Transcript opsta psihologija V

OPŠTA PSIHOLOGIJA V
LIČNOST, INTEGRITET,
IDENTITET
LIČNOST
LIČNOST
• Olport:
• Ličnost je dinamička organizacija u okviru individue onih
psihofizičkih sistema koji određuju njegovu jedinstvenu,
specifičnu podešenost prema svojoj sredini
• Teorije
ličnosti:
bihejviorističke,
psihoanalitičke,
Frojdova, Olportova, Katelova, Fromova itd.
LIČNOST
•
Strukturu ličnosti čini veliki broj raznih osobina ili crta
•
Osobine ličnosti moguće je grupisati na sledeći način:
1. Fizičke osobine i osobine koje znače spoljašnji
izgled
2. Karakterne osobine
3. Osobine temperamenta
4. Osobine sposobnosti
5. Ostale osobine
TEMPERAMENT
• Temperament – karakterističan
pojedinaca u različitim situacijama
način
reagovanja
• Obično se misli na učestalost, brzinu, intenzitet i
kvalitet emocija
Najstarija podela – Hipokrat:
• Kolerični
• Sangvinični
• Flegmatični
• Melanholični
HIPOKRATOVA TIPOLOGIJA temperamenta (i ličnosti)
• Kolerik- jake, nagle i ceste reakcije sa sklonošcu ka uzbudenjima
i konfliktima
• Sangvinik- brze, ali ne tako snažne i jake reakcije. Sklon lakim i
cestim promenama raspoloženja
• Flegmatik- retka, spora i slaba reagovanja zbog kojih osoba
izgleda mirno, staloženo i pasivno
• Melanholik- retke ali intenzivne reakcije, snažno emocionalno
obojene, sa tendencijom neprijatnih i tužnih osecanja koja dugo
traju
Kom tipu ličnosti vi pripadate?
KARAKTER
• Posebnu grupu osobina čine karakterne osobine
• Karakter neki psiholozi izjednačavaju sa pojmom
ličnosti, neki sa moralom i moralnim komponentama,
drugi sa konativnim/voljnim osobinama itd
• Karakter – integrisana ličnost, otporna na moralna i
druga iskušenja
• Karakter je deo strukture ličnosti, obuhvata voljne, ali i sa
njima povezane dispozicije za moralno i nemoralno
ponašanje
KARAKTER
• Karakterne osobine/crte su takve crte kojima se
izražavaju i voljne osobine i ostvarivanje određenih
moralnih principa
• Lično iskustvo i učenje kao vrlo značajan faktor
oblikovanja karaktera
• Nasleđe – opšta osnova za neke karakterne crte
poput,
odlučnosti,
energičnosti,
upornosti,
istrajnosti..
ČETIRI GRUPE KARAKTERNIH OSOBINA
1.Opšte karakterne osobine:
• Odlučnost
• Doslednost
• Hrabrost ..
2.Karakterne crte koje se tiču odnosa prema drugima:
• Humanost
• Nesebičnost
• Poštenje
• Odanost
• Iskrenost
• Tolerantnost..
3.Karakterne crte koje se tiču odnosa prema radu:
• Savesnost
• Odgovornost
• Marljivost
• Ažurnost
• Predanost...
4.Karakterne crte koje znače odnos prema sebi
• Skromnost
• Kritičnost
• Promišljenost ..
INTEGRITET
MERILA INTEGRITETA
•
Integritet nije zasebna funkcija ličnosti, niti zasebna
crta ličnosti, već proces kojim se objedinjavaju crte
ličnosti i funkcije koje su na njima zasnovane u
ponašanju
•
Dobro integrisana ličnost prihvata sebe, druge i
radno je efikasna
•
Olport: tri osnovna merila za procenu integriteta
ličnosti:
1. raznovrsnost autonomnih interesa,
2. objektivan stav prema sebi,
3. jedinstvena filozofija života
POREMEĆAJI INTEGRITETA
• Kada dolazi do poremećaja integriteta?
• Izraženije krize integriteta javljaju se onda kada
čovek ne uspe da ostvari neki važan cilj (koji je u
funkciji jedne ili više bitnih čovekovih potreba)
• Student koji upiše, a ne završi fakultet, značajni životni
neuspesi u profesiji, braku...
• Krizu integriteta prati gubitak poverenja u vlastite
sposobnosti, pad samopoštovanja, uznemirenost
• Potreba za stručnom pomoći
POREMEĆAJ INTEGRITETA
• Ako je ličnost u stanju da sagleda prave uzroke
neuspeha i da iznađe puteve za izbor nove aktivnosti i
postigne uspeh u njoj, kriza integriteta može imati
pozitivno dejstvo na ličnost
• Rogers: kriza koja je u granicama adaptivnih
mogućnosti ličnosti podstiče njen razvoj
• Do krize može doći i ako je nivo aspiracije pogrešno
određen
POREMEĆAJI INTEGRITETA KOD OSOBA
POREMEĆENOG MENTALNOG ZDRAVLJA
•
Dezintegrisana ličnost – pojam iz psihijatrijske i
psihološko kliničke prakse
•
Dezintegracija ličnosti ispoljava se kroz:
1. Poremećaje u razvoju regresivnog tipa – puzanje
kod dece koja su već hodala, infantilne/detinje reakcije
odraslih osoba, napadi nekontrolisanog besa;
psihotične regresije na intelektualnom ili emotivnom
planu
2. Razne vrste situacionih i privremenih poremećaja
koji nastupaju u situaciji kada ličnosti iz nekog razloga
ne uspe da svoje potencijale iskoristi za rešavanje
problema, tj za adaptivno ponašanje
POREMEĆAJI INTEGRITETA KOD OSOBA
POREMEĆENOG MENTALNOG ZDRAVLJA
•
Poremećaje integracije ličnosti prate dve vrste
promena:
1. Emocionalne prirode – teskoba, neodređeni strah,
smanjena otpornost na neuspeh u zadovoljenju
osnovnih potreba
2. Promene u efikasnosti, kako na radu, tako i u
odnosima sa ljudima
•
Neurotski poremećaji integriteta pretežno su izazvani
faktorima socijalne prirode – serija neuspeha koja
pojačava osetljivost ličnosti na naredne neuspehe
NORMALNOST LIČNOSTI
• Kakva je “normalna” ličnost?
• Na osnovu čega postavljamo kriterijum
normalnosti i kažemo da je neko “normalan”?
NORMALNOST LIČNOSTI
• DESKRIPTIVNI MODELI
• Subjektivni model – ličnost procenjivača služi kao
model normalnosti. Drugi su normalni ako se ne razlikuju
značajnije od onoga ko procenjuje
• Normativni model – polazi se od idealnog ponašanja,
pa se prema tom idealu vrši poređenje. Kompletna
normalnost je bliska savršenstvu, idealu na osnovu kog
se vrši poređenje
NORMALNOST LIČNOSTI
• Statistički model – “prosek” je merilo
normalnosti. Što je neko bliži proseku, to je bliži
normalnosti
• Kulturni model – normalno je ono što je usvojio
kao poželjan oblik ponašanja najveći broj ljudi u
jednoj kulturi – najčešće se sreće u psihijatrijskoj
literaturi
NORMALNOST LIČNOSTI
• EKSPLANATORNI MODELI:
• Model bolesti – medicinski model, poremećaj ličnosti
posmatra se kao bolest, a ova kao nenormalnost
• Psihodinamski model – u centar stavlja nesvesnu
motivaciju, nesvesne konflikte i nesvesnu borbu da se
savladaju ti konflikti. Kada ta unutrašnja borba sa
konfliktima ne da željeni ishod, pojavljuju se simptomi
poremećaja ličnosti
• Model učenja – akcenat je stavljen na način na
koji se životno iskustvo oblikuje u ponašanju
individue. Anormalno ponašanje se objašnjava
zakonima uslovljavanja i drugim oblicima učenja
• Stres model – poremećaj ličnosti je odgovor na
stres ili pritisak koji ličnost nije u stanju da
savlada na uspešan način. Stres je rezultat
fizičkog, psihološkog i socijalnog pritiska ili
njihove kombinacije
IDENTITET
IDENTITET
• Erikson: krize identiteta, najčešće se javljaju za vreme
adolescencije kada pojedinac sazrevajući mora
integrisati nove sposobnsoti, osećaje, uloge i fizički
izgled u svoj raniji identitet deteta
• Ličnost se razvija sledeći unutrašnji plan po kojem
se određene osobine i sposobnosti intenzivno
razvijaju u određenim uzrastima, nezavisno od
kulture u kojoj se razvija.
• Ovladavanje razvojnim stadijumima na određenom
uzrastu je od ključnog značaja za razvoj pozitivnih
ljudskih sposobnosti i identiteta osobe.
IDENTITET
• Whitbourne: traganje za identitetom je proces koji traje
ceo život, a ne samo posebni stadijum ili faza
• Nivo celovitosti identiteta menjaće se sa društvenim
ulogama i odgovaranjem na životne događaje
• Neko može imati jasno određen identitet kao direktor na
poslu, ali može imati teškoća sa svojim identitetom kao
supružnik
ZRELOST LIČNOSTI
ZRELOST LIČNOSTI
• Neka obeležja zrelosti: optimalan nivo razvoja
sposobnosti, funkcija i osobina ličnosti
• Usklađenost, celovitost sposobnosti, funkcija i osobina
ličnosti
• Aktivan odnos prema sebi i sredini
• Ravnoteža između osobe i sredine..
• Zrelost ličnosti – proces koji se odvija čitavog života
i od koga zavisi tačnost u opažanju sopstvene ličnosti
(self concept), drugih ljudi i uspeh u svakodnevnim
situacijama
• Zrelost uvek posmatramo u odnosu na uzrast,
sredinu, a delimično i u odnosu na profesiju
ZRELOST LIČNOSTI
• Hrnjica: zrelost je stepen postignute ravnoteže
između identiteta i integriteta jedne ličnosti
• Tri tipa nezrelosti:
• Nezrelost konformističkog tipa – prihvatanje normi
bez preispitivanja vrednosti; osnova ove nezrelosti je
strah od konflikta, anksioznost, osećanje zavisnosti i
manje vrednosti
• Nezrelost osobenjačkog tipa – suština ove nezrelosti
je u tome što se uvek polazi od sebe i samo od sebe i
što ne postoji razumevanje za druge
• Nezrelost “nerazvijene”ličnosti- nezrelost ovog tipa je
u nerazvijenom identitetu, što se odražava na asocijalno
i antisocijalno ponašanje
Koje osobine karakterišu zrelu ličnost?
Koje komponente zrelosti poznajete?
• KOMPONENTE ZRELOSTI:
1.
2.
3.
4.
5.
Fizička zrelost
Intelektualna zrelost
Emocionalna zrelost
Socijalna i moralna zrelost
Psihoseksualna zrelost
• Šta označava intelektualna zrelost?
• Intelektualna zrelost – zavidan nivo razvijenosti
intelektualnih
procesa,
samostalnost
mišljenja,
spremnost da se prihvate nove ideje, objektivnost i
otvorenost ka novom iskustvu, realističko suđenje,
stabilan i prihvatljiv vrednosni sistem, odgovarajući stil
života i životna filozofija...
• Herlok:
najvažniji
kriterijumi
određivanja
intelektualne zrelosti su: zrelost interesovanja,
zrelost stavova, odsustvo sujetnih uverenja i
realnost procene
Šta označava emocionalna zrelost?
Koje su znaci emocionalne nezrelosti?
Emocionalno zrelu osobu karakteriše:
• Odsustvo izrazitih i nerealnih stavova
• Samostalnost u ponašanju i odlučivanju
• Čvrste emocionalne veze sa drugim ljudima
• Emocionalna stabilnost
• Odsustvo zavisti i ljubomore
• Frustraciona tolerantnost
• Emocionalna kontrola
Najčešći znaci emocionalne nezrelosti:
• Česti i neuobičajeni strahovi
• Zavisnost
• Nemogućnost uspostavljanja dubljih emocionalnih veza
sa drugima
• Povećana razdražljivost
• Netrpeljivost
• Produžena i izražena ljubomora
• Nizak nivo frustracione tolerancije
• Emocionalna nestabilnost, češći afekti..
• Socijalna zrelost
• Koje osobine karakterišu socijalno zrelu osobu?
• Socijalno zrela osoba uspešno sarađuje sa drugima,
spemna je da preuzme odgovornost za sebe i druge,
socijalno je osetljiva – oseća potrebu i uspeva da
sopstvene potrebe usaglasi sa potrebama drugih ljudi
(Hrnjica,1990)
• Kriterijumi socijalne nezrelosti: nostalgija, regresija,
uobraženost, snobizam, neodgovarajuće reakcije u
odnosima sa ljudima
• Moralna zrelost
• Šta označava moralna zrelost?
• Dosledno manifestovanje moralnosti i pridržavanja
moralnih normi
Kriterijumi moralne i socijalne zrelosti:
• Kooperativnost sa drugim ljudima
• Spremnost da se preuzme odgovornost za sebe i druge
• Usklađenost sopstvenih potreba sa potrebama drugih
• Osamostaljivanje od roditelja
• Odsustvo sugestibilnosti
• Brzo prilagođavanje u radnim i socijalnim situacijama
• Odsustvo konformizma
• Altruizam
• Prihvatanje moralnih normi
• Psihoseksualna zrelost
• Psihoseksualna zrelost - pozitivni stavovi prema
suprotnom polu i dobro prilagođavanje na
pripadnike/ce suprotnog pola, što isključuje stav
dominacije i stav submisivnosti u odnosu na njih
• Psihoseksualna zrelost - prihvatanje sebe i sopstvenog
pola, uspostavljanje dobrih emocionalnih odnosa sa
partnerom, prihvatanje partnera onakvim kakav jeste,
razumevanje potreba partnera, poštovanje njegove
ličnosti i spremnosti da mu se pomogne
FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA
FRUSTRACIJU
FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA FRUSTRACIJU
• Frustracija – stepen otpornosti na jednu ili više nezadovoljenih
značajnih čovekovih potreba
• Značajne individualne razlike u stepenu tolerancije na frustraciju
• Značajna razlika i u sposobnosti istog čoveka da se odupre
frustraciji u razna vremena i u odnosu na razne izvore frustracije
• Rozencvajg: frustraciona tolerancija – “sposobnost
ličnosti da se odupre odlaganju zadovoljenja potrebe,
sprečavanju zadovoljenja potrebe ili konfliktu potreba,
bez maladaptivnih reakcija”
• Individualne razlike u sposobnosti ličnosti da se odupre
frustracijama imaju, najčešće poreklo u porodičnoj
situaciji (deca koja prožive razvod, situaciju smrti jednog
roditelja, odvajanje iz bilo kog razloga i sl
FRUSTRACIJE I KONFLIKTI
FRUSTRACIJE: Velike ili teške spoljašnje prepreke ili
nesposobnosti koje se ni dugotrajnim naporima ne
mogu lako savladati
KONFLIKTI: Sukobljavanje dva motiva.
Izvori frustracija:
1. Fizička prepreka u doslovnom smislu. (npr. dete - kolači
na polici)
2. Prepreke mogu biti socijalne prirode, drugi ljudi,
njihova shvatanja (pr. roditelji – dete)
1. Izvor može biti u samoj osobi (nedovoljna hrabrost,
veština...)
VRSTE KONFLIKATA
K. LEVIN, 3 tipa konflikata:
1.
KONFLIKT DVOSTRUKOG
PRIVLAČENJA: Čovek treba da se
opredeli za jedan od dva privlačna cilja. Od
dva dobra treba odabrati jedno.
2.
KONFLIKT DVOSTRUKOG ODBIJANJA:
Situacije u kojima se mora učiniti jedna od
dve neprijatne stvari. Od dva zla treba
izabrati manje. Beg iz konfliktne situacije u
bolest. Ratna neuroza
3.
AMBIVALENTNOST ILI KONFLIKT
PRIVLAČENJA I ODBIJANJA: Situacije
kada prema jednom istom objektu, prema
jednoj istoj osobi postoji istovremeno i
privlačnost i odbojnost, tj, suprotna,
ambivalentna osećanja. Najteži tip konflikta
REAKCIJE NA FRUSTRACIJE I KONFLIKTE
Frustracije mogu da izazovu dve vrste reagovanja:
a)
b)
Povećanje pozitivnih napora da se prepreka savlada –
realistička reagovanja na konflikte i frustracije
Manje realističke reakcije, “odbrambeni mehanizmi”
Pozitivne posledice frustracije: Suočavanje sa
teškoćama – naprezanje snaga – razvijanje sposobnosti i
ličnih osobina.
REAKCIJE NA FRUSTRACIJE I KONFLIKTE
Realističko reagovanje na frustracije
Najzdraviji i najrealističniji način reagovanja
frustraciju je:
•
•
•
•
na
povećano ulaganje napora da se prepreka otkloni ili
da se lični nedostatak nadoknadi dužim i kvalitetnijim
radom,
promena u načinu pristupanja problemu,
svesna zamena cilja,
Indirektna, posredna zamena cilja.
REAKCIJE NA FRUSTRACIJE I KONFLIKTE
Realistički, ali negativni, neuspešni način
reagovanja na frustracije:
Situacije kada dugotrajna i uporna frustracija dovodi
najzad do pojave agresivnog ponašanja.
Premeštanje agresije, regresija, dezorganizovanost i
krutost u ponašanju...
VEŽBA
ERIKSON
FAZE RAZVOJA IDENTITETA
Stadijum
1. Stadijum
bebe- od
rođenja do
18 meseci
Bazični konflikt Važni događaji
Poverenje
nasuprot
nepoverenja
Hranjenje,
nega,
prihvatanje,
uzajamno
prepoznavanje
Ishod
Pozitivan: Dete razvija
osećaj -poverenja u
druge i sebe i sposobnost da prima.
Vrlina koja se razvija je
Nada
Negativan:nepoverenje,
gubitak nade i vere.
Bazični
konflikt
Važni
događaji
2. Rano
Autonomija
detinjstvo-od 2. nasuprot
do 3. godine
stidu
Trening za
čistoću
(navikavanje
na nošu...)
Stadijum
Ishod
Detetu je potrebno da razvije
osećaj lične kontrole nad
fizičkim veštinama i osećaj
nezavisnosti.
Uspešan razvoj vodi do
osećanja nezavisnosti,
-neuspešan razvoj vodi do
-stida i sumnje u sebe
(neodlučnosti)
Vrlina koja se razvija:
-Volja, samostalno donošenje
odluka
Stadijum
Bazični
konflikt
3.
Predškolski Inicijativa
uzrast-3-5
nasuprot
god.
krivice
Važni
događaji
Istraživanje
Ishod
Dete ima potrebu da počne sa
izražavanjem osećaja kontrole i
moći nad okolinom.
Uspešan razvoj vodi do
osećanja svrhe, radoznalosti i
inicijative
Deca koja pokušavaju da
nametnu previše moći okolini
doživljavaju neodobravanje i
razvijaju osećaj krivice
Neuspeh-osećaj krivice, gubitak
inicijative i radoznalosti
Vrlina koja se razvija:
Svrha, usmerenost ka ciljevima
Stadijum
4.
Školski uzrast 6-11
god.
Bazični konflikt
Važni
događaji
UmešnostŠkola
marljivost
(Kompetencija)
nasuprot
inferiornosti
Ishod
Detetu je potrebno da
ovlada socijalnim i
školskim zahtevima.
Uspeh vodi do osećaja
kompetencije
Neuspeh vodi do
osećanja inferiornosti
Vrlina koja se razvija je
osećaj kompetencije
Stadijum
Bazični
konflikt
Važni
događaji
5.
Adolesce Identitet Socijalni
ncija 12- nasuprot odnosi
18 god. konfuziji
udentiteta
Ishod
Tinejdžerima je potrebno da razviju
osećaj sebe i ličnog identiteta.
Uspeh vodi do sposobnosti da se
bude iskren prema sebi-autentičan
Neuspeh-konfuzija uloga i slab
osećaj sopstvenosti.
Vrlina koja se razvija je Vernost,
odanost
Stadijum
Bazični konflikt
Važni
događaji
6.
Mlađe odraslo Intimnost
Veze
doba od 19-25 nasuprot
nepristupačnosti
izolaciji
Ishod
Mlade odrasle osobe
imaju potrebu da razviju
intimnu ljubavnu vezu sa
drugim ljudima.
Uspeh-vodi do duboke,
snažne veze
Neuspeh- vodi do
osećanja usamljenosti i
izolacije.
Vrlina koja se razvijaAfilijativnost, zrela ljubav
Stadijum
7.
Srednje doba od
25-40
Bazični konflikt
Važni
događaji
Generativnost Rad I
(plodnost,
roditeljstvo
produktivnost)
nasuprot
stagnaciji
(sebičnosti)
Ishod
Odrasla osoba ima potrebu da
kreira ili razvija, odgaja nekoga
ili nešto što će nadživeti nju
samu. Generativnost je briga o
stvaranju i usmeravanju
sledeće generacije. Najčešće
su to sopstvena deca ili
kreiranje pozitivnih promena
koje će pomoći razvoju i
dobrobiti drugih ljudi.
Uspeh vodi do osećanja
korisnosti i ostvarenosti.
Neuspeh vodi do plitke
uključenosti u svet i stagnacije
Vrlina koja prati produktivne
osobe je briga, staranje o
onome što treba razviti,
uraditi...Zaštita.
Stadijum
8.
Zrelo doba40-do smrti
Bazični
konflikt
Integritet
nasuprot
očajanja
Važni događaji
Refleksija o
životu
Ishod
Starije odrasle osobe imaju
potrebu da se osvrnu na život i da
budu prožete osećajem
ispunjenosti. Prave životni bilans i
integrišu životna iskustva.
Uspeh: Oni koji su shvatili da
njihov život ima smisla u širem
kontekstu stiču osećaj Integriteta
Neuspeh: Razvija se osećaj
kajanja, propuštenosti i
promašenosti, gorčine, nemoći,
straha od smrti i očaja.
Vrlina koja se razvija je mudrost
Razmislite o tipičnim ličnim i socijalnim
događajima koji karakterišu sledeće faze
identiteta po Eriksonu:
-mlađe odraslo doba
-srednje odraslo doba
-starost
MLAĐE ODRASLO DOBA
19 – 35
TIPIČNI RAZVOJNI ZADACI
SREDNJE ODRASLO DOBA
35- 59
TIPIČNI ZADACI
STAROST
65TIPIČNI ZADACI
Pitanja koja prate temu:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Šta čini strukturu ličnosti?
Šta je integritet?
Šta je kriza integriteta i kako se manifestuje?
Šta su po Hrnjici kriterijumi za procenu integriteta ličnosti?
Koje vrste dezintegracije ličnosti postoje?
Šta je identitet?
Šta je temperament?
Šta označava karakter?
Koji faktori utiču na oblikovanje karaktera?
Koje grupe karakternih osobina razlikujemo?
Nabrojte i pojasnite deskriptivne modele normalnosti ličnosti
Nabrojte i pojasnite eksplanatorne modele normalnosti ličnosti
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Koje promene prate poremećaje integracije ličnosti?
Koje aspekte zrelosti ličnosti poznajete?
Koja su merila zrelosti ličnosti po Hrnjici?
Šta označava intelektualna zrelost?
Šta označava emocionalna zrelost?
Šta označava psihoseksualna zrelost?
Šta označava socijalna zrelost?
Koje vrste razvojnih stadijuma razlikuje Erikson i koje vrste bazičnih
konflikata?
Šta je frustracija?
Koje vrste prepreka postoje u osnovi frustracije?
Koji su načini razrešavanja/odgovora na frustracije?
Koje vrste odbrambenih mehanizama postoje?
Šta označava termin frustraciona tolerancija?
U čemu se ogledaju individualne razlike u reagovanju na frustraciju?
Koji su oblici realističnog reagovanja na frustraciju?