Transcript NERVNI SISTEM

NERVNI SISTEM
•
Nervni sistem kičmenjaka je morfološki
organizovan u obliku tri celine:
1. Centralni nervni sistem- mozak i
kičmena moždina
2. Periferni nervni sistem- sistem nervnih
vlakana koja povezuju CNS sa periferno
postavljenim receptorima i efektorima
3. Autonomni nervni sistem- nervi i
ganglije koji inervišu unutrašnje
(visceralne) organe
Osnovna strukturna jedinica NS je nervna
ćelija-NEURON, ali i potporne ćelije
CENTRALNI NERVNI SISTEM
KIČMENA MOŽDINA- MEDULLA SPINALIS
• smeštena u kanalu kičmenice
• U njenoj sredini je centralni kanal oko
koga su tela neurona kompaktno
raspoređeni i grade sivu masu
• Siva masa je organizovana u vidu gornjih
i donjih stubova
• Gornji (dorzalni) stubovi - grde ih
interneuroni i motoneuroni
• Donji (ventralni) stubovi - grade ih
samo motoneuroni
• Oko sive mase je bela masa
kičmene moždine izgrađena od
nervnih vlakana - neurita
MOZAK ( ENCEPHALON)
•
Mzak svih kičmenjaka je petodelan i čine
ga:
1. Završni mozak, produžena moždina
(myelencephalon)
2. Zadnji mozak, mali mozak
(metencephalon, cerebellum)
3. Srednji mozak (mesencephalon)
4. Međumozak
(diencephalon)
5. Prednji mozak (telencephalon)
• Unutar mozga se nalaze i moždane
komore I i II u levoj i desnoj hemisferi
prednjeg mozga, III u međumozgu i
IV između moždanog mosta i malog
mozga
• III i IV komora su povezane Silvijevim kanalom koji prolazi kroz srednji
mozak
•
•
•
•
Završni mozak, produžena moždina
(myelencephalon)
Bela masa spolja, siva unutra
Svi moždani nervi, osim prva četiri polaze
iz ovog dela mozga
Kod sisara sa donje ovog dela mozga se
formiraju uzdužna zadebljanja- piramide
U ovom delu mozga su centri za: disanje,
gutanje, rad srca, kijanje kašljanje,
lučenje pljuvačke, povraćanje
•
•
•
•
Zadnji mozak (metencephalon), mali
mozak (cerebellum)
Mali mozak je najupadljiviji deo zadnjeg
mozga kod sisara (zadebljali krov)
Čine ga crvoliko središnje ispupčenje i dve
hemisfere
Siva masa je spolja
Centri u vom delu mozga su: za koordinaciju i regulaciju motoričkih aktivnosti
tela uključujući i održavanje položaja
tela u prostoru
Srednji mozak (mesencephalon)
• Na krovu srdnjeg mozga su optički
režnjevi kod svih kičmenjaka izuzev sisara
do kojih bez prekida stiže najveći broj
optičkih vlakana iz parnih očiju
• Sa ovog dela mozga polaze III i IV par
moždanih nerava koji inervišu mišiće oka
• Centri u ovom delu mozga su: za
održavanje mišićnog tonusa, primarni
centri vida i sluha
Međumozak (diencephalon)
• Morfološki se razlikuju tri celine:
1. Dorzalno- epitalamus (žlezdani organ
koji kod ptica i sisara ima endokrinu
ulogu)
2. Bočno postavljeni talamus u kome su
relejni centri preko kojih se svi dolazni
impulsi upućuju dalje upućuju ka
cerebralnim hemisferama
3. Ventralni- hipotalamus u kome su
mnogobrojna jedra u kojima se vrši inte-
gracija i kontrola visceralnih aktivnosti (centri
za glad i sitost, žeđ,temperaturu, održavanje krvnog pritiska, disajnog ritma) i
sekretna jezgra koja luče hormone
Prednji mozak (telencephalon)
• Čine ga dve hemisfere ispred kojih su
delovi za koje se vezuju nastavci čulnih
ćelija mirisnih organa- mirisni bulbusi
• Koluste, ribe i vodozemci - siva masa u
unutrašnjosti hemisfera
• Gmizavci i ptice - siva masa se pomera
spolja
• Sisari - gradi koru hemisfera na kojoj se
uočavaju brazde i vijuge
•
Najveći deo kore hamisfera vezan je za
asocijativne funkcije (mišljenje,
pamćenje, učenje)
• Senzornim i motornim aktivnostima
pripada manji deo
Mozak i kičmena moždina su zaštićeni trima
opnama:
1. Tvrda - naleže na delove skeleta
2. Meka - naleže na nervno tkivo
3. Paučinasta – između tvrde i meke