Transcript H.Mujovic-Zornic - Sudska praksa u vestacenu.

SUDSKA PRAKSA O VEŠTAČENJU SA
POSEBNIM OSVRTOM
NA SUDSKOMEDICINSKO
VEŠTAČENJE NEIMOVINSKE ŠTETE
HAJRIJA MUJOVIĆ-ZORNIĆ
Centar za pravna istraživanja
Institut društvenih nauka
Univerzitet u Beogradu
Dr
V.Banja,
maj
2012.
tematika rada
 uvodne napomene
 pojam sudske prakse
 veštačenje u sudskoj praksi Srbije
 neki primeri sudskih odluka
 primer presude kod naknade neimovinske štete
 zaključne napomene
sudska praksa
 pojam sud.prakse izražava se u širem i užem značenju
 u širem smislu nju čine odluke, pravni stavovi i načelna
pravna mišljenja, komentari presuda i drugi spisi vezani
za sudski postupak, i to bez obzira na validnost i kvalitet,
kao i vrstu i stepen suda koji odlučuje
 ovako shvaćena, to može biti praksa svih sudova ili
praksa određene vrste suda (praksa određenog odeljenja
suda); ona može da izražava opštu praksu ili praksu u
pojedinačnoj materiji (ustavno, građansko, krivično), ili
pak praksu u primeni pojedinačnih instituta karaterističnih
za odredjenu vrstu slučajeva
 sudsku praksu u užem smislu čine odluke o pravnim
stavovima, mišljenjima, shvatanjima, kao i drugi akti u
radu sudova kojima se obezbeđuje jedinstvena primena
propisa
 reč je o praksi jednakog, odnosno ujednačenog rešavanja
istih ili istovrsnih slučajeva; ovde se iz ukupnog rada
sudova, sudske prakse u širem smislu, izdvaja postupanje
sudova koji donose konačne odluke po pravnom leku (u
Srbiji takve odluke donose Vrhovni kasacioni sud Srbije,
Viši trgovinski sud, a iste ingerencije ima i Upravni sud)
 sa aspekta pravno-teorijskih razmatranja o sudskoj
praksi se govori kao o jednom od izvora prava, što
nije uvek imalo opšteprihvaćeni stav
 polazilo se od toga da sudovi nisu ovlašćeni da
stvaraju pravo, nego naprotiv ga primenjuju; ima
shvatanja da sudska praksa nije izvor prava, ali da kod
pravnih praznina ona to postaje, delujući kao posredni
izvor prava; izdiferenciralo se takodje shvatanje da
sudska praksa predstavlja supsidijarni izvor prava u
slučaju da se neki propis ne može da primeni
sudska praksa i veštačenje
 pravni institut sudskog veštačenja svojom svrhom je
usmeren i zakonom ustanovljen da pruži stručnu pomoć
sudu u činjeničnom razjašnjenju nekog spornog slučaja;
medjutim i sami kvalifikativi tj. postupci veštačenja mogu
biti predmet sudske ocene, naročito u pogledu
ispunjenosti procesnih uslova ili izvora dokaza
(materijalno i procesno pravo)
 sudovi vode osnovnu analitiku o broju rešenih predmeta
ali je manje komentara slučaja; bez obzira na prethodne
slučajeve, u pojedinačnoj pravnoj stvari preduzima se u
cilju presudjenja veštačenje ili drugo dokazno sredstvo
 neimovinske štete (zbog gubitka života, povrede tela ili
povrede zdravlja) čest su predmet potraživanja u
tužbenim zahtevima, ali ne postoji po svim pitanjima
ujednačena sudska praksa
 u uporednom pravu su se tim povodom otvorile
diskusije o tome kada je kod neimovinskih šteta
veštačenje obavezno, a kad ono može izostati, jer se, na
primer, suština spora nalazi na strani drugog dokaza ili
postoji relevantna dokumentacija koja nije predmet
osporavanja
 presude (rešenja) o veštačenju po pravilu ne
predstavljaju zasebne odluke, već su deo sudskih
odluka po glavnom predmetu utuženja; presude su
o samoj utuženoj stvari (materijalni sporovi, odluke
donete in meritum), a odluke o veštačenju u okviru
procesnih (formalnih) pritužbi o dokazima
 obraća se pažnja na sve aspekte veštačenja, počev
od naloga suda do davanja mišljenja veštaka
 izvodjenje veštačenja i ukazivanje na propust ili grešku u
radnjama veštačenja u praksi sudova se mogu ticati sledećih
pitanja:
veštačenje kao dokazno sredstvo
vezanost za listu veštaka kod izbora
izjašnjavanje o nalazu i mišljenju veštaka
razlozi za izuzeće veštaka
nagrade i troškovi
protivrečnosti u veštačenju
usaglašavanje mišljenja veštaka
veštačenje u sudskoj praksi Srbije
 za svaki sudski postupak ocena dokaza veoma je bitna,
što je slućaj i kad se pristupa oceni nalaza i mišljenja
veštaka
 sud je slobodan, ima diskrecionu ocenu i vodi postupak,
pa i u pogledu veštačenja; medjutim, osnovano se postavlja
pitanje kako sudija koji ne poseduje znanja zbog kojih je
veštak angažovan može da oceni njegov nalaz; zakon to
rešava na način da se i nalaz veštaka obavezno podvrgava
oceni dokaza, jer bi u suprotnom značilo da nalaz imao
značaj javne isprave koja se onda ne ocenjuje, što ne bi bilo
dopušteno
vezanost suda
 u oceni dokaza sud nije vezan mišljenjem veštaka i
donosi odluku nakon kritičke ocene zajedničkog nalaza i
u skladu sa celokupnim rezultatima dokaznog postupka
 sud nije vezan ni nalazom veštaka pošto je ovlašćen da
oceni i tu odlučnu činjenicu, pošto je veštaka pozvao u
pomoć zbog struke; to će se, na primer, dogoditi kad
drugi izvedeni dokazi i njihova analiza upućuju sud na
zaključak da je nalaz veštaka pogrešan
rad veštaka
 na sednicama najviših sudova ističu se i neke od nepravilnosti kao loše
strane postojeće prakse
 samo izvodjenje dokaza veštačenjem zaslužuje posebnu pažnju zbog svoje
složenosti, zbog visokih troškova i zbog načina na koji se izvodi ovaj dokaz
 pojava je da se ovo dokazno sredstvo zloupotrebljava pa se veštače i
činjenice za koje nije potrebno znanje i mišljenje veštaka
 dokazna rešenja su većinom neprecizna, veštak ne zna šta je za sud
sporno i na osnovu kojih činjenica on treba da formira svoje stručno
mišljenje; on se sam upušta u ocenu dokaza i daje tumačenje zakonskih
propisa što nije njegova obaveza
 nekad sudije ne rukovode veštačenjem, nego samo donose rešenja sa
uopštenim odredjivanjem predmeta veštačenja, ostavljajući da veštak sam
ceni činjenice
rad sudova
 poseban problem predstavlja ocena nalaza veštaka; razlozi u
brojnim presudama pokazuju da se nalaz i mišljenje veštaka prihvata
bez odgovarajuće analize, što upućuje na zaključak da je spor rešio
veštak a ne sud; ovakav zaključak se posebno nameće u slučajevima
u kojima je veštak samo izneo svoje stručno mišljenje, a nije dao
nalaz o činjenicama na osnovu kojih je izveo to mišljenje
 sud, sa svoje strane, nije zahtevao potrebno razjašnjenje, kako bi uz
pomoć veštaka mogao da shvati prirodu i značaj tih činjenica, bez
čega ne može da oceni ni dokaznu vrednost veštačenja
 često se veštak ni ne poziva da pred sudom obrazloži usmeno svoj
pisani nalaz, a kad ima više veštaka ne vrši se njihovo usaglašavanje
u smislu odredaba zakona
rad sudova
 navedena zapažanja od strane sudova treba razumeti i
podržati u smislu zakonitog rada, ali i nastojanja da se
podigne na viši nivo kvalitet veštačenja
 pored ovog ugla posmatranja, značaj poštovanja procesne
uloge veštaka ističe se u sličnim raspravama i od samih
sudskih veštaka, gde se argumentovano ukazuje na različite
manjkavost u postupanju sudova prema njima
pregled prakse
 analiza konkretnih odluka iz sudske prakse pokazuje
da se u njima tretiraju različita pitanja veštačenja
 u početnoj fazi postupka i oceni da li je u opšte
potrebno izvodjenje dokaza veštačenjem, sud se
suočava sa pitanjem izbora veštaka tj. ispunjenosti
uslova da ovlašćeno lice ili ustanova mogu dati validno
ekspertsko mišljenje
 12 predmeta (presuda ili rešenja)
neimovinska šteta
 odluke sudova koje se tiču naknade neimovinske štete
predmetno se i statistički obradjuju u odeljenjima
sudova za sudsku praksu i periodično se objavljuju
 ipak, ne postoje podaci u kojoj su meri takvo praćenje i
analiza bili fokusirani na pitanja sudskog veštačenja;
izvora je malo, sporadični su i odnose se na pregled
aktuelnih stavova sudske prakse u ovoj materiji
 pored opštih pitanja veštacenje je posebno kompleksno
kod različitih mišljenja veštaka, često zbog prisutne
subjektivne ocene
 zbog složenosti i protivrečnih mišljenja ovlašćenja
suda u vezi sa tim prisutna su u praksi i o tome su se
sudovi izjašnjavali i ranije
 ta praksa je veoma značajna jer naglašava dužnost suda
da veštačenje proveri ne samo sa stanovišta njegove
potpunosti, nego i neprotivrečnosti, naročito ako se
pisani deo i usmena izjava veštaka ne slažu ili ako
postoje oprečna mišljenja dva veštaka
 presuda iz sudskog predmeta koja takodje govori o
veštačenju nematerijalne štete:
 kada tokom postupka veštaci daju različita mišljenja na
okolnosti traženih vidova nematerijalne štete, tada sud,
bez usaglašenih nalaza u celosti, ne može na pravičan
način odlučivati o tužbenom zahtevu, pri čemu je
nužno njihovo neposredno saslušanje (rešenje
okružnog suda u Nišu GŽ. 3914/06 od 28.11.2006)
zaključak
 dajući ocenu ukupne sudske prakse o pitanjima
veštačenja u Srbiji, može se zaključiti da, bez obzira
na odredejene probleme u praksi, postoji
doslednost sudova u pogledu toga kako se daje
nalog, upravlja i ceni sam dokaz veštačenja
 zakonitost postupka i kvalitet rada svakog od
procesnih subjekata, pa i veštaka i dalje treba da
bude imperativ
Hvala na pažnji !
[email protected]
[email protected]