Transcript ORGANIZACINO PONAŠANJE

ORGANIZACIONO
PONAŠANJE
doc. dr Katarina Zakić
POJAM ORGANIZACIONOG PONAŠANJA
Definicija organizacinog ponašanja:
 Leri Kamings: Organizacino ponašanje je način
razmišljanja, način shvatanja problema,
sprovođenja istraživanja i pronalaženja
odgovarajućih rešenja.
 Uža definicija: Organizacino ponašanje obuhvata
razumevanje, predviđanje i kontrolu ljudskog
ponašanja u organizaciji.

Ponašanje = f(Lične karakteristike, Sredina)
ZNAČAJ IZUČAVANJA ORGANIZACIONOG
PONAŠANJA




Organizaciono ponašanje počinje da se razvija 80-tih
godina dvadesetog veka, usled pada produktivnosti
zaposlenih.
Iako su se poboljšavale tehnologije, bolje alocirali
resursi, i bolje rukovalo finansijama došlo je pada
produktivnosti.
Odgovore za ovakve probleme je dalo organizaciono
ponašanje – problem je bio u rukovođenju ljudima, tj.
oni nisu bili zadovoljni svojim poslom.
Značaj izučavanja – razumevanje ponašanja ljudi
unutar organizacija, smanjivanje konflikata na poslu,
kanalisanje ljudskih napora u produktivnom smeru,
unapređivanje efikasnosti poslovanja.
NAUČNI OSNOVI ORGANIZACIONOG
PONAŠANJA
Antropologija – nauka o čoveku (organizaciona
kultura)
 Sociologija – nauka o društvu (industrijski
odnosi tj. grupe)
 Psihologija – nauka o ljudskom ponašanju
(ponašanje pojedinaca u društvenom okruženju)
 Teorija organizacije – istražuje strukture i
procese u samoj organizaciji (individualno i
grupno ponašanje u okvirima organizacije)
 Upravljanje ljudskim resursima – selekcija i
obuka kadrova u kompanijama (to je samo jedan
deo organizacionog ponašanja)

PRISTUPI ORGANIZACIONOM PONAŠANJU
Kognitivni pristup – (Tolman) ljudsko
ponašanje je afektivno, podsvesno. Određeni
događaj će dovesti do određenih posledica.
 Bihevioristički pristup – (Pavlov, Votson i
Skiner) ljudsko ponašanje je posledica vidljivih
uzroka tj. pokretača ljudskog ponašanja.
Pavlov i Votson – S-R model (stimulans - odgovor
na stimulans)
Skiner – R-S model (odgovor na stimulans –
stimulans)
 Socijalno-saznajni pristup – kombinacija dva
prethodna pristupa (SOBC model)

RAZLIKE IZMEĐU LJUDI I NJIHOV UTICAJ NA
ORGANIZACIONO PONAŠANJE




Razlikujemo podelu na primarne i sekudarne kategorije
razlika između ljudi:
Primarna kategorija – to su razlike među ljudima na
koje pojedinci imaju malo uticaja, a to su: godine, rasa,
etnička pripadnost, rod i seksualna orjentacija
Sekudarna kategorija – to su razlike na koje pojedinci
mogu više uticati nego na primarne kategorije, i tu spadaju
obrazovanje, radno iskustvo, prihod, supružnički status,
religiozna uverenja, geografska lokacija, roditeljski status,
stil ponašanja.
Obe kategorije razlika utiču na sve zaposlene a samim tim i
na efektivnost organizacije.
NIVOI ORGANIZACIONOG PONAŠANJA
1.
INDIVIDUALNI PROCESI
Individualno ponašanje je osnova za uspeh organizacije, te je
stoga njegovo razumevanje krucijalno za uspešan menadžment.
Postoje interni i eksterni faktori pojedinaca koji oblikuju
ponašanje pojedinaca na poslu:
Interni faktori – stečene sposobnosti, motivacija, percepcija,
stavovi, ličnost i vrednosti pojedinca.
Eksterni faktori – sistem nagrađivanja organizacije, politika
organizacije, grupno ponašanje, stil vođstva, dizajn organizacije.
1.
GRUPNI I INTERPERSONALNI ODNOSI – način na koji
funkcionišu grupe, kako se stvaraju timovi, kako se ispoljava
moć u organizaciji, donose odluke, komunicira unutar
kompanije i vodi kompanija, oblikuju rezultati preduzeća.
2.
ORGANIZACIONI PROCESI - organizaciona kultura,
organizaciona struktura i dizajn, organizaciona dinamika.
TEORIJE MENADŽMENTA I ORGANIZACIONO
PONAŠANJE
RAZVOJ TEORIJE MENADŽMENTA
KLASIČNA
ŠKOLA
ŠKOLA
MEĐULJUDSKIH
ODNOSA
NAUČNI
MENADŽMENT
(TEJLOR, GILBRET,
GANT)
PRELAZNI PERIOD
(PARKER FOLET,
ŠELDON,
BERNARD)
ADMINISTRATIVNA
TEORIJA
(FAJOL, VEBER)
HOTORN
STUDIJA
(MAJO)
KVANTITATIVNI
PRISTUP
BIHEVIORISTIČKI
PRISTUP
INTEGRATIVNI
PRISTUP
(MASLOV,
MEKGREGOR)
SISTEMSKI
PRISTUP
SITUACIONI
(KONTIGENTNI)
PRISTUP
PROCESNI
PRISTUP
KLASIČNA ŠKOLA
1.



Naučni menadžment – Tejlor, Gilbret, Gant
Tejlor – metodologija realizacije naučnog upravljanja.
Frenk i Lilijan Gilbret – izučavali su rada kako bi
eliminisali nepotrebne pokrete ruku i tela, a pored toga su
eksperimentisali sa alatom i opremom, kako bi
optimizovali radne performanse.
Gant – poznat je po gantogramima, grafičkim kartama
koje menadžeri mogu da koriste u procesu planiranja i
kontrole rada. One pokazuju odnos između planiranog i
završenog rada na jednoj osi i proteka vremena na drugoj.
PRIMER GANTOGRAMA
KLASIČNA ŠKOLA
2. Administrativna teorija – Fajol i Veber






Fajol – menadžment je planiranje (predviđanje),
organizovanje, koordiniranje i kontrolu. Napravio je podelu
preduzetničkih aktivnosti u kompaniji: tehničke aktivnosti,
komercijalne, finansijske, obezbeđenje, računovodstvene i
menadžerske.
Veber (teorija birokratije) – idealan tip organizacije je
nazvao “birokratija“. Pod tim se podrazumeva sistem u
kome postoji podela rada sa jasno definisanom
hijerarhijom, gde su detaljno data pravila i regulative i
razvijeni specifični odnosi.
Birokratija je po njemu zasnovana na:
1. legalnom autoritetu
2. pozicionom autoritetu
3. harizmatskom autoritetu.
ŠKOLA MEĐULJUDSKIH ODNOSA
1. Prelazni period – Meri Parker Folet, Oliver
Šeldon i Čester Bernard
 Folet – konflikti i grupe
 Šeldon – služenje društvu
 Bernard – strateško planiranje; autoritet
rukovodilaca zavisi od toga koliko autoriteta
prihvataju podređeni; zona ravnodušnosti
2. Hotorn studija – Majo - ljudi nisu racionalna i
ekonomska bića; socijalna interakcija je važna.
KVANTITATIVNI PRISTUP
Teorija odlučivanja
 Teorija verovatnoće
 Linearno i nelinerno programiranje
 Matematička statistika


Koristi se za planiranje, alokaciju zaliha i
kontrolu (kompjuterski softveri).
BIHEVIORISTIČKI PRISTUP

Maslou – teorija hijerarhije motiva i potreba
SAMOPOTVRĐI
VANJE
EGO
POTREBE
DRUŠTVENE
POTREBE
SIGURNOSNE
POTREBE
FIZIOLOŠKE POTREBE

Daglas Mekgregor – teorija X i Y
INTEGRATIVNI PRISTUP
1. sistemski pristup – ulazi-transformacijaizlazi
 2. kontigentni pristup – sve zavisi od situacije
 3. procesni pristup – organizacija se posmatra
kao mreža poslovnih procesa

DALJI RAZVOJ MENADŽMENT
TEORIJE
 Teorija
haosa – kombinovanje sistema
 Teorija kulturnog sklada – Hendi –
nacionalna kultura utiče na poslovnu
praksu
INDIVIDUALNI PROCESI
POJAM LIČNOSTI
Reč ličnost potiče od latinske reči persona koja je
označavala govor kroz nešto ili iza nečega (rimski
i grčki glumci, koji su nosili maske).
 Pod ličnošću podrazumevamo spoljašnje (visina,
težina, crte lica…) i unutrašnje simbole (elementi
ponašanja-karakter).
 Definicija ličnosti po Rajtu: relativno stabilni
aspekti pojedinaca, koji ih razlikuju od drugih
ljudi i formiraju osnove naših predviđanja
njihovog budućeg ponašanja.

PROMENLJIVE KOJE UTIČU NA RAZVOJ
LIČNOSTI
1. Nasleđe – se odnosi na genetičku osnovu.
Različiti su stavovi na koji način ono utiče, od
onih koji smatraju da se ličnost nasleđuje, do
onih koji smatraju da samo lično iskustvo utiče
na ličnost.
 2. Okruženje – obuhvata kulturu, porodicu i
članstvo u raznim grupama.

OSOBINE LIČNOSTI
Svaka osoba ima sopstveni sistem razmišljanja i
ponašanja, svoj specifičan stil ili ličnost. Ličnost
se definiše kao kombinacija stabilnih fizičkih i
mentalnih karakteristika koje daju pojedincu
njegov identitet. Ove karakteristike ili osobine,
proizvod su interakcije genetskih i uticaja iz
okruženja.
 Kada govorimo o osobinama ličnosti neophodno je
da uočimo razlike između tipova ličnosti i kakva
je kontrola koju on poseduje unutar organizacije.

TIPOVI LIČNOSTI



Postoji više načina na koji možemo razvrstavati ličnosti, a u knjizi
su navedena tri načina:
1. Fundamental Interpersonal Relations Orientation
(FIRO) – tri dimenzije interpersonalnih relacija
Uključivanje ličnosti – stepen uspostavljanja novih kontakata i
povezivanja sa drugima

Kontrola – pokazuje stepen dominacije i moći koju osoba želi

Naklonjenost – stepen bliskosti sa osobama iz okruženja


Ove tri dimenzije imaju dva nivoa – izraženu dimenziju (ispoljeno
ponašanje) i željenu dimenziju (ono što se priželjkuje).
Sve tri relacije se boduju od 0 do 9.
PRIMER FIRO B TESTA LIČNOSTI
ISPOLJENO
ŽELJENO
UKLJUČIVANJE
KONTROLA
NAKLONJENOST
ISPOLJENO
UKLJUČIVANJE
ISPOLJENA
KONTROLA
ISPOLJENA
NAKLONOST
7
1
7
ŽELJENO
UKLJUČIVANJE
ŽELJENA
KONTROLA
ŽELJENA
NAKLONOST
7
9
7
UKUPNA POTREBA ZA
UKLJUČENJEM
UKUPNA
POTREBA ZA
KONTROLOM
UKUPNA
POTREBA ZA
NAKLONOŠĆU
10
14
14
UKUPNO
ISPOLJENO
PONAŠANJE
15
UKUPNO
ŽELJENO
PONAŠANJE
23
UKUPNE
INTERPERSONALNE POTREBE
38
TIPOVI LIČNOSTI
2. Myers-Briggs Type Indicator (MBTI) - 4
dimenzije po kojima se ljudi razlikuju
 Ekstrovertne (introvertne) osobe
 Razumne ili senzitivne (intuitivne) osobe
 Mislene (osećajne) osobe
 Prosuđivačke (posmatračke ili perceptivne osobe)


Kombinovanjem ovih preferencija moguće je
identifikovati 16 tipova ličnosti.
TIPOVI LIČNOSTI
3. Model ličnosti pet faktora
 1. prijatnost
 2. društvenost
 3. intelektualna otvorenost
 4. emocionalna stabilnost
 5. savesnost (osetljivost)


Istraživanja pokazuju da su organizacije često
nastanjene populacijom ljudi sličnih preferencija.
USKLAĐIVANJE LIČNOSTI POJEDINCA
SA POSLOM

1.
2.
3.
Postoje tri osnovna načina za usklađivanje
pojedinca i njegovih sposobnosti sa zahtevima
posla:
Prva strategija je selektovanje osoba čije su
postojeće sposobnosti najbolje usklađuju sa
zahtevima posla.
Drugi pristup je sprovođenje obuke tj. treninga
tako da zaposleni steknu veštine i znanja, u
skladu sa zahtevima posla.
Treća strategija je redizajniranje poslova tako
da se zaposlenima daju samo oni zadaci koji
odgovaraju njihovim poslovnim sposobnostima.
Položaj kontrole (lokus kontrole)







Interni položaj kontrole – odnosi se na ljude koji
veruju da sami kontrolišu događaje i njihove
posledice.
Eksterni položaj kontrole – odnosi se na ljude koji
veruju da su njihove performanse posledica određenih
okolnosti koje se nalaze van njihove neposredne
kontrole.
Osobe sa internim položajem kontrole:
pokazuju veću radnu motivaciju;
snažnije osećaju da napori vode rezultatima;
pokazuju bolje rezultate kod zadataka koji zahtevaju
učenje ili rešavanje problema;
ostvaruju veće zarade...
Struktura sistema ličnosti

Sistem ličnosti (self-koncept) je struktuiran oko četiri osnovna
podsistema:
1.
Lični ciljevi – ciljevi su one stvari ili događaji kojima težimo u
budućnosti, kako bi smo zadovoljili svoje osnovne potrebe.
Zadatak menadžera je održavanje kompatibilnosti između
ciljeva pojedinaca, delova organizacije i celog sistema.
2.
Kompetentnosti – su karakteristike ljudi koje vode
superiornijim performansama. One uključuju znanja i veštine.
U zavisnosti od mere u kojoj pojedinac može da nađe načine sa
prevede kompetentnost u efektno ponašanje, on će uspeti da ih
iskoristi i da da svoj doprinos.
3.
Verovanja – su ideje koje ljudi imaju u vezi sa svetom i
načinom na koji on funkcioniše.
4.
Vrednosti – formiraju bazu karaktera jedne osobe. Dok se neke
vrednosti menjaju tokom života, druge ostaju duboko
ukorenjene u ličnosti pojedinca.
Karakteristike ličnosti koje utiču na
organizaciono ponašanje
Svoju ličnosti ljudi ispoljavaju preko stavova, sposobnosti i
emocija.
1. STAVOVI – su naučena predispozicija da se odgovori na
konzistentno naklonjen ili nenaklonjen način u odnosu na
dati objekat. Vrednosti i stavovi nisu uvek u harmoniji.
Istraživanja pokazuju da se stavovi češće menjaju tokom
mladosti i starosti, nego tokom srednjih godina. Tri faktora
koja su uticala na ove rezultate su veća lična stabilnost,
uverenje da se ima više znanja i potreba za jakim stavom.
2. SPOSOBNOSTI –obuhvata prirodne sklonosti i stečene
sposobnosti potrebne da se uspešno izvrši zadatak. Možemo
ih definisati i kao kapacitet osobe da obavi neki posao ili
zadatak. Sposobnosti mogu biti fizičke (senzorne, motorne,
mehaničke) i intelektualne (verbalne, numeričke).

Karakteristike ličnosti koje utiču na
organizaciono ponašanje
Inteligencija predstavlja stepen sposobnosti pojedinca da
konstruktivno razmišlja, prosuđuje i rešava probleme.
Ranije se smatralo da je ona po rođenju deteta data, ali su
kasnija istraživanja opovrgla ovu teoriju.
 Pored inteligencije koju merimo IQ-om, postoje i shvatanja
da postoji i emotivna inteligencija. Ona se drugačije naziva
i empatija tj. sposobnost da se saoseća sa drugim ljudima.
3. EMOCIJE – definišu se kao kompleksne, patentirane,
organske reakcije u vezi sa načinom na koji mislimo i
ponašamo se, dok ulažemo napore da opstanemo
napredujemo i dostignemo ono što želimo. Postoje pozitivne
i negativne emocije.
