Starenje

  Svi su svesni starenja i njenog konačnog rezultata – smrti.

Ipak, večita težnja čoveka je da se izbori da

ostane mlad produži vek postane ‚‚besmrtan’’

Zašto čovek stari i kako je to kod ostalih životinja?

 Svaka jedinka u svom genomu ima zapisan maksimalan životni vek.

 Za našu vrstu to je 121 godina.

 Maksimalan životni vek za korjaču iznosi do 150 godina, konja 50, psa 20, žabu 10, laboratorijskog miša 4 i po godine, za vinsku mušicu svega 3 meseca a za vilinog konjica samo 1 dan!

  U prirodi je teško očekivati da svaka jedinka dostigne svoju maksimalnu starost.

Međutim, u našoj vrsti zbog poboljšanja uslova raste prosečna dužina života koja je u SAD 1900. godine iznosila 50 godina a do 1980. porasla na 82 godine.

Postoji više teorija zašto se dolazi do starenja:     Teorija nagomilavanja mutacija Teorija ‚‚skraćivanja’’ krajeva hromozoma Teorija slobodnih radikala Teorija ‚‚genskog sata’’  Uzroci starenja su raznovrsni i proučavaju se u okviru gerontologije – nauke o starenju.

Teorija nagomilavanja mutacija

   Najstarija teorija U genomu se dešavaju neželjene promene na molekulima DNK (mutacije), nagomilavaju se, trajno oštećuju ćeliju i dovode do smrti.

Ne postoje dokazi da baš ove mutacije izazivaju starenje ali se sa starenjem povećavaju.

Teorija ‚‚skraćivanja’’ krajeva hormozoma

   Stalno se obnavljaju ostarele ćelije tako što se deobama stvaraju nove.

Ta sposobnost obnavljanja nije beskonačna, broj deoba je ograničen.

Prilikom deoba DNK gubi nukleotide, hromozomi se skraćuju, deoba staje, obnavljanje prestaje, kreće starenje.

Teorija slobodnih radikala

  Kao nusprodukt metabolizma nastaju neželjeni molekuli – slobodni radikali.

Reaguju sa komponentama ćelije i

oksidativno ih oštećuju

, sa njima i molekule DNK izazivajući starenje.

Teorija ‚‚genskog sata’’

  Pošto geni kontrolišu sve stupnjeve razvića, veruje se da u određenoj meri kontrolišu i starenje.

Utvrđeno je postojanje više njih (neki su za proteine koji uklanjaju oštećenja na DNK)

Progerija

    Nepostojanje tog gena (ili postojanje nefunkcionalnog) Ubrzano starenje Ostarela deca – retko dožive 15 godina (ne dostižu polnu zrelost) Do sada samo 20 opisanih slučajeva.

Efekat starenja na ljudima

 Promene na koži :

  S godinama postaje manje elastična, bora se i opušta.

Zategnuta koža bez bora kao ideal lepote: ‚‚kreme koje zatežu kožu’’; estetske operacije...

Ali kako?

     Kolagen Elastična vlakna u potkožnom vezivu (kod beba i dece se stvaraju u velikim količinama, kada stane rast – staje njihova proizvodnja) Kreme sadrže upravo kolagene i elastine.

Antioksidnatima protiv slobodnih radikala:

vitamini C i E

KRAJ