Transcript Prezentacija za konferenciju Danas

0
Prezentacija za konferenciju Danas
Reformisanje javnog sektora Srbije
Bogdan Lissovolik
stalni predstavnik MMF u Beogradu
Beograd, 12. april 2011.
1
Struktura prezentacije




Zašto reforma?
Definisanje vremena i obima reformi
Principi reforme
Primeri:
Poreska administracija
 Fond plata javnog sektora
 Drugi sektori sa velikim udelom u
potrošnji(zdravstvo, obrazovanje, infrastruktura, itd.)

Zašto reformisati javni sektor u
Srbiji?


Da se podstakne širi privredni rast. Javni sektor u
Srbiji je usmeren na potrošnju, ne na proizvodnju – on
je stub “starog” modela rasta – potrebno ga je preurediti u
pravcu investiranja i boljih javnih usluga…
Da se urede fiskalni računi. Potrebna im je korekcija
posle krize; u suprotnom, javni dug bi ugušio privredu.
Postoje nova korisna fiskalna pravila, međutim, ona ne
mogu sama po sebi da obezbede rezultate.



Deficiti su veći od održivih deficita (1% od BDP)
Prihodi kao % od BDP će opadati do 2015.;
Javni dug brzo raste (i porašće sa restitucijom)
2
3
Reforme potrebne da dovedu u red…
Deficite izazvane potrošnjom
Skok javnog duga
Nema šanse za zdravu privredu ako fiskalni računi izmaknu
kontroli: ključni neposredan rizik jesu povećanja plata/penzija
Neadekvatno planiranje /kontrola
srednjoročnih rashoda slabi fiskalnu poziciju…
Srbija ima tendenciju da na srednji rok
precenjuje račun budžeta...…
uglavnom zato što u velikoj meri
potcenjuje buduće rashode…
Average Forecast Errors (2006-10)*
Budget Balance: Forcast vs. Actual
4
8
3
Budget 2006
6
2
4
Budget 2007
2
Budget 2008
0
Budget 2009
-1
% of GDP
% of GDP
1
0
-2
-2
-4
-3
Budget 2010
-6
Revenue
-4
Actual
Y+1
2006
2007
2008
2009
2010
Balance
-8
-5
2005
Expenditure
2011
Y+2
2012
* Error = Actual - Forcast in % of GDP
Y+3
4
5
Vreme za reformu i njen obim
Kada/kako reformisati?
 “Kratkoročno:”
zamrzavanja – “iznudjene”
mere – gube svoju draž,
mogu biti politički neodržive;
 “Srednjoročne:”
racionalizacija kroz
“pametnije” mere – zahtevaju
duboko poznavanje,
pripremu i proaktivne korake
(videti dole)

Ključni rizik: vakum između
kratkoročnih i srednjoročnih mera;
Šta je “javni sektor”?
 Republička Vlada+
 Fondovi socijalnog
osiguranja+
 Lokalna samouprava+
 Javna preduzeća

Ključni rizik: rupe u zakonu radi
izbegavanja reformi
manipulisanjem obimom javne
administracije (“agencije,” javna
preduzeća) – zemlje poput Grčke i
Portugala na ovome su se
“opekle”;
Kakva vrsta javnog sektora je
potrebna?
Ona koja podržava produktivnost
privatnog sektora, takav da…


Nije suviše skup!
Pruža bolje javne usluge:
 Nepristrasnu regulativu
(pravosuđe, regulatorna tela)
 Visoku javnu bezbednost
(policija)
 Dobar ljudski kapital
(obrazovanje)
 Dug radni vek (zdravstvo)
 Efektivne usluge/ulaganja
(MF, infrastruktura, javna
preduzeća)
U tržišnoj privredi država je često
sudija: dobra i profesionalna vlada
poznaje svoje komparativne prednosti
i ograničenu ulogu
Ovi koraci bi takođe popravili loš rang poslovnog okruženja u Srbiji!
6
Kako “sa manje uraditi više”? (videti
izveštaj naših kolega iz SB)
Ključni ciljevi:

“Više”: maksimirati kvalitet rezultata
 Teško da se definiše? Primeri:




Adekvatnog planiranja budžeta:
 Realno budžetiranje;
 Programski orijentisano
budžetiranje;

Stručno, ne “političko”
rukovođenje (javna
preduzeća, ministarstva, itd.)
Poštena politika plata
/nagrađivanja;
Sektorske reforme (dole)
PISA rezultati u obrazovanju
Rezultati u zdravstvu, itd.
“Sa manje”: svesti troškove na
minimum

Metode za postizanje:
Šta je razuman standard?
Poređenje % potrošnje sa

drugim zemljama
 Sektorski pokazatelji u odnosu
na druge zemlje: odnos broja

nastavnika/učenika, bolničkih
kreveta, itd.
Radi se o podsticanju produktivnosti kroz bolje planiranje i podsticaje
odozdo-nagore…

7
Aspekt ljudskih resursa u okviru
produktivnosti javnog sektora
Glavni prioritet
 Postavljanje kvalitetnih ljudi
na odgovorna radna mesta
 Bolja i obimnija obuka na
radnom mestu
 Funkcionalna IT koja se
koristi u celini
 Isto plaćanje za “isti” rad,
istinski bonusi za
“produktivnost”
8
Možda ne toliko hitno…




Obrazovati više ljudi i na
bolji način
Prilagoditi nastavne
programe škola/univerziteta
Kupiti najsavremeniju
opremu
Povećati nadoknadu za
prekovremeni rad
Istinsko usko grlo u javnom sektoru nije toliko sistem obrazovanja, već
nedostatak mogućnosti za razvoj veština na radnom mestu i
nedovoljno napredovanje u javnoj službi isključivo na bazi zasluženog,
uključujući nedostatak angažovanja ljudi na bazi konkurencije
9
Primer I: Poreska administracija
Cilj (produktivnosti):


Naplatiti maksimalan
prihod – ali na
nepristrasan način:
Olakšati poslovanje
jeste ključni cilj
poreske
administracije:
smanjilo bi sivu
ekonomiju

Glavni načini/metode za
postizanje:
Oslanjati se uglavnom na
dobrovoljno poštovanje propisa

Blagovremeno obaveštavanje
poreskih obveznika? (pozivi, “call”
centri)

Dobra analiza /poznavanje
poreskih obveznika za sve
naplate

“Call” centar?
Analiza na bazi rizika?
Analiza poreskog jaza?
Revizije?
Odgovarajući IT sistem?




Kako se može poboljšati
korišćenje poreskih revizija?



Oko 2,000 “poreskih
inspektora,” ali mnogi
samo obrađuju prijave!
Više od 90 procenata
inspekcija se fokusira na
mikro i male firme!
75% inspekcija nije dalo
rezultate (cilj ne mora
biti 0, ali 75% je
previsoko)
Rezultati poreskih inspekcija u
2010.
6,884
inspekcija sa
rezultatima=
20,223
inspekcija bez
rezultata =
25.12%
74.88%
Odabrati slučajeve za inspekciju iz ukupne analize zasnovane na riziku…
10
Primer II: fond plata u javnom
sektoru
Zaposlenost
 Prirodno smanjivanje /
zamrzavanje zapošljavanja
 Ograničenje zapošljavanja –
kako preraspodeliti?
 Smanjenje zaposlenja u LSU?


Dobrovoljni odlasci?
Racionalizacije?
Plate
 Zamrzavanja
 Indeksacija?
 Reforma plata i platnih
razreda
 Korekcije koje predvode
sindikati
Zašto je reforma poražena? – šta činiti?
(i)Loše koncipirana? (previše brza)?
(ii) Solidarnost/sažaljenje prema zaposlenim u javnom sektoru?
(iii) Nedostatak političke volje? Slojevi onih koji su zaposleni po
političkoj liniji?
(iv) Teška situacija na tržištu rada?
(v) Negativna selekcija?
11
Čini se da je javni sektor Srbije ima
višak zaposlenih i da je preplaćen
12
Druga ključna područja javne
potrošnje
Gde?






Zdravstvena zaštita
 (previše ne-bazičnog osoblja)
Obrazovanje
 (loši PISA rezultati, malo
časova rada)
Infrastruktura
Penzije
Socijalna pomoć
 Neciljane beneficije
Javna preduzeća
Kako?






Metod kapitacije, metod prema
dijagnostičkoj grupi (DRG) u
bolnicama
Kapitacija, konsolidacija
škola/časova
Planiranje i realizacija projekata
Odnos radnika/penzionera
Prošireni ciljani programi (MoP,
dečji dodatak)
Restrukturiranje od slučaja do
slučaja, veća transparentnost,
kontrola, privatizacija
13
14
Zaključne napomene



Mada privatni sektor uglavnom
vuče privredni rast, produktivna
vlada ima suštinsku ulogu u
njegovom oslobađanju;
Srpske vlasti imaju načine za
poboljšanje svoje
produktivnosti;
U globalizovanom
konkurentskom svetu,
zapostavljanje efikasnosti
javnog sektora jeste nedopustiv
luksuz koji privredu skupo
košta!
Kreatori
ekonomske politie:
Strukturne
reforme, naročito
reforme tržišta
proizvoda i rada
Kreatori
ekonomske
politike:
izegavanje
pregrevanja
Novi motor rasta:
proizvodi kojim se
trguje, uglavnom
posao privatnog
sektora
Thank you!
Hvala!
www.imf.org
www.imf.org/external/country/SRB/rr/
15