 do 49 kv.

• Kompresija u CC i MLO poziciji je dovoljno jaka da ograniči anatomsko kretanje dojke i dovoljno blaga da ne smanji protok krvi.

• Simultana akvizicija (prikupljanje i dobijanje) slika dobijenih visokom i niskom energijom (jednom ekspozicijom se dobijaju 2 slike, jedna visoke energije, upravo iznad ivice K ljuske joda, a druga niske energije, odmah ispod ivice K ljuske joda 33,2keV)

• Dve sekunde je delay između slike dobijene niskom energijom i slike dobijene visokom energijom.

• Aparat automatski kombinuje te dve dobijene slike i na taj način dobija se rekombinovana slika (subtrakcija). • Ukupno vreme snimanja je 5 minuta.

Slike dobijene niskom energijom slične su snimcima kao kod nativne mamografije i daju morfološke podatke.

Kombinovane slike niske i visoke energije nastaju korišćenjem specifičnih algoritama i daju funkcionalne informacije.

• Prilikom analize slika dobijenih subtrakcijom kao kriterijumi za očitavanje su: •

intenzitet kontrasta

•

morfologija promene

(nepravilne ivice, nepravilan oblik promene ukazuju na malignitet)

Prednosti kontrastne mamografije

• Jeftinija metoda od MR.

• Izuzetno se dobro pokazala u dijagnostici “gustih”, žlezdanih dojki (žena do 40 godina), jer žlezdano tkivo ometa detekciju malignih lezija.

• Veliki značaj ima u otkrivanju multifokalnih tumorskih lezija, koje se ne prikazuju na snimku nativne mamografije.

• Omogućava merenje proširenja lezije da bi se planirao operativni tok i lečenje.

Prikaz slučaja

Pacijentkinji je indikovana kontrastna mamografija nakon načinjene nativne mamografije i ultrasonografije.

Prikaz slučaja

• • U desnoj dojci na spoju spoljnih kvadranata vidi se neoštro ograničena senka, denziteta sličnog okolnom tkivu. Nakon aplikacije kontrastnog sredstva suspektna senka se jasnije demarkira od okolnog parenhima u obe projekcije, jer se zbog prisutne neovaskularizacije jače kontrastno opacifikuje.

Prikaz slučaja

Okolno tkivo se i dalje vidi jer naš mamograf nema mogućnost digitalne subtrakcije.

Pacijentkinja je upućena onkohirurgu. Nakon uradjene mastektomije, PH nalaz je odgovarao invazivnom duktalnom karcinomu.

Prikaz slučaja

U desnoj dojci u gornjem unutrašnjem kvadrantu vidi se veći broj nepravilnih, grupisanih mikrokalcifikacija različitih veličina i oblika. Pacijentkinji je indikovana kontrastna mamografija.

Prikaz slučaja

• Nakon aplikacije kontrastnog sredstva ne vide se promene u ovoj zoni, tj. nema kontrastne opacifikacije.

• Ovakav negativan nalaz tumači se nepostojanjem neovaskularizacije jer se radi o duktalnom karcinomu

in situ

, koji nije probio bazalnu membranu i nema tumorske mase.

Zaključak

• Kontrastna mamografija kao nova dijagnostička metoda svakako je jeftinija od magnetne rezonance, ne spada u invazivne metode i dobro se pokazala u otkrivanju multifokalnih lezija.

• Očekuje se da će u budućnosti ova metoda biti alternativa za snimanje MR dojke.