Transcript Pažnja - Dodaj.rs

Pažnja mišljenje metakognicija
Zašto je bitno da upoznamo onoga ko uči? Šta bi
trebalo da znamo o njemu?
Kako da ga upoznamo?
Kad je spreman za učenje? Učenje ili razvoj?
Gotovost za učenje.
Kako se razvija, sazreva – norme
Kakve su mu sposobnosti?
Kako ga motivisati?
Kakvo mu je predznanje?
Kakva su njegova uverenja kako se uči?
Kakve su druge važne pretpostavke učenja:
pažnja, pamćenje, zaboravljanje
percepcija
metakognicija
zaboravljanje
pažnja
kognicija
pamćenje
mišljenje
učenje
Rešavanje
problema
Pronađite T
RRR
R RR
R T R
Pronađite T
RRRR RR
R R RR R R
R T RR R R
Pronađite tamno plavo slovo
L
L
L
L
L
L
L
L
Pronađite tamno plavo slovo
L
L
L
L
L
L
L
L
L L
LL
L
L
L
LL L L L
L L L L L L
L
L
L L L L L
L
Pronađite vertikalno T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
Pronađite vertikalno T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
Pronađite vertikalno T
T
T
R
T
R
T
R
R R
Pronađite vertikalno T
T
R
T
R T R
T
R
RR
R
T
T
T
R
T
T
R
Pronađite tamno plavo slovo L
T
L
T
L
T
T
L
L
T
L
Pronađite tamno plavo slovo L
T
L
T
T
L
L
L
L
L
L
L T L T TLT L T T
L
L
T
T L T LL L L TL
T
L L L LL L T L T
L
T
L
T
L
L LT
L L
L T T
Šta se dešava?
• Koje sve promenljive ste uočili?
• Kakve pravilnosti ste uočili?
Šta je pažnja?
• Definicija
– Pažnja je proces kojim um bira među mnogim
stimulusima koji napadaju čula
– Mentalna usmerenost i usredsređenost na
određeni mali broj bitnih elemenata koji imaju
središnje mesto u svesti
• Dopušta samo nekim info da dodju do svesti
• Slični pojmovi koji su povezani:
– Budnost
– Koncentracija
– Selektivnost
– Kontrola
Pažnja nas usmerava
• Mi nismo sazdani tako da pasivno slušamo i
gledamo već AKTIVNO.
• Na različite načine se orijentišemo ka
stimulusu (celim telom, “pustimo uvo”).
• Možemo da usmerimo pažnju na određenu
lokaciju bez obzira da li naše oči gledaju ili su
uši okrenute ka tom mestu.
Kako se prepoznaje pažnja kod druge
osobe?
• Okretanje tela i upravljenost čulnih organa
prema objektu pažnje
• Povećana napetost mišića
• Ubrzano disanje
• Povećana cirkulacija krvi u mozgu
• Širenje zenica
Osobine pažnje
• Selektivnost – filter koji pušta samo neke informacije
• Raspoređivanje pažnje – više stvari istovremeno, jedno je u
fokusu a ostalo u fonu (Julije Cezar)
• Prebacivanje, fleksibilnost – po volji je premeštamo
(teško/lako, brzo/sporo, opasnost)
• Postojanost /nepostojanost - fluktuacija(prelako/preteško,
dosadno, besmisleno, zavisi od uzrasta)
• Stepen pažnje – koncentracija
• Obim pažnje – broj prostih utisaka i stimulusa (max 4
figure, 6 slova, 8 brojeva ili tačaka. Ukoliko su elementi
organizovani, povećava se njihov broj)
• Namerna (voljna) i nenamerna - “efekat koktel zabave”
Koktel parti efekat
Koktel parti efekat
• Zadatak 1
Pažnja- činioci:
• Veličina draži
• Intenzitet draži (jak zvuk, jaka boja)
• Kontrast, neočekivana promena (stari auto na ulici, crveni
kaput)
• Ponavljanje draži
• Prestanak i početak neke stimulacije (pauza u govoru,
rotaciono svetlo)
• Kretanje draži (zato se neke životinje ukoče)
• Fizičko i psihičko stanje subjekta (neprijatelji pažnje)
• Emocije, potrebe, vrednosti, stavovi, želje, očekivanja
• Zadatak 2
Mišljenje
Homo sapiens- misleći čovek
Određenje
• U širem smislu: svaka mentalna aktivnost (sećanje,
predstavljanje, maštanje):
– “Mislim na naše letovanje u Budvi”
– “Mislim da je vreme za ručak”
– “Mislim kako bi sada bilo lepo sedeti na Adi i pijuckati kafu”.
• U užem smislu: Mišljenje je cilju usmereno
operisanje simbolima (predstavama, pojmovima,
rečima). Omogućava prevazilaženje perceptivno datog i uviđanje opštih
svojstava pojava i suštinskih veza među njima.
• Oblasti u kojima se ispoljava mišljenje:
– Rešavanje problema, cilj: nalaženje rešenja
– Suđenje i donošenje odluka, cilj: od niza mogućih alternativa odabrati najbolju
moguću
– Zaključivanje, cilj: na osnovu činjenica doneti odgovarajući zaključak
– Stvaralaštvo, cilj: svoriti nešto novo, originalno i vredno
Kako se prepoznaje da druga osoba
misli?
• Koji su spoljni znaci mišljenja?
Mišljenje i govor
• Govor je ne samo sredstvo komunikacije nego i sredstvo
mišljenja, razvijen u funkciji sporazumevanja u zajednici
• Pojam je glavni instrument uopštavanja i mišljenja
• Kulturne razlike u iskustvima vode razlikama u jeziku, a one
dalje uobličavaju način opažanja i konstruisanja sveta i
subjektivne stvarnosti
– Primer Helen Keler
Faze rešavanja problema
• Identifikacija problema
– Sposobnost za otkrivanje problema zavisi od više činilaca: od bogatstva starog
iskustva, intelektualnih sposobnosti i navike da se pitamo »zašto« i »kako«.
– Primer: deca
– Primer: Gaus
• Sužavanje problema: definisanje teškoće
– Direkcija (model traganja, mentalni set): implicitne ili eksplicitne pretpostavke i
način pristupa problemu. U skladu s pretpostavkama definišemo teškoću
problema i u tim okvirima tragamo za rešenjem.
– Direkcija nas ograničava u traganju za rešenjem i može dovesti do fiksacije za
neuspešnu strategiju
– Primer: Dunkerov eksperiment (funkcionalna fiksacija) – poluotvorena kutija
za igle, nekoliko šibica i sveća
• Javljanje hipoteze
– “Aha doživljaj”
• Proveravanje hipoteze
Gausovo uočavanje problema
• Gaus (Karl Fridrih Gaus) je rano pokazao svoju
matematičku darovitost. Poznata je anegdota koja kaže
da je jednom prilikom Gausov učitelj zadao da se saberu
svi brojevi od 1 do 100, verovatno da bi "zaposlio
učenike". Na njegovo veliko iznenađenje, Gaus (koji je
tada imao 7 godina) odmah je doneo svoj rezultat: 5050.
Evo kako je mladi matematičar to rešio: Posmatrajući niz
1,2,3,4,...,97,98,99,100, čije je članove trebalo sabrati,
uočio je izvesnu zakonitost: kada spari 1 i 100, 2 i 99, 3 i
98, i tako dalje, uvek dobije zbir 101. Takvih parova ima
tačno 50. Otuda je traženi zbir jednak 50×101 = 5050.
Ovaj postupak nazvan je „Gausov postupak“.
Veštine rešavanja problema u matematici
i prirodnim naukama
• Razumevanje matematičkog rečnika (npr.šta je polje)
• Razumevanje tablica i grafikona (npr. da rečima opišu
problem prikazan grafički)
• Prepoznavanje obrazaca u osnovi pojedine vrste
zadataka, npr. obrazac zadatka i poznavanje postupka
rešavanja
• Treba poučavati rešavanje problema u konkretnim
životnim situacijama, a tek potom simbolički prikazati
problem i izvesti matematičku operaciju
Faze stvaralačkog mišljenja
• Priprema (preparacija)
– Prikupljanje informacija o problemu, definisanje, prvi pokušaji
rešavanja problema, skiciranja umetničkog dela
• Inkubacija
– Mirovanje, nebavljenje problemom. Suština: slabljenje prvobitne
direkcije što omogućava da se na neki često beznačajan povod uoči
mogućnost sagledavanja problema na nov, originalan način
• Iluminacija (inspiracija/nadahnuće)
• Proveravanje (verifikacija )
Vrste mišljenja
• Konkretno (realističko) operiše simbolima, predstavama
stvarno postojećih objekata, bića, događaja, uvažava zakone
stvarnosti i logike, usmereno otkrivanju objektivno postojećih
veza, pojava – apstraktno operiše apstraktnim pojmovima,
idejama koje nisu zasnovane na perceptivno datom
• Imaginativno operiše predstavama pojava i događaja stvorenih
imaginacijom, relativno nezavisno od stvarnosti, pod uticajem
subjektivnih činioca
• Deduktivno – induktivno
• Konvergentno je dosledno, sistematično i logično u traganju za jednim
valjanim rešenjem problema – divergentno (stvaralačko) se odlikuje
produkcijom velikog broja hipotetičkih odgovora, rešenja
• Diskurzivno (verbalno) je zasnovano na pojmovima i postupnim
misaonim operacijama – intuitivno je skokovito, zasnovano na malom i
nedovoljnom uzorku podataka
• Slikovno – verbalno – simboličko
• Koje vrste mišljenja se angažuju u toku učenja
biologije?
Metakognicija
mišljenje o mišljenju
• Sada ćemo se upoznati se sa uverenjima,
znanjima, doživljajima vezanim za mišljenje i
učenje.
• Za efikasno učenje veoma su važna UVERENJA
(Rozentalov eksperiment, samopotvrđujuće
loše proročanstvo, – nizak akademski selfkoncept)
Prvo vežba
Kako se zove?
1.
2.
3.
Autor knjige Roman o Londonu
Glavni glumac u filmu Kum 1
Tri severne države nastale raspadom
Sovjetskog Saveza
Lumpovanje neženja
•Jedne nedelje se pet neženja dogovorilo da zajedno večeraju pet
puta, od ponedeljka do petka.
Dogovorili su se da će Era propustiti večeru u petak, zbog odlaska
na venčanje u drugom gradu, na kome se nadao da će uhvatiti
mladinu podvezicu. Jedan neženja se zove Aca.
Svaki neženja je jedno veče bio domaćin u restoranu po svom
izboru. Upotrebite sledeće činjenice da biste utvrdili koji je
neženja kada bio domaćin i koju hranu su jeli:
Kosta je bio domaćin u sredu.
Momci su jeli u tajlandskom restoranu u petak.
Bora, koji prezire ribu je pristao da bude prvi domaćin.
Dejan ih je vodio na roštilj, veče pre nego što ih je jedan od
momaka ugostio picom.
Rešenje (opis puta dolaska do
rešenja)
Dan
Domaćin
meksička
Ponedeljak
Utorak
Sreda
Četvrtak
Petak
Hrana
Aca
Magični kvadrat
Popuni kvadrat 5x5 sa
preostalim brojevima
od 1 do 25, tako da
suma svakog reda,
kolone i obe
dijagonale bude 65.
Svaki broj može se
iskoristiti samo
jednom.
11
7
1
25
21
Definicija metakognicije (MC)
• Bukvalan prevod je kognicija o kogniciji ili znanje o
znanju.
• Metakognicija je svest o sopstvenom kognitivnom
aparatu i načinu na koji on deluje (Meichenbaum).
MC je mišljenje višeg reda koje podrazumeva
aktivnu kontrolu nad kognitivnim procesima kao što
su: mišljenje, shvatanje, rešavanje problema, učenje
itd.
Metakognitivna znanja
Flavel (Flavell, 1979), 3 vrste MC znanja
1. Znanje o opštim strategijama za učenje i mišljenje
2. Znanje o zadatku koje uključuje kontekstualno i
kondicionalno znanje: znanje o uslovima pod
kojima ove strategije mogu biti korišćene; znanje o
potencijalima i granicama do kojih ove strategije
mogu biti efikasne
3. Znanje o sebi (svojim jakim i slabim stranama)
Metakognitivna znanja, na primer:
- O različitim strategijama čitanja udžbenika
- O strategijama za praćenje i proveru
razumevanja pročitanog.
- Kako se pamti najbolje neki materijal
- Kako se rešava neki problem, šta je cilj- šta je
sredstvo.
-Kako se zaključuje, izvodi zaključak
 SADA VI NAPIŠITE NEKOLIKO SVOJIH OPŠTIH STRATEGIJA u učenju ili mišljenju ili
rešavanju problema
Znanja o zadatku i uslovima
• Kako se razvijaju ovi samouvidi i samoregulacija otvara se
pitanje uslova i vremena kad koju strategiju valja primeniti
• Na primer, situaciona znanja za rešavanje problema u
pojedinim kontekstima (na času, određenom tipu testa ili tipu
životnih situacija i sl).
• Znanje o “What” i “How” se širi i na znanja “When” i Why”
•
SADA VI NAPIŠITE NEKOLIKO SVOJIH ZNANJA O ZADATKU ILI O USLOVIMA OD KOJIH
ZAVISI KOJU STRATEGIJU ĆETE PRIMENITI
Znanje o vlastitim slabim i jakim stranama
 Uvid da već zna neki deo gradiva koje bi trebalo naučiti iz
udžbenika. Ovaj uvid ih može voditi ka tome da promene svoj pristup zadatku
tako da prilagode način ili vremenski interval za čitanje.
 Uvid u svoju zainteresovanost su za tu temu .
 Uvid (znanje) da zadaci sa multiplim izborom traže samo
rekogniciju, prepoznavanje tačnog odgovora, ne pravo prisećanje
informacija kao što se zahteva na esejskim zadacima, Ova vrsta
metakognitivnog znanja može uticati kako će se spremati za ispit
 SADA VI NAPIŠITE NEKOLIKO ZNANJA O SVOJIM JAKIM STRANAMA KAD UČITE ILI
REŠAVATE PROBLEM
Još neki aspekti metakognicije, mimo
znanja
• Do sada smo govorili o : svesti (ZNANJIMA) o
sopstvenom kognitivnom funkcionisanju, njegovim
karakteristikama, moćima i ograničenjima;
• Ima još: SUBJEKTIVNI DOŽIVLJAJI (metakognitivna
iskustva) koja proizlaze iz promena ili privremenih
teškoća u kognitivnom funkcionisanju;
• I još: STRATEGIJE (VEŠTINE) PRAĆENJA I
UPRAVLJANJA sopstvenom kognicijom i ponašanjem.
Metakognitivne strategije za uspešno učenje
Efikasno učenje - strategije
1) Postaviti konkretan cilj
bolje više manjih ciljeva, manji ciljevi bi trebalo da
vode ka većem cilju
2) Postaviti konkretan vremenski rok za ostvarenje
podciljeva i cilja. (napravite popis i precrtavajte)
3) Osigurajte sebi nagrade iza svake faze
Metakognitivni doživljaji
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Odgovor je na vrh jezika
Doživljaj lakoće učenja
Doživljaj toka učenja
Doživljaj blizine cilja
Osećanje da znam
Uverenosti u ispravnost odgovora
Zbunjenost
Kolebanje
Strepnje od verovatnog neuspeha
Zadovoljstva dobro obavljenim poslom
Doživljaj da je nešto skoro zapamćeno
Aha-doživljaj
Metakognitivne veštine
• planiranje podrazumeva donošenje odluka o vremenu koje će se
posvetiti određenom zadatku, koje strategije će se koristiti, kako
započeti, koje izvore iskoristiti, kojim redosledom ići, šta preskočiti, a
čemu se detaljno posvetiti...
• praćenje predstavlja stalnu svest o tome kako napredujemo. Ono
podrazumeva postavljanje pitanja kao što su: Da li sve ovo ima
smisla?, Da li prelazim suviše brzo?, Da li sam dovoljno učio?
• evaluacija podrazumeva donošenje procena o procesima i ishodima
razmišljanja i učenja. Da li treba da promenim strategiju?, Da li
treba da potražim pomoć?, Da li za sada treba da odustanem?, Da
li je ovaj rad završen?
Svest o:
•ograničenosti
ljudskih kapaciteta (u
pogledu pažnje,
pamćenja, učenja)
•tome šta utiče na
naše rešavanje
problema (npr. lakše
je zapamtiti uređen,
nego neuređen niz)
•karakteristikama
zadataka (npr. šta je
mogući izvor
teškoća)
•mentalnim stanjima
sebe i drugih
(suviše sam
umoran/na da bih
sada mogla ovo da
rešim)
Doživljaji:
•odgovor na vrh jezika
•lakoće učenja
•toka učenja
•blizine cilja
•osećanja da znam
•uverenosti u ispravnost
odgovora
•trenutne zbunjenosti
•kolebanja
•strepnje od verovatnog
neuspeha
•zadovoljstva dobro
obavljenim poslom
•da je nešto skoro
zapamćeno
aha-doživljaji
Strategije:
•prepozn. problema
•def. prirode problema
“kako da...”
•izbor koraka u
rešavanju problema
Prvo ću da...
•izbor strategije
...pa ću tako sve
dok...
•raspoređ. resursa
Sad je trenutak da se
malo više potrudim.
•nadgledanje toka
rešavanja
•evaluacija rešenja
Ovo nije baš
najbolje...
Strategije za podsticanje metakognicije
• Identifikovanje onoga što se zna i onoga što se ne zna
(svesna procena svoga znanja)
• Razgovor o mišljenju – razvoj rečnika mišljenja,
demonstriranje procesa mišljenja od strane
nastavnika
• Vođenje dnevnika u kome će pisati svoje refleksije o
svome mišljenju imišljenjima drugih ljudi
• Planiranje i samoregulacija – preuzimanje
odgovornosti za organizovanje procesa učenja
Individualne razlike
• Neke razlike u MC su rezultat razvoja. Sa uzrastom rastu
sposobnosti za vežbanje samostalne kontrole i upotrebe strategija.
Metakognitivne veštine počinju da se razvijaju u periodu od 5 do 7
godine i poboljšavaju se u toku školovanja.
• Međutim velike razlike u MC veštinama postoje i među učenicima
istog razvojnog nivoa i čini se da one nisu povezane sa
intelektualnim sposobnostima. Šta više, superiorne metakognitivne
veštine mogu kompenzovati nešto niže sposobnosti.
• Jedan deo individualnih razlika potiče od bioloških razlika a drugi
od razlika u iskustvu sa učenjem.
Posledice na učenje i podučavanje
• Status metakognicije učenika određuje
njegovu uspešnost u nastavi
• Omogućuje trensfer učenja u novim a
neučenim situacijama
• Samouvidi mogu biti značajni podstrekači
(facilitatori) ili prepreke (ograničenja
Da li se mogu metakognitivne
strategije učiti?
Raniji polkušaji da se podučava metakognicija propali
jer:
– Kad su podučavani apstraktnim udaljenim strategijama, nisu
uspevali da ih primene
– Kad su podučavani konkretnim strategijama nisu uspevali
da ih generalizuju, naprave transfer mimo situacije učenja
– Stavove/uverenja oko učenja je bilo teško promeniti
Istraživači su zaključili da je metakognitivno
ispoljavanje stabilna crta, teška za vaspitljivost ali
svaki napredak koji se ostvari je višestruko dragocen