Transcript opsta psihologija VII

OPŠTA PSIHOLOGIJA VI
UČENJE, MIŠLJENJE,
PAMĆENJE
UČENJE
• U momentu rođenja ljudsko biće raspolaže
mogućnostima da zadovolji svoje potrebe
ograničenim
• Ono ima genetski potencijal za to, ali je neophodno da postoje
podsticaji u sredini koji omogućuju takav razvoj i vreme da se
podsticaji usvoje i stabilizuju – potrebno je učenje
• U repertoaru čovekovih adaptivnih reakcija teško je pronaći one koje
nisu rezultat učenja:
• čovekovo iskustvo je rezultat učenja; opažaj spoljne stvarnosti ima
svoju razvojnu istoriju u kojoj važno mesto ima smisao opaženog, a
on je rezultat učenja
ODLIKE UČENJA
1. Učenje je promena u ponašanju ili promena u ličnosti
2. Promena je nastupila pod uticajem sredine – namernim
ili spontanim uticajem
3. Promena je relativno trajna
UČENJE
• Učenje i pamćenje – dva međusobno povezana psihička
procesa
• Učenje – relativno trajno menjanje jedinke na osnovu
iskustva i njene aktivnosti
• Učenjem stičemo oblike ponašanja i osobine ličnosti –
sve ono, što nije dato biološkim nasleđem
• Učenje je širi pojam od školskog učenja
• Učenje – jednostavni i složeni oblici učenja
VRSTE UČENJA
OBLICI UČENJA
• Posmatranjem dečijeg razvoja psiholozi su došli do
zaključka da postoje tri osnovna načina na koji se uči:
1. Ponavljanjem
2. Asociranjem odgovora sa jednom posebnom draži ili
klasom draži u procesu uslovljavanja
3. Posmatranjem ponašanja socijalnog modela
HABITUACIJA
• Jedan od najranijih oblika učenja koji se javlja već kod
novorođenčadi je habituacija (navikavanje)
• Dete vrlo brzo po rođenju prestaje da se trza i da reaguje
na svaki jači šum ili svetlo – uspostavlja se neka vrsta
„bliskosti“ sa svetlom, zvukovima ili mirisima koji deluju u
njegovom okruženju
• Habitacija se javlja kao posledica ponovljenog izlaganja
neutralnih draži
JEDNOSTAVNI OBLICI UČENJA
SENZITIZACIJA I HABITUACIJA
•
Senzitizacija – povećana
osetljivost
organizma
usled
ponavljanja
intenzivnih i značajnih
draži.
•
Habituacija – sastoji se u
tome da se na draži koje
se ponavljaju, a nisu od
značaja,
sve
slabije
reaguje i na kraju se
sasvim
prestaje
sa
reagovanjem.
• Klasifikacija učenja prema Radonjiću:
• I OPERACIONALNO DEFINISANI OBLICI UČENJA (opisuje se
ponašanje organizma u određenim uslovima):
1. Klasično i emocionalno uslovljavanje
2. Instrumentalno učenje
3. Učenje lavirinta
4. Učenje razlika
5. Učenje putem uviđanja
6. Učenje po modelu
Klasifikacija učenja prema Radonjiću:
• II UČENJE NA OSNOVU SADRŽAJA UČENJA:
1. Verbalno učenje – učenje sadržaja koji su iskazani
jezičkim simboličkim sistemom (uključuje i učenje
simbola)
2. Motorno (motoričko) učenje – usvajanje motornih
veština i pokreta
KLASIČNO I EMOCIONALNO
USLOVLJAVANJE
Klasično uslovljavanje -Pavlov
Uslovna i bezuslovna draž
Proces uslovljavanja
Emocionalno uslovljavanje:
eksperiment sa malim Albertom
• Eksperiment su izveli Votson (začetnik bihejviorizma)
i Rajnerova
• BD-iznenadan jak zvuk; BR-strah; UD-bela životinja;
UR-strah od bele životinje
• Cilj: dokaz u prilog teorijskoj postavci bihejviorizma
da se emocionalne reakcije uče (kroz proces
klasičnog uslovljavanja)
Emocionalno uslovljavanje:
eksperiment sa malim Albertom
Emocionalno uslovljavanje-odlike
•
•
•
•
•
Lako se stiče
Teško se gasi
Lako se generalizuje
Uče se i negativne emocije
Koristi se u bihejvioralnoj terapiji
Emocionalno uslovljavanje
• Uslovljavanje negativnih emocija (razvijanje fobija,
averzija)
• Uslovljavanje
pozitivnih
emocija
(sigurnosti,
relaksacije)
• Naučena bespomoćnost i naučeni optimizam
(Selidžmen)
• Emocionalna inkubacija (Ajzenk)
Uslovljavanje negativnih emocija
• Strah može da se
zastrašujućih ishoda.
uslovi
i
na
zamišljanje
• Može da se uslovi na jedan snažan traumatski
događaj ili na više subtraumatskih događaja.
• Postoje individualne razlike u lakoći uslovljavanja
emocije straha.
Teorija emocionalne inkubacije (Ajzenk)
• Paradoks neurotičara: neurotični simptomi opstaju
iako nisu ničim potkrepljeni (npr.klaustrofobija).
• Kod emocije straha nepotkrepljeno ponavljanje
uslovne draži ne dovodi do gašenja već do
emocionalne inkubacije, tj. do jačanja uslovljene
reakcije.
• Do inkubacije pre dolazi kod snažnih emocionalnih
reakcija.
Naučena bespomoćnost (Selidžmen)
• Naučena bespomoćnost: učenje da nemamo kontrolu
nad
neprijatnom
stimulacijom
(eksperiment
Selidžmena i Majera, sa psima) i pasivnost u
sledećim situacijama
KLASIČNO USLOVLJAVANJE
Neutralne draži (razni objekti i pojave u okolini) dobijaju
novo značenje kad su asocirane sa nekom vrstom
ponašanja koje nije pod našom voljnom kontrolom.
Nenamerno učenje.
Pavlovljev eksperiment.
Ivan Petrovič Pavlov
UD
zvuk
BD
hrana
BR = UR
lučenje pljuvačke
EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE je oblik klasičnog uslovljavanja
Votson i Rajnerova - ogled sa malim Albertom
→ Nastanak fobija (klaustrofobija, agorafobija, sociofobija)
Generalizacija – uslovljena emocija se lako širi
Votson
INSTRUMENTALNO UČENJE
• Aktivnost je sredstvo (instrument) da se zadovolji
potreba
• Gladna životinja u kavezu opaža hranu koja se nalazi
izvan kaveza; preduzima niz necelishodnih pokušaja da
dođe do hrane. Nekim pokretom životinja slučajno
uspeva da otvori kavez i tako dolazi do hrane.
• U ponovljenim pokušajima životinja opet pravi niz
slučajnih pokreta, ali pri svakom novom pokušaju ona
dolazi sve brže do cilja (hrane)
• Pokušaji su slepi, a uspeh slučajan, pa je Torndajk ovu
metodu nazvao učenje putem slepih pokušaja i
slučajnih uspeha
Torndajkov eksperiment
Skiner:
respondentno i operantno uslovljavanje
Instrumentalno učenje
•
•
•
•
•
•
Postupno učenje
Učenje potkrepljenjem
Ponašanje je instrument dolaženja do cilja
Bez učešća viših kognitivnih procesa
Asocijacionistička S- R objašnjenja
Zakon efekta
Zakon efekta (Torndajk)
• Zadovoljavajuće posledice jačaju odgovor, a
nezadovoljavajuće ga slabe.
• Agensi socijalizacije (roditelji, škola, vršnjaci) koriste
ove principe u formiranju određenih ponašanja, odlika
ličnosti stavova, vrednosti, moralnosti.
• Sa uzrastom, socijalna potkrepljenja (odobravanje,
neodobravanje) i samo-potkrepljenje (poznavanje
rezultata)
postaju
značajniji
od
materijalnih
potkrepljenja.
Oblikovanje ponašanja:
demonstracija 1
Oblikovanje ponašanja:
demonstracija 2
INSTRUMENTALNO UČENJE
Učenje putem pogrešaka i slučajnog uspeha. To je cilju usmereno učenje.
Namerno učenje
Torndajkov eksperiment
Edvard Torndajk
Zakon efekta - Radnje koje dovode do nagrade bivaju
učvršćene, dok radnje koje ne dovode do nagrade, ili dovode do
kazne, bivaju eliminisane.
Nagrada koja dovodi do zadovoljenja nekog motiva se naziva
potkrepljenje.
Skinerova kutija
→ Posledice su te koje određuju
ponašanje. Uradićemo one stvari
koje nam obezbeđuju da se
osećamo prijatno, a izbegavaćemo
one situacije u kojima se osećamo
neprijatno.
• UČENJE LAVIRINTA – eksperimenti sa pacovima; ima
sličnosti sa instrumentalnim učenjem
• Za uspešno pronađen put iz lavirinta životinja dobija
nagradu – najčešće hranu
• Neki psiholozi upoređuju učenje u lavirintu sa ljudskim
učenjem serije reči ili besmislenih slogova (učenje serija)
• UČENJE RAZLIKA ILI DISKRIMINACIONO UČENJE
• Nagrada se daje za uspešno rešen problem, tj. uspešno
naučenu lekciju
• Razlika je u tome što se nagrada daje za uspešno
razlikovanje ponekad veoma sličnih draži
UČENJE PUTEM UVIĐANJA
• Uviđanjem osoba otkriva novi
sagledava problem na nov način
aspekt
situacije,
UČENJE PUTEM UVIĐANJA
Kelerovi eksperimenti
• ODLIKE UČENJA PUTEM UVIĐANJA:
1. Do rešenja se dolazi naglo
2. Oblik ponašanja koji je doveo do rešenja se primenjuje i
u narednoj sličnoj problem - situaciji, bez vraćanja na
neuspešne pokušaje
3. Uspešan model ponašanja primenjuje se ne samo u
približno istim situacijama, već i u situacijama koje imaju
jedan ili više srodnih elemenata prvobitne situacije
UČENJE UVIĐANJEM
Učenje putem rešavanja problema.
Volfgang Keler
Kelerov eksperiment
Uviđaju se odnosi sredstva i cilja. Uviđanje, shvatanje i razumevanje odnosa
predstavlja osnovnu karakteristiku mišljenja i inteligencije.
→ Npr. Učenje
učenika je kvalitetnije
ako uključuje i
razumevanje
naučenog gradiva.
UČENJE PO MODELU
Učenje ugledanjem na uzor.
Uzor je model koji se oponaša.
Albert Bandura
eksperiment sa lutkom Bobo
2 važna pojma:
• Imitacija – vezuje
se za spolja vidljiva
ponašanja
• Identifikacija –
vezuje se za
unutrašnja svojstva
čoveka.
UČENJE PO MODELU
1. Učenje imitacijom
2. Učenje identifikacijom
3. Učenje učenjem uloga –
uče se položaji i
uloge; u osnovi, ovaj oblik učenja je samo složeniji vid
učenja po modelu
UČENJE IMITACIJOM I IDENTIFIKACIJOM
IMITACIJA
Emocionalna veza
Složenost oblika
ponašanja
Trajnost naučenog
IDENTIFIKACIJA
Ne mora biti
emotivne veze sa
modelom
Mora postojati
emotivna veza sa
modelom
Imitiraju se
jednostavniji oblici
ponašanja – gestovi,
mimika. . .
Usvajaju se
složeniji oblici
ponašanja – govor,
stavovi, način
ophođenja prema
drugima. . .
Naučeno ponašanje
kraće traje
Naučeno ponašanje
je relativno trajno
Eksperiment Bandure
• Cilj: utvrditi da li agresivno ponašanje može da se uči
posmatranjem modela
• Nezavisna varijabla: ponašanje modela (agresivno i
neagresivno) u različitim situacijama
• Zavisna varijabla: učestalost agresivnog ponašanja
posmatrača
• 4 modaliteta NV ili 4 eksperimentalna uslova
ponašanja modela: E1-agresivni model uživo; E2agresivni model na filmu; E3-neagresivni model; E4agresivni model prerušen u mačku
Bandurin eksperiment
Eksperimentalni nalazi Bandure i saradnika
• Više se imitira (i opravdava) agresivni muški nego
agresivni ženski model (spontane primedbe na
agresivno ponašanje ženskog modela, a verbalno
odobravanje muške agresije)
• Redukuje se strah od pasa kod 2/3 dece koja su
posmatrala sve bliže kontakte deteta-modela sa psom
Eksperimentalni nalazi Bandure i saradnika
• Deca koja posmatraju nagrađeno agresivno ponašanje
modela (uspeva da otme igračke) češće bi volela da liče
na model (uz racionalizacije takvog izbora) nego deca
koja posmatraju kažnjeno ponašanje modela (ne uspeva
da otme igračke).
• Ako se u drugoj fazi deca direktno nagrađuju za
agresivno ponašanje, razlika između grupa nestaje.
Eksperimentalni nalazi Bandure i saradnika
• Odrasla osoba-model daje drugoj osobi ili detetu
igračke: imitiraju se oba modela ali više model koji
daje (nosilac moći).
• Deca počinju da prihvataju moralnu orjentaciju
modela, suprotnu svojoj. Moralne orjentacije:
objektivna (prema šteti) i subjektivna (prema
namerama izvršioca štetnog dela)
TRANSFER UČENJA
TRANSFER UČENJA
Transfer – prenošenje
Transfer učenja – dejstvo ranijeg učenja na kasnije učenje ili na
kasniju aktivnost uopšte.
Efekat transfera može da bude:
• pozitivan – kada prethodno učenje olakšava kasnije učenje
• negativan – kada prethodno učenje otežava kasnije učenje
POZITIVAN TRANSFER
ŠTA JE to što se iz prethodnog učenja pozitivno
odražava na učenje novog?
POZITIVAN UTICAJ PRETHODNOG UČENJA
NA UČENJE NOVOG
1. Korisni principi,metode i tehnike učenja
2. Uočavanje
zakonitosti,
pravila
i
načina
koji
omogućavaju da se nešto uspešno nauči
3. Pozitivno i negativno iskustvo koje je stečeno prenosi
se na nove situacije
4. Uopštavanja, generalizacije u posmatranju, učenju,
pamćenju i izvođenju zaključaka o primeni naučenog
Mišljenje
Homo sapiens- misleći čovek
Određenje mišljenja
• U širem smislu: svaka mentalna aktivnost (sećanje,
predstavljanje, maštanje):
– “Mislim na naše letovanje u Budvi”
– “Mislim da je vreme za ručak”
– “Mislim kako bi sada bilo lepo sedeti na Adi i pijuckati
kafu”.
• U užem smislu:
• Mišljenje je cilju usmereno operisanje simbolima
(predstavama, pojmovima, rečima)
• Omogućava prevazilaženje perceptivno datog i
uviđanje opštih svojstava pojava i suštinskih veza
među njima.
• Oblasti u kojima se ispoljava mišljenje:
– Rešavanje problema, cilj: nalaženje rešenja
– Suđenje i donošenje odluka, cilj: od niza mogućih
alternativa odabrati najbolju moguću
– Zaključivanje, cilj: na osnovu činjenica doneti
odgovarajući zaključak
– Stvaralaštvo, cilj: svoriti nešto novo, originalno i
vredno
Kako se prepoznaje da druga osoba misli?
• Koji su spoljni znaci mišljenja?
Mišljenje i govor
• Govor je ne samo sredstvo komunikacije nego i sredstvo
mišljenja, razvijen u funkciji sporazumevanja u zajednici
• Pojam je glavni instrument uopštavanja i mišljenja
• Kulturne razlike u iskustvima vode razlikama u jeziku, a
one dalje uobličavaju način opažanja i konstruisanja
sveta i subjektivne stvarnosti
Faze rešavanja problema
• 1.Identifikacija problema
– Sposobnost za otkrivanje problema zavisi od više činilaca:
od bogatstva starog iskustva, intelektualnih sposobnosti i navike da
se pitamo »zašto« i »kako«.
– Primer: deca
– Primer: Gaus
• 2.Sužavanje problema: definisanje teškoće
– Direkcija (model traganja, mentalni set): implicitne ili
eksplicitne pretpostavke i način pristupa problemu.
– U skladu s pretpostavkama definišemo teškoću problema i u tim
okvirima tragamo za rešenjem.
– Direkcija nas ograničava u traganju za rešenjem i može dovesti
do fiksacije za neuspešnu strategiju
• 3.Javljanje hipoteze
– “Aha doživljaj”
• 4.Proveravanje hipoteze
Gausovo uočavanje problema
• Gaus (Karl Fridrih Gaus) je rano pokazao svoju
matematičku darovitost. Poznata je anegdota koja kaže
da je jednom prilikom Gausov učitelj zadao da se saberu
svi brojevi od 1 do 100, verovatno da bi "zaposlio
učenike". Na njegovo veliko iznenađenje, Gaus (koji je
tada imao 7 godina) odmah je doneo svoj rezultat: 5050.
Evo kako je mladi matematičar to rešio: Posmatrajući niz
1,2,3,4,...,97,98,99,100, čije je članove trebalo sabrati,
uočio je izvesnu zakonitost: kada spari 1 i 100, 2 i 99, 3 i
98, i tako dalje, uvek dobije zbir 101. Takvih parova ima
tačno 50. Otuda je traženi zbir jednak 50×101 = 5050.
Ovaj postupak nazvan je „Gausov postupak“.
Veštine rešavanja problema u matematici i
prirodnim naukama
• Razumevanje matematičkog rečnika (npr.šta je polje)
• Razumevanje tablica i grafikona (npr. da rečima opišu
problem prikazan grafički)
• Prepoznavanje obrazaca u osnovi pojedine vrste
zadataka, npr. obrazac zadatka i poznavanje postupka
rešavanja
• Treba proučavati rešavanje problema u konkretnim
životnim situacijama, a tek potom simbolički prikazati
problem i izvesti matematičku operaciju
Faze stvaralačkog mišljenja
• 1.Priprema (preparacija)
– Prikupljanje informacija o problemu, definisanje, prvi
pokušaji rešavanja problema, skiciranja umetničkog
dela
• 2.Inkubacija
– Mirovanje, nebavljenje problemom. Suština: slabljenje
prvobitne direkcije što omogućava da se na neki
često
beznačajan
povod
uoči
mogućnost
sagledavanja problema na nov, originalan način
• 3.Iluminacija (inspiracija/nadahnuće)
• 4.Proveravanje (verifikacija )
Vrste mišljenja
• Konkretno (realističko) operiše simbolima, predstavama
stvarno postojećih objekata, bića, događaja, uvažava
zakone stvarnosti i logike, usmereno otkrivanju objektivno
postojećih veza, pojava –
• Apstraktno operiše apstraktnim pojmovima, idejama koje
nisu zasnovane na perceptivno datom
• Imaginativno operiše predstavama pojava i događaja
stvorenih imaginacijom, relativno nezavisno od
stvarnosti, pod uticajem subjektivnih činioca
• Deduktivno
induktivno
(od
opšteg
prema
pojedinačnom)
–
• Konvergentno je dosledno, sistematično i logično u
traganju za jednim valjanim rešenjem problema –
divergentno
(stvaralačko) se odlikuje produkcijom
velikog broja hipotetičkih odgovora, rešenja
• Diskurzivno (verbalno) je zasnovano na pojmovima i
postupnim misaonim operacijama – intuitivno je
skokovito, zasnovano na malom i nedovoljnom uzorku
podataka
• Slikovno – verbalno – simboličko
Deduktivna metoda
Induktivna metoda
PAMĆENJE
I
ZABORAVLJANJE
PAMĆENJE
• Pamćenje je trajanje onoga što je učenjem prethodno
stečeno
Učenjem se stvaraju „tragovi“ u mozgu; pamćenje je
trajanje tih tragova, a zaboravljanje slabljenje ili nestajanje
tih tragova.
• TRI OSNOVNE MANIFESTACIJE PAMĆENJA
1. Reprodukcija – sećanje ili obnavljanje ranijih utisaka ili
znanja.
2. Prepoznavanje ili rekognicija
3. Ušteda pri ponovnom učenju
PROCES PAMĆENJA
ČULO
KRATKOROČNO
PAMĆENJE
DUGOROČNO
PAMĆENJE
KRATKOROČNO I DUGOROČNO PAMČENJE
Informacija sa čula odlazi u kratkoročno pamćenje i odavde može ali ne mora
da pređe u dugoročno pamćenje
Informacija se u kratkoročnom pamćenju zadržava 18 sec
Obim kratkoročnog pamčenja iznosi 7 podataka
Prelazak informacije iz kratkoročnog pamćenja u dugoročno zavisi od osmišljenosti
i ponavljanja, kao i od pažnje.
Dugotrajna memorija predstavlja „skladište“ naših znanja o svetu kao i načina
korišćenja tih znanja. Znanja su uskladištena u obliku predstava.
PROCES ZABORAVLJANJA
O zaboravljanju govorimo kada se ranije naučeni
materijal ne može više reprodukovati, prepoznati ili
nema uštede pri ponovnom učenju.
UZROCI ZABORAVLJANJA:
1. Spontano zaboravljanje – Ako se neko gradivo ne
ponavlja ili ako se znanja ne upotrebljavaju ona će polako
nestajati.
2. Aktivno zaboravljanje – rezultat je meðusobnog
ometanja dva gradiva.
Razlikujemo:
 Retroaktivnu inhibiciju – kada sadašnje učenje
ometa
pamćenje
ranije
naučenog
(npr:
zaboravimo lik starog suseda zbog toga sto smo
sreli kasnije nekog ko jako liči na njega)
 Proaktivna inhibicija – Ranije naučen materijal
ometa pamćenje onoga sto se sada uči.
Potrudi se da u predviđenom vremenu sto vise reci zapamtiš
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
ROĐAK
ŠIROK
AFERA
JABUKA
IZVAN
POJESTI
OMOT
PONOS
RACIONALAN
TAKAV
ŠUMA
VLAST
ZDRAV
VISORAVAN
NEUDATA
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
ODMAH
ODREDITI
POGODAK
MAŠTA
SEDAM
UTEHA
ĆILIM
TAČAN
JAK
SVEDOK
OKIDAČ
POSAO
DAR
MAĆEHA
SAVRŠEN
VEŽBA
ZADATAK:
Odredi koja je vrsta učenja u pitanju.
•
•
•
•
•
•
Pas ulazi u kuhinju, čuje zveket posuđa i luči pljuvačku.
Prilikom vožnje, vozač autobusa staje i na pojavu
crvenog svetla pritiska kočnicu.
Dečak se uplaši kad neko viče. Njegov otac često viče
na njega. Dečak uvek doživljava strah kada vidi oca.
Dečak gleda televiziju i vidi kako glavni junak udara
drugog dečaka i otima mu novčanik. Sledećeg dana
dečak koji je gledao tu scenu na televiziji to isto čini
dečaku iz komšiluka. Kad ga sretne na ulici na putu do
prodavnice, udara ga i otima mu novčanik.
Učenik je marljivo vežbao matematiku i dobio je peticu.
Zbog toga on sada marljivo uči svaki dan matematiku.
Majka viče na svoju nemirnu ćerku: „Prestani, umiri se,
sada je dosta!” Kada je njen mlađi brat naljuti, ona mu
kaže: „Sada je dosta, prekini već jednom!”
• Navedite primere iz vaše buduće profesionalne uloge
vaspitača, odnosno, trenera:
• Primer situacije u kojoj se primenjuje učenje po modelu
• Primer situacije u kojoj se primenjuje učenje putem
pokušaja i pogrešaka
• Primer situacije u kojoj se odvija učenje putem
emocionalnog uslovljavanja
PITANJA KOJA PRATE TEMU
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Navedite odlike učenja
Definišite učenje
Navedite načine na koje se uči
Navedite klasifikaciju učenja prema Radonjiću
Objasnite habituaciju
Objasnite senzitizaciju
Objasnite klasično i emocionalno uslovljavanje
Objasnite instrumentalno učenje
Šta označava zakon efekta
Objasnite učenje prema modelu
Objasnite učenje lavirinta
Objasnite učenje razlika
• Objasnite učenje uviđanjem
• U čemu je razlika između učenja imitacijom i
identifikacijom?
• Šta označava transfer učenja i koje vrste transfera
postoje?
• Šta se iz prethodnog učenja može preneti na novo
učenje?
• Šta je mišljenje?
• Navedite faze u rešavanju problema
• Navedite faze stvaralačkog mišljenja
• Navedite i definišite vrste mišljenja (5)
• Šta je pamćenje?
• Koje su osnovne manifestacije pamćenja?
• Kako se odvija proces pamćenja?
• Šta je zaboravljanje i koje su uzroci zaboravljanja
Hvala na pažnji