Transcript Oblici_ucenja

Klasično uslovljavanje
Ivan Petrović Pavlov
(1849.-1936.)
Klasično uslovljavanje
• MEHANIZAM učenja  kod kojeg se draž koja
prirodno izaziva (BD) neku reakciju (BR) uparuje sa
draži koja tu reakciju ne izaziva (ND)- naziva se
klasično uslovljavanje.
• Nakon klasičnog uslovljavanja - draž koja pre nije 
izazivala neku reakciju počinje da je izaziva (UR),
jednako kao i draž koja tu reakciju prirodno izaziva
Eksperiment sa malim Albertom
John B. Watson I R. Raynor, 1920.
• 11-mesečni dečak
• Pre uslovljavanja – nije bilo straha od belog pacova,
zeca, maske sa kosom, klupka bele vune
• Uparivati belog pacova sa zvukom gonga
Eksperiment sa malim Albertom
Eksperiment sa malim Albertom
•
•
7 uparivanja draži u dve nedelje
Snažna reakcija straha na belog pacova
•
Plašio se i belog zeca, maske sa kosom, klupka vune, brade
Klasično uslovljavanje – I. Pavlov
- Reklame
- U školskim
situacijama
–
anksiozne
reakcije.
- Pr. 1: Učenik je prozvan na tablu da reši neki
matematički zadatak. On ne zna da reši zadatak i
doživljava pokkudu učitelja i nelagodnost zbog neuspeha
pred celim razredom. ... Nakon nekoliko ponavljanja
nelagodne situacije, sam matematički zadatak će biti
dovoljan
da
izazove
anksioznost.
 Pr. 2: ... Uoči testa ili pismenog zadatka dete oseća
strah, uzbuđeno je, zabrinuto, znoje mu se dlanovi, boli
ga stomak.
- ... Ukoliko učenici povežu školu (neutralna draž) s
toplim i srdačnim ponašanjem nastavnika (bezuslovna
draž), školu će doživljavati kao ugodno i sigurno mesto.
Klasično uslovljavanje – I. Pavlov
• Ukoliko se neutralna draž zadaje nekoliko puta bez 
uparivanja sa sa bezuslovnom draži, uslovna reakcija
se teže usvaja – prvi odlazak deteta zubaru ... ukoliko
dete ide zubaru (ND) pre nego što je potreban ikakav
bolan zahvat (BD), manja je verovatnoća da će kasnija
bolna intervencija izazvati strah od zubara (UR)
• U prvim ispitivanjima znanja , deca bi trebalo da
dobiju informaciju o tome šta su dobro i uspešno
savladala, a šta bi trebalo da nauče bolje, bez
negativnih ocena. Ukoliko su prva ispitivanja prošla bez
loših posledica, manja je verovatnoća da će kasnije
negativne ocene izazvati strah od ispitivanja.
Klasično uslovljavanje
Generalizacija
Generalizacija
• Dete koje je naučilo da se plaši lekara,
pokazivaće strah i u prisustvu drugih ljudi koji
nose bele mantile (prodavci, frizeri)
• Učenik koji je naučio da se boji pismenog
zadatka iz matematike, može iste strahove da
pokazuje i pri pismenom iz fizike ili hemije.
• Ako je nastavnik neki komentar učenika propratio
osmehom, učenik će se verovatno uzdržavati od
komentara i na časovima drugih nastavnika. 
• Dete koje se oseća ugodno na vanškolskim
aktivnostima, može preneti svoj pozitivan stav i
na školsku nastavu.
Klasično uslovljavanje
Diskriminacija
Diskriminacija
• Učenik pokazuje strah samo na ispitima iz
matematike, a na drugim ispitima nema takvih
reakcija, ili daje svoje mišljenje na ostalim
časovima ali ne i na časovima istorije, na kome
je bio ismejan – učenik uočava razlike među
situacijama i daje rzličite odgovore na slične,
ali ne identične podražaje
Klasično uslovljavanje
Gašenje
• Strah od ispitivanja može postepeno da nestane ako učenik
kod nekoliko uzastopnih testiranja doživi uspeh. 
Gašenje
• Nastavnik može da organizuje  netakmičarske situacije u
kojima zadaje mali broj zadataka za koje je siguran da će ih
učenik sa uspehom rešiti.
• Naizgled okrutni postupci nastavnika koji nakon
neugodnosti traže od deteta da ponovi postupak kako bi
shvatilo da aktivnost nije nužno praćena neugodnošću. 
Takav postupak dovodi do gašenja uslovljenog straha. (pr.:
nastavnik traži od devojčice koja je pala sa grede, ali se nije
povredila, da ponovo prođe gredu).
Instrumentalno (operantno) uslovljavanje
Burrus F. Skinner (1904.1990.)
Pri operativnom
uslovljavanju dolazi do
stvaranja veze između
ponašanja i posledice tog
ponašanja
Instrumentalno uslovljavanje
• Osnovna ideja: većina ponašanja se može
objasniti posledicama  i da se pažljivom
kontrolom posledica mogu oblikovati poželjni
oblici ponašanja pojedinca i čitavih zajednica.
• Posledice koje povećavaju verovatnoću 
pojavljivanja nekog ponašanja nazivamo
potkrepljenjem.
• Možemo pretpostaviti da je neko učestalo ili
trajno ponašanje takvo jer je na neki način bilo
potkrepljivano (ružne reči koje izgovaraju deca, )
Instrumentalno uslovljavanje
• Potkrepljenje – bilo koji događaj koji povećava
učestalost ponašanja koje mu je prethodilo
• Kazna – događaj koji smanjuje  učestalost
ponašanja koje mu je predhodilo
• Primarno potkrepljenje – zadovoljava naše osnovne potrebe
(glad, žeđ, potrebu za snom, toplotom, seksualne potrebe),
Instrumentalno uslovljavanje
primarno i sekundarno potkrepljenje
• Sekundarno potkrepljenje –
1. socijalno potkrepljenje (osmeh, zagrljaj,
pohvala, pažnja), 
2. potkrepljivačke aktivnosti  (pristup
omiljenim igračkama, zabavi ili igrama),
3. simbolička potkrepljenja (novac, ocene)
Poželjna aktivnost kao potkrepljivač za
neku manje poželjnu aktivnost 
• Kada završite zadatak u sveskama za rad na
času, možete uzeti časopis sa mog stola i
pročitati strip o Bartu Simpsonu, ili Kada rešite
ove matematičke zadatke na tabli, možete u
svesci da nacrtate nešto lepo što ste danas
videli na putu u školu,
• Stariju decu treba naučiti da sami sebi
pronađu koja će im služiti kao potkrepljenje za
obavljanje manje željenog posla, 
Vrste potkrepljenja:
• Vrste potkrepljenja:
1. Pozitivno potkrepljenje
2. Negativno potkrepljenje
3. Kazne
1. Pozitivno - često se nenamerno  potkrepljuju
ponašanja koja nisu poželjna – učenik koji nije
pitan, dovikuje neki netačan ali duhovit odgovor
na učiteljevo pitanje. Smeh drugih učenika i
učitelja jeste pozitivno potkrepljenje koje
učvršćuje takvo ponašanje.
Negativno potkrepljenje
2. Povećava učestalost nekog ponašanja ukoliko
takvo ponašanje uklanja ili smanjuje neku
neugodnu draž. 
Pr.: ukoliko bežanje sa časova omogućava da se
efikasno izbegne test iz fizike, a ne donese
neke druge neželjene posledice, učenik će
verovatno pobeći i drugi put
Kazne
• 3. kazne –
a. Kazne zadavanjem neugodnih draži ili aktivnosti
(prekor, brisanje table, čišćenje učionice, odlazak kod
direktora),  a, šta ako učenici vole ove aktivnosti? 
b. Kazne uskraćivanjem – kada učitelj igniriše učenika koji
govori, a nije podigao ruku, i rpozove učenika koji se na
primeren način javlja za odgovor
VAŽNO: pri kažnjavanju se mora voditi računa da se
deci ne smeju  uskratiti neki njima nužno potrebni
sadržaji (nedopustivo je uskratiti korišćenje školskog
odmora jer nisu bili dobri prethodnog časa i sl.)
Primena u školi
1. Potkrepljenje mora biti jasno povezano  sa
ponašanjem. To znači da učitelj mora jasno da kaže
zašto je dete nagrađeno.
2. Potkrepljivači moraju biti primereno odabrani , i
njihova vrednost se netreba umanjivati bezrazložnom
upotrebom (dozvoliti učenicima da smai odaberu
nagradu – izbor igre na fizičkom, izbor muzike na
likovnom, i sl).
3. Kada potkrepljenje treba koristiti? Nagrađivanje
nezainteresovanih učenika  daje dobre rezultate, ali
nagrađivanje već zainteresovanih učenika  može da
umanji njihovo angažovanje.
Primena u školi
4. Kazne kao što su opomene efikasne su ako ih
nastavnik tiho izriče učeniku, a ne na glas da ih čuje
celo odeljenje (Opet sam uspeo da ga izludim i svi
su to čuli). Treba izbegavati sarkazam u rečima ili
tonu. 
5. Primedba ili opomena se mora odnositi na učenikovo
ponašanje  , a ne na njegovu ličnost .
6. Domaći zadatak ne sme da bude kazna 
7. Kazna treba da bude primerena ponašanju, a ne sme
da zavisi od toga koliko je učenik simpatičan
učitelju.
Opservaciono učenje - A. Bandura
(I) Modelovanje – promene u ponašanju pojedinca
koje su rezultat posmatranja ponašanja drugih.
Učenje na osnovu posmatranja nekog ponašanja,
-  bez namere da se uči, i
-  bez ponavljanja tog ponašanja
- Nije svako učenje rezultat direktnog potkrepljivanja
odgovora.
- Ljudi, takođe, uče oponašanjem drugih i takvo učenje
se odvija iako oponašajući odgovori nisu direktno
potkrepljivani.
Opservaciono učenje – A. Bandura
• Oponašanje modela i kada model nije prisutan
biće olakšan ako učenik koristi verbalno
kodiranje kako bi i simbolički sačuvao
ponašanje u svom pamćenju. (oponašano
ponašanje će se duže zadržati ako je učenik u
stanju da ga opiše rečima ).
• II) Vikarijsko učenje. Učenje posmatranjem
kako su drugi nagrađeni ili kažnjeni za svoje
ponašanje.
Eksperiment sa Bobo lutkom
Albert Bandura i saradnici 1961.g.
• Deca su gledala film u kome
odrasle osobe
tuku lutku
• Jedna grupa dece je videla
verziju u kojoj je model bio
fizički kažnjen, druga grupa
verziju u kojoj je bio
nagrađen, treća grupa verziju
u kojoj nije bilo posledica
Najagresivnije su se ponašali oni koji su gledali film u
kojem je model bio nagrađen
Delotvornost modela
Nisu
svi
modeli
podjednako
delotvorni.
Uticaj najviše zavisi od percepcije onoga koji opaža.
Dva faktora:
1. Opažena sličnost (učenici su skloniji oponašanju
učitelja istog pola; kada nisu sigurni koje je ponašanje
prikladno, skloniji su oponašati svoje vršnjake nego
stariju decu i odrasle).
2. Opažena kompetentnost (učenici su skloniji da
oponašaju model koji smatraju kompetentnim, nego
onog za kojeg misle da je nekompetentan, bez obzira
na opaženu sličnost).
Opservaciono učenje - A. Bandura
‘’Ako ima nešto što bismo želeli da promenimo
kod deteta, najpre bismo morali da istražimo i
vidimo da li je to nešto što bi trebalo da
promenimo kod sebe.’’ K. Jung
-Opservaciono učenje se dešava i kada
učitelji/vaspitači toga nisu svesni. 
- Ako nisu dosledni pa jedno govore, a drugo
rade, učenici će oponašati njihovo ponašanje , a
ne reči.
 Iako je važno šta učitelji govore učenicima, još
je važnije kako se ponašaju prema njima. 
Primena u školi
1. Ponašajte se prema učenicima onako kako biste želeli
da se i oni ponašaju
- ponašajte se pristojno i sa poštovanjem ,
- zahtevajte od učenika da se odnose sa poštovanjem i
prema vama i prema drugim učenicima 
- otvoreno pokažite svoju zainteresovanost za čitanje i
učenje
2. Moledujte učenicima veštinu koju želite da nauče, za
vreme modelovanja rečima opisujte šta radite 
3. Koristite vikarijsko potkrepljenje.
Značaj vikarijskog učenja
• Teško je dovoljno naglasiti značaj opservacionog
učenja. Učitelji nastoje da prenesu učenicima
različita znanja, ali će osim tih znanja učenici
verovatno j  još duže pamtiti svoje učitelje kao
osobe i sećaće se njihovih vrednosti, ciljeva i
ideala .
Ako učitelji iskreno žele da pomognu učenicima
da se razviju, ako sami cene i uviđaju vrednost
učenja i ako poštuju svoje učenike kao ličnosti –
verovatno će uticati na njih i izvan granica razreda
i onoga što se u školi uči.