Transcript opsta psihologija III

OPŠTA PSIHOLOGIJA
III
PSIHOLOŠKE ŠKOLE I
PRAVCI
Klasična psihoanalitička teorija ličnosti
Sigmunda Frojda
• Sigmund Frojd - jedna od najuticajnijih figura 20.
veka
• Figura briljantnog uma koji je svojim
kontraverznim idejama šokirao čovečanstvo, ali
ostavio i neizbrisiv trag u našoj kulturi i otvorio
kapije do, do tada neistraženih, odaja ljudske
psihe
• Sigmund Frojd je izmenio
razmišljamo o sebi
način na koji
Klasična psihoanalitička teorija ličnosti
Sigmunda Frojda
• Sigmund Freud (1856-1939)
 Najstariji od osmoro dece, veći deo života proveo u Beču
 Lekar i psiholog - započeo karijeru sa istraživanjima u
području neurofiziologije
 Bio je majčin ljubimac
 ”Čovek koji je bespogovorno bio majčin ljubimac, ceo
život zadržava osećanje da je osvajač, osećanje
uverenosti u uspeh koje često dovodi do pravog
uspeha.” (Jones, 1953).
 Govorio je francuski, engleski, italijanski i španski jezik i
proučavao dela Hegela, Ničea, Šekspira i Kanta.
 Frojd je svoju teoriju zasnovao na posmatranjima
svojih pacijenta, kao i na samoanalizi
 Rani uticaj na njega izvršio je Jozef Brojer (Josef
Breuer), lekar veoma uvažen u Beču
 Začetak psihoanalize – saradnja sa Brojerom na
istraživanju histerije ( pacijentkinja Ana O)
 Brojer se koristio hipnozom kao tehnikom lečenja,
što je usvojio i Frojd, ali je uskoro razvio
sopstvenu ”tehniku slobodnih asocijacija”, kako bi
pomogao pacijentima da otkriju zaboravljena
sećanja
 Oni bi spontano iskazivali svoje necenzurisane
misli i osećanja. Iz tih ”slobodnih asocijacija”, nit
koja vodi do ključnih, davno zaboravljenih
uspomena bila bi otkrivena
• Godine 1900, Frojd je objavio knjigu “Tumačenje snova”
• Smatrao je da snovi simbolički reflektuju nesvesne želje.
”Tumačenje snova je kraljevski put ka spoznaji
nesvesnih aktivnosti mozga”, kaže on
• Godine 1904, Frojd je objavio delo koje će postati
njegova
najpopularnija
knjiga,
“Psihopatologija
svakodnevnog života”, gde opisuje kako se nesvesna
osećanja i želje često reflektuju u lapsusima ili greškama
• Kako je teorija jačala i stasavala, Frojd je
pridobijao mnoge istomišljenike i sledbenike
• Nakon njegove smrti, mnogi psiholozi, poznatiji
kao “Neofrojdijanci” su izučavali i revidirali
njegovu teoriju.
Klasična psihoanalitička teorija ličnosti
Sigmunda Frojda
 Društveni kontekst u kom je živeo - Viktorijansko doba:
 Seksualnost kao tabu
 Preovladjujući stav – racionalnost i samokontrola nas razlikuju od
životinja
U maju 1933. godine Frojdove knjige su spaljivane sa ostalim
knjigama u Berlinu, kada je Adolf Hitler preuzeo vlast u Nemačkoj.
Pet godina kasnije, nacisti su preuzeli kontrolu nad Austrijom; Frojd
se, teška srca, seli u Englesku
Manje od godinu dana kasnije, rak vilice se vratio; umro je u
Londonu, 23. septembra 1939, u 83. godini.
Freudov psihoanalitički pristup
• Psihoanalitička teorija je vrlo sveobuhvatna:
– Teorija o ljudskoj prirodi
– Model razvoja ličnosti
– Metoda psihoterapije
• Identifikovao je dinamičke faktore koji motivišu
ponašanje
• Naglašavao ulogu nesvesnog
• Razvio prvi psihoterapijski metod
Osnovne pretpostavke psihoanalitičkog
pristupa
• Šta nas motiviše, pokreće na neku aktivnost?
• Freudov odgovor: u svakom od nas je izvor energije:
psihička energija koja motiviše ponašanje
• Promene u ličnosti zbivaju se kao
preusmeravanja psihičke energije osobe
posledica
Elementi psihoanalitičkog pristupa
 Osnovni instinkti koji nas pokreću - libido i
thanatos
 Nesvesna motivacija
 Psihički determinizam
Osnovni instinkti: Šta nas pokreće?
•
Instinkti su glavni izvor psihičke energije, oni
pokreću psihički sistem
•
Freudova teorija instikata pod uticajem Darwinove
evolucijske teorije
Dva osnovna instinkta:
1.Libido (eros) – seksualna energija, instinkt života
osigurava preživljavanje pojedinca i ljudske rase
Orijentisan prema rastu, razvoju i kreativnosti
Funkcioniše na temelju principa zadovoljstva – cilj
je osigurati zadovoljstvo i izbeći neprijatnost
Osnovni instinkti: Šta nas pokreće?
2. Thanatos – instinkt smrti

odgovoran za agresivne porive prema sebi i
drugima,

poriv prema smrti, povređivanju sebe i drugih,
razaranju

Seksualna energija i agresivni porivi vrlo snažno
određuju ponašanje ljudi

Npr. silovanje je Freud smatrao ekstremnim iskazom
instinkta smrti na način koji uključuje i seksualnu
energiju
• Psihoanaliza je teorija ličnosti koja ističe uticaj nesvesnih
determinanti ponašanja, seksualne i agresivne nagone i trajne
efekte iskustava iz ranog detinjstva na kasniji razvoj ličnosti
• Frojd je video ličnost i ponašanje kao rezultat stalnog uzajamnog
uticaja između suprotstavljenih psiholoških sila
• Te psihološke sile deluju na tri nivoa svesti: svesno, podsvesno i
nesvesno
• Frojd je verovao da nesvesno takođe može biti otkriveno
u nehotičnim radnjama, kao što su nesreće, greške,
pojedini događaji ili zaboravljanje, jezički lapsus – koji se
često zajednički nazivaju “Frojdijanske omaške”
• Za Frojda, naizgled slučajne ili nenamerne radnje nisu
uopšte slučajne, već su određene nesvesnim motivima
Nesvesna motivacija: ponekad ne znamo zašto
činimo to što činimo

Ljudski um sastoji se od tri nivoa (santa leda):
1. Svesno – sadrži misli, doživljaje i osećanja kojih
smo trenutno svesni
2. Predsvesno – sadrži informacije kojih trenutno
nismo svesni, ali ih lako možemo dozvati u svest
– znanja, sećanja
3. Nesvesno – najveći deo uma koji sadrži misli,
osećanja i sećanja kojih nismo svesni – uključuje
neprihvatljive seksualne i agresivne porive, misli i
osećanja
Psihički determinizam:
Ništa se ne događa slučajno
– Freud – postoji razlog za svaki naš postupak, misao i
osećanje
– Sve što činimo, kažemo, mislimo, izraz je našeg uma –
svesnog, predsvesnog ili nesvesnog
– Razlozi za naše ponašanje mogu se otkriti ako
otkrijemo sadržaj nesvesnog
– Većina simptoma duševnih bolesti uzrokovana je
nesvesnom motivacijom
– Da bi se izlečili simptomi, treba otkriti njihov uzrok u
nesvesnom
Vrste jezičkih omaški
1.Govorna omaška- npr.lekar koji pregleda privlačnu
pacijentkinju kaže joj: ” Da li smo se mi verili “ (umesto
“merili”)
2. Omaška u čitanju- npr. Frojd opisuje čoveka koji je lutao
nepoznatim gradom i osetio hitnu potrebu za urinacijom.
Ugledao je tablu sa koje je pročitao “klosethaus” iako je
tamo pisalo “korsethaus”
3. Omaška u pisanju-Frojd navodi primer muža koji piše
ženi da krenu na putovanje brodom Luzitanija iako se
brod zove Mauritanija
Struktura ličnosti
• Psihoanalitička teorija ličnosti objašnjava kako se ljudi
nose sa svojim seksualnim i agresivnim instinktima
unutar granica koje nameće civilizacija
• Um kao hidraulički sistem – jedan deo stvara porive,
drugi je “glas” društva i njegovih očekivanja, a treći deo
pokušava zadovoljiti potrebe u okvirima realnih
društvenih ograničenja
• Tri osnovna dela ličnosti:
– Id (iracionalni deo)
– Ego (racionalni deo)
– Superego (moralni deo)
Struktura ličnosti
ID – zahtevno dete
– Najprimitivniji deo uma, izvor svih poriva/instikata i
potreba
– Vođen principom zadovoljstva – želja za
zadovoljenjem svih potreba bez odlaganja
– Funkcioniše bez logičkih pravila, ne uzima u obzir
realitet
Struktura ličnosti
EGO – saobraćajni policajac
– Vođen principom realiteta - stavlja id u okvire stvarnosti
– Rešava probleme logičkim razmišljanjem – planiranjem i
smišljenim delovanjem
SUPEREGO – sudija
–
–
–
–
Internalizuje vrednosti, norme i moral društva
Nameće poštovanje normi izazivanjem osećaja
krivice
Kao unutrašnja reprezentacija roditeljskih i društvenih
vrednosti, superego ocenjuje prihvatljivost ponašanja
i misli, onda ih odobrava i osuđuje
Superego predstavlja našu savest
Razvoj ličnosti: faze psihoseksualnog razvoja
• Svi ljudi prolaze kroz isti sled razvojnih faza
• U svakoj od prve tri faze deca moraju razrešiti
specifičan konflikt koji se odnosi na način postizanja
seksualnog zadovoljstva
• Ako dete ne razreši uspešno taj konflikt, može ostati
fiksirano na toj fazi
• Prelazak u višu fazu označava zreliji način postizanja
seksualnog zadovoljstva
Faze psihoseksualnog razvoja
1. Oralna faza (rođenje – 18 m)
–
–
Glavni izvor zadovoljstva su usta, usne i jezik
Glavni izvor konflikta – odvikavanje od sisanja
2. Analna faza (18 m. – 3 godine)

Glavni izvor zadovoljstva vezan je uz izlučivanje,
odnosno zadržavanje stolice
–
Glavni izvor konflikta – detetova sposobnost da
stekne samokontrolu
Faze psihoseksualnog razvoja
3. Falusna faza (3-5 godina)
–
Dete otkrije da ima (ili nema) penis
– Seksualna želja usmerava se prema
roditelju
suprotnog pola
– Edipov i Elektrin konflikt – želja za posedovanjem
roditelja suprotnog pola i eliminacijom roditelja
istog pola
– Razrešava se identifikacijom s roditeljem istog
pola (npr. ako dečak ne može imati majku samo
za sebe, identifikovati će se sa svojim ocem koji je
ima)
Faze psihoseksualnog razvoja
4. Faza latencije (6 god – pubertet)
– Nema značajnih promena u razvoju ličnosti
– Dete usmereno na sticanje znanja i veština koje će
mu trebati u odrasloj dobi
5. Genitalna faza (od puberteta nadalje)
– Libido se fokusira na genitalno područje
– Nema specifičnog konflikta
Razvoj ličnosti
• Oralna faza
– Vezana uz kasnije nepoverenje i strah od odbacivanja
• Analna faza
– Vezana uz kasniji problem lične moći, preteranu urednost,
sitničavost
• Falusna faza
– Povezana s kasnijim stavovima u području seksualnosti
• Faza latencije
– Doba socijalizacije
• Genitalna faza
– Seksualna energija investirana je u svakodnevni život
Odbrambeni mehanizmi
• Teskoba – signalizira da nešto nije u redu i da nešto
treba učiniti
• Signalizira da je ego ugrožen događajima iz
stvarnosti, impulsima iz id-a, ili preteranom kontrolom
superega
• Funkcija ega je da se nosi s pretnjama i odupre
opasnostima, čime će redukovati anksioznost
• Ego to postiže upotrebom odbrambenih mehanizama
Obrambeni mehanizmi
•
•
•
•
•
•
•
•
Potiskivanje/represija
Reakciona formacija
Poricanje/negiranje
Identifikacija
Kompenzacija
Sublimacija
Regresija
Racionalizacija
ODBRAMBENI MEHANIZMI
• RACIONALIZACIJA – umesto pravih razloga i uzroka
neuspeha, iznose se “izmišljeni”,iskonstruisani razlozi:
sportista koji poraz obrazlaže pristrasnošću sudije
• -”kiselo grožđe” – cilj koji nije postignut, omalovažava se
i potcenjuje
• “slatki limun” – ako je postignut manje vredan cilj, a ne
onaj koji smo želeli, taj mali cilj se uvažava, predstavlja
kao veliki i značajan
IDENTIFIKACIJA
• Motive koje nismo uspeli da zadovoljimo, zadovoljavamo
preko drugih, poistovećivanjem sa drugima: roditeljima,
sportistima, umetnicima itd
• - navijači koji se identifikuju sa svojim klubom i igračima
REPRESIJA
• Motive koji su u suprotnosti sa društvenim normama i
vrednostima i neprijatnosti koje smo imali u procesu
zadovoljavanja određenih motiva, potiskujemo iz svesti
• Zaboravimo da ispoštujemo neku obavezu, zaboravili
smo na nju jer u stvari ne želimo da to uradimo
REGRESIJA
• Vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su bili
karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje
na niže, primitivnije načine ponašanja – dete usled
razvoda roditelja počne da ponovo sisa prst
KOMPENZACIJA
• Zamena motiva koje je teško ostvariti, motivima koji se
mogu lakše ostvariti
• Nadkompenzacija – neostvareni cilj se ostvaruje u
oblasti u kojoj postoji hendikep
• Demosten – govorna mana koja prerasta u vrhunsko
govorništvo
SUBLIMACIJA
• Zadovoljavanje određenih motiva posrednim putem koji
je društveno značajan i priznat
• Umetničko i naučno stvaralaštvo kao sublimacija
nezadovoljenih potreba i motiva – posebno seksualne
prirode
NEGIRANJE/PORICANJE
• Odbijanje da se vide i prihvate neprijatnosti
• Bežanje od neprijatne realnosti i od neprijatne istine
• Sportista koji gubi, a nada se da će se meč okrenuti u
njegovu korist
REAKCIONA FORMACIJA
• Potisnuti sadržaj se okreće u svoju suprotnost
• Potisnuta agresivnost i neprijateljski stav prema nekoj
osobi okreće se u preteranu ljubaznost prema njoj
• Ljudi koji imaju “prljave”želje, zle namere i sl, a koji se
pretvaraju u preterane moraliste - čistunce
• Osnovne funkcije mehanizama odbrane su:
• Da što je moguće više smanje anksioznost, osećanja
zabrinutosti, straha, neprijatnosti
• Da zaštite ličnost od naglog preplavljivanja emocijama i
neprijatnim sadržajima
• Da omoguće i podrže zadržavanje neprijatnih sadržaja
van svesti
Zašto je psihoanaliza važna?
• Prva teorija ličnosti, prva celovita teorija, prva
psihoterapija - i danas uticajan pravac psihoterapije
• Mnoge ideje – npr. pojam nesvesnog i pojam
odbrambenih mehanizama – i danas predmet
interesa istraživača u području ličnosti
• Uticaj na popularnu kulturu i danas je veliki –
objašnjenja ponašanja i pojmovi iz Freudove teorije
svakodnevno se koriste
Ali…
• teorija se temelji na vrlo malom broju slučajeva
• danas ima uglavnom istorijsku vrednost
• ne igra veliku ulogu u savremenom proučavanju
ličnosti
Frojdov kauč
ANALITIČKA PSIHOLOGIJA
KARLA GUSTAVA JUNGA
ANALITIČKA PSIHOLOGIJA
KARLA GUSTAVA JUNGA
• Jedan od najneobičnijih ličnosti u istoriji psihologije
• Rođen 1875 godine u Švajcarskoj, bio asistent
čuvenog psihijatra Blojlera, bio sledbenik Frojda,
potom se razišao sa njim
• U njegovom učenju prepliću se psihološki,
antropološki, filozofski problemi, religija, mitologija
ANALITIČKA PSIHOLOGIJA
KARLA GUSTAVA JUNGA
• Jung: kumulativna iskustva drugih, ranijih naraštaja koja
dosežu u davnu prošlost ljudske vrste, razvijaju i oblikuju
ljude u njihov sadašnji oblik
• Ljudi su rođeni sa mnogim predispozicijama koje su
im preneli njihovi preci
• Izvor podataka: snovi, vizije, simptomi neurotičara,
halucinacije, doživljaji psihotičara itd.
ANALITIČKA PSIHOLOGIJA
KARLA GUSTAVA JUNGA
Struktura ličnosti ili psihe
Psihe se sastoji od nekoliko diferenciranih sistema:
• ja,
• lično nesvesno i njegovi kompleksi,
• kolektivno nesvesno i njegovi arhetipovi,
• persona,
• anima,
• animus i
• senka
Kolektivno nesvesno - transpersonalni latentni tragovi
nasleđenih sećanja prethodnih generacija, nataložena
iskustva, mudrost nesvesnog- energetski potencijal
Arhetip- univerzalni oblik emocionalno važnih ideja simboli - mitovi, religije, umetnost, kolektivno
stvaralaštvo.
Univerzalni za sva društva, ne zavise od sredine
• Arhetip: opštečovečanski tip reakcije ljudske psihe, koja
preko simbola koji imaju snažan energetski potencijal
prenose pojedinačnom čoveku i čovečanstvu neka
duboka sećanja čitavog ljudskog roda, nataložena u
dubinama kolektivnog nesvesnog
• Arhetip:
• Svet u koji je dete došlo rođenjem već se nalazi kao
potencijalna slika u njemu
• Kada dete vidi svoju majku, ono već prethodno ima „sliku
majke“ u kolektivnom nesvesnom koje je nasledilo od
predaka
• Persona – maska koju osoba prihvata kao odgovor na
zahteve društva
• Anima i Animus- muški i ženski princip kod oba pola,
nasleđena iskustva sa suprotnim polom razumevanje i
izbor partnera (majka, zavodnica)
• Senka - animalna strana ljudske prirode, instiktivni deo
• Nesvesno – odstupanje od klasičnog psihoanalitičkog
shvatanja:
-sadržaji koji su nekad bili u svesnom, ali su izgubili
intenzitet,
-raniji sadržaji svesti koji su zbog sukoba sa moralnim
normama dospeli u nesvesno,
-sadržaji koji su putem subliminalne percepcije dospeli u
nesvesno, a da ranije nisu bili u svesnom
ANALITIČKA PSIHOLOGIJA
KARLA GUSTAVA JUNGA
• Libido je za Junga duševna energija, a ne sinonim za
polni nagon
• Psiha ima svojstvo da se raščlanjava u delove –
shizofreni raspad ličnosti, histerična udvajanja ličnosti i
sl. ali ona teži i ka celini i jedinstvu
OCENA
• Nema žučne protivnike ni kritičare, ali ni brojne sledbenike originalan i usamljen
Vrednosti
• Plodna i uticajna u psihologiji, ali i umetnosti
• Najsloženije analize ličnosti (intelektualaca)
• Otvorio mnoštvo pojmovnih pogleda na psihu
• Test asocijacija
• Tipovi introvertni - ekstravertni
OCENA
Kritike
• Kolektivno nesvesno - nasleđivanje stečenog iskustva
• Unošenje alhemije, religije, mitologije u službi dokaza
• Teško metodološki dokazati
Humanistički pristup
Abraham Maslow i Carl Rogers
Humanistički pristup
Abraham Maslow i Carl Rogers
Osnovne postavke humanističke psihologije:
• Vera u slobodnu volju (suprotno psihoanalitičkom
determinizmu)
• Ljudi su u osnovi dobri
• Svaka osoba je jedinstvena i ima potencijal za lični
razvoj
• Naglasak je na ličnoj odgovornosti
• Svaka osoba ima potrebu za samoostvarenjem ili
samoaktualizacijom (self-actualization)
• Holistički pristup – istražuju celokupnu osobu
Maslow: Samoostvarenje/samoaktualizacija
•
Središnji pojam – samoaktualizacija
•
Ideal ljudskog razvoja – potencijali koji su potpuno
ostvareni
•
Proučavao samoostvarene osobe (svega oko 1% u
populaciji)
Maslow: obeležja samoostvarene ličnosti
• Prihvatanje sebe, drugih i prirode – prihvataju i sebe i
druge onakvima kakvi jesu, nemaju potrebu pretvarati
se, “ostavljati utisak”
• Spontanost, jednostavnost i prirodnost
nekonvencionalnom
–
skloni
– prihvataju pravila u onome što im nije važno
– kad se radi o onome što im je važno, ponašaju se
prema sopstvenom uverenju
• Autonomija – ne zavise od mišljenja i naklonosti drugih,
imaju sopstvene kriterijume zadovoljstva, važno im je
sopstveno napredovanje i razvoj
Maslow: obeležja samoostvarene ličnosti
•
Odnosi s drugima – dublja i čvršća prijateljstva, ali s
malo ljudi – prijateljstva traže vremena
•
Razlikovanje dobra i zla – vrlo jasno razlikuju šta je
dobro, a šta loše u svakoj prilici
•
Humor - spontan i specifičan za situaciju – nisu skloni
šalama na tuđi račun, izrugivanju
•
Stvaralaštvo – spontanost i fleksibilnost, otvorenost,
“dečija” radoznalost
Maslow: tipovi ljudskih potreba
•
Tri tipa potreba:
1. Osnovne potrebe
2. Potrebe za znanjem i spoznajom
3. Estetske potrebe
Maslow: Hijerarhija osnovnih potreba
Potrebe za samoostvarenjem
Potrebe za poštovanjem
Potrebe za ljubavlju i pripadanjem
Potrebe za sigurnošću
Fiziološke potrebe – najniži nivo
Potrebe nižeg nivoa moraju biti zadovoljene pre nego što pređemo na
potrebe višeg nivoa!
Fiziološke potrebe i potrebe za sigurnošću
• Fiziološke potrebe -za hranom, vodom, vazduhom –
najsnažnije potrebe, omogućavaju preživljavanje
• Uloga civilizacije - omogućiti zadovoljenje tih potreba
kako bi se pojedinac mogao usmeriti na potrebe
višeg reda
• Nakon što su zadovoljene fiziološke potrebe, na redu
su potrebe za sigurnošću
• Potrebe za sigurnošću, redom, zaštitom
• Najjasnije se vide kod dece
Potrebe za ljubavlju i pripadanjem
• Potreba da se daje i prima ljubav
• Potreba za
– druženjem
– prijateljstvom
– podrškom porodice
– bliskim odnosima
– pripadanjem grupi
• Problemi u zadovoljavanju ovih potreba u osnovi su
mnogih mentalnih bolesti, npr. depresije
Potrebe za poštovanjem
• Potreba osobe da joj drugi iskazuju poštovanje i da je
cene
• Poštovanje dobijeno od drugih se internalizuje samopoštovanje
• Potreba zadovoljena kad osoba doživi:
– uspeh i postignuće
– osećaj vlastite kompetentnosti
– osećaj samopouzdanja
– osećaj autonomije
Potrebe za samoostvarenjemsamoaktualizacijom
• Osoba mora ostvariti, iskazati sopstvene unutrašnje
potencijale
• Motivacija za lični rast i razvoj
• Ciljevi potrebe za samoostvarenjem –univerzalne
vrednosti kao što su istina, lepota, pravda
• Većina drugih teoretičara to ne doživljava kao
potrebu
Potrebe za znanjem i spoznajom
i estetske potrebe
• Znatno manje su razrađene i manje uticajne od hijerarhije
osnovnih potreba
Potrebe za znanjem i spoznajom
• Ljudi žele saznati, naučiti i razumeti zbog znanja i
spoznaje same, a ne samo da bi zadovoljili neke potrebe
• Intrinzična motivacija – nešto želim da naučim jer me to
zanima!
Estetske potrebe
• Potrebe za redom, simetrijom, dovršenošću
• Univerzalne potrebe, postoje u svim kulturama
• Odnos s drugim potrebama nije jasan
Carl Rogers
• “U psihološkoj klimi koja podržava
rast i lični izbor nikad nisam sreo
osobu koja bi odabrala put
okrutnosti ili destrukcije…uticaji
kulture najvažniji su faktor zla u
našem ponašanju.”
•Ljudska je priroda u osnovi dobra
•Ljudi se razvijaju na pozitivan način i ostvaruju svoje potencijale
ako ih spoljašnje okolnosti u tome ne spreče – samoostvarenje
•Ostvarenje sopstvenih potencijala je prirodna težnja svih živih bića
Rogersov pristup
Fenomenološki pristup
• Rogers smatrao da svaka osoba doživljava svet
na svoj jedinstveni način
• Potrebno je uživeti se u subjektivnu stvarnost svakog
pojedinca da bi se razvilo empatičko razumevanje
• sva deca su rođena sa potrebom za bezuslovnim
pozitivnim prihvatanjem, ali:
– Roditelji i društvo u celini postavljaju uslove za
pozitivno prihvatanje - to je uslovljeno pozitivno
prihvatanje
Rogersov pristup
• Npr. uslovi pozitivnog prihvatanja: “dobićeš sladoled
samo ako …”,
• “ako budeš dobar moći ćeš ići napolje sa prijateljima…”
• budući da imamo snažnu potrebu za pozitivnim
prihvatanjem, prilagođavamo se zahtevima okoline
čak i kad su oni u suprotnosti s našom težnjom ka
samoostvarenju
• uslovno pozitivno prihvatanje dovodi do uslovljenog
samopoštovanja – sebe cenimo i poštujemo samo
ako zadovoljavamo standarde okoline (šta će drugi
reći…), a ne sopstvenu težnju ka samoostvarenju
Rogersov pristup
• Ključni strukturalni pojam ličnosti – self (ja, samstvo)
• Self je ključni deo identiteta i osnova strukture
ličnosti
• Ukupnost doživljavanja čini fenomenalno ili pojavno
polje
• Način na koji čovek doživljava realnost –subjektivna
realnost je osnovni pokretač ponašanja, a ne realnost po
sebi
• Svest nije odraz spoljašnje realnosti, već „prerađena
realnost“
Rogersov pristup
• Self čine „organizovani, dosledni pojmovi geštalt
sastavljeni od opažaja odlika „Ja“ ili „mene“ i drugih, kao
i raznih vidova života, zajedno sa vrednostima koje se
pridaju ovim opažanjima“
• Za normalan razvoj deteta neophodno je da roditelji od
najranijeg perioda poštuju detetovu ličnost
Stvarno i idealno ja
stvarni self i idealni self
• Ono “ja” koje dobija bezuslovno prihvatanje i koje teži
samoostvarenju – stvarno ja – “ja jesam”
• Ono “ja” koje uslovljava okolina, koje dobija samo
uslovljeno prihvatanje i koje odgovara na standarde
društva – idealno ja – “ja bih trebao/la biti”
• Raskorak između realnog i idealnog ja – anksioznost –
nismo u skladu sa samima sobom, prepreke na putu ka
samoostvarenju
Potpuno ostvarena osoba
•
Kao i Maslow, i Rogers je opisao osobu koja je
potpuno ostvarila svoje potencijale
Obeležja:
1. Otvorenost ka iskustvu – prihvatanje realiteta,
sopstvenih iskustava i osećajnja
2. Egzistencijalno življenje - življenje ovde i sada
3. Iskustvo slobode –potpuno ostvarena osoba prihvata
slobodu izbora i odgovornost za vlastite izbore
4. ponašati se u skladu sa svojim stvarnim ja - činiti
ono što osećamo da je ispravno i spontano
5. Kreativnost – ako se osećamo slobodni i odgovorni,
bićemo kreativni u svemu što radimo
VEŽBA
1.Razmislite o svojim potrebama, onome što vas vodi i
zadovoljava u životu
2. U skladu sa tim, razmislite šta bi za vas značio termin
samoostvarena osoba –
kakvi biste vi to trebali da budete i šta da postanete da
biste mogli reći sebi „ja sam se samoostvario/la,
realizovao/la sam sve svoje potencijale”
VEŽBA
PRIMERIMA IZ PRAKSE VASPITAČA/TRENERA
ILUSTRUJTE ODBRAMBENE MEHANIZME
Odbrambeni mehanizmi
•
•
•
•
•
•
•
•
Potiskivanje/represija
Reakciona formacija
Poricanje/negiranje
Identifikacija
Kompenzacija
Sublimacija
Regresija
Racionalizacija