Transcript opsta psihologija VI

OPŠTA PSIHOLOGIJA
VI
SAZNANJE
POJAM I FUNKCIJA SAZNANJA
• SAZNANJE/KOGNICIJA – svaki proces pomoću kog
živo biće stiče saznanje o objektima oko sebe ili
postaje svesno sredine u kojoj živi
• Dilema: kako imenovati kognitivne procese koji
omogućuju saznanje?
• Lok: kognicija se sastoji od niza operacija; ljudski um
deluje uz pomoć pet operacija:
1. Percepcija ili opažanje
2. Retencija ili zadržavanje
3. Diskriminacija ili razlikovanje
4. Komparacija ili poređenje
5. Kompozicija ili sklapanje
• Ognjenović: zajedničke ideje u kognitivnoj obradi informacija
su sledeće:
1. Kognitivni procesi se sastoje od niza lanaca vremenski
ograničenih podoperacija,
2. Oni se mogu indirektno snimati praćenjem reakcionog
vremena za obavljanje pojedinih podoperacija, praćenjem
lokalizacije aktiviranih bioelektričnih impulsa prilikom
pojedinih saznajnih procesa itd.
3. Percepcija, mišljenje i svi ostali kognitivni procesi sastoje se u
suštini iz istih, jednostavnih podoperacija kojih ima samo tri
vrste: memorija (zadržavanje informacija), kodovanje (
pretvaranje informacija iz jednog jezika simbola u drugi) i
crpljenje (eksploatacija informacija)
KOD
• Pojam koda je jedan od najznačajnijih pojmova u kognitivnoj
psihologiji
• Nervni sistem čoveka poseduje sposobnost za kodiranje, tj.
pretvaranje prispelih signala u bioelektrične impulse –
NEUROLOŠKI KOD
• KOGNITIVNI KOD – transformacija fizičke energije koja je
potencijalno u stanju da postane svesna – da postane
mentalni događaj
• KOJE FUNKCIJE ČINE KOGNICIJU?
percepcija
metakognicija
zaboravljanje
pažnja
kognicija
pamćenje
mišljenje
učenje
Rešavanje
problema
OSETI I PERCEPCIJA
Kako znamo da mimo nas postoji spoljašnji svet?
• osećamo ga pomoću naših čulnih organa
podražaji
Nervna vlakna
• Koliko ima vrsta oseta i koji čulni organi nam ih prosleđuju?
1.
2.
3.
4.
5.
oči
uši
nos
jezik
koža
ali i...
• ravnoteža
• kinestezija
• organski oseti
Proces opažanja
 Opažanje je polazna tačka našeg saznanja sveta.
 Za bebu koja se tek rodila svet je skup nepovezanih čulnih
utisaka.
 Postepeno, zahvaljujući iskustvu, utisci se organizuju u
celine tako da prvenstveno opažamo objekte kao celine, a
ne njihova pojedinačna svojstva.
 Bitne zakonitosti u procesu opažanja otkrili su začetnici
geštalt psihologije, pre svega Verthajmer.
Opažanje: ključne reči
•
•
•
•
•
•
Kognitivni (saznajni) proces
Oset: subjektivni doživljaj pojedinih svojstava objekata
Opažaj:doživljaj celovitog objekta
Receptor: čulni prijemnik
Draž: promena u energiji koja deluje na naša čula
Pragovi osetljivosti: apsolutni (donji), diferencijalni i
maksimalni (gornji) prag
Pokušaj definisanja
• Opažanje je složen i aktivan proces primanja, odabiranja,
organizovanja, obrade i tumačenja draži koje deluju na čula i
nervni sistem.
• Opažanje nije verna kopija već je subjektivni odraz, na
izvestan način konstrukcija stvarnosti.
Opažanje = percepcija
• Proces kojim se čovek orijentiše među pojavama i stvarima
spoljnjeg sveta SPOZNAJNI/saznajni PROCES
Spoznajni proces čine: oseti, percepcija, pažnja, mišljenje,
učenje, pamćenje ...
Kako da se
orijentišem?
DRAŽI
• Osnovu opažanja
posredstvom čula
čini
reagovanje
na
draži
• Draži su stalno kretanje raznih vrsta energija,
odnosno, to su fizičko-hemijske promene koje deluju
na naše čulne organe
• I Razlikujemo: mehaničke, svetlosne, termičke i
hemijske draži
• II S obzirom na poreklo draži, razlikujemo spoljašnje –
potiču iz objektivnog sveta i unutrašnje draži – razne
fizičko-hemijske promene u našem organizmu
• III Adekvatne i neadekvatne draži
• Adekvatne – one za koje su tokom evolucije formirana čula koja
mogu da ih registruju
• Neadekvatne draži: magnetizam, električne draži i radioaktivnost –
za njih ne postoje adekvatna čula koja mogu da ih registruju
• Ćelije koje su posebno specijalizovane za prijem draži su čulne
ćelije tj receptori
Šta su oseti?
• Oseti - odrazi pojedinih svojstava predmeta i pojava
spoljnjeg sveta u našoj svesti
• Oset - svest o draži koja je delovala na čulni organ
• Draž deluje na čulni organ, u čulnim ćelijama izaziva određeni
fiziološki proces – nervno uzbuđenje/nadražaj, koje se potom
prenosi senzitivnim putevima do određenih delova moždane
kore gde se javlja doživljaj svesnosti draži (oset)
• Donji prag draži – najmanja jačina draži koja je neophodna
da bi došlo do prvog, najmanjeg osećaja
• Osetljivost pojedinih organa ljudi – posledica različitog
najmanjeg praga draži
OSETI
• Oseti vida, sluha, ukusa,mirisa, dodira i pritiska, oseti za toplo
i hladno, oseti bola, kinestatički, statički i organski ...
• Za fizičku aktivnost, sport i rekreaciju, posebno su značajni
kinestetički i statički oseti
• Kinestetički oseti –obaveštavaju nas o pokretima ruku i nogu,
prstiju...pokretima delova tela. Od njih zavisi usklađivanje rada
mišića i veština izvođenja raznih pokreta. Čulne ćelije za ove
osete nalaze se u mišićima, tetivama i zglobovima
• Statički oseti –obaveštavaju o položaju i promeni položaja
našeg tela i glave, što omogućuje da održavamo ravnotežu,
ocenjujemo položaj našeg tela i doživljavamo razne vrste
kretanja tela – horizontalno, vertikalno i rotaciono
OPAŽAJ I OPAŽANJE
• Oset – svest o pojedinom svojstvu, osobini predmeta
• Opažaj – doživljaj predmeta u celini
Oset i opažaj - razlike
OSET
OPAŽAJ
Doživljaj pojedinih
svojstava objekata
Doživljaj celovitog objekta
Predstavlja apstrahovana
svojstva objekata
Nosi nešto novo u odnosu
na pojedinačne osete
Ne postoji izolovano u
našoj svesti
Ne može da se svede na
sumu oseta
Oseti vs. percepcija
Vidim nešto okruglo.
Vidim nešto crveno.
Vidim nešto maleno.
Dodirujem nešto glatko.
Osećam ugodan miris.
Percipiram jabuku.
OSETI
PERCEPCIJA
doživljaji izazvani
neposrednim delovanjem
aktivni proces organizovanja,
integrisanja i interpretiranja
draži na čulne organe
čulnih informacija
OPAŽANJE
•
1.
2.
3.
Složen proces koji se sastoji od nekoliko procesa:
Izbor ili selekcija draži
Grupisanje draži u celinu
Davanje smisla (tumačenje) tim celinama
Od čega zavisi naše opažanje?
• Fizikalni faktori: intenzitet, trajanje i struktura podražaja
• Fiziološki faktori: osobine osetnog analizatora i opšte
stanje organizma
• Psihološki faktori: osobine koje čine psihički život
pojedinca i u skladu sa kojima on tumači podražaje iz
okolnog sveta, daje im značenje i interpretira ih. Faktori
subjektivnih razlika u percepciji.
Uticaj pojedinih faktora na percepciju
Pred vama se nalazi slika bankarskog službenika koji
je za vreme pljačke spasao život samohranoj majci
dvoje dece.
ZADATAK: Na skali od 1 do 8 procenite
stepen prijatnosti njegovog lica.
Slika osobe XY
1
neprijatno
2
3
4
5
6
7
8
prijatno
Uticaj pojedinih faktora na percepciju
Pred vama se nalazi slika čoveka koji trenutno služi
doživotnu zatvorsku kaznu zbog ubistva svoje žene i
njihovog 2-godišnjeg unuka.
ZADATAK: Na skali od 1 do 8 procenite
stepen prijatnosti njegovog lica.
Slika osobe XY
1
neprijatno
2
3
4
5
6
7
8
prijatno
Uticaj pojedinih faktora na percepciju
 vrsta informacija
Slika osobe XY
 količina informacija
pretpostavlja se da će
manipulacija
uputstvom delovati na
procenu
Uticaj pojedinih faktora na percepciju
 motivacija
 stav
 društveno-kulturni uticaji
•
percepcija boli (Mediteran vs. Skandinavija)
Uticaj pojedinih faktora na percepciju
očekivanje
sličnost sa prethodnim iskustvom
1. grupa
2. grupa
OPAŽANJE
• Veliku ulogu u opažanju ima naše iskustvo i motivacija
• Npr. fudbalsku utakmicu gleda stručnjak ili neko ko malo
poznaje fudbal
• Jednu istu utakmicu različito će videti i analizirati dva navijača
koji navijaju svaki za svoj tim
Neki zakoni percipiranja
Nemački naučnici “Geštaltisti”
/geštalt =celina, struktura/
Formirali zakone percepcije koje važe za sve ljude na zemlji
bez obzira na razlike u kulturama
Grupisanje draži u celine
• U opažaju postoji tendencija da se lakše opažaju kao celina
konfiguracije draži koje su simetrične, uravnotežene, skladne,
potpune, stabilne.
• Prema shvatanju geštaltista, ova tendencija je urođena.
• Može da utiče i na proces rešavanja problema (primer:
povezivanje 9 tačaka)
Zakonitosti grupisanja draži u celine
1.
2.
3.
4.
Princip blizine
Princip sličnosti
Princip dobre forme (principi simetričnosti i zatvaranja)
Princip zajedničke sudbine
Šta vidite na slici?
Princip blizine
Slične strukture koje su međusobno blizu doživljavamo
kao celinu!
Šta vidite na slici?
Rešite zadatak: Kroz 9 tačaka treba proći s četiri ravne
crte ne dižući olovku sa papira
Rešenje
1
3
4
2
Princip zatvorenosti
• Međusobno udaljene strukture doživljavamo kao
celine
• Problem sa tačkama i linijama predstavlja poteškoću
zbog principa zatvorenosti i dobre forme. Pogled na
9 tačaka nam odmah stvara sliku kvadrata i tražimo
rešenje u okviru kvadrata što niko nije rekao pri
postavci zadatka.
Princip dobre forme
• Svaka od krivulja pokazuje neku svoju pravilnost,
“logičnost” ili “dobru formu”
• Primena: ako se pravi grafik značajno je da svaka
linija bude drugačija kako bi se mogla percipirati kao
celina
Princip dobre forme
Princip dobre forme
Šta vidite na slici?
Princip istovrsnih znakova
• Sklonost da istovrsne znakove doživljavamo kao strukturu za
koju je nekako samo po sebi razumljivo da njeni elementi idu
zajedno.
• Zato vidimo redove, a ne kolone
Šta vidite na slici?
Šta vidite na slici?
Šta vidite na slici?
Zakon lika i pozadine
Vidimo u zavisnosti od toga šta smatramo likom, a šta
pozadinom!
Kontrast i asimilacija
• Iste draži možemo da opažamo kao različite zavisno od
celokupnog opažajnog polja
• Kontrast-tendencija ka povećanju razlika u intenzitetu draži
između figure i pozadine
• Asimilacija-tendencija ka smanjenju razlika u intenzitetu draži
između figure i pozadine
Asimilacija
Još neke zanimljive pojave vezane za percepciju
• Mehanizam perceptivne udešenosti
potvrđujemo svoje hipoteze.
–
tendencija
da
Kad čovek očekuje da će se nešto desiti, on zbivanja oko sebe
percipira, tumači i ponaša se u skladu sa tim očekivanjima.
Na primer: ljubomoran momak ili devojka; carinik koji očekuje
da su Romi šverceri........primeri studenata
• Fenomen kontrasta: ako smo imali iskustva sa nekoliko loših
studenata prosečan odgovor studenta ćemo doživeti kao
odličan; odlazak iz siromašne i srednje razvijenu zemlju i slično.
Zadatak za vežbu percepcije
• U parovima popričajte o mogućnostima šta bi to bili značajni
predmeti vaše percepcije u budućem zanimanju.
• Ideje /vizije/ zapišite pa ćemo ih prokomentarisati zajedno
OPAŽANJE
• Perceptivna odbrana – teže ili sporije se opaža ili potpuno
neopaža ono što je neprijatno ili ono što ne volimo
• Iluzije – pogrešno ili neadekvatno opažanje
• Iluzije mogu biti izazvane našim osećanjima, očekivanjima,
potrebama i željama, a mogu biti i izazvane rasporedom draži
– npr svetlije predmete opažamo kao veće od tamnijih
predmeta iste veličine; štap uronjen u vodu opaža se kao
prelomljen
Iluzije 3
Iluzije 4
PAŽNJA
PAŽNJA KAO ČINILAC SAZNANJA
• Pažnja - upravljenost mentalne aktivnosti na ograničeni broj
elemenata u opažajnom polju kao i bilo koji drugi selektivni
proces koji jednim elementima daje veći značaj nego
drugima tokom mentalne aktivnosti
• Prilikom pažnje mi podešavamo naš organizam i pojedine
delove tela, organe i čula za što bolje primanje draži koje su
predmet pažnje: stav iščekivanja, mišićni tonus, naborano
čelo, poluotvorena usta, veće lučenje adrenalina, dublje
disanje povećana cirkulacija krvi širenje zenica, povećava se
osetljivost čula, električna aktivnost mozga itd
• Smisao ovih promena je pripremanje organizma, posebno čula
i mozga za što bolji prijem i preradu draži i raznih informacija
Kako se prepoznaje pažnja kod druge osobe?
Dakle, pažnju prate karakteristične telesne
podešavanje organizma za što bolji prijem draži:
promene
i
• Okretanje tela i upravljenost čulnih organa prema objektu
pažnje
• Povećana napetost mišića
• Ubrzano disanje
• Povećana cirkulacija krvi u mozgu
• Širenje zenica
PAŽNJA
• Geštalt psiholozi su, istražujući proces opažanja, ukazali da se
opažajno polje razdvaja na figuru i pozadinu
• Ono što je za ličnost od posebnog interesa dobija posebno
istaknuto mesto u opažajnom polju
– Pažnja je proces uz čiju pomoć naš um bira među mnogim
stimulusima koji napadaju čula
– Mentalna usmerenost i usredsređenost na određeni mali
broj bitnih elemenata koji imaju središnje mesto u svesti
– Dopušta samo nekim informacijama da dodju do svesti
• Slični pojmovi koji su povezani sa pažnjom:
– Budnost
– Koncentracija
– Selektivnost
– Kontrola
Pažnja nas usmerava
• Mi nismo sazdani tako da pasivno slušamo i gledamo već da
budemo AKTIVNI.
• Na različite načine se orijentišemo ka stimulusu (celim telom,
“pustimo uvo”).
• Možemo da usmerimo pažnju na određenu lokaciju bez obzira
da li naše oči gledaju ili su uši okrenute ka tom mestu.
Osobine pažnje
1. Selektivnost – filter koji pušta samo neke informacije
2. Raspoređivanje pažnje – više stvari istovremeno, jedno je u
fokusu a ostalo u fonu
3. Prebacivanje, fleksibilnost – po volji je premeštamo
(teško/lako, brzo/sporo, opasnost)
4. Postojanost /nepostojanost - fluktuacija(prelako/preteško,
dosadno, besmisleno, zavisi od uzrasta)
5. Stepen pažnje – koncentracija
6. Obim pažnje – broj prostih utisaka i stimulusa (max 4 figure, 6
slova, 8 brojeva ili tačaka. Ukoliko su elementi organizovani,
povećava se njihov broj)
7. Namerna (voljna pažnja je aktivirana unutrašnjim faktorima)
i nenamerna - “efekat koktel zabave”
Koktel parti efekat
Pažnja- činioci:
I OSOBINE DRAŽI:
1. Veličina draži
2. Intenzitet draži (jak zvuk, jaka boja)
3. Kontrast, neočekivana promena (stari auto na ulici, crveni
kaput)
4. Ponavljanje draži
5. Prestanak i početak neke stimulacije (pauza u govoru,
rotaciono svetlo)
6. Kretanje draži (zato se neke životinje ukoče)
Pažnja- činioci:
II UNUTRAŠNJI FAKTORI:
1. Fizičko i psihičko stanje subjekta (neprijatelji pažnje)
2. Emocije, potrebe, vrednosti, stavovi, želje, očekivanja
PAŽNJA KAO ČINILAC SAZNANJA
• Pažnja je svojstvo svih psihičkih procesa i uslov uspešne
psihičke aktivnosti
• Koje su ometajući činioci pažnje?
• Primeri: najčešće dolaze spolja: publika, buka, sudijska
pištaljka...mogu da dolaze i iznutra: anksioznost, uverenje da
je sve gotovo, opuštanje
• Pažnja se može vežbati i usavršavati
• Veština obnavljanja pažnje takođe se može naučiti
PAŽNJA
• Tehnike obnavljanja pažnje: humor, sugestija, autosugestija
• Pažnja izazvana osobinama draži – spontana, nenamerna pažnja
• Pažnja izazvana unutrašnjim faktorima – hotimična ili namerna
pažnja
• Uska pažnja (npr kod šahista i strelaca) i široka (kod fudbalera)
• Obim pažnje – broj draži i objekata koje možemo obuhvatiti
pažnjom u kratkom vremenskom periodu
• Sužavanje psihičkog polja
• Primeri sužavanja psihičkog polja – sprinter na startu trke, skakač
u vis, teniser koji očekuje servis protivnika, košarkaš pri
slobodnim bacanjima itd.
SPOSOBNOSTI
SPOSOBNOSTI
•
Sposobnosti -osobine ličnosti od kojih zavisi razlika u
uspešnom obavljanju određenih poslova ukoliko oni koji
obavljaju poslove imaju slično iskustvo i ukoliko su
podjednako motivisani da te poslove obavljaju
•
Za razliku od tog sličnog iskustva i podjednake motivacije koji
su u najvećoj meri određeni delovanjem sredinskih faktora,
same sposobnosti su dominantno određene nasleđem.
•
Individualne razlike u sposobnostima najviše dolaze do
izražaja pri obavljanju nekih složenijih aktivnosti.
SPOSOBNOSTI
•
U pokušaju sistematizacije sposobnosti, moguće je razlikovati
bar tri vrste (relativno zasebne segmente sposobnosti s
obzirom da ih nije moguće jasno odvojiti):
1. senzorne,
2. psihomotorne
3. intelektualne sposobnosti.
SPOSOBNOSTI
•
Senzorne sposobnosti -prijem draži iz sredine, kao i iz
organizma
•
Saznajemo koja vrsta draži na nas deluje, određujemo njenu
lokalizaciju u prostoru, te intenzitet.
•
Izraženost ovih sposobnosti je kod sportista povezana sa tzv.
perceptivnim aspektom
•
•
Perceptivni aspekt
Perceptivni aspekt - veština koja omogućava odgovarajuću
čulnu osetljivost, prijem određenih vrsta relevantnih draži,
njihovu integraciju u formu opažajne celine,
kao I
usmerenost pažnje ka određenim vrstama sadržaja.
PERCEPTIVNI ASPEKT
•
Ova senzorna sposobnost igrača dolazi do izražaja u svim
vrstama sportova, ali je posebno očigledna kod kolektivnih
sportova.
•
Razlikujemo igrača koji ima dobar pregled situacije na terenu,
koji tačno primeti kada je koji od saigrača u prilici da uradi za
ekipu više nego on sam, pa mu blagovremeno uputi loptu, a
ima i igrača koje lopta iznenadi čak i kada im pada ravno na
glavu...
SPOSOBNOSTI
•
Motoričke sposobnosti (zovu se i psihomotorne).
•
Odgovorne su za učenje pokreta i za rešavanje motornih
zadataka
•
Pored toga što primeti odgovarajuću, relevantnu draž, važno je da
igrač i brzo odreaguje na nju.
Dalje, važno je da može usklađeno ili koordinisano da izvede više
pokreta u okviru jedne motoričke radnje, kao i da ostvari vizuelnu
kontrolu nad pokretima, da može da ostvari vremensku
organizaciju pokreta, itd.
•
•
Sve to omogućavaju razvijene motoričke sposobnosti, pa postaje
jasnije zašto kažemo da se ne radi čak ni o različitim vrstama
sposobnosti, već o relativno zasebnim segmentima sposobnosti
(jedne jedinstvene).
SPOSOBNOSTI
•
•
Intelektualne sposobnosti.
Nemoguće je zamisliti izvođenje motoričkih aktivnosti bez
posedovanja predstave o radnjama koje treba izvesti, bez
analize izvedenih pokreta u cilju povećanja njihove
efikasnosti, bez upoređivanja, uopštavanja ili još preciznije,
bez učešća kognitivnih (saznajnih) elemenata.
•
Vrlo lako ćete uočiti razliku izmenu igrača koji razmišlja u igri
od onog koji nerezonski šutira, na primer.
•
Ajzenk (Eysenck) predlaže podelu intelektualnih sposobnosti
na način koji može da sistematizuje stanje u ovoj oblasti:
•
biološka inteligencija -struktura ljudskog mozga, njegova
fiziologija, biohemija I genetika koje su odgovorne za ljudsku
sposobnost inteligentnog reagovanja;
•
psihometrijska inteligencija ili IQ je velikim delom određena
biološkom inteligencijom, ali ovde ulogu igraju i kulturološki
faktori, porodično vaspitanje, socio-ekonomski status,
obrazovanje, itd.;
•
socijalna inteligencija se odnosi na primenu biološke i
psihometrijske inteligencije na probleme sa kojima se
pojedinac susreće u svom životnom prostoru - među decom
jednako visoke inteligencije, postoje u zrelom dobu velike
razlike u tzv. socijalnim aspektima uspešnosti: u zaradama,
poželjnosti zanimanja, statusu na socijalnoj lestvici, itd.
• Sternberg i Detterman (1986) postavili su pitanje šta je
inteligencija 24-ici kognitivnih psihologa – različite definicije,
no, svi su isticali
a) važnost sposobnosti učenja na osnovi iskustva
b) sposobnost prilagođavanja okolini
“... sposobnost ...razumevanja sveta
i domišljatost u
suočavanju sa njegovim izazovima” (Wechsler, 1975)
Merenje inteligencije
• Alfred Binet je 1905. godine konstruisao prvu skalu (BinetSimonova skala) s ciljem da se direktnim putem utvrde
razlike u intelektualnim kapacitetima i mogućnostima
učenika.
• To je bila prva praktično primenjiva skala za merenje
inteligencije.
• Test se sastojao od 30 zadataka heterogenog karaktera i
primenio ga je na učenicima svih uzrasnih skupina.
• Upoređujući rezultate ispitanika iste hronološke dobi, otkrio je
da među njima postoje INTERINDIVIDUALNE RAZLIKE u broju
rešenih zadataka.
• Hronološki uzrast
• Mentalni uzrast
• Mentalni uzrast se definiše kao prosečan stepen mentalnog
razvoja grupe ispitanika istog hronološkog uzrasta
Inteligencija se meri testovima inteligencije
Izražava se koeficijentom inteligencije (IQ)
mentalna dob
IQ = -----------------hronološka dob
X 100
• Odaberite jedan lik s desne strane koji dobro upotpunjava
prazno polje na levoj slici.
Nastavite niz:
1. A, Č, Dž, F,
2. 1, 3, 6, 10,
3. 1, 1, 2, 3, 5
4. 21, 20, 18, 15, 11,
5. 8, 6, 7, 5, 6, 4,
6. 65536, 256, 16,
7. 1, 0, -1, 0,
8. 3968, 63, 8, 3,
Normalna distribucija
•
•
•
•
•
Izrazito iznadprosečni
Iznadprosečni
Prosečni
Ispodprosečni
Mentalna retardacija
IQ > 130 2,2 %
IQ 111-129
22,8 %
IQ 91-110
50 %
IQ 81-90
22,8 %
IQ < 70 2,2 %
STRUKTURA INTELIGENCIJE
• Prema SPEARMANU sva inteligentna ponašanja imaju u svojoj
osnovi jedan zajednički faktor – g faktor (faktor opšte ili
generalne inteligencije).
• zato su oni pojedinci koji su uspešni u jednom području
najčešće uspešni i u drugim područjima.
Međutim, uvodi i pojam s faktor ili specifični faktor za koji
pretpostavlja da se nalazi (uz g faktor) u osnovi svake
specifične intelektualne operacije.
- jedan opšti ili generalni faktor
- više specifičnih faktora
s2
s1
g
s3
s2
s2
THURSTONE pretpostavlja da srž inteligencije
ne čini samo jedan nego sedam faktora koje
je nazvao primarnim mentalnim
sposobnostima:
•verbalna fluentnost (rečitost)
•verbalno razumevanje
•vizuelne i spacijalne (prostorne) sposobnosti
•pamćenje
•numerička sposobnost
•perceptivna brzina uočavanja
•induktivno zaključivanje (iz pojedinačnog ka
opštem)
Kasnije je uveo i faktor deduktivno zaključivanje
(iz opšteg ka pojedinačnom)
CATELL
• Catell-ov model inteligencije (1971.) pretpostavlja postojanje
dva glavna subfaktora opšte inteligencije: fluidnu i
kristalizovanu inteligenciju
• Fluidna inteligencija
- opšta sposobnost otkrivanja relacija u svim područjima
- brzina i tačnost apstraktnog rezonovanja
- nezavisna je od iskustva i edukacije
• Kristalizovana inteligencija
- sposobnost izvođenja relacija u specifičnim područjima
- akumulirano znanje i rečnik
- iskustvo i edukacija utiču na njen razvoj
Razvoj kristalizovane inteligencije zavisi i od razvijenosti fluidne
inteligencije
•
Hijerarhijski organizovani faktori
g
Opšta inteligencija
Subfaktori
Specifični faktori
Fluidna
Kristalizovana
inteligencija
inteligencija
•
Odnos inteligencije i sporta je najbolje podržan teorijama
koje zastupaju mišljenje o postojanju opšteg G faktora i većeg
broja posebnih sposobnosti (s).
•
Tako shvaćeno, opšti faktor sažima sve vrste sposobnosti i
doprinosi individualnim razlikama među sportistima, a
navedene specifične sposobnosti ih odvajaju od nesportista i
doprinose njihovoj uspešnosti u konkretnom sportu
•
Mada su se i ranije sretala razmišljanja o postojanju tzv.
sportske ili motorne inteligencije, danas je posebno aktuelna
Teorija multiple inteligencije Hauarda Gardnera (Gardner)
koja promoviše, između ostalih, i telesno-kinestetičku
inteligenciju.
Ova teorija sugeriše da postoji najmanje sedam načina na
koje obrađujemo i razumemo informacije iz spoljnjeg sveta.
•
GARDNER
Vežba: dopunite
Tip inteligencije
•
•
•
•
•
•
•
lingvistička i.
logičko-matematička
spacijalna i.
muzička i.
telesno-kinestetska i.
interpersonalna i.
intrapersonalna i.
Zadaci u kojima se izražava
GARDNER
Tip inteligencije
• lingvistička i.
• logičko-matematička
• spacijalna i.
•
muzička i.
Zadaci u kojima se izražava
razumevanje pojmova, čitanje, pisanje
tekstova
matematički problemi, logičko
zaključivanje
tumačenje mapa, snalaženje u prostoru
pevanje, komponovanje, sviranje
instrumenta
• telesno-kinestetska i.
plesanje, sport
• interpersonalna i.
razumevanje ponašanja, emocija,
• intrapersonalna i.
motiva
razumevanje sebe – ko smo, kako se
možemo promeniti
PITANJA KOJA PRATE TEMU
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Šta je kognicija i koje funkcije je čine?
Koje operacije, po Loku, čine kogniciju?
Šta su draži?
Koji kriterijumi postoje u razlikovanju draži?
Šta je donji prag draži?
Šta su oseti i koje vrste oseta postoje?
Koja je razlika između oseta i opažaja?
Šta je percepcija i koji procesi je čine?
Koji faktori utiču na opažanje?
Nabrojte i pojasnite zakonitosti grupisanja draži u celine?
Šta podrazumeva mehanizam perceptivne udešenosti?
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Šta je perceptivna odbrana?
Šta je pažnja?
Nabrojte osobine pažnje
Nabrojte činioce pažnje
Kako se prepoznaje pažnja kod druge osobe?
Kakav je odnos pažnje i saznanja
Šta su sposobnosti i koje vrste sposobnosti razlikujemo?
Objasnite strukturu intelektualne sposobnosti po Ajzenku
Objasnite strukturu intelektualne sposobnosti po Spirmanu
Objasnite strukturu intelektualne sposobnosti po Katelu
Objasnite strukturu intelektualne sposobnosti po Gardneru
Šta označava termin mentalni uzrast?
Koja je veza Binea i intelektualnih sposobnosti?
HVALA NA PAŽNJI