EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

• • Ekonomija javnog sektora se bavi izborom

između

javnog i privatnog sektora, kao i izborom

u okviru

samog javnog sektora. Ona nastoji da da odgovore na pitanja: 1. Šta će se proizvoditi?

2. Kako će se proizvoditi?

3. Za koga će se proizvoditi?

4. Kako se ove odluke donose?

S obzirom da su resursi ograničeni, neophodno je za dati nivo resursa doneti odluku šta će se proizvoditi -

problem alokacije resursa.



Koliko resursa nameniti za proizvodnju javnih dobara (odbrana, putevi, zdravstvo i sl.)?



Koliko resursa nameniti za proizvodnju privatnih dobara (auto, televizor, kuća)?

Različite količine privatnih i javnih dobara koji se mogu proizvesti uz postojeću tehnologiju i resurse pokazuje

kriva proizvodnih mogućnosti.

Privatna dobra

M

E F

N

Kriva proizvodnih mogućnosti Javna dobra Ako se troši više na javna dobra (npr. nacionalnu odbranu) smanjiće se sredstva za finansiranje privatnih dobara.

Granica između javne i privatne proizvodnje se menja vremenom.



Poslednjih decenija - trend privatizacije.

 U Britaniji je vlada privatizovala preduzeća u oblasti telekomunikacija, energetike, automobilske industrije, proizvodnje čelika.

 U Francuskoj je od 1986.god. počeo proces privatizacije kojim su privatizovana preduzeća koja su u toj istoj deceniji bila nacionalizovana.



Da li će se proizvodnja obaviti u privatnom ili u javnom sektoru?



Da li će se koristiti više kapitala, a manje radne snage?

(porezi na zarade) 

Da li će se koristiti tehnologije koje

racionalno koriste energiju? (ekološki zak.) Država preko državne politike utiče na način na koji firme proizvode dobra (zakoni o zaštiti životne sredine, porezi na zarade)

Pitanje raspodele

• Država donosi

oporezivanje

ili odluke vezane programe za

socijalne

pomoći, a time utiče i na to koliki će prihod ljudi moći da troše.

• Država donosi odluke koja javna dobra treba proizvesti.

 U javnom sektoru izbor je kolektivan, zajednički odlučuje.

jer društvo  Ovakvo odlučivanje je veoma složeno jer se pojedinci ne slažu u pogledu toga šta je poželjno.

 Analiza javnog sektora podrazumeva: • • • • Poznavanje aktivnosti u koje se uključuje javni sektor i načina kako se one organizuju, Razumevanje i ako je moguće predviđanje svih posledica državnih aktivnosti, Ocenu alternativnih politika, Tumačenje političkog procesa.

Za analizu javnog sektora potrebno je razlikovati:

a)

pozitivnu i

b)

normativnu ekonomiju. 

Pozitivna ekonomija

proučava javni sektor tako što razmatra obim državne aktivnosti i posledice različitih državnih politika. Ona se bavi onim

što jeste

, tj. objašnjava način funkcionisanja privrede.



Normativna ekonomija

proučava ono pokušava da oceni različite politike koje se mogu primeniti. Ona se bavi procenom poželjnosti različitih politika i mera, tj. ona

što treba da bude

.



Pozitivna ekonomija

efekta se bavi utvrđivanjem tog poreza na cenu piva i time da li će to pogoditi one koji piju pivo.



Normativna ekonomija

na pitanje nastoji da da odgovor

da li takav porez treba uvesti.

Pri tome razmatra: korist od poreskog prihoda, distorzije u pogledu nesrećama i sl.

potrošnje, nepravičnost (jer veći deo poreza snose ljudi sa nižim prihodima), živote koji nisu izgubljeni u saobraćajnim

3 ekonomske funkcije države u 20. veku (Masgrejv):

1.

Stabilizacija

2.

Alokacija

3.

Raspodela

1. Funkcija stabilizacije

se odnosi na obavezu države da obezbedi da privreda funkcioniše u okvirima

prirodne stope nezaposlenosti uz stabilne cene.

 S obzirom da tržište nije u stanju da to učini samo, to čini država putem mehanizma javnih rashoda.  Ova funkcija posebno postaje važna u vreme ekonomskih kriza i ratova.

• Stabilizacija se uglavnom javlja kao posledica nedovoljne regulacije u prethodnom periodu.

2

. Funkcija alokacije se manifestuje kroz odgovor na pitanje šta proizvoditi.

 i sl.

Država može

direktno

da utiče na alokaciju resursa kada kupuje dobra kao što su odbrana, obrazovanje, zdravstvene usluge  Država može

indirektno

da utiče na alokaciju resursa, tako što će putem poreza i subvencija određene aktivnosti stimulisati, a određene destimulisati.

3.

Država proizvedenih dobara članovima jednog društva.

utvrđuje

način raspodele

 Nakon

primarne

raspodele

tržištu putem mehanizma cena, koja se odvija na  Sledi

sekundarna

plaćanja.

raspodela (preraspodela) koja se odvija putem oporezivanja i transfernih Transferna plaćanja mogu biti sa: o ekonomskom namenom i o socijalnom namenom.

•

Transferna plaćanja sa ekonomskom namenom

podrazumevaju preraspodelu jednog dela GDP preko javnih rashoda u korist privrednih preduzeća, grana, oblasti, regiona. U njihovoj osnovi nalaze se

ekonomski motivi.

•

Transferna plaćanja sa socijalnom namenom

se odnose na preraspodelu jednog dela GDP u korist pojedinca ili određenih društvenih slojeva i grupa. U njihovoj osnovi nalaze se

socijalni motivi

.

 Pored navedenih ekonomskih funkcija prema Masgrejvu, važna funkcija države jeste i

regulativna funkcija.

 Putem ove funkcije država stvara pravni okvir za

obavljanje privrednih aktivnosti u jednoj zemlji.

 Ona to čini donošenjem antimonopolskih zakona,

zakona o zaštiti životne sredine, zakona o kvalitetu proizvoda, zakona o porezima i doprinosima na zarade itd.

Država je efikasnija kada su u pitanju regulatorna, (re)distributivna i stabilizaciona funkcija, dok je tržište efikasnije u alokativnoj funkciji.

NEUSPESI DRŽAVE

1.

Ograničene informacije 2.

Ograničena kontrola nad reakcijama privatnog tržišta 3.

Ograničena kontrola nad birokratijom 4.

Ograničenja koja nameću politički procesi

1. Ograničene informacije

Posledice svih državnih mera su složene i teško predvidive. Država deluje posredno na privredu, putem različitih propisa i mera, za čiju realizaciju su zadužene

različite

institucije.

Zbog toga država nema potrebne informacije o onome što želi da učini, kao ni o tome kakvi su efekti preduzetih mera.

2. Ograničena kontrola nad reakcijama privatnog tržišta

Država ima ograničenu kontrolu nad posledicama svojih mera.

3. Ograničena kontrola nad birokratijom

Organi

koji

kontrolu nad

formulišu

zakone imaju samo ograničenu sprovođenjem državnih programa.

Država saopštava svoje namere, tj. predstavlja ih onima

koji pišu

zakone.

Zakone često pišu ljudi koji ih ne sprovode i koji nisu svesni kako nešto u praksi funkcioniše.

Da bi se sprovela namera pogoršati.

države zakonom se mogu predvideti određene mere koje neće doprineti realizaciji te namere, pa će se stanje u praksi još više

4. Ograničenja koja nameću politički procesi

Državi prilikom utvrđivanja nedostaju informacije.

određenih mera Ali, čak i kada bi ona imala te informacije ne bi mogla da ostvari uvek svoje namere ograničavaju je i politički finansiranje skupih kampanja.

procesi, jer su predstavnici podstaknuti da deluju u korist posebnih interesnih grupa, ako ni zbog čega drugog onda zbog prikupljanja sredstava za

Primer 1:

Država odluči da pomogne ljudima koji zbog bolesti ne mogu da rade.

 Namera države je da izdvojena sredstava koriste upravo ta bolesna lica, ali ne i ona koja su zdrava.

 Usled nedostatka informacija država neće moći da utvrdi razliku između bolesnih i zdravih lica, pa će neko ostati uskraćen za takvu pomoć iako mu je potrebna, dok će neko drugi kome pomoć nije potrebna to iskoristiti.

 Usled ograničene kontrole u sprovođenju donetih mera, dobili su je mnogi koji nisu bolesni, dok su druge strane mnogi bolesni ljudi ostali uskraćeni za takvu pomoć.

 Mnoge dobre namere se iskrive na putu do korisnika, vrlo često usled neadekvatnog obavljanja posla onih koji te mere sprovode.

U to vreme prozori su predstavljali luksuz, pa su tako kuće bogatih ljudi imale više prozora.

Država je na taj način htela da nadomesti sredstva koja su izostala od poreza na prihod (koji nije imala prava da uvede).

Međutim, država nije ostvarila svoj cilj, jer su mnogi ljudi malo cenili svetlost, pa su zatvorili prozore i živeli u mračnim kućama.