Ličnost i međuljudski odnosi

• • • • Nije bitno pitanje da li je čovek dobar ili zao, agresivan ili blag po svojoj prirodi, da li je sve nasledio ili je sve naučio.

Čovek je po prirodi sposoban za sve, i za dobro i za zlo

Jedino relevantno pitanje koje se danas naučno postavlja : Kada, u kojim uslovima je čovek zao, a kada iz njega izbija prirodna dobrota?

Definicija ličnosti

• Ličnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem jedinke i sredine i određuje opšti, za pojedinca karakterističan način ponašanja

• Ličnost se formira i pod uticajem vlastite aktivnosti čoveka i pod uticajem njegove prirodne i društvene sredine, a na osnovu bioloških osobina koje je nasledio.

• • • Glavni biološki faktori: Nervni sistem Endokrini sistem (žlezde sa unutrašnjim lučenjem) • Telesna konstitucija

• • • • • • • • • Društvenosredinski (socijalni) faktori formiranja ličnosti: Porodica Škola Vršnjaci Sredstva masovnog komuniciranja Zanimanje koje je pojedinac izabrao Psihosocijalne osobine ljudi s kojima sarađuje Socijalni položaj Kultura u kojoj je odrastao, itd

• • • • • Kod opisa ličnosti koristimo se ustanovljavanjem i navođenjem onih čovekovih opštih osobina koje nazivamo crtama ličnosti.

CRTE LIČNOSTI -trajne odlike nekog pojedinca koje se očituju u doslednosti njegovog ponašanja u brojnim različitim situacijama 1)Crte temperamenta 2)Crte karaktera 3)Sposobnosti

• •

Crte temperamenta -

karakterističan način emocionalnog reagovanja pojedinca na različite draži i situacije (melanholik, sangvinik, flegmatik i kolerik)

Crte karaktera

-karakterne osobine: karakteristične crte ponašanja pojedinca putem kojih on izražava i svoje voljne osobine i svoj odnos prema društvenim i etičkim principima Karakter: integrisan sistem osobina koje pojedincu omogućuju da se uprkos preprekama ponaša na dosledan način

• •

3)Sposobnosti:

Intelektualne (inteligencija + emocionalna i socijalna inteligencija) • • Psihomotorne Psihosenzorne

•

Ličnost predstavlja ključni fenomen za objašnjenje interpersonalnih odnosa

•

Ali i interpersonalni odnosi oblikuju i određuju ličnost

• • • • Faktori koji utiču na međuljudske odnose: Kulturni obrasci ponašanja: dominacija i podređivanje Klima društvenih organizacija: kompetitivnost ili kooperativnost Priroda aktivnosti grupe

Tipovi ličnosti i međuljudski odnosi

• • • • Prema Frojdu 3 osnovna tipa ličnosti (i patoloških i normalnih): 1)Narcistički tip 2)Opsesivni tip 3)Erotski tip

• • • 1) Narcistički: samoodbrana; nezavisnost; značajna količina agresije; više teži da bude voljen nego da voli; vođa; daje nove podsticaje za razvoj kulture ili za rušenje postojećeg poretka 2) Opsesivni: anksioznost savesti; visok stepen samopouzdanja; stub civilizacije u konzervativnom smislu 3) Erotski: osnovna težnja da bude voljen; strah od gubitka ljubavi i postaje zavisna od osoba koje mogu da prestanu da je vole

• • Prema Fromu 3 tipa ličnosti sa karakterističnim “orijentacijama u procesu socijalizacije” 1) tendencija ka povlačenju (indiferentnost, povrčnost) ili destrukciji (aktivni oblik povlačenja), odnosno težnja za postizanjem odstojanja u odnosu na ljude (iz osećanja inferiornosti i straha od drugih)

• • • • 2) Simbiotički oblik odnosa: naglašena zavisnost od drugih ljudi Izbegava opasnost od usamljenosti spajajući se sa drugom osobom bilo tako što će biti “progutana” (mazohizam) ili što će “progutati” drugu osobu (sadizam) Mazohizam: pokušaj oslobođenja od vlastite individualnosti, nesigurnosti, slobode, odgovornosti Sadizam: preterana zaštita, “opravdana” dominacija, “opravdana” osveta itd.

• • Gospodarenje nad drugim, dominacija se maskira kao “ljubav”.

“Blagonakloni” sadista želi “dobro” objektu svoje “ljubavi”, ali istovremeno nastoji i da ga spreči da postane slobodan i nezavisan

• • • 3) Ljubav : karakteriše one osobe koje su na potpuno uspešan način ostvarile svoje odnose sa drugim ljudima “Ljubav je produktivni oblik odnosa prema drugima i prema sebi. Ona uključuje odgovornost, brigu, poštovanje, poznavanje i želju da se druga osoba razvija i napreduje.

To je izraz bliskosti između dva ljudska bića uz očuvanje integriteta svakog od njih.”

• • • • Prema Karen Hornaj 3 osnovne neurotične tendencije, odnosa načina odnosa prema ljudima 1) Tendencija kretanja od ljudi: samodovoljne i povučene osobe, sa naizgled zadovoljavajućim odnosom prema ljudima (površno konformisanje) Teže da ne budu pod prisilom, sa obavezom, da ne budu bilo čime vezane Osnovno pitanje: Da li će mi drugi smetati? Da li

će poželeti da utiču na mene, ili će me ostaviti na miru?

• • • • 2) Tendencija ka ljudima: potreba za ljubavlju, za partnerom, prijateljima na koga će moći potpuno da se osloni Potreba da bude omiljena, tražena, cenjena, priznata, da je pomažu, štite i brinu se o njoj.

Osećanje vlastite bespomoćnosti.

Pitanje s kojim prilazi drugoj osobi: da li će mi

biti naklonjena?

• • • • • • • 3) Tendencija protiv ljudi : nepoverenje u emocije i namere drugih ljudi.

Drugi su neprijateljski raspoloženi Spremnost na borbu sa njima Svet – arena u kojoj pobeđuju i preživljavaju samo jači (lukaviji...) Žele da se ističu, da uspeju, da steknu prestiž i priznanje i stoga nastoje da izrabljuju ljude, da ih nadmudruju i potčinjavaju Kontrola nad drugima a ne ljubav Pitanje: Koliko je jak protivnik? Da li mi može

biti od koristi?

• • • • Značajna saglasnost između Frojda, Froma i Hornajeve

1) Težnja za izbegavanjem bliskih emocionalnih

veza – narcistički tip, težnja ka povlačenju, kretanje od ljudi 2)Težnja za bliskim emocionalnim vezama – erotski tip, ljubav, kretanje ka ljudima 3)Težnja za dominiranjem – u izvesnoj meri narcistički tip, simbiotička orijentacija, kretanje protiv ljudi

• • • 4) Težnja za potčinjavanjem – u izvesnoj meri erotski tip, simbiotička orijentacija Svaki od navedenih tipova predstavlja sindrom stavova i vrednosti, emocija i akcija u odnosima sa drugima.

Teorije ova tri autora, naravno, ne predstavljaju obuhvatnu tipologiju interpersonalnih odnosa

Interpersonalni stilovi

“Ličnost je stil” “Karakter je sudbina” (Heraklit)

• • Označava karakterističan način odnošenja pojedinca prema drugim ljudima Za razliku od ljudi koji se ponašaju prema jednom dominantnom obrascu, uravnoteženo interpersonalno ponašanje se ne može podvesti pod interpersonalni stil jer je veoma raznovrsno i fleksibilno

• • • • • Interpersonalni stilovi su svrstani u 4 kategorije: 1) Hijerarhijski odnosi – odnosi jednakosti 2)Emocionalni ton u odnosima s drugima 3) Stepen društvene bliskosti pojedinca i drugih osoba 4)Poseban oblik ličnog izražavanja u interpersonalnim odnosima

• • • • • •

I) Hijerarhijski odnos – odnos jednakosti

1. Dominantan

Nastoji da kontroliše ponašanje drugih i da ga usmerava; da određuje sudbinu drugih ljudi; njihove aktivnosti Nisko vrednovanje drugih i samoprecenjivanje U tržišnoj ekonomiji, ocenjuje se kao povoljna osobina Humanistički psiholozi je negativno ocenjuju

• • • • • Boner : autentična osoba ne može biti ni dominantna ni submisivna.

Frojd i From: u osnovi sklonosti ka vladanju i ka podređivanju drugima, sadomazohistička težnja i težnja za prigušivanjem života.

Pokoravanje drugih je surogat za lični razvoj

2. Submisivan

Žele da budu vođeni, usmeravani, u okrilju jakih ličnosti. Prigušene ličnosti, bez samopouzdanja i volje

• • • • Često izraz težnje za napredovanjem zaobilaznim putevima (karijerizam) Sjedinjavanje sa “jakom” osobom (miš i slon “ala tutnjimo!”) Negativna pojava jer predstavlja najveću podršku dominaciji i nasilju Dominacija ne bi bila moguća bez aktivne podrške submisivnih ljudi

• • • • •

3. Egalitarni

Ljude posmatra kao jednake bez obzira na njihov status, sposobnosti ili imovno stanje U ulozi rukovodilaca nikad ne koriste položaj da bi dominirali drugima Shvataju položaj samo kao funkciju i intelektualni izazov U položaju podređenih, oni žele da za sebe, ali i druge izbore što ravnopravniju poziciju

• • • • Egalitarne osobe su u interpersonalnim situacijama prijateljske, društvene i neformalne.

Posmatraju i tretiraju potrebe i motive drugih ljudi isto kao svoje Uvereni su i da drugi ljudi njih prihvataju i povoljno vrednuju Neki ljudi ne prihvataju osobe sa egalitarističkim stavom

• • • • • • •

II. Emocionalni ton

4. Čovekoljubiv

1. Društvenost 2. Prihvatanje drugih ljudi s njihovim lošim i dobrim stranama– opšte pozitivan stav 3. Toplina i saosećajnost – zainteresovanost za potrebe i osećanja drugih 4. Altruizam, pomaganje Povoljno su vrednovane i rado prihvatane.

• • • • • • •

5. Mizantropski

Sve suprotno od čovekoljubivog Neki od njih žele kontakt sa drugima da bi zadovoljili svoju potrebu da budu destruktivni 5.1 Negativisti U drugima vide samo loše osobine. Ponekad daju povoljnu ocenu (ali sitnu) da bi prikrile svoj negativizam Uzrok: životni neuspesi i raskorak između ambicija i mogućnosti. Krivi su drugi.

Dobro ih prihvataju slični ljudi

• •

6. Ravnodušni

Ne pružaju podršku i pomoć ali nisu ni sklone da nanesu zlo drugima.

• Prigušena i pozitivna i negativna osećanja

• • • • •

III. Stepen društvene bliskosti

7. Društveni

Vole kontakte, društvene aktivnosti; u drugima nalaze i kriterijum za vrednovanje svojih stavova i akcija (proveravaju kod drugih).

Nailaze na pozitivan prijem. Kada nisu popularni, to nije zbog njihove društvenosti nego zbog neke druge osobine

• • • • • •

8. Usamljenički

Odustajanje od bilo kakve pozicije u društvu, ali i od neophodne potpore drugih za naše akcije Odricanje od zadovoljstvava koji dolaze od interakcije Lišavanje validacije naših postupaka i stavova Uzroci: neuspeh u društvenoj adaptaciji U slučaju antisocijalnih: neprekidan konflikt s drugima koji je lakše prigušiti distancom

• • Kod umetnika, filozofa, mudraca – potreba za stvaranjem određenog dela je jača od društvenog motiva. U tom slučaju se ne radi o poremećaju ličnosti Društvo ih gleda s podozrenjem, možda iz revanša: pošto su odbacili društvu, ono odbacuje njih

• • • • •

9. Povučeni

Kontakti na distanci, nesaradnja, cinizam prema opšteprihvaćenim vrednostima Odbrana od ličnog neuspeha u odnosu sa drugima? Nedovoljna adaptiranost u socijalnim situacijama? Težnja za nezavisnošću? Slaba snaga ega, stidljivost.

Većina ljudi posmatra povučenost kao nedostatak koji se može prevladati uz podršku.

• • • • •

IV. Lična ekspresija

10. Individualistički

Osobe orijentisane na sebe. Nastoje da realizuju svoje lične ideje, planove i potrebe i u tome nisu sklone da se povinuju društvenim ograničenjima Ne napuštaju interakciju s drugima već upravo kroz nju promovišu svoje ideje i planove.

Bore se za svoje ciljeve, bez rezignacije i napuštanja borbe (za razliku od povučenih)

• • • • Individualizam u pežorativnom smislu je egocentrizam: obuzetost svojim željama, htenjima i uskim interesima nauštrb drugih i zajednice.

Individualista smatra sebe centrom sveta, ali drugima to ne priznaje.

Bejls negativno ocenjuje individualiste kao devijantne i sklone kršenju zakona.

Međutim, istraživanja pokazuju da antisocijalni pojedinci nisu izgradili individualnost

• • • • Individualizam u pozitivnom smislu: U osnovi demokratije: isticanje ličnih vrednosti, autonomije, inicijative, slobode, razvoja.

Individualizam ne znači rat pojedinca protiv drugih i nastojanje da se oni ugroze, već pretpostavlja poštovanje drugih i uvažavanje njihovih potreba.

U protivnom, sistem koji počiva na individualizmu doživeo bi krah.

• Individualisti ne nailaze na dobar prijem kod osoba sa “grupnim mišljenjem”.

• Kritika individualizma može biti ilustracija konformističkog stava.

• • • • •

11. Liderski

Vođe političkih partija, verskih grup, rukovodioci privrednih organizacija, preduzetnici, vođe gangova, udruženja itd. Ove osobe žele da imaju autoritet, moć i odgovornost Samosvesne – uverene da će najbolje voditi grupu prema njenim ciljevima Definišu ciljeve grupe i to je ono što ih neretko promoviše u vođu

• • • • • Objašnjenja pojave vođstva ukazuju na 3 grupe činilaca: Ličnost potencijalnog vođe Osobine ličnosti članova grupe Situacioni činioci Ali liderski interpersonalni stil izrasta, pre svega, iz osobina ličnosti

• • • • • Osobine vođe U strukturi ovih ličnosti najčešće nalaze se: Težnja za dominacijom, čak vladanjem ljudima Težnja za društvenim uspehom, prestižom, napredovanjem na društvenoj lestvici Često i narcizam

• • • Funkcija vođstva je neophodna za organizovanje većine društvenih aktivnosti.

Mnogi ljudi imaju potrebu za vođom Koliko će konkretna osoba sa liderskim stilom biti stvarno prihvaćena od drugih, zavisi od toga u kolikoj meri svoje potrebe podređuje ciljevima grupe, a koliko ih iskazuje u razgolićenom obliku

• • •

12. Takmičarski

Takmičarski motiv podrazumeva sklonost ka takmičenju, ali se ona kanališe, odvija se u specifičnim situacijama.

Ali kao interpersonalni stil, ne znači samo postojanje takmičarskog motiva već životnu filozofiju i osnovan način organizacije života

• • • Zašto je kod nekih ljudi jedan motiv (takmičarski) potisnuo sve druge životne motive?

Opšti stav prema drugim ljudima: takmičari ih ne posmatraju kao celovite ličnosti, već ih svode na njihov uspeh u određenoj oblasti U osnovi potrebe za nadvladavanjem i prevazilaženjem drugih može biti i agresivnost i negativizam (nepovoljan opšti sud o drugim ljudima)

• Dominantno takmičarski nastrojeni ljudi nastoje da nametnu svoje stavove i drugima, te ih oni često posmatraju kao nametljive.

• • • •

13. Konformistički

Sklonost ka saobražavanju vladajućim standardima, stavovima, vrednostima, načinu ponašanja.

Kao interpersonalni stil, znači više od toga: saobražavanje je životni stil u svakoj situaciji.

Konformisti nastoje i da istaknu svoju saglasnost, da javno pokažu da su “na liniji” i kritikuju nekonformiste

• • • •

Razlozi

Slaba snaga ega, eksterni lokus kontrole, nedovoljna razvijena ličnost, niže opšte sposobnosti itd.

Eksterni (spoljni) lokus kontrole: sklonost pojedinca da preuveličava značaj spoljnih faktora (naprimer, da bi opravdao slabost i neuspehe).

Sredine u kojima je konformizam široko prihvaćen, a vrednost individualizma nije kotirana

Snaga ega i unutrašnji lokus kontrole su karakteristike zrele ličnosti •

Snaga ega

je lična mera jačine ubeđenja jedne osobe i njene doslednosti samoj sebi •

Unutrašnji lokus kontrole

je preuzimanje odgovornosti za posledice sopstvenog ponašanja; unutrašnji standardi ispravnog i pogrešnog →

• → sklonost pojedinca da u sebi traži i nalazi uzroke svojih uspeha ili neuspeha ili barem da lucidno razlikuje ono što može da pripiše svojim vrlinama, kapacitetima odnosno nedostacima i greškama od onog nad čime nije imao ili nema kontrolu u određenom trenutku (ponašanje saradnika, ograničeni resursi, nepredvidljivi događaji itd).

• • • • •

14. Antikonformistički

Težnja da se ne prihvate i da se odbace dominantne društvene vrednosti, stavovi, mišljenja, načini ponašanja, najčešće u jednoj oblasti (umetnost, literatura, moda itd) Kao interpersonalni stil, više od toga: nastojanje da se u svemu, svuda, kontrira.

Antikonformistima prija da “nerviraju” druge. U centru pažnje su.

Slab ego, lažan individualizam, eksterni lokus kontrole

• • • •

15. Manipulativni

Osobe koje nastoje da rukuju drugim ljudima kao stvarima, da ih kontrolišu i usmeravaju tako da služe njihovim ciljevima, a ne svojim vlastitim Odsustvo emocija u odnosu na druge ljude; postvarenje drugih ljudi.

Narcistička uverenost da drugi treba da služe njihovim ciljevima

• • • • Manipulatori smišljaju mnogih tehnika, trikova, postupaka kako da navedu druge da rade za njihove ciljeve Vrhunac je što postignu da drugi veruju da rade za sebe a da, zapravo, rade za manipulatora.

Najčešća tehnika: stvaraju uverenje kod “žrtve” da su joj naklonjeni; utisak da rade na rešavanju nekog njenog problema; stavove koji im odgovaraju Uvereni su da njihove reči menjaju tuđe stavove: nekritično, autistično uverenje o interakciji

• • • U svakodnevnoj praksi manipulatori su najčešće autoritarne osobe, U politici, diktatori koji mogu ceo narod da prinesu na žrtvenik ako im ne uspe da ostvare svoje planove U nauci i biznisu ne moraju biti autoritarne ličnosti, već “tehnokrate”, “birokrate” koji rešavaju probleme posmatrajući samo njihovu tehničku stranu, ne vodeći računa kako to utiče na sudbinu ljudi

Osobine narcističkog manipulatora • Neodgovornost: u težnji da zadovolji svoj lični cilj, svakog drugog dovodi u opasnost.

• Megalomanija: “ja sam prvi, ja sam najbolji” • Odsustvo empatije: (saosećanja) i asocijalne tendencije: ravnodušnost prema njegovim žrtvama.

• Odbijanje da prihvati odgovornost za sopstvena dela i njihove posledice

• • • Odsustvo bilo kakvog osećanja krivice: kad je razobličen, sklanja se i na drugom mestu nastavlja da radi kao i pre! Površni i bezlični odnosi sa drugima: jedini cilj mu je da se predstavi u najboljem svetlu. Ima često puno šarma i sposobnosti da prikrije i maskira svoju opasnu ličnost.. Opsesivnost: “monomaničan”, tj opsednut samo svojim ličnim jednim ciljem i samo svojim interesom.

• • • •

16. Destruktivni

Težnja da se drugi povrede ili unište.

Raznoliki oblici: od verbalne agresije, preko mnogih zlonamernih radnji do direktnog ugrožavanja egzistencije ljudi.

Danas rasprostranjeni mobing

Definicija mobinga

• • "Duševna bol koju, konstantno, repetitivno i sistematski jedna ili više osoba nanose drugoj koristeći pritom odnose, organizaciju, sadržaj ili uslove rada kako bi ih odvratili od njihove svrhe i manifestujući na taj način svesnu ili nesvesnu nameru da nanesu štetu, štaviše da unište žrtvu. » Uzrok konstatovanih patnji : DOMINACIJA i NEPRAVDA.

• • “Svaka akcija koja, svojim ponavljanjem i težinom, ugrožava dostojanstvo ili integritet zaposlenog pojedinca. Može da poprimi različite oblike: uvrede, ponižavanja, otvorene ili poluskrivene pretnje, ucene, neutemeljene insinuacije, neopravdane represalije, konstantne kritike usmerene više na kvalitet rada i na ličnost pojedinca.

• “Psihičko zlostavljanje označava svaku vrstu zloupotrebe (postupcima, rečima, stavovima, ponašanjem ) koja svojim repetitivnim ili sistematskim karakterom nanosi štetu dostojanstvu, psihičkom ili fizičkom integritetu druge osobe, ugrožavajući tako kvalitet njenog rada (što potom služi kao opravdanje za prošle i buduće kritike i maltretiranje) i degradirajući radni ambijent.”

• “Ponavljanje postupaka kojima je cilj degradiranje ljudskih, međuljudskih i materijalnih uslova rada jedne ili više žrtvi, a koji, po svojoj prirodi, povređuju

njihova prava ili dostojanstvo, narušavaju njihovo zdravstveno stanje i kompromituju njihovu profesionalnu

budućnost.” (Ekonomski i socijalni savet Evrope, 2001)

• • Prethodne definicije nam pokazuju da se pod mobingom ne podrazumevaju jednokratni ili sporadični « ispadi » već da se radi o

intencionalnim, promišljenim i ciljanim činovima agresije koji se ponavljaju u toku dužeg perioda vremena

Kobne posledice po zdravlje pojedinaca, koje se prelivaju u porodičnu i društvenu sferu i prenose, lančanim efektom, na sledeću generaciju.

• U najvećem broju slučajeva mobing se ne ispoljava javno, na vidljiv način, već pre diskretnim i prikrivenim postupcima, što dodatno otežava njegovo otkrivanje i dokazivanje

• Istraživači upozoravaju sve one koji nisu privrženi pitanjima ljudskih prava i dostojanstva, već samo zainteresovani za dobro funkcionisanje privrede i ekonomske rezultate da je, prema procenama koje je iznela Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu 2002, « u EU izgubljeno više od 50% radnih dana zbog stresa izazvanog na radnom mestu»!

•

NAS ČINI BOLESNIM ONO ŠTO PRIČINJAVA BOL I ONAJ KO TAJ BOL PRIČINJAVA

•

ONAJ KO PRIČINJAVA BOL, POSTAJE BOLESTAN!

• • • •

17. Narcistički

Narcističke osobe nisu sposobne da stupaju u istinske i sadržajne odnose s drugim ljudima.

Nameću svoje probleme i duboko veruju da su jedino one dostojne pažnje – nezainteresovane su i gluve za probleme i potrebe drugih ljudi Sposobne su samo za primanje i zato mogu biti trajno zadovoljne samo sa osobama koje se potpuno žrtvuju za njih

• • • • • • Narcističke osobe su često popularne: trude se da to postignu jer im je to potrebno (javne ličnosti, zvezde šou biznisa itd) Njihov samouvereni nastup se uklapa u predstavu velikog broja ljudi o tome kako treba da izgleda javna ličnost.

Uzroci narcizma Normalna faza u razvoju Problem nastaje u kasnijem razvoja zato što nije ostvarena valjana integracija pojedinca u društvo.

Ili gušena potreba za ličnim ostvarenjem ili, naprotiv, “razmaženost”, “dete kralj”.

• • • • •

17. 1. Egzibicionistički

Podgrupa narcističkog Osobe koje neprekidno nastoje da budu u središtu pažnje, da se nametnu drugima, da im se dopadnu i da dobiju njihovo priznanje.

Načini: neprekidno pojavljivanje na javnim mestima i pored značajnih ljudi, ekstravagantno ili atraktivno oblačenje itd.

U umetnosti ne postižu velike domete, jer im je ona samo sredstvo za privlačenje pažnje.

• • • • • •

18. Paranoidni

U ekstremnom vidu: manija gonjenja; svuda vidi neprijatelje Oblik agresivnosti prema okruženju i jedan od najneprijatnijih doživljaja u ljudskoj interakciji Autoritarna struktura ličnosti; objašnjava svoje neuspehe prljavom igrom drugih ljudi Umesto uzorka traži krivce i zaverenike (arhaični, magični način mišljenja).

Ekstremni vid eksternog lokusa kontrole.

• Paranoidna životna filozofija dobro prolazi među osobama koje se osećaju bespomoćno i koje bezuspešno traže objašnjenje za svoju nepovoljnu poziciju u društvu.

• • • •

Uravnoteženo (zrelo) interpersonalno ponašanje

Odsustvo devijantnih težnji kao što su dominantnost, submisivnost, destruktivnost.

Ispoljavanje niza konstruktivnih tendencija kao što su: društvenost, individualizam, čovekoljubivost, ali nijedna ne dominira u potpunosti.

Prilagodljivost: različito ponašanje u različitim interpersonalnim situacijama, u odnosu na različite potrebe

• • • • • • Zadovoljstvo u društvu drugih, učestvovanje u društvenim aktivnostima (ne mislim na gluvarenje!) Tolerantnost prema nedostacima drugih, različitim mišljenjima.

Imaju poverenje u ljude.

Želja da drugi ostvaruju svoje mogućnosti, pomoć u tome.

Nisu zaokupljeni samo sobom, ali spremni su da brane svoje interese.

Nisu agresivni ali su asertivni.

• • Nisu skloni konfliktima ali ni ne beže od njih kada su oni jedino logično i pravedno rešenje problema (ne guraju probleme “pod tepih”) U odnosima s ljudima teže win-win rešenjima (koja zadovoljavaju i svoje i potrebe i interese drugih ljudi)

• • • • • • Najznačajnija odlika interpersonalnog ponašanja ovih ljudi: nije šablonizovano, već fleksibilno i kreativno A ipak su dosledne sebi, nisu kameleoni kao konformisti Otvorene su za nove, raznovrsne načine delovanja u odnosu na situacije i ljude Npr.: u grupi submisivnih, nesamopouzdanih osoba, preuzimaju inicijativu i podstiču druge članove grupe da se uključuju u proces odlučivanja.

U grupama gde dominantne i destruktivne osobe nastoje da nametnu svoj stil, ove osobe im se često suprotstavljaju.

U grupama sa autoritarnom klimom, gde nije moguće bilo šta promeniti, ove osobe najčešće postaju povučene i napuštaju interakciju

Šta utiče na razvoj ličnosti i interpersonalnog stila?

• • • Uži i širi društveni kontekst (društvene norme utiču na porodične) Represivno vaspitanje → razvoj submisivnosti, zavisnosti i nedostatka inicijative ili autoritarnosti, krutosti Demokratski ambijent → poverenje, emocionalna sigurnost, tolerantnost, brz intelektualni razvoj, visok stepen originalnosti, manji stepen razdražljivosti

• • Ne brkati “demokratičnost” i “permisivnost”(tzv. lese-fer stil vaspitanja) “Aktivno odbijanje” dece → sporiji intelektualni razvoj, nedostatak originalnosti, emocionalna nestabilnost, svadljivost, buntovništvo, agresivnost

Otkud “devijantne” osobine i ličnosti?

• • Jedno objašnjenje je da nastaju kada su osnovne potrebe i težnje čoveka (deteta) nezadovoljene, osujećene, gušene ili nisu zadovoljene i ostvarene na adekvatan način.

Tada čovek nalazi drugačije, izopačene, puteve njihovog zadovoljenja

Zrela ličnost

• • • U psihologiji se o zreloj ličnosti ne govori toliko u smislu broja i vrste prisutnih osobina koliko o postizanju sklada u strukturi tih osobina Postizanje unutrašnjeg jedinstva u strukturi ličnosti (integritet) Izgradnja skladnih odnosa sa drugima (integrisanost)

• Koren reči “integritet” znači “držati se zajedno” • “Držati zajedno” veliki broj važnih i često suprotstavljenih vrednosti i snagu da se lični moral i interesi dovedu u istu ravan • Naš narod kaže “biti od jednog komada”

Tri nivoa zrele ličnosti

• • • 1. Intelektualna zrelost: sposobnost objektivnog i kritičkog razmišljanja i zaključivanja 2. Emocionalna zrelost: sposobnost adekvatnog emocionalnog reagovanja i sposobnost samokontrole 3. Socijalna zrelost: sposobnost uspostavljanja harmoničnih odnosa sa socijalnom sredinom

• Adižes o dobrom menadžeru: – “ Zrelost proizlazi iz iskustva, a iskustvo od pogrešnog rasuđivanja i učenja na greškama...Niko nije rođen zreo. Proces sazrevanja je propraćen bolovima i patnjom...Ne zna svako kako da gubi, kako da pusti stvari da idu svojim tokom. Dobijanje je lako, gubljenje je teško. Pokažite mi menadžera koji izlazi kao pobednik pošto je gubio, i ja ću vam pokazati dobrog menadžera... Za dobre menadžere ili lidere nije važno šta znaju već ko su .... MI U MODERNON DRUŠTVU SUVIŠE STAVLJAMO NAGLASAK NA POZNAVANJE INFORMACIJA I TEHNOLOŠKOG ZNANJA, A SKORO IGNORIŠEMO KRITIČNU VAŽNOST TOGA “KAKAV BITI”

Uloga, položaj i ponašanje ličnosti

• • Više istraživanja potvrđuje da se sa promenom položaja menja i ponašanje Zauzimanje naročito nekih od položaja izaziva samo po sebi karakteristične oblike ponašanja i utiče na formiranje određenih osobina ličnosti

• • • • • • • • Zajedničke osobine 100 ispitanika na visokim rukovodećim položajima u američkoj privredi: Izrazita težnja za prestižom Agresivnost Odlučnost Organizaciona sposobnost Identifikovanje sa višima od sebe Hladan i poslovan odnos prema potčinjenima Osećanje nesigurnosti i strah od gubitka položaja

ŠTA MISLITE...

• • DA LI SU SVI ISPITANICI IMALI TE OSOBINE I PRE NEGO ŠTO SU DOSPELI NA RUKOVODEĆE POLOŽAJE?

ILI SU IH STEKLI UPRAŽNJAVAJUĆI TE POLOŽAJE?

Možda ovaj primer daje odgovor

• • Veliki broj nastavnika, dok su radili sa decom, pokazivao je smisao za humor, demokratičnost, kooperativnost.

Kad su unapređeni na više administrativne položaje, izgubili su ove osobine a umesto njih razvili autoritarnost i formalizam u svojim odnosima sa ljudima.

• Ljudi ne mogu da postupaju samo u skladu sa svojim trajnim dispozicijama nego moraju da vode računa o situaciji i o ponašanju koje društvo očekuje od njih u određenoj situaciji.

Sukobi uloga

• • Uloge mogu da postanu neuskladive, da jedna uloga zahteva ponašanje koje je u suprotnosti sa drugom ulogom (uzoran građanin i prijatelj prestupnika).

Često kod zaposlenih žena koje istovremeno treba da se staraju o porodici i deci, ali i kod studentkinja (da budu uspešne, stručnjaci ali i lepe, privlačne, društvene itd).

Sukobi unutar jedne uloge

• Nesklad između osobina nosioca uloge i ponašanja koje se od nje očekuje u toj ulozi (nema te sposobnosti ili motivaciju za tu ulogu) ili • Postoje različita shvatanja o tome kako treba da se ponaša onaj koji ima određeni položaj (jedno shvatanje viših administrativnih organa i drugo shvatanje nastavnika o tome kakvo ponašanje treba da ima direktor škole)

Modeli i “lestvice” za procenu ličnosti

• • • Hans Ajzenk (engleski psiholog, 1975): Model BIG FIVE – 5 dimenzija ličnoasti Sinteza svih karakternih crta u tri nad dimenzije.

• • • • • •

BIG FIVE – “OCEAN”

1. Otvorenost prema iskustvu (openness): stepen prihvatanja novina, promena, maštovitosti, intelektualne radoznalosti itd.

2. Savesnost (conscientiousness): stepen odgovornosti, pouzdanosti, savesnosti u obavaljanju radnih zadataka, lojalnosti, 3. Ekstravertnost (extroversion): stepen društvenosti, vedrine, asertivnosti 4.Altruizam ili ljubaznost (agreeableness): stepen u kome je osoba prijatna, “laka” za saradnju i život, prilagodljiva, predusretljiva 5. Neuroticizam ili emocionalnost (neuroticism): u kojoj meri su prisutni anksioznost, nervoza, srditost, depresija ili, naprotiv, smirenost, stabilnost, optimizam itd.

• • • Jungova teorija ličnosti - model koji razlikuje 4 bipolarne dimenzije na osnovu kojih se razlikuje 16 vrsta dominantnog funkcionisanja ličnosti: 1. E/I (extraversion/introversion): meri dominantno usmerenje energije – ka spoljašnjem svetu i drugim osobama (E) ili ka unutrašnjem svetu ideja i osećanja (I) 2. S/N (sensation/intuition): dominantan način opažanja sveta – putem 5 čula, opažanje činjenica, detalja (S) ili celoviti, neposredni utisak, intuicija (N)

• • 3. T/F: thinking/feeling – ocenjuje kako osoba donosi odluke: na osnovu objektivne analize (T) ili na osnovu ličnih vrednosti i subjektivnih uverenja (F) 4. J/P : judgement/perception – ono što dominira u ponašanju i vođenju života: metodičnost, organizovanost, kontrola (J) ili spontanost, prilagođavanje okolnostima, oportunizam (P)

• • • Ukrštanjem dobijamo, na primer: ISTJ: osoba čiji je dominantan način ponašanja: smirenost, ozbiljnost, pouzdanost, temeljnost, perfekcionizam, praktičnost, pedantnost, lojalnost ENFP: entuzijazam, toplina, maštovitost, samopouzdanje, improvizacija, usmerenost na odnose s ljudima.

• • • •

Čemu služe modeli ličnosti?

1. Bolje samorazumevanje i uticanje na sopstveno ponašanje i komunikaciju sa ljudima.

Npr: tip ISTJ – kvaliteti: pouzdan, metodičan, odgovoran, organizovan, koji poštuje pravila i procedure; mane: krutost, tendencija ka birokratizmu.

Treba da razvija kod sebe više razumevanja za druge, kreativnosti, manje averzije prema promenama i nepredvidljivim događajima

• • Tip ENFP: kvaliteti – kreativan, saosećajan, harizmatičan, usmeren na odnose s ljudima, individualista Treba da razvija kod sebe sposobnost da realizuje projekte do kraja, veću pragmatičnost i pouzdanost, bolju organizaciju.

• • • • 2. Bolje razumevanje drugih ljudi Razlike treba iskoristiti kao izvore komplementarnosti i bogatstva a ne kao nepomirljive suprotnosti.

Primer: introvertna osoba često o ekstravertnoj osobi misli da je lakomislena, brbljiva, površna, nepouzdna, da ne ume da sluša druge, čak i da je “histerična”, dok ekstravert, o introvertu, misli da je dosadan, hladan, inhibiran, čak i “depresivan”.

Pametan komunikator će uvideti na koji način može da iskoristi te razlike kao veoma korisne komplementarnosti

• • • Ekstravert i introvert mogu puno da dobiju ako poštuju svojih međusobnih razlika. Ekstravert treba da pruži više vremena introvertu da razmisli, da poštuje njegovu potrebu da se osami, da razbistri svoje misli pre nego što ih izrazi, i td.

Introvert treba da ukaže pažnju ekstravertu, da prepozna i oda priznanje njegovoj sposobnosti da preuzima inicijativu i da uvažava njegove društvene potrebe