Transcript Bihevioralni aspekti počinioca krivičnog dela ubistvo u porodici

BIHEJVIORALNI ASPEKTI POČINIOCA
KRIVIČNOG DELA UBISTVO U PORODICI
A u t o r i: Mr. sci. med. dr Svetlana Nikšić, psihijatar, sudski
veštak, Specijalna zatvorska bolnica, Beograd
Prim. dr med. Vlado Batnožić, hirurg, sudski veštak
MSc International Health, Maja Nikšić, dipl. psiholog,
doktorant psihološke medicine, King's College London, Guy's
Hospital Campus
Vrnjačka Banja, maj 2013.
UVOD

PORODICA


Porodica predstavlja osnovni oblik ljudske zajednice,
zasnovane na biološkim, psihološkim i socijalnim
principima. Kao takva, porodica je u funkciji očuvanja
integriteta čoveka i održanja kontinuiteta ljudskog roda.
U određenim slučajevima, pod uticajem psihopatoloških,
sociopatoloških faktora i specifičnih individualnih motiva,
porodica može da se izobliči u svoju suprotnost, kada
postaje surovo poprište za sukobljavanje ljudskih strasti,
poriva i interesa. Ishodi takvih procesa mogu biti različiti,
od permanentnog patološkog bitisanja, do dezintegracije
i destrukcije porodice.
REZULTATI RANIJIH ISTRAŽIVANJA
AGRESIVNOST
U razmatranju fenomena agresije, poznata je
Fromova podela na benignu i malignu agresiju.
Benigna agresija je biološki adaptivna, ona je u
službi života i predstavlja odgovor na vitalnu
ugroženost. Filogenetski je programirana i
zajednička je ljudima i životinjama. Maligna
agresija je karakteristična samo za čoveka, nije
filogenetski programirana, nije biološki prilagodljiva
i nije u službi života (Fromm, 1984). Maligna
agresija je duboko ukorenjena u temeljima ljudske
egzistencije.
UBISTVO U PORODICI
Ubistvo nastaje kada počinilac svoje agresivne potencijale
neće ili ne može da obuzda, već ih usmerava na žrtvu.
Porodica i ubistvo su dva potpuno različita fenomena.
Porodica je kolevka života, a ubistvo njegova gruba
negacija (Kovačević & Kecman, 2006).
Rezime više ispitivanja ukazuje na tri vodeća
homicidogena simptoma: paranoidne ideje, anksioznost i
imperativne halucinacije.
Specifičnost izvršioca homicida u odnosu na ostale
delinkvente, jeste da su izvršioci homicida češće usamljeni
u svom delu, i delo češće vrše u porodičnom okruženju,
što sugeriše
manju ulogu vršnjačke grupe, a veću
porodice kao prediktora ubistva.
CILJ RADA
Ovaj rad je posvećen proučavanju tog fenomena, koji
paradoksalno narušava jedinstvo i primarno značenje
porodične zajednice, sa analizom bihejvioralnog
aspekta počinioca krivičnog dela ubistva u porodici.
Ispitivane su specifičnosti ličnosti i ponašanja
počinioca u porodičnom kontekstu u preddeliktnom
periodu i u deliktnoj situaciji, kao i na kvalitet odnosa
sa žrtvom, način izvršenja krivičnog dela i viktimološki
doprinos žrtve.
METOD RADA
Korišćen je metod studije slučaja, i prikazana su tri
slučaja iz kliničke prakse, u kome su žrtve roditelji
ispitanika. Istraživanje navedenih upečatljivih primera
ubistva u porodici sprovedeno je u Odseku za sudskopsihijatrijska veštačenja Specijalne zatvorske bolnice u
Beogradu.
OPISI SLUČAJEVA
Primer 1.



Ispitivani počinilac krivičnog dela teškog ubistva
majke.
U izveštaju konzilijuma psihijatara, od
09.01.2012.g., evidentirani su suspektni
psihopatološki fenomeni tipa slušnih halucinacija i
sumanutih ideja proganjanja, što bi odgovaralo
kliničkoj slici akutne psihotične reakcije.
Postavljene su Dg. F 19/F 23 in obs. - što
označava zloupotrebu više psihoaktivnih supstanci
i akutnu prolaznu psihozu u opservaciji.
U vreme kritičnog događaja bio je u fazi nestabilne
apstinencije od opojnih droga i pod uticajem
alkohola.
U mišljenju sudsko-psihijatrijskog veštačenja,
na osnovu rezultata sprovedenih ispitivanja, utvrđeno je
da se radi o osobi prosečnih intelektualnih sposobnosti,
sa graničnim poremećajem ličnosti, koja boluje od
duševne bolesti vrste akutnog i prolaznog pretežno
sumanuto duševno oboljenje. Ovo oboljenje se kod
ispitanika tempore criminis ispoljilo prisustvom akustičkih
halucinacija, sumanutih ideja odnosa i persekucije,
psihotičnom anksioznošću i dezinhibicijom nagonskih
agresivnih impulsa, pod čijim uticajem je izvršio
predmetno krivično
delo. Usled toga, njegove
sposobnosti shvatanja značaja dela, kao i mogućnosti
upravljanja postupcima, bile su isključene.
Primer 2.
Ispitivani učinilac krivičnog dela ubistva oca.
Nalaz i mišljenje psihologa: Na osnovu
psihološke eksploracije može se zaključiti da se radi
o prosečno inteligentnoj ličnosti slabije efikasnosti
izazvane povišenom anksioznošću i strahom, kod
koje je usled prolongirano stresnih situacija došlo
do
aktivacije
aktuelno
jake
emocionalne
razdražljivosti,
anksioznosti
i
preplavljenosti
negativnim osećanjima, pre svega depresivnim.
Povišena emocionalna napetost sa naglašenim
depresivnim
raspoloženjem
i
emocionalnom
inkontinencijom, aktuelno nema psihotični kvalitet.

U zaključcima mišljenja sudsko medicinskog
veštaka je konstatovano da je ispitanik osoba
prosečnih
intelektualnih
sposobnosti
sa
emocionalno nestabilnom strukturom ličnosti. U
vreme izvršenja krivičnog dela ispitanik se nalazio u
stanju povišene emocionalne napetosti sa
psihološkim sadržajem afekta besa visokog
intenziteta, kao i stanju alkoholne opijenosti, pa su
njegove sposobnosti shvatanja značaja dela, kao i
mogućnosti upravljanja postupcima, bile bitno
smanjene. Kod njega nismo registrovali duševnu
bolest, duševnu zaostalost, privremenu duševnu
poremećenost, ni alkoholnu zavisnost, pa nije
predložena
mera
bezbednosti
medicinskog
karaktera.
Primer 3.
Ispitivani učinilac krivičnog dela teškog ubistva
oca, izvršenog nakon što je u protekloj godini gotovo
svakodnevno fizički maltretirao oca.


Nalaz i mišljenje psihologa: Na osnovu psihološke
eksploracije može se zaključiti da se radi o
psihotičnoj organizaciji ličnosti, koju odlikuju
prosečni intelektualni potencijali i naglašene
paranoidne ideje koje umanjuju njegovu socijalnu
funkcionalnost i dovode do apragmatičnosti.
U zaključcima mišljenja sudsko medicinskih
veštaka je navedeno da je ispitanik osoba prosečnih
intelektualnih sposobnosti, koja boluje od duševne
bolesti vrste paranoidne shizofrenije. Kod njega su
registrovane u sferi percepcije akustičke halucinacije. U
sadržaju mišljenja produkovao je bizarne, paranoidno
strukturisane sumanute ideje odnosa, persekucije i
uticaja. Na emocionalnom planu konstatovana je
afektivna nivelacija, uz fenomen ideoafektivne
disocijacije. Krivično delo koje je izvršio pod impulsima
i sadržajima ove duševne bolesti, pa su mu
sposobnosti shvatanja značaja dela, kao i mogućnosti
upravljanja postupcima, bile isključene. S obzirom na
ozbiljnu opasnost da ponovi slična ili teža krivična dela,
Sudu je predloženo da mu se izrekne mera bezbednosti
obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u
zdravstvenoj ustanovi.
DISKUSIJA:
Prvi analizirani ispitanik je osoba kod koje je
primarni faktor homicidalnog ponašanja u njegovoj
specifičnoj personalnoj organizaciji (granični poremećaj
ličnosti), sa manifestacijama na bihejvioralnom planu.
Njegova ponašanje tempore criminis ispoljeno je pod
uticajem psihopatoloških sadržaja u okviru psihotične
dekompenzacije,
pod
deklanširajućim
dejstvom
zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. To je sve uticalo
na potencijalno agresivno ponašanje ispitanika, koje je
manifestovao na izrazito brutalan način prema majci u
deliktnoj situaciji. Brutalnost čina ubistva evidentna je
po načinu izvršenja, mehanizmu nanošenja povreda i
korišćenom oruđu (nož i čekić), kao i u nanošenju
brojnih povreda i nakon smrti žrtve.
U drugom slučaju, homicidalno ponašanje ispitanika,
ispoljeno je u konfliktnim porodičnim odnosima, sa
nedostatkom adekvatne emocionalne povezanosti sa
ocem.
Prema tome, negativna emocionalna porodična
atmosfera i dugotrajna dispozicioniranost očevom
agresivnom ponašanju, kod njega je rezultirala
iznenadnim homicidalnim ponašanjem prema ocu, koje
je tempore criminis imalo karakteristike afektivnoimpulsivne radnje, praćene suženjem svesti i
remećenjem logičkog razmišljanja. Viktimološki doprinos
žrtve je bio izražen u visokom intenzitetu i
prolongiranom trajanju. Prisutan je uticaj alkohola na
počinioca homicida u vreme izvršenja istog, kao faktora
rizika koji je modifikovao njegovo psihičko i socijalno
ponašanje u vreme predmetnog krivičnog dela.
Treći opisani slučaj ukazuje da su homicidalne
radnje počinioca krivičnog dela, bile psihopatološki
motivisane, odnosno izvršene su pod uticajem
paranoidno strukturisanih sumanutih ideja odnosa i
persekucije,
sa
halucinatorno-interpretativnim
mehanizmom nastanka. Duševna bolest-paranoidna
shizofrenija, nelečena, odnosno neadekvatno
lečena, kompromitovala je psihičke i socijalne
funkcije ispitanika tako da je on, na bihejvioralnom
planu, ispoljio opasno ponašanje sa homicidalnim
ishodom, nastalo usled njegovog otuđenja iz
društva. U nastanku homicida bili su zastupljeni
sledeći faktori: psihopatološki sindrom, struktura
ličnosti i viktimološki doprinos žrtve (alkoholizam
oca).
ZAKLJUČAK
U sva tri analizirana slučaja bila je ozbiljno
kompromitovana sposobnost svesnog rasuđivanja počinioca,
kao i njihova mogućnost kontrole ponašanja u vreme
izvršenja predmetnih krivičnih dela. Uzrok tome je u dva
slučaja bila duševna bolest (akutna i hronična), sa potpunim
isključenjem uračunljivosti, a u jednom slučaju afektivno
suženje svesti, sa bitno smanjenom uračunljivosti. Zajednička
karakteristika u sva tri analizirana slučaja je poremećenost
porodičnih odnosa, neadekvatna emocionalna povezanost sa
roditeljem-žrtvom, kao i brutalnost u načinu izvršenja krivičnih
dela, pri čemu su korišćena oruđa (nož, čekić, sekira, utičnica
od stone lampe) i fizička snaga. Homicidogeni doprinos
psihoaktivnih supstanci, bio je prisutan u dva slučaja, u
jednom u smislu zavisnosti od opojnih droga i stanju
alkoholisanosti počinioca u vreme dela, a u drugom slučaju
alkoholisano stanje počinioca, kao i žrtve.
Na osnovu analize navedenih faktora u psihodinamici deliktnih
radnji počinioca, evidentno je da su u svim ispitivanim
slučajevima postojali rizik faktori, koji su postojali u
preddeliktnom periodu.
Izabrani uzorak od tri slučaja je nedovoljan da bi se mogli
izvesti generalizovani zaljučci o uticaju navedenih faktora u
široj populaciji. Da bi se to postiglo potrebno je analizirati
dovoljno velik reprezentativni uzorak, da bi se bolje razjasnili
faktori i okolnosti nastanka homicidalnog ponašanja u
porodici. To je preduslov za organizovanu prevenciju i tretman
takvih pojava koji dovode do destrukcije na nivou porodice, sa
reperkusijama i na nivou ličnosti počinioca u smislu
potenciranja dezintegracije i depresije. Zbog toga je od
važnosti rasvetljavanje tog psiho-sociopatološkog fenomena sa
karakterističnim
bihejvioralnim
obeležjima,
radi
pravovremenog preduzimanja medicinskih (psihijatrijskih) i
socijalnih mera prevencije i terapije istih.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!