Transcript Sudskomedicinska vestacenja stete

SUDSKOMEDICINSKA VEŠTAČENJA
ŠTETE NASTALE ZBOG POVREDA PRI
SPORTSKIM AKTIVNOSTIMA
- pravni aspekt
S. Stamenković, Osnovni sud u Nišu
• Veštačenje je izvođenje dokaza u sudskim
postupcima (krivičnim ili parničnim) radi
utvrđivanja i razjašnjenja neke činjenice kada
je potrebno stručno znanje kojim sud ne
raspolaže;
• Veštačenja služe u najvećem broju slučajeva,
da omoguće ocenu štete koju je oštećeni
pretrpeo zbog povrede ili bolesti.
• Cilj izlaganja je da se na osnovu postojećih
zakonskih regulativa i dugotrajnog iskustva
autora predloži način veštačenja iz ove
oblasti.
• Pri pisanju korišćene su zakonske regulative
(Zakon o sudskim veštacima i Zakon o sportu),
iskustva u radu i saznanja dobijena iz literature
i edukacijom na seminarima i stručnim
sastancima.
• Sud ili drugi nadležni organ izvodi dokaz
veštačenjem kada je radi utvrđivanja ili
razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno
znanje kojim sud ne raspolaže.
Poslove veštačenja mogu da obavljaju:
• Fizička i pravna lica koja ispunjavaju Zakonom o
sudskim veštacima (“Sl. Glasnik RS” br. 44/2010)
propisane uslove;
• Državni organi u okviru kojih se može obaviti
veštačenje;
• Naučne i stručne ustanove u odnosu na koje se
ne traži dodatni uslov da mogu obaviti
veštačenje, ali se to, po prirodi stvari,
podrazumeva.
• Sudski veštak je imenovano lice i njega
imenuje i razrešava ministar nadležan za
poslove pravosuđa. On se upisuje u Registar
veštaka.
Fizičko lice može biti imenovano za veštaka ako
pored opštih uslova za rad u državnim
organima propisanih zakonom ispunjava
sledeće posebne uslove:
• Da ima odgovarajuće stečeno visoko
obrazovanje (diplomske akademske studije –
master, specijalističke akademske studije,
specijalističke strukovne studije), odnosno na
osnovnim studijama za određenu oblast
veštačenja;
• Da ima najmanje 5 godina radnog iskustva u
struci;
• Da poseduje stručno znanje i praktično iskustvo
u određenoj oblasti veštačenja;
• Da je dostojan za obavljanje poslova veštačenja,
odnosno da ima odgovarajuće moralne osobine:
poštenje, savesnost, pravičnost,
dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a
ponašanje u skladu sa tim osobina (čuvanje
ugleda sudija u službi i van nje, nezavisnost i
nepristrasnost, pouzdanost i odgovornost).
Pravno lice može obavljati veštačenje ako
ispinjava sledeće uslove:
• Da je upisano u Registar nadležnog organa za
veštačenje u odgovarajućoj oblasti;
• Da su u tom pravnom licu zaposlena lica koja
su upisana u Registar veštaka.
• Veštaci ne daju obaveštenje o činjenicama do
kojih dolaze neposrednim opažanjem
(svedok), već upotrebom odgovarajućeg
znanja i veština;
• Nalaz veštaka se bavi činjeničnim pitanjima u
oblasti znanja i veština;
• Mišljenje veštaka direktno utiče na primenu
materijalnih prava, te se zato smatra pravnim
pitanjem.
• Veštak ima pravo na naknadu koja obuhvata
naknadu troškova i naknadu za veštačenje;
• Veštak može biti razrešen iz dva razloga:
- razlog koji se zasniva na odluci veštaka kada
veštaka sam zahteva da bude razrešen;
- razlog koji je nezavistan od volje veštaka
(razlozi koji se odnose na znanje, sposobnost i
dostojansvo veštaka);
• Postupak po predlogu razrešenja veštaka
vodi ministar.
II deo
SUDSKOMEDICINSKA VEŠTAČENJA
ŠTETE NASTALE ZBOG POVREDA PRI
SPORTSKIM AKTIVNOSTIMA
- medicinski aspekt
J. Radić, “Sana”, Služba medicine rada, Beograd
A. Popović, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
V. Popović, “Jugoinspekt”, Beograd
• Sportske aktivnosti jesu svi oblici fizičke i
umne aktivnosti koji, putem neorganizovanog
ili organizovanog učešća, imaju za cilj
izražavanje ili poboljšanje fizičke spremnosti i
duhovnog blagostanja, stvaranje društvenih
odnosa ili postizanje rezultata na
takmičenjima svih nivoa.
• Sportske povrede su povrede nastale u toku
vežbanja, takmičenja ili rekreativnim
aktivnostima osoba u svim životnim dobima koji
učestvuju u organizovanim ili neorganizovanim
aktivnostima;
• Pod pojmom sportske povrede u širem smislu
sadržane su povrede koje su se dogodile prilikom
bilo kakve aktivnosti;
• Sportska povreda u užem smislu označava
povredu koja je tipična za pojedinu sportsku
granu kako po mehanizmu nastajanja tako i po
učestalosti.
1. Izbor lekara – veštaka
- u veštačenju štete nastale zbog povreda pri
sportskim aktivnostima mogu da učestvuju
lekari različitih specijalnosti: specijalisti
medicine sporta, specijalisti medicine rada,
specijalisti internisti, specijalisti opšte medicine,
pedijatri i specijalisti drugih grana (oftamolozi,
otorinolaringolozi, neurolozi, hirurzi, ortopedi i
dr.) u zavisnosti od lokalizacije povrede.
U veštačenju sportskih povreda može da
učestvuje i pravno lice – Zavod nadležan za
sport i medicinu sporta kao i stručna ustanova
za ovu oblast.
U krivičnim postupcima veštačenje određuje
pisanom naredbom organ koji vodi postupak.
Veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi
ili se određuje jedan ili više stručnjaka koji će
veštačiti.
U građanskim predmetima stranka koja
predlaže veštačenje dužna je da u predlogu
naznači predmet veštačenja i predloži za
veštaka lice sa liste stalnih veštaka, o čemu će
se izjasniti protivna strana.
• Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje će
biti određeno za veštaka i o predmetu i obimu
veštačenja, o tome odlučuje sud koji može
nezavisno od sporazuma stranaka, odrediti
veštaka ukoliko oceni da složenost veštačenja
to zahteva.
• Obično veštačenje vrši jedan veštak ali sud
može odrediti dva ili više veštaka kada oceni
da je veštačenje složeno;
• Sud određuje veštačenje rešenjem koje
sadrži: ime, prezime i zanimanje veštaka,
predmet spora, obim veštačenja i rok za
dostavljanje nalaza i mišljenja u pisanoj formi.
• Sud je u obavezi da prepis rešenja dostavi
veštaku zajedno sa pozivom na ročište na
glavnu raspravu;
• U svom pozivu sud upozorava veštaka da
mora svoje mišljenje da izloži jasno, savesno i
u skladu sa pravilima nauke i struke kao i na
posledice nedostavljanja nalaza i mišljenja u
dostavljenom roku, odnosno na posledice
neopravdanog izostanka sa ročišta.
2. Zadaci lekara veštaka
U slučaju veštačenja štete zbog povreda
nastalih sportskim aktivnostima lekar veštak,
na zahtev suda, procenjuje:
• Materijalnu (imovinsku) štetu;
• Nematerijalnu (neimovinsku) štetu.
• Naknada metrijalne (imovinske) štete sastoji se u
tome da se uspostavi stanje koje je bilo pre nego
što je šteta nastala (naturalna restitucija), bilo
tako što će se izvršiti određena prestacija, ili tako
što će se isplatiti određeni iznos novca.
• Materijalna šteta se ispoljava kao: izgubljena
zarada za vreme sprečenosti za bavljenje
sportskim aktivnostima, troškovi lečenja,
izgubljena zarada zbog delimične ili potpune
nesposobnosti za bavljenje sportom, pravo na
osnovu invalidnosti i telesnog oštećenja, gubitak
ili smanjenje mogućnosti daljeg razvijanja i
napredovanja i troškovi sahrane.
• Neimovinska šteta podrazumeva sve prolazne
ili trajne neprijatne subjektivne tegobe i
poremećaje funkcije organizma koje oštećena
osoba trpi zbog povreda nastalih pri
obavljanju sportskih aktivnosti.
Oblici nematerijalne štete prema Zakonu o
obligacionim odnosima mogu biti:
• Naknada za pretrpljene fizičke bolove;
• Naknada za pretrpljene duševne bolove zbog
umanjenja opšte životne aktivnosti;
• Naknada za pretrpljene duševne bolove zbog
povrede ugleda, časti, slobode ili prava
ličnosti;
• Naknada za pretrpljeni strah;
• Naknada za umanjenje radne sposobnosti.
3. Rad lekara veštaka
3.1 Upoznavanje veštaka sa odlukom suda
(sudski spisi)
• kada je veštak dobio odluku suda o svom
izboru on se izjašnjava da li je prihvata ili se
oglašava nenadležnim ukoliko smatra da
zahtevi suda stoje van njegovog stručnog
domašaja ili su u suprotnosti sa zakonom.
Ukoliko veštak prihvata veštačenja obraća se
sudu da mu se dostave na uvid spisi
predmeta i odpočinje radnje veštačenja
čitanjem odluke suda iz koje treba da sazna:
• predmet zadatka koji mu je poveren i rok
izvršenja;
• da li je taj zadatak u skladu sa zakonskim i
strukovnim propisima;
• da li je za veštaka određen samo on ili ima i
drugih sa kojima treba da sarađuje.
• U naredbi suda da se obavi veštačenje kod
određene stranke (oštećeni ili okrivljeni) mora
da stoji: pun identitet stranke (ime i prezime,
matični brij, adresa i kontakt telefon), rešenje
suda kojim je određeno veštačenje i predmet
veštačenja (okolnosti) u vezi sa određenim
događajem;
• Veštak unosi podatke iz spisa u svoj izveštaj:
podatke o oštećenom, vremenu, mestu i
načinu povređivanja, načinu ukazivanja laičke
ili stručne prve pomoći, načinu i trajanju
transporta, načinu lečenja (ambulantno ili
bolnički, konzervativno ili operativno), dužini
lečenja i subjektivnim tegobama.
3.2 Upoznavanje veštaka sa relevantnom
dokumentacijom
• Po dobijanju dokumentacije neophodno je
prethodno identifikovati sva priložena
medicinska dokumenta po formi i sadržaju i
proceniti njenu valjanost i upotrebljivost;
• Medicinska dokumentacija se hronološkim
redom unosi u izveštaj;
• Uzima se najstariji dokument pod br. 1,
identifikuje se uz navođenje vremena na koji
se taj dokument odnosi i navođenje svih
dijagnoza upisanih na tom dokumentu;
• Dijagnoze se prevode sa latinskog u duhu
našeg jezika;
• Navode se i pomoćni dijagnostički nalazi:
laboratorijski, CT, NMR, i drugi;
3.3 Ekspertski izveštaj veštaka
Ekspertski izveštaj mora imati: preambulu sa
podacima o veštaku, vreme pisanja ekspertize,
definisani zadatak, datum pregleda oštećenog
ili otpočinjanja prve ekspertske radnje,
nabrajanje medicinskih isprava, aktuelno
stanje povređenog, razmatranje elemenata
štete, zaključke i datum i potpis.
Mišljenje veštaka treba:
• da bude precizno, kako u dijagnozi tako i u
utvrđivanju prirode povrede (oštećenja);
• da je potkrepljeno tačnim opisom stanja
pacijenta;
• da tačno odredi odnos između uzročnog
događaja i simptoma;
• da da prognozu kada je to traženo;
• da utvrdi anatomski i psihički deficit i stepen
oštećenja ako postoji;
Diskusija
• Nalaz i mišljenje veštak čine jednu celinu, mada
se formalno razdvajaju;
• Nalaz veštaka (visum repertum) predstavlja zbir
činjenica koje su odlučujuće za okolnosti
veštačenja, a mišljenje (parere) tumačenje i
stručni nalaz o utvrđenim činjenicama;
• Veštak je u obavezi da ne govori o onome što je
saznao iz predmeta (infomacije medicinske
prirode i informacije koje se tiču profesionalnog i
privatnog života);
• U izveštaju lekar veštak treba da istakne samo
ono što čini odgovore na postavljena pitanja,
a da prećuti ono što je saznao iz okolnosti
same ekspertize;
• Svako odavanje podataka sa veštačenja
predstavlja težu profesionalnu grešku koja
može biti sankcionisana;
• Medicinsko veštačenje mora zadovoljiti
naučne principe i medicinske standarde;
• Medicinski veštak mora stalno obnavljati i
proveravati svoja stručna znanja, mora dobro
poznavati zakonsku regulativu i znalački je
primeniti u kontekstu tražene ekspertize;
• Uloga lekara veštaka je da proceni istinu, da
postupa samostalno, nepristrasno i
objektivno, odnosno da zadrži svoju
profesionalnu autonomiju prema stranki koja
je tražila ekspertizu;
• Pravilo je da ordinirajući lekar ne treba da
prihvati veštačenje koje se dotiče njegovih
interesa, interesa njegovog pacijenta, rođaka,
prijatelja ili grupe koja obično koristi njegove
usluge.
Zaključci
1. Veštačenje je izvođenje dokaza o sudskim
postupcima (krivičnim i parničnim) radi
utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice
kada je potrebno stručno znanje kojim sud ne
raspolaže.
2. Sudskomedicinsko veštačenje nastale štete
zbog povreda pri sportskim aktivnostima
obavljaju specijalisti različitih grana u
zavisnosti od vrste i lokalizacije povrede.
3. Proces veštačenja je vrlo delikatan i
kopleksan, izvodi ga imenovano lice, upisano u
Registar veštaka i zahteva veliko stručno
znanje i moralne kvalitete.
4. Ekspertski izveštaj mora imati: preambulu sa
podacima o veštaku, vreme pisanja ekspertize,
aktuelno stanje povređenog, rezultate
pregleda veštaka (nalaz), razmatranje
elementa štete (mišljenje), zaključke i datum
potpisa.
5. Mišljenje veštaka mora da bude precizno,
potkrepljeno tačnim opisom pacijenta, da
sadrži prognozu povrede, stepen anatomskog i
psihičkog deficita oštećenja i tačne odgovore
na samo postavljenja pitanja suda.
6. Medicinsko veštačenje treba da zadovolji
naučne principe i medicinske standarde, a na
veštaku je da realno proceni istinu poštujući
etičke principe, poverljivost i ljudsko
dostojanstvo.