Transcript komisije - usvmr - udruzenje sudskih vestaka medicine rada

ZNAČAJ MEDICINSKOG
VEŠTAČENJA
U RADU LEKARSKIH
KOMORA
Dr sc. Hajrija Mujović-Zornić
Institut drustvenih nauka u Beogradu
Udruženje za medicinsko pravo Srbije
Vrnjačka Banja, maj 2011.
ključna pitanja
• VEŠTAČENJA U RADU LEKARSKIH KOMORA
– uporedna iskustva (Nemačka)
– vrste organa pri lekarskim komorama
– opšta načela postupka
– ocena rada službi i komisija Lekarske
komore
• VEŠTAČENJA U RADU LEKARSKE KOMORE
SRBIJE
• za razliku od medicinskih veštačenja pred sudovima
koje je šire prisutno, veći interes i uloga medicinskih
stručnih mišljenja za potrebe lekarskih organizacija i
komora rezultat je promenjenog pristupa sporovima
proizašlim iz medicinske delatnosti i ima svoju
predistoriju
• provera lekarskih postupaka i sporova proizašlih iz
medicinske delatnosti ne vrši se više isključivo putem
tužbe sudu, nego i u postupcima pred komorom, gde
se opravdani zahtevi prihvataju, a neopravdani
odbacuju; tako se uvodi alternativa sudovima, koja
je povoljnija i za lekare i za pacijente
• u svim postupcima medicinski veštak ima zadatak,
stručni poriv i etičku dužnost da pomogne pravnoj
profesiji u odlučivanju, a preko toga i društvenoj
zajednici kao takvoj; lekar u ulozi konsultanta,
svedoka ili veštaka treba da bude savestan, razuman i
objektivan tumač i onaj ko utvrdjuje medicinske
činjenice, bazirane na primenjenom standardu lečenja
• važnost zadatka postoji kako sa aspekta uvažavanja
ličnih i socijalnih prava svakog pojedinca, tako i
provere kvaliteta medicinskih usluga u zdravstvu
vrste organa komore
(uporedna iskustva)
• primer Nemačke gde su, po uzoru na slične organe u
SAD, obrazovani kolektivni organi koji se nezavisno
od sudova bave razmatranjem sporova izmedju lekara
i pacijenata, ili samih lekara
• proces stvaranja organa počeo je 1975, a okončan je
1978; postoje dva tipa organa pri lekarskim komorama
za razmatranje sporova izmedju lekara i pacijenata:
– službe za poravnanje
– komisije za veštačenje
• zbog rada organa i disciplinskih sudova opravdano
postoji interes komore za predlaganje i izbor veštaka,
a ona može i sama sačiniti svoju listu veštaka
komisije za veštačenje
• predstavljaju čisto stručna tela; njihov zadatak nije
da ispitaju osnov spora i uslove za odgovornost lekara
ili zdravstvene ustanove; one se koncentrišu isključivo
na medicinsko veštačenje lekarske greške na koju
ukazuje pacijent, tj. utvrdjuju da li je lekar u
konkretnom slučaju postupio prema važećim pravilima
medicinske struke (lege artis) i sa potrebnom pažnjom
• odluka komisije pomaže pacijentu ili osiguravajućem
društvu u proceni da li ima mesta zahtevu za naknadu
štete; uz saglasnost strana u sporu komisije za
veštačenje mogu takodje pokušati da na osnovu
rezultata veštačenja izdejstvuju poravnanje
sastav komisije
• članovi komisije po pravilu su: jedan pravnik sa
dugogodišnjim iskustvom sudije višeg suda i nekoliko
iskusnih lekara
• u komisiji za veštačenje Komore Severne Rajne su:
predsednik (pravnik) i četri lekara, medju kojima su
hirurg, internista, patolog, i lekar opšte medicine
• pored stalnih članova, komisija ima zamenike i
dopisne članove imenovane iz reda lekara onih oblasti
medicine koje nisu pokrivene stalnim članovima; pošto
komisije za veštačenje predstavljaju čisto stručne
kolegijume, učesnici u sporu nemaju nikakav uticaj na
njihov sastav; to doprinosi objektivnosti u radu i
garantuje podjednake šanse i lekarima i pacijentima
postupak
• stvarna nadležnost organa može se odrediti na
pozitivan i na negativan način
– u stvarnu nadležnost ulaze sporovi po zahtevu
pacijenta za naknadu štete zbog lekarske greške (da
li tu ulaze i greške u obaveštavanju nije vidljivo iz
statuta lekarskih komora, a ni praksa ne daje
istovetan odgovor na to pitanje)
– u nadležnost ne spadaju sporovi zbog kojih je
pokrenut ili pravosnažno okončan sudski postupak,
sporovi koji se tiču lekarskog honorara, pogrešnog
medicinskog veštačenja ili medicinskog tretmana koji
je obavljen pre više od pet godina
opšta načela postupka
• poslovnici o radu su akta koja detaljno uredjuju način
rada komisija pri komorama, gde se naglašavaju opšta
i zajednička načela postupka: dobrovoljnost,
pisana forma, besplatnost, i neobaveznost
• komisije ne rade uvek u plenumu, nego češće u
skraćenom sastavu; plenarno većanje raspravlja o
načelnim i o naročito teškim pitanjima; to je forum na
kome se čuju mišljenja predstavnika mnogih
medicinskih struka i zato njegovi stavovi imaju
posebnu težinu
dobrovoljnost
• komisije nisu obavezna nego dobrovoljna i moguća
alternativa sudovima, budući da ne postoji ni
zakonska ni ugovorna obaveza pacijenta da se pre
podnošenja tužbe sudu obrati najpre ovoj komisiji
• nepristajanje lekara iz spornog odnosa da učestvuje u
postupku predstavlja retkost, premda komora svoje
članove ne obavezuju na učešće, jer se smatra da je
cilj postupka, naročito kod posredovanja, moguće
ostvariti samo dobrovoljnim učešćem obeju strana u
sporu
pisana forma
• postupak pred komisijom pokreće se na osnovu
predloga u pisanoj formi i odvija se isključivo
putem podnesaka (nema istupanja stranaka kao
pred parničnim sudom osim ako poslovnik predvidja
to kao izuzetak)
• medicinska dokumentacija, laboratorijski i tehnički
nalazi igraju važnu ulogu, a njima se prilažu sačinjene
izjave stranaka; ukoliko je potrebno pacijent može da
bude podvrgnut lekarskom pregledu.
besplatnost
• pacijent ne plaća ni taksu niti troškove suprotnoj
strani koja je pobedila u sporu; svako snosi troškove
svog zastupnika (advokata)
• primer iz prakse koji govori drugačije:
– pacijentkinja je zahtevala od komisije za veštačenje Komore u
Karlsruhe-u da preispita slučaj njenog lečenja; veštačenje je
išlo u njenu korist, medjutim nije došlo do vansudskog
poravnanja zbog neslaganja o visini naknade imovinske i
neimovinske štete
– ona je pokrenula parnicu pred Zemaljskim sudom u BadenBaden-u i tražila, izmedju ostalog, da joj tuženi nadoknadi
troškove advokata koji je zastupao pred komisijom Komore
– sud je usvojio tužbeni zahtev u celosti i stao na stanovište da
su nastali troškovi bili nužni za ostvarivanje prava u
predparničnoj fazi zbog komplikovanog pitanja odgovornosti
lekara; sud nije uvažio odredbu Statuta Komore po kojoj
učesnici u postupku snose sami troškove zastupanja
odluke
• komisije nemaju karakter arbitraža niti ovlašćenje
da donose odluke o sporu koje bi isključile mogućnost
daljeg preispitivanja od strane redovnog suda (odluke
nemaju obvezujuću snagu)
• ako spor dodje pred redovni sud, sud nije vezan
stavom komisije, ali može u dokaznom postupku da
uvaži veštačenje (neobaveznost u načelu, ali faktičko
vezujuće dejstvo)
• ako je pacijent pred komisijom dobio spor, tada samo
još visina štete može biti razlog za parnicu; kad je
reč o višim iznosima štete, osiguravajuća društva
najčešće odbijaju isplatu i teraju pacijente da povedu
parnicu
primer iz sudske prakse
• pacijentu je zbog reumatskih bolova data u mišić
injekcija antireumatika kom prilikom je špric uzrokovao
prošireni absces; komisija za veštačenje pri Komori
Severne Rajne nije utvrdila grešku
• pacijent je tužio lekara i Vrhovni zemaljski sud
Düsseldorf je u drugoj instanci usvojio tužbeni zahtev
– obrazloženje: proširena aseptična nekroza tkiva znači siguran
dokaz da se lekar nije pridržavao priznatih pravila o davanju
injekcija, zbog čega injekciju nije ubrizgao u gornje spoljašnje
kvadrante, već je izabrao pogrešan pravac uboda iglom; sud je
konstatovao da nije nastupila zastarelost, Savezni vrhovni sud
Nemačke zauzeo je stav po kome je pozivanje tuženog lekara
na zastarelost potraživanja zbog toka postupka pred komisijom
ili ubrzo po njegovom okončanju, protivno načelu savesnosti i
poštenja
ocena rada komisije
• rešavanje sporova pred komorama postalo je šire
prihvaćeno; broj predloga uvećava se iz godine u
godinu; izmedju 1975. i 1995. rešeno je ukupno
62.368 slučajeva, od toga u jednoj četvrtini potvrdjen
je osnov odgovornosti lekara ili zdravstvene ustanove
• komora Severne Nemačke je samo u 2000. godini
rešila 2430 slučajeva (opravdani i sa predlogom
osiguravajućem društvu za obeštećenje u 31%);
• izostale su parnice pred sudom u 90% slučajeva;
izveštaji ukazuju da su komore pretrpane zahtevima
pacijenata (8000 godišnje)
prednosti postupka
• prednosti postupka su: visoka stručnost,
nezavisnost, neutralnost i integritet članova komisije;
prevaga stručnog mišljenja, uprošćenost postupka i
nedostatak formalnog procesnog rizika; besplatna
pomoć pacijentima; vansudsko poravnanje u oko
25% slučajeva, izbegavanje parnica i krivičnih prijava
• u ovom postupku veštaku je lakše da se izjasni o
postojanju greške nego što je to u parničnom ili u
krivičnom postupku pred sudom, budući da on
objedinjuje u sebi i posao veštaka i posao sudije, što
može biti od značaja za njegovu objektivnost
negativne strane rada
• u negativne strane rada ubrajaju se:
– isključivo pisana forma postupka bez izjava i
informacija učesnicima i bez prava na prigovor
protiv odluka; nedovoljno suprotstavljanje mišljenja
o pravnim pitanjima kao i pitanjima uzročnosti;
teškoće da se obavi istraga i utvrdi stanje stvari;
nevodjenje računa o pravilima o teretu dokazivanja;
dugo trajanje postupka (izmedju 8 i 14 meseci);
različitost modela postupka i regionalne razlike u
broju utvrdjenih lekarskih grešaka; anonimnost
medicinskih veštaka
ocena rada
• bez obzira na sve slabosti, smatra se da su komisije
komora opravdale svoje postojanje jer su, s
jedne strane, dovele do popuštanja napetosti u
odnosima izmedju lekara i pacijenata a, s druge
strane, rasteretile sudove
• komisije su doprinele da se lekarske greške utvrde,
kako se ubuduće ne bi ponavljale i tako pomogle da
se obezbedi kvalitet medicinskih usluga
• postoje godišnji izveštaji lekarskih komora i
odgovarajuća saopštenja članovima stručnih
udruženja, što u krajnjem predstavlja poželjnu
samokontrolu rada svih
veštačenja u radu LK Srbije
• stanje u ovoj oblasti u Srbiji karakteriše još uvek
nedovoljno razvijena praksa rada organa komore, ali
s druge strane postojanje odgovarajuće zakonske i druge
regulative:
– Zakon o komorama zdravstvenih radnika, Službeni Glasnik
–
–
–
–
R Srbije, 107/2005 i 99/2010, stupio na snagu 04.01.2011.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Službeni Glasnik R Srbije,
107/2005,72/2009, novi - 88/2010 i 99/2010.
Zakon o posredovanju - medijaciji, Službeni glasnik R
Srbije, 18/2005; Statut LKS, Službeni glasnik R Srbije,
111/2006, 68/2008 i 14/2010.
Pravilnik o radu komisije za posredovanje od 05.12.2008.
Pravilnik o radu sudova časti od 05.12.2008.
veštak u radu komore
• lekar se može pojaviti kao veštak u radu:
– komisije za posredovanje
– disciplinskog suda tj. suda časti komore
• posredovanje se vrši pred nadležnom komisijom
komore ili pred sudom časti komore, u kom slučaju to
predstavlja postupak koji prethodi glavnom postupku
pred sudom časti
• ipak, važnost nalaza i mišljenja medicinskog veštaka
dolazi do punog izražaja u spornom slučaju koji se
vodi pred sudom časti komore, a naloži se dokaz
putem veštačenja
veštak u radu komisije
• u ovom postupku primenjuju se načela Zakona o
posredovanju (2005): dobrovoljnost, jednakost i
ravnopravnost strana, poverljivost, hitnost
• komisija može posredovati samo o pitanju koje pred
nju iznesu stranke u sporu, a ne o nekim drugim
• sporazum koji stranke potpišu ima prema stranama
karakter vansudskog poravnanja i one ne mogu po
istom pitanju pokrenuti postupak pred sudom časti ili
redovnom sudu, izuzev ukoliko obe ili jedna od strana u
posredovanju ne poštuje potpisani sporazum, u roku
koji je definisan sporazumom
• iz odredaba Pravilnika o radu komisije za posredovanje
(2008) ne može se zaključiti bliže o vrsti angažovanja
medicinskog veštaka u postupku posredovanja, osim
ukoliko bi on imao ulogu posrednika (drugačija ustrojenost
komisijskog rada komora, nego u Nemačkoj gde pored
ove postoje i komisije za veštačenje)
• lekar veštak se pojavljuje kao posrednik (medijator), koji
odlučuje na neutralan način, upoznaje se sa okolnostima
slučaja, pribavlja od strana potrebne podatke i njihovo
vidjenje spornog odnosa
• iz odredbe Zakona o posredovanju (2005) proizilazi
da u postupku posredovanja učestvuju "strane, njihovi
zakonski zastupnici i punomoćnici, a sa dozvolom
strana i treća lica"
• tekst odredbe i isticanje značaja volje strana da se
dodje do sporazuma, navodi na zaključak da bi treće
lice u postupku moglo biti i veštak medicinske struke
• pravila postupka bi donekle redukovala ulogu
veštaka, u smislu da bi pojavljivanje pred komisijom i
usmena rasprava izostali; za izveštaj veštaka bi važila
odredba da se informacije, predlozi i izjave izneti u
posredovanju i predlozi dati u svrhu izmirenja, ne
mogu koristiti u parničnom, arbitražnom ili drugom
postupku, niti saopštiti na drugi način; sud ili drugi
organ koji vodi postupak nije dužan da ih prihvati, ako
budu ponuđeni
veštak u radu suda časti
• u disciplinskim postupcima pred sudovima časti,
može se takodje pokušati posredovanje; u tom delu
izgleda da se preklapaju nadležnosti komisije i suda
časti; ipak, reč je u suštini samo o njihovoj uskoj
povezanosti u radu, jer se posredovanje i u tom
slučaju vodi pred komisijom, a ukoliko medijacija ne
uspe, ponovo se nastavlja postupak pred sudom časti
• to predvidja Pravilnik o radu sudova časti po kome
kad se dostavi predlog za pokretanje postupka pred
sudom časti stučna služba upućuje strane na
mogućnost rešavanja spornog odnosa pred komisijom
za posredovanje
• glavni deo postupka pred sudom časti predstavlja
dokazivanje; predsednik veća odlučuje o
predlozima stranaka za izvođenje dokaza; on je
ovlašćen da, kad je to neophodno za utvrđivanje ili
ocenu neke činjenice odredi veštačenje, odnosno
pribavi nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže
potrebnim stručnim zananjem
• to može biti veštačenje od strane jednog ili više
veštaka, koji se nalaze na listi veštaka medicinske
struke koje bira Skupština komore ili sa spiska stalnih
sudskih veštaka
• u slučajevima kada su nalaz i mišljenje veštaka
nejasni ili nepotpuni, kada se nalaz i mišljenje dva ili
više veštaka bitno razlikuju, ili se pojavi sumnja u
tačnost njihovih mišljenja sud časti može zatražiti
mišljenje i veštačenje od naučne ili stručne
organizacije
• u sprovođenju dokaznog postupka sudija može
pozvati svedoke, ako pretpostavlja da oni mogu dati
obaveštenja na osnovu svog neposrednog ili
posrednog opažanja o učinjenoj povrede, o članu
protiv koga se postupak vodi, ili o drugim
okolnostima vezano za donošenje odluke u postupku
pred sudom časti
• na svedoke i veštake primenjuju se odredbe Zakona o
opštem upravnom postupku; veštacima i
svedocima nakon ispitivanja, mogu da postavljaju
pitanja i podnosilac prijave, njegov branilac, kao i da
se učini suočavanja svedoka, veštaka i drugih lica
koja učestvuju ili su pozvana na glavnu raspravu
zaključak
• komisije LK Srbije još uvek nisu dale vidljive rezultate
• sve aktivnosti ustanovljavanja i usvajanja regulative
potpuno u skladu sa obavezom komore da nadzire
ponašanje svojih članova, putem kontrole kvaliteta
medicinskih usluga i zaštite interesa pacijenata
• komora je pozvana da o odredjenim pitanjima da svoje
stručno mišljenje, kao i da imenuje veštake medicinske
struke, jer odnos komore i državnih organa nije samo
odnos nadredjenosti i podredjenosti, nego i odnos
medjusobne saradnje i pomoći
• važnost kod ovih pitanja pronalaze i odredbe novog
zakona o sudskim veštacima, gde se po analogiji, u
nedostatku posebnih zakonskih odredbi, pravila o izboru
i radu sudskih veštaka mogu primeniti i na rad veštaka
pred komisijama i sudovima časti lekarske komore
... hvala na pažnji !
[email protected]
[email protected]