Transcript trening u fudbalu sredstva struktura i periodizacija

VRSTE TRENINGA U FUDBALU
Dragan Mišković
SPORTSKI TRENING
• Sportski trening je kompleksan pedagoški
proces, koji se konkretizuje u organizovanom
vežbanju (radu), koje se ponavlja sa takvim
opterećenjem da aktivira fiziološke procese
superkompezacije i adaptacije organizma.
FUDBALSKI TRENING
• Fudbalski trening je višegodišnji proces
sistematskog fizičkog vežbanja i učenja, pri
kojem specifična metoda, sredstava i
opterećenja dovodi do morfoloških promena
na organizam i organskim sistemima
fudbalera, i do razvijanja onih sposobnosti
koje su od značaja, kako za uspešnu fudbalsku
aktivnost, tako i za razvoj celokupne ličnosti.
CILJEVI I ZADACI FUDBALSKOG
TRENINGA
• Formirati i usavršiti specifične sposobnosti i znanja za izvođenje tipičnih
fudbalskih struktura (tehnika fudbalera);
• Formirati i usavršiti specifične sposobnosti i znanja za izvođenje tipičnih
fudbalskih situacija (fudbalska taktika);
• Razvoj bazičnih i specifičnih motoričkih i funkcionalnih sposobnosti, koje
čine kondicionu pripremu fudbalera;
• Podizanje stepena mentalno – kongitivnih sposobnosti;
• Pozitivno usmeravanje vrednosnog sistema fudbalera i njegove motivacije;
• Raditi na poboljšavanju njegovog zdravstvenog statusa;
• Razvijati pozitivne osobine ličnosti u skladu sa fudbalskim zahtevima;
• Podizati sposobnosti mikrosocijalne adaptacije;
• Treningom pozitivno delovati na razvoj mlađih uzrastnih kategorija;
• Raditi na integralnoj pripremi fudbalera.
ZAKONITOSTI, PRINCIPI I PRAVILA
FUDBALSKOG TRENINGA
•
•
•
•
•
•
Usmerenost treninga
Kontinuiranost treninga
Povezanost programa sportske pripreme
Valovitost opterećenja treninga i takmičenja
Progresivnost opterećenja treninga i takmičenja
Cikličnost treninga
SUPERKOMPEZACIJA
• Karakter jedinice treninga, kao izazivača stresa
na koji se sportista funkcionalno adaptira,
naziva se opterećenje, odnosno stimulans.
Opterećenje stvara zamor, a kad opterećenje
prestane, sledi oporavak koji sportistu vraća
ne samo u njegovo prvobitno stanje, već bolje.
Ovaj
fenomen
prebačaja
naziva
se
superkompezacija.
SUPERKOMPEZACIJA
Opterećenje
Superkompezacija
5 sekundi
4 – 5 minuta
20 sekundi
20 – 30 minuta
40 sekundi
60 minuta
15 minuta
12 časova
2 časa
2 – 3 dana
3 časa
4 – 5 dana

Lagani trening brzine
12 časova

Naporan trening brzine
24 časa

Lagani trening anaerobne izdržljivosti
24 časa

Težak trening anaerobne izdržljivosti
48 časova

Lagani trening aerobne izdržljivosti
24 časa

Težak trening aerobne izdržljivosti
48 časova

Lagani trening snage
48 časova

Težak trening snage
72 časa
STRUKTURA FUDBALSKOG TRENINGA
Strukturu fudbalskog treninga čine:
• Pojedinačni trening;
• Mikrociklus;
• Mezociklus i
• Makrociklus.
Pojedinačni trening
Svaki pojedinačni trening ima svoju strukturu,
koju čine tri dela:
• Uvodno – pripremni deo;
• Glavni deo i
• Završni deo.
Mikrociklus
Postoji više tipova mikrociklusa, a to su:
• Pripremni;
• Specifično – uvodni;
• Udarni;
• Situacioni;
• Takmičarski;
• Oporavljajući.
Primer takmičarskog mikrociklusa sa jednom
utakmicom
Dani
Prepodnevni trening
Ponedeljak
Trajanje
Popodnevni trening
Slobodan dan
Uvodni, obnavljajući trening
Utorak
Trening visokog inteziteta (te-ta trening, kondicija,
75 min
(aerobni trening, priprema tela, tehnika...)
90 min
prevencija...)
Trening
Sreda
Trajanje
Teretana (kružni metod 9-12 vežbi)
visokog
inteziteta
(te-ta
trening,
brzina,
75 min
90 min
koordinacija, eksplozivna snaga)
Trening
srednjeg
Četvrtak
inteziteta
(te-ta
trening,
brzina,
75 min
prevencija...)
Trening srednjeg inteziteta (te-ta trening, koordinacija,
Petak
60 min
brzina-reakcije...)
Subota
UTAKMICA
Regeneracioni trening (za igrače koji su igrali). Lagano
Nedelja
45 min
trčanje na puls 120-130 o/min, bazen, masaža.
Primer takmičarskog mikrociklusa sa dve
utakmice (mini mikrociklus)
Dani
Prepodnevni trening
Trajanje
Popodnevni trening
Trajanje
Trening srednjeg inteziteta (te-ta trening, koordinacija,
Ponedeljak
75 – 90
priprema tela...)
Utorak
Trening srednjeg inteziteta (te-ta trening, prevencija...)
Sreda
60 - 75
UTAKMICA
Trening srednjeg inteziteta (aerobno–regeneracija, te-ta
Četvrtak
75 – 90
trening, priprema tela...)
Petak
Trening srednjeg inteziteta (te-ta trening, prevencija...)
Subota
UTAKMICA
Regeneracioni trening (za igrače koji su igrali). Lagano trčanje
Nedelja
45 min
na puls 120-130 o/min, bazen, masaža.
60 – 75
Mezociklus
Osnovni faktori koji određuju strukturu mezociklusa su:
• Neophodnost obezbeđivanja kumulativnog efekta treninga;
• Specifičnost adaptacionih reakcija na opterećenje;
• Prioritetni cilj i zadaci u razvoju sposobnosti sportista;
• Sadržaj treninga;
• Karakteristike kalendara takmičenja – broj i karakter
utakmica;
• Dužina intervala između utakmica;
• Karakteristike sportske pripreme u različitim periodima
makrociklusa;
• Uslovi oporavka;
• Bioritmički faktori i dr.
Makrociklus
Trajanje i struktura makrociklusa uslovljena je brojnim
faktorima među kojima su najznačajniji:
• Specifičnosti sportske grane,
• Zakonitosti razvoja, održavanja i gubljenja sportske forme,
• Zakonitosti razvoja sportskog majstorstva u konkretnoj
sportskoj grani,
• Orijentacija trenažne pripreme ka učešću na nekom važnom
takmičenju,
• Individualne adaptacione mogućnosti,
• Struktura i nivo pripremljenosti sportiste i
• Sadržaj i efekat prethodnog procesa pripreme.
PERIODIZACIJA FUDBALSKOG
TRENINGA
Po važećem kalendaru fudbalsko prvenstvo se odvija u dva ciklusa:
• Letnji, jesenji i zimski;
• Zimski, prolećni i letnji.
U okviru svakog tog ciklusa postoje periodi, različiti po trajanju i sadržaju rada u njima a to su:
• Pripremni period;
• Osnovni period;
• Prelazni period.
Sve periode delimo na po dve faze i to:
• Pripremni na:
– Prvu fazu pripremnog perioda;
– Drugu fazu pripremnog perioda.
• Osnovni na:
– Predtakmičarsku fazu;
– Takmičarsku fazu.
• Prelazni na:
– Prelaznu fazu;
– Fazu aktivnog odmora.
SREDSTVA TRENINGA
• Sredstvo treninga je vežba. Da bi se kod
fudbalera razvile osobine i sposobnosti
značajne za sportsku uspešnost, neophodno je
primenjivati različite vežbe. U treningu
fudbalera, kao i u svim drugim sportskim
disciplinama, vežbe se klasifikuju prema
njihovoj specijalizovanosti i usmerenosti.
METODE TRENINGA
Osnovni elementi strukture metodike treninga čine:
• Sadržaj treninga (izbor trenažnih sredstava – vežbi);
• Trenažno opterećenje (doziranje obima i inteziteta
opterećenja);
• Didtribucija trenažnih operatora (raspored sredstava i
opterećenja);
• Metode treninga (modalitet i način primene sredstava i
opterećenja);
• Organizacioni oblici treninga;
• Organizacione forme treninga.
Kontinuirani (neprekidni) metod treninga
• Kontinuirani metod treninga podrazumeva
primenu malog, srednjeg do velikog
opterećenja, uglavnom ujednačenog tempa
(ali i sa promenom tempa), u toku kojih srce u
dužem vremenskom periodu funkcioniše na
submaksimalnom nivou, sa umerenom ili
visokom potrošnjom kiseonika (60 – 80% VO2
max, a ponekad i više).
Intervalna metoda treninga
• Kod ove metode u osnovi specifične
stimulacije kardiovaskularnih funkcija, u
intervalima opterećenja i oporavka, stoji
međusobni uticaj aerobnog i anaerobnog
metaboličkog ispitivanja. U toku opterećenja
srce treba da obavi rad koji odgovara 70 – 90%
od VO2 max, sa frekvencijom pulsa preko 180
o/min.
OPTEREĆENJA U TRENINGU
• Obim treninga
• Intezitet treninga
• Učestalost ( gustoća) treninga
ORGANIZACIJSKE FORME TRENINGA
• Individualni način rada
• Grupni oblik rada
• Frontalni oblik rada
ORGANIZACIONE FORME TRENINGA
•
•
•
•
Stanična forma treninga
Kružna forma treninga
Cirkularna forma treninga
Poligonska forma treninga
Odmor – bitna komponenta fudbalskog treninga
• Dužina trajanja odmora između pojedinih
vežbi u jednoj seriji ili između tih vežbi, veoma
je važna komponenta fudbalskog treninga, jer
izaziva novi stres u organizmu u određenoj fazi
oporavka, odnosno bitno utiče na sticanje
neophodnih kondicionih sposobnosti.
Pretreniranost
• Pretreniranost se opisuje kao sportska bolest
gde dominiraju promene u organizmu zamor
mišića, a pojedini autori idu i dalje i definišu je
kao oblik akutne slabosti organizma u toku
povećanih fizičkih napora.
• Pretreniranost se definiše kao neadekvatan
fizički i psihički napor usled povećanog
kvantiteta treninga (učestalost, intenzitet i
trajanje).