Transcript Autentična i neautentična ličnost

Dr Radojica Bojanović
AUTENTIČNA I
NEAUTENTIČNA LIČNOST
Zavod za udžbenike, Beograd, 2009.
Pitanja na koja treba dobiti odgovore:
* Kako pojedinac izgrađuje sebe kao
ličnost?
* Šta je nezavisna ličnost?
* Šta potiskuje autentičnost neke
ličnosti?
AUTENTIČNOST = NEZAVISNOST
Polarizacija na:
1. PRIHVATANJE
2. IZGRAĐIVANJE
“Borba na život i smrt”
Na ovo najviše utiče klima u društvu koja
podstiče ili ograničava razvoj
karakteristika ličnosti.
Klima u društvu:
“Demokratska” i
“Represivna”
Kod demokratskih društva,
nailazimo na PARADOKS!
PARADOKS
Autori: Horthajmer, Markuze i From
navode da je kod najrazvijenijih
društava, sa naizgled
najdemokratičnijim uređenjem,
NAJVEĆI PRITISAK NA
FORMIRANJE LIČNOSTI!
Autentična i neautentična ličnost
i
Dva pristupa izučavanju ličnosti
Sve se posmatra komparativno u
odnosu na problem
autodeterminacije jedinke.
Odnosno, samorazvoja
pojedinca.
Da li se ovde govori o svesnom
ili biološkom samorazvoju?
OLPORT
čovekov odnos prema svetu
1. čovek kao REAKTIVNO BIĆE
2. čovek kao PROAKTIVNO BIĆE
REAKTIVNO BIĆE: uticaji nezavisni
od njegove volje;
PROAKTIVNO BIĆE: čovek se
svesno usmerava prema budućnosti
Bihejvioralna psihologija: čovek kao
reaktivno biće, jer reaguje na skup
spoljašnjih nadražaja;
Klasična psihoanalitika: osnovni
životni stil određen je u najranijem
detinjstvu. Transformacija bioloških
nagona ka umetničkom i naučnom
stvaralaštvu.
Humanistička psihologija: čovek
je AKTIVNO BIĆE. Uvodi pojam
demokratije u psihologiju, jer želi
da izgradi sliku o slobodnoj
ličnosti i očuvanju integriteta.
AUTORITARNA I
DEMOKRATSKA
KLIMA KAO IZAZOV
Zabrane slobodnog izražavanja
izazivaju potiskivanje ljudskih
potencijala.
* pretnje;
* pritisci
* progon
Negiranje individualnosti, uslov
opstanka autoritarnog režima!
primer: “Orvel 1984.” –
ponašanje podanika potpuno je
programirano i lišeno svega
ličnog.
Pretpostavlja se da odricanje od
samosvojnog izražavanja, radi
održavanja egzistencije, samo kod
nekih ljudi i to u dužim periodima
autoritarne represije, postaje
trajna odlika ličnosti.
Kako deluje represivni režim?
Razvija osećanje krivice tako što
moralno preispituje postupke
pojedinca i anatemiše one koji
odstupaju.
* ne mora biti samo u široj socijalnoj
zajednici!
Ljudi doživljavaju ceo sistem kao
pretnju ili suđenje za mišljenje.
Na taj način, dolazi do stvaranja...
INFERIORNE STRUKTURE
LIČNOSTI
VAŽNO!
Ona se ne određuje prema
slobodi izražavanja. Manifestuje
se:
- osećanjem krivice
- ugroženosti
- ugroženosti
Reakcije na represivni sistem,
mogu biti i suprotne.
Zbog ugrožavanja slobode, neke
osobe mogu biti podstaknute da
ulože velike napore kako bi očuvale
lični identitet.
Koji su još paradoksi
demokratske klime u društvu?
NE MORA NUŽNO DA VODI
RAZVOJU LIČNOG STILA!
Konformističkim osobama
postavlja velike zahteve: raspravu,
odgovornost, rizik. To vrši presiju
na identitet i represiju ličnosti.
Koji su kriterijumi za određivanje
autentičnosti ili neautentičnosti
neke ličnosti?
* Stepen individualnosti
* Autodeterminacije
* Izgrađivanje ličnog stila
* Vlastiti sistem vrednosti
PROAKTIVNA LIČNOST
AUTENTIČNA LIČNOST
Boner: proaktivnost u svakoj
jedinki. Modifikovana u svakoj
životnoj okolnosti.
Definicija autentične i
neautentične ličnosti
Autentična i neautentična
ličnost su karakteristični
oblici odnosa pojedinca
prema sebi samom i
prema svetu.
AUTENTIČNE:
- razvile su individualnost;
- tvorci novih ideja;
- ljudi koji izazivaju sukobe;
- ljudi čija se psihološka ravnoteža
na bazira na odnosu sa okolinom;
- veliki inteletualci, neshvaćeni od
okoline, uspeh izaziva problem....
- Kritički odnos prema
postojećem;
- Osećaju se kao deo sveta koji
se neprekidno iznova definiše;
- ne osećaju anksioznost da se
postojeći poredak može
izmeniti.
NEAUTENTIČNE:
- potisnule lični stil;
- ponašanje u okviru stabilnog
socijalnog i psihološkog odnosa;
- ograničen i intelekt;
- kloni se svega što ga može
ugoroziti.
- usredsređene na realnu situaciju;
- žive intenzivnije od autentičnih;
- strah od promene;
- u snažnim i trajnim vezama;
- nalaze psihološko sidro;
- osobe koje negiraju postojeće, ali
nemaju realnu alternativu;
- ponavljaju ranije obrasce
ponašanja, iako ruše postojeći
poredak
Šta je karakteristično za obe
grupe?
Oba tipa ličnosti vezuju se za
jednu ideju, pokret, partiju, ...
A šta ih razlikuje?
PSIHOLOŠKA SMRT
“Psihološka smrt” je osećanje
koje doživljavaju neautentične
ličnosti sa porazom ideje, grupe
ili partije kojoj su bile
priklonjene.
Da li je prosečno ljudsko biće
bliže autentičnoj ili neautentičnoj
ličnosti?
Egzistencijalisti: značaj čovekovog
projekta budućnosti i vrednosti,
kao i ciljeva koje je sam sebi
postavio.
* bliža autentičnoj ličnosti
Mekgregor: primer zapadnog
poslovnog sveta.
Prosek: pasivno biće, nema
ambicija, želi sigurnost, želi da
bude vođeno.
Stav po Mekgregoru: ljude na
radu treba kontrolisati, prisiljavati i
zastrašivati kažnjavanjem.
Štraus: težnja za promenom –
težnja profesora teoretičara.
Štraus se oslanja i na Froma, s
druge strane, da prosečno ljudsko
biće ne želi potpunu slobodu. Žele
da znaju granice za svoje
aktivnosti.
Nema jedinstva!
Autentičnost kao razvojna
tendencija, u svakome od nas, ali
u nejednakoj meri.
Rast ličnosti tumačiti kao razvoj
od reaktivnog režima prema
autentičnom.
ODNOS PREMA REALNOSTI
U mladosti, neprihvatanje
društvenih oblikovanja i pritisaka
ima za posledicu neizvesnost za
održavanje egzistencije ili
adekvatnog društvenog položaja.
Proizvod interakcije ličnosti i
društvenih uticaja:
1. rast individualnosti i
kreativnog odnosa prema
realnosti;
2. sjedinjavanje sa definisanim
socijalnim odnosima.
ODNOS PREMA DRUGIM
LJUDIMA
NEAUTENTIČNA:
1. neprijateljski nastrojena prema
svome delu potisnute ličnosti.
Takođe i prema drugim ljudima i
prema svakom ispoljavanju
autentičnog ljudskog to jest,
slobodnog i istraživačkog.
2. Prema društvenim normama –
pozitivan odnos;
3. One su za čvrstu društvenu
kontrolu;
4. Često su za autoritarni sistem.
AUTENTIČNE:
- Tolerantan odnos prema
ljudima;
- pasivne ili kritične pristalice
demokratije;
- u sukobu sa jednoobraznim
pravilima ponašanja;
- njihove ideje nailze na otpor u
društvu.
Da li autentičan i neautentičan
tip ličnosti mogu da definišu
interpersonalne tipove ličnosti?
AUTORITARNA LIČNOST: ličnost
koja nije postigla autentičan razvoj.
Njen razvoj ide u pravcu surogata za
lični rast: u pravcu premoći nad
ljudima. Kažnjavaju ljude jer teže da
ruše vlastite reaktivne organizacije
neautentične ličnosti. Uvek je
agresivna. Postavljaju barikade.
FAŠISTI: najekstremnija varijanta.
Njihov cilj je spasavanje zemlje.
Žele da spasu samog sebe od
demokratije jer ugrožava rigidni
način života.
SUBMISIVNE I
KONFORMISTIČKE OSOBE:
varijanta reaktivnih ličnosti.
Vezivanje za jake ličnosti da bi se
održala i opravdala.Vezuju se za
institucionalne uticaje.
BITI U SISTEMU, BITI USPEŠAN
Intelektualci su često neautentične
ličnosti. Imaju mišljenje potpuno
određeno unutar čvrsto
definisanih odnosa. Kao i
šablonirane vrednosti društvene
klime i masovne kulture. Lični
neuspeh pripisuju svojim
nedostacima, a ne slabostima
sistema.
Da li je uspeh u sistemu, često
neizlečiv lični neuspeh?
Pitanje je da li je onaj koji gubi
sposobnost preispitivanja
sistema, kritičnost... i dalje
intelektualac ili samo operater
sistema?
Ti ljudi su se prepustili
determinisanosti spoljašnjeg
sveta, a propustili su da sebi
postave ono osnovno pitanje
valjanosti izbora i drugih
mogućih izbora.
Mišljenje je ubilo samo sebe.
Stvorilo je pojedinca koji radi kao
efikasno sredstvo za povećanje
ekonomske efikasnosti.
From. Dominantne vrednosti našeg
sistema: ekonomska uspešnost
društva i pojedinca kao i težnja da
se kvantifikuje sve, imaju uticaj i na
mišljenje koje sve više služi
potrebama uspešnog prilagođavanja
pojedinca.
Osnovni problem neautentičnih
ličnosti je nepostojanje ličnih
orijentira i bazična nesigurnost.
Zavise od društvenih priznanja, a
lična satisfakcija ne znači, jer je
izabrana društvena sigurnost.
Zanimljivo je koliko oni
intelektualci koji nisu istinski
stvaraoci, teže društvenim
priznanjima, koliko im znače
društvene i umetničke nagrade.
Svet od koga su zavisne
neautentične ličnosti je
neizvestan i ima dosta promena.
Zato im svaki nagoveštaj
promene stvara presiju, pa
pažljivo osluškuju promene u
spoljašnjem svetu, da bi se lako
prilagodile.
Biti u sistemu – koji naizgled
obećava društvenu i psihološku
stabilnost - kao što smo videli
nosi ozbiljne uslove za
psihološku nestabilnost, jer
nameće potrebu za
potiskivanjem i racionalizacijama,
kako bi bilo očuvano povoljno
opažanje samoga sebe.