Transcript PSIHOLOŠKI OSNOVI TRENINGA

Prof. dr Franja Fratrić
PSIHOLOŠKI OSNOVI TRENINGA
ISTORIJSKI RAZVOJ
sportskog treninga
Stara Grčka razni oblici
(rvanja,bacanja diska ili trke)
Indijanci primenjivali snažne vežbe
neke vrste rukometa i fudbala
• 18. vek Kina „reforme za samopoboljšanje“ –ubacivanje sporta u
osnovno obrazovanje
• 19. vek u Engleskim internatima sportsko obrazovanje sastavni deo
obrazovnog procesa
DANAS...
• Povećano interesovanje za fizičku aktivnost zbog povoljnih uticaja
kontinuiranog vezbanja na ZDRAVLJE
• Aerobne aktivnosti( brzi hod, lagano trčanje,tenis vožnja
bicikla,plivanje, skijanje) rezultira brojnim koristima za pojedinca:
 Pomaže da se poveća potrošnja energije;
 Održava mršavu telesnu masu(mišiće);
 Poboljšava vitalni kapacitet pluća;
 Poboljšava kardiovaskularnu funkciji i smanjuje rizik za koronarne i
cerebrovaskularne bolesti;
 Poboljšava lipidni profil krvi, smanjuje adhezivnost trombocita, povećava
fibrinolitička aktivnost;
 Smanjuje povišeni krvni pritisak;
 Poboljšava metabolizam glukoze i povećava insulinsku senzitivnost;
 Smanjuje rizik za nastanak osteoporoze;
 Smanjuje rizik za neke forme karcinoma (dojke, prostate, kolona i druge).
 Smanjuje apetit u odnosu na kalorije koje se potroše;
Anaerobno vežbanje i dizanje tegova sa druge strane mogu uticati
negativno na zdravlje sportista (povišenje pritiska, opterećenje leve
komore
Trening programi
dizajnirani tako da se putem treninga na efikasan način poboljšaju performanse
u sportu(povećava mišićna struktura i poboljšava neuro-mišićna struktura)
Teorija treninga obuhvata mnoge aspekte znanja
• TRENING SNAGE
Svrha treninga snage je povećanje snage mišića dok se
savladava otpor
AEROBNI TRENING
Bolji prenos kiseonika i energije kroz telo.
Aerobna vežba je bilo koja vežba koja
podiže broj otkucaja srca na duže vreme.
Utiče na veliki broj mišića odnosno grupu i
smanjuje umor.
• TRENING BRZINE je usko povezan sa treningom snage.
Dokazano je da brzina pokreta veća kad je snaga na
zavidnom nivou
Sport i ličnost
•
•
•
•
U X veku formira se disiplina Psihologija sporta
Tubić: „primenjena psihološka disciplina koja proučava ponašanje osoba u različitim oblicima
sportskih aktivnosti.“
OBOSTRANA USLOVLJENOST KARAKTERISTIKA SPORTA I LIČNOSTI
Osobine koje karakterišu uspešne sportiste:
 emocionalna stabilnost i samokontrola,
 manja tendencija za anksioznim oblicima ponašanja,
 izraženiji oblici ekstrovertnog ponašanja,
 veće samopouzdanje i sigurnost u sebe,
 veći stepen istrajnosti i odgovornosti;
 izraženija potreba za dominacijom, kompetentnošću i postignućem,
 veća sposobnost adaptacije za uspešno izvođenje u uslovima stresa,
 adekvatna motivisanost u uslovima treninga i takmičenja, i sl.
•
Motorne sposobnosti sportista:
 brzina vizuelizacije,
 opažanje prostora,
 perceptivna diferencijacija, odnosno direfenciranje rasporeda i položaja
drugih igrača i anticipiranje njihovog kretanja,
 spacijalna sposobnost,
 donošenje odluka, itd.
Motivacija i sport
• Faktor motivacije je najveći od svih pojedinačnih faktora
Ispoljava se u ranom starosnom dobi
• Bjelica i Fratrić prednost daju sledećim motivima:
 samoaktuelizacija, odnosno potreba za prepoznavanjem, razvijanjem
i ostvarivanjem naših unutarnjih potencijala;
 kompetencija, odnosno stalna težnja pojedinca da unapređije ličnu
efikasnost;
 afilijativni motiv, odnosno težnja za druženjem;
 postignuća, koja izražavaju težnju da se prevaziđe postojeće merilo
vrednosti, odnosno da se napreduje;
 lična afirmacija, koja leži u težnji pojedinca da ga sredina prihvati i
značajno vrednuje;
 motiv dominacije, odnosno potrebe da sportista ovlada nad drugim;
 motiv za prestižom i
 radost i zadovoljstvo zbog učestvovanja u sportskoj aktivnosti.
EFEKTI sportskog treninga na zdravlje pojedinca
• 2002. istraživanje pokazalo da 154 miliona ljudi pati od depresije, 25
miliona od šizofrenije, 95 miliona od alkoholizma i 15 miliona od
narkomanije- 877 hiljada ljudi starosne dobi izmedju 15 i 44 godine izvrsilo
samoubistvo
• Istraživanje 4 univerziteta u SAD iz 1999. godine pokazalo koliko je korisna
fizička aktivnost
Sportski trening utiče na:
Lučenje endorfina, hormona koji izaziva dobro raspoloženje
Ima antidepresivni efekat
Smanjuje zvučne halucinacije
Podstiču samopoštovanje
Poboljšava san
Pomaže u savladavanju nekontrolisanih izliva emocija
Šetanje i trčanje umanjuje rizik od demencije i gubitka pamćenja
Aerobne vežbe pomažu srcu da pumpa više krvi u mozak
Tokom vežbanja mišići šalju hemijske signale koji pokreću
proizvodnju neuronskih faktora.
SPORTSKI TRENING I STRES
• Stres je način na koji mentalno, fizički reagujemo na različita stanja, promene
i zahteve u našem životu
• Vežbanje smanjuje stres na sledeće načine:
 opuštanjem tela,
 delujući kao odmor,
 pružanjem psihološke distrakcije,
 promenom raspoloženja,
 jačanjem vlastitih resursa, kao što su samopoštovanje i samoefikasnost,

opštim uređejem emocionalne i fiziološke reakcije na stresne događaje.
• 20-40 minuta vežbanja može dovesti do smanjenja stresa u trajanju od 2-4 h
• Fizičke aktivnosti niskog intenziteta poput hodanja dovode do značajnog
smanjenja stresa
• PROFESIONALNI SPORTISTI I STRES
Svakodnevni višečasovni naporni treninzi
Nije retka situacija da kako odmiče setona sportistima slabi imunitet, češće su
povrede zbog toga im je teže da budu u maksimalnoj formi za najvažnija
takmičenja.
RAZLOZI:
 naporni treninzi,
 česta takmičenja,
 odnos sa saigračima,
 borba sa ličnim i tuđim očekivanjima,
 strah od neuspeha, ili strah od uspeha,
 uskladivanje treninga sa drugim aktivnostima (školom, privatnim životom, i
sl.),
 strah od povrede i završetka karijere,
 reakcija publike i medija, itd.
ZAKLJUČAK
• Sportski trening:
1. Poboljšava mentalno zdravlje
2. Smanjuje depresiju i ankcioznost
3. Poboljšava kongnitivnu funkcionalnost pojedinca
4. Smanjuje stres
5. Povećava sigurnost i kontrolu pojedinca
Za bavljenje profesionalnim sportom na vrhunskom nivou nije
dovoljno samo poznavanje discipline već i poseban sklop ličnosti i
posedovanje odredjenih osobina kao i motivisanost
HVALA
NA
PAZNJI
Prof. dr
Franja
Fratrić