Transcript ројектни циклус и приступ логичке матрице

Projektni ciklus i pristup
logičke matrice
Beograd,
07.10.2013
1
Agenda
 Upavljanje projektnim ciklusom i pristup
logičke matrice kao instrumenti za analizu i
pripremu projekata
 Analitički metodi i alati




Analiza zainteresovanih strana
Analiza problema
Analiza ciljeva
Izrada logičke matrice
2
Ciljevi treninga
Razvoj neophodnih znanja i veština za pripremu
relevantnih i održivih projektnih predloga,
kroz:
 Sticanje znanja o projektnom ciklusu i
pristupu logičke matrice
 Sticanje potrebnog znanja za samostalnu
primenu metoda analize i pripremu logičke
matrice
3
Pristup tokom treninga
 Prezentacija
 Studija slučaja
 Ilustracije-primeri prakse
 Interaktivna diskusiju
4
Upravljanje projektnim ciklusom (PCM)
i
Priatup logičke matrice (LFA)
5
Šta je projekat?
 Projekat je grupa aktivnosti koja je usmerena na
ostvarivanje određenog cilja u određenom roku,
putem korišćenja određenih resursa (finansijskih,
materijalnih ili ljudskih)
 Projekat mora da bude zasnovan na širim
programskim ciljevima i poseduje:






Jasno definisane ciljeve koji odslikavaju identifikovane
potrebe
Identifikovanu ciljnu grupu/grupe
Utvrđene upravljačke odgovornosti
Utvrđen početak i kraj projekta
Definisan mehanizam za praćenje i evaluaciju
Utvrđene resurse i budžet
6
Projektni ciklus
 Koncept koji opisuje upravljanje aktivnostima i
donošenje odluka tokom životnog ciklusa projekta.
 Primena PCM-a obezbeđuje:
- da su identifikovani i razvijeni projekti u skladu sa
definisanimm razvojnim ciljevima, relevantni iz ugla
strategija i potreba ciljnih grupa
-da su projekti izvodljivi a ciljevi relistično definisani
-da su ostvarene koristi i rezultati i održivi
Projektni ciklus
PROGRAMIRANJE
EVALUACIJA I REVIZIJA
IDENTIFIKACIJA
SPROVOĐENJE
FORMULACIJA
8
Programiranje
 Svrha programiranja je identifikovanje i utvrdjivanje
glavnih ciljeva i sektorskih prioriteta kako bi se
obezbedio okvir za identifikaciju i formulaciju
projekata
 Ovo uključuje analizu društveno ekonomskih
indikatora, nacionalnih i donatorskih prioriteta
 Cilj: identifikovanje glavnih problema/ograničenja u
vezi definisanih prioriteta i definisanje razvojnih
ciljeva u pravcu njihovog rešavanja
 Faza programiranja, poznata i kao faza planiranja,
često pokriva višegodišnji period
9
Identifikacija
 Donošenje odluke da li ideju treba tretirati kao
projekat (usklađenost sa programskim
prioritetima, bitnost projekta, izvodljivost
projekta, vremenski okvir itd.)
 Identifikovanje različitih učesnika u projektu
 Konsultacije sa zainteresovanim stranama
 Izrada predloga projekta (project fiche)
 Procena troškova
 Preliminarna procena održivosti (finasijski,
tehnički, socijalni, ekološki i sl.)
10
Formulacija
 Potvrda bitnosti i izvodljivosti predloga
projekta
 Priprema konačne verzije predloga projekta
 Priprema neophodne projektne
dokumentacije (ToR, tehnička specifikacija
itd.)
11
Sprovođenje
 Aktivnosti koje prethode sprovođenju:
 Potpisivanje Finansijskog sporazuma
predstavlja pravni osnov za početak
sprovođenja
 Sprovođenje tendera
 Potpisivanje ugovora
 Sprovođenje predviđenih aktivnosti u cilju
ispunjenja predviđenih rezultata i ciljeva
 Efikasno upravljanje raspoloživim resursima
 Praćenje i izveštavanje o napretku projekta
12
Evaluacija i revizija (ocena)
 Ocena tekućeg ili završenog projekta
 Cilj: da se utvrdi ispunjenost ciljeva,
efikasnost, efektivnost, uticaj i održivosti
projekta
 Da omogući pripremu budućih programa i
projekata
13
Principi PCM
 Faznost sprovođenja
 Orijentisanost ka zainteresovanim stranama
 Planiranje na osnovu logičkog okvira
 Integrisani pristup
14
Principi PCM-Integrisani pristup
Povezani ciljevi
Programski
dokument
Sektorska
strategija
Standardizovana dokumentacija
 Studije izvodljivosti
 Godišnji izveštaji
 Evaluacioni izveštaji
Matrica logike projekta
...
Planovi aktivnosti zasnovani na rezultatima
Budžeti zasnovani na rezultatima
15
Šta je logička matrica?
 Instrument/analitički alat koji obezbeđuje
predstavljanje projektnog predloga na
strukturiran način
 Međunarodno priznat metod za planiranje i
upravljanjeprojekata koji se koristi Evropska
komisija, Ujedinjene nacije i drugi donatori
16
Logička matrica
 Osnovni instrument za pripremu projekata
 Koristi se kao prvi korak u pripremi projekata
 Koristi se za projekte bez obzira na veličinu
projekta, obim projekta i izvor finansiranja
 Ne koristi se za pojedinačne aktivnosti (npr.
priprema seminara)
17
Upotreba logičke matrice
Projektni ciklus
Upotreba logičke matrice
Identifikacija –
formulacija
Analiza trenutne situacije, ispitivanje relevantnosti
predloženog projekta, analiza zainetresovanih strana,
analiza problema, identifikacija potencijalnih ciljeva i
strategija, daje pregled ključnih elemenata projekta,
osnov za pripremu plana projekta
Implementacija
Obezbeđuje da sve neophodne promene budu u
skladu sa sveobuhvatnom koncepcijom projekta,
osnov za pripremu ugovora, osnov za praćenje
realizacije
Evaluacija/revizija
Okvir za ocenjivanje učinka i uticaja, strukturu za
pripremu projektnog zadatka za ocenjivanje projekta i
reviziju učinka
18
Logička matrica
Opis projekta
Objektivno
merljivi indikatori
Izvor verifikacije
Pretpostavke
Opšti cilj
Indikatori
Izvori verifikacije
Svrha projekta
Indikatori
Izvori verifikacije
Pretpostavke
Rezultati
Indikatori
Izvori verifikacije
Pretpostavke
Aktivnosti
Sredstva
Troškovi
Pretpostavke
Preduslovi
19
Faze pristupa logičke matrice
 Faza analize
 Faza planiranja
20
Faza analize
Analiza zainteresovanih strana
Identifikacija i karakterizacija
zainteresovanih strana
Analiza problema
Identifikacija ključnih problema;
odnos uzrok - posledica
Analiza ciljeva
Definisanje ciljeva iz utvrđenih
problema
Analiza strategija
Identifikacija različitih strategija za
dostizanje ciljeva; izbor
najdelotvornije strategije
21
Faza planiranja
Utvrđivanje svrhe i rezultata
Utvrđivanje strukture projekta,
utvrđivanje logike i rizika,
indikatora
Utvrđivanje aktivnosti
Utvrđivanje zahteva za
sprovođenje aktivnosti,
vremenskog okvira i odgovornosti
Utvrđivanje resursa
Na osnovu utvrđenih aktivnosti,
utvrditi resurse i budžet
22
Analiza zainteresovanih strana
23
Zainteresovane strane
 Zainteresovane strane su grupe i organizacije
koje utiču na projekat, na koje projekat utiče,
koji mogu da podrže projekat ili budu protiv
njega (NVO, ministarstva itd.)
 Čije probleme ili mogućnosti analiziramo?
 Ko će imati koristi ili štete od predložene
projektne intervencije i na koji način?
24
Zainteresovane strane
 Zainteresovani:pojedinci, grupe ili institucije
koje su direktno ili indirektno, pozitivno ili
negativno pod uticajem projekta
 Partneri: pojedinci, grupe ili institucije direktno
uključene u sprovođenje planiranih aktivnosti
25
Korisnici projekta
 Korisnici projekta: oni koji imaju određenu
korist od sprovođenja projekta. Razlika se
može napraviti između:


Ciljnih grupa: direktno pod uticajem projekta
na nivou svrhe projekta (npr. zaposleni)
Krajnji korisnici: oni koji će na dugi rok imati
koristi na nivou društva ili sektora (npr. deca
kada je reč o projektima u obrazovanju)
26
Analiza zainteresovanih strana
 Matrica zainteresovanih strana
Značaj zainteresovane strane
Mali ili
zanemarljiv
značaj
Nepoznat
Donekle
značajan
Veoma
značajan
Veliki uticaj
Uticaj
zaintere
sovane
strane
Donekle
uticajan
C
A
D
B
Mali ili bez
uticaja
Nepoznat
27
Matrica analize zainteresovanih strana
Karakteristike
zainteresovanih
strana
Interes
zainteresovanih
strana i kakav je
uticaj projekta na
njih
Njihov
kapacitet i
motivacija za
promenama
Moguće
aktivnosti da bi
se zadovoljili
njihovi interesi
28
SWOT analiza
Prednosti
Slabosti
Šanse
Pretnje
29
SWOT analiza
Prednosti:
 Šta drugi vide kao vašu prednost?
 Šta vas čini jedinstvenim?
 Šta radite dobro?
Slabosti:
 Šta možete da unapredite?
 Gde imate manje resursa u poređenju sa drugima
 Šta drugi vide kao vašu slabost?
30
SWOT analiza
Šanse:
 Koje prednosti mogu biti pretvorene u šanse?
 Koje mogućnosti možete da iskoristite?
Pretnje:
 Sa kakvim ograničenjima se susrećete?
 Šta vaša konkurencija radi?
 Da li tehnološki napredak ugrožava vaš projekat?
 Da li neka od slabosti može ozbiljno da ugrozi vaše
aktivnosti?
31
SWOT analiza
Neka osnovna pravila:
 Budite objektivni prilikom analize prednosti i
nedostataka
 Prednosti mogu da budu i nedostaci
 SWOT analiza bi trebala da napravi razliku u tome
gde ste sada u odnosu gde biste mogli da budete
 Izbegnite nedoumice
 SWOT analiza treba da bude kratka i jasna
32
SWOT analiza
Zašto radimo SWOT analizu:
 Da se nadogradimo na prednosti
 Da utvrdimo slabosti
 Da iskoristimo šanse
 Da izbegnemo ili da upravljamo pretnjama
33
Praktičan rad
Analiza zainteresovanih strana
34
Analiza problema i izbor ciljeva
35
Šta je problem?
 Problem je uočeni izvor nezadovoljstva ili
smanjena efikasnosti, prepreka ostvarivanju
željenih rezultata
36
Analiza problema
 Definisanje okvira i predmeta analize
 Identifikacija osnovnih problema sa kojima se
ciljne grupe i korisnici suočavaju
 Vizuelizacija problema u obliku dijagrama,
poznatog kao stablo problema
37
Izrada stabla problema
 Identifikacija glavnih problema
 Izdvajanje početnog/centralnog problema
 Ustanoviti uzočno-posledične odnose


Problem-uzrok
Problem-posledica
 Ustanoviti hijerarhiju odnosa
 Provera valjanosti i sveobuhvatnosti
dijagrama
38
Stablo problema
Posledica
Posledica
Posledica
Posledica
GLAVNI PROBLEM
Uzrok
Uzrok
Uzrok
Uzrok
Uzrok
39
Stablo problema
Nezadovoljstvo
Troškovi
Ljudi povređeni
Ljudi kasne
VELIKI BROJ NEZGODA U SAOBRAĆAJU
Loša
vozila
Neoprezni
vozači
Stara
vozila
Loši
putevi
Loše
održavanje
40
Praktičan rad
Izrada stabla problema
41
Stablo ciljeva
 Preformulacija problema u ciljeve
 Grupisanje ciljeva i uspostavljanje prioriteta
među njima
 Odnos uzrok-posledica pretvara se u odnos
sredstvo-cilj
 Uočavanje hijerarhijske relacije među njima
42
Stablo ciljeva
Smanjeni troškovi
Putnici zadovoljni
Smanjen broj povređenih i poginulih
Ljudi stižu na vreme
SMANJEN BROJ SAOBRAĆAJNIH NEZGODA
Oprezniji i odgovorniji vozači
Bolje obučeni vozači
Bolje stanje
vozila
Stara vozila
zamenjena
Popravljeni putevi
Vozila se redovno
održavaju
43
Analiza strategija
 Sagledavanje mogućih puteva do cilja
 Izbor najoptimalnijeg načina da se stigne do cilja
Izbor:
 Eliminisati ciljeve koji nisu poželjni ili se ne mogu ostvariti
 Eliminisati ciljeve koji su obuhvaćeni drugim projektima u ovoj
oblasti
 Diskusija o posledicama projekta
 Utvrditi izvodljivost alternativa
 Izabrati jednu alternativu kao strategiju
 Ukoliko nije moguće postići dogovor uvesti dodatne kriterijume
ili utvrditi opciju koja će obuhvatiti elemente stabla ciljeva
44
Analiza strategija
Mogući kriterijumi:
 Očekivan doprinos strateškim ciljevima
 Socijalni kriterijumi (npr. rodna ravnopravnost)
 Finansijski kriterijumi
 Ekonomski kriterijumi
 Institucionalni kriterijumi (npr. kapacitet institucije)
 Tehnički kriterijumi
 Kriterijum životne sredine
45
Analiza strategija
Smanjeni troškovi
Putnici zadovoljni
Smanjen broj povređenih i poginulih
Ljudi stižu na vreme
SMANJEN BROJ SAOBRAĆAJNIH NEZGODA
Oprezniji i odgovorniji vozači
Bolje obučeni vozači
Bolje stanje
vozila
Stara vozila
zamenjena
Opšti cilj
Svrha projekta
Popravljeni putevi
Vozila se redovno
održavaju
Rezultati
46
Praktičan rad
Izrada stabla ciljeva
Izbor ciljeva
Analiza i izbor strategija
47
Faza planiranja
 Definisanje logike intervencije
 Procena rizika
 Izrada plana aktivnosti
 Izrada finansijskog plana
48
Preporuke za izradu logičke matrice
 Počnite izradu logičke matrice kada počnete da planirate





projekat
Logičku matricu treba da popuni osoba koja je odgovorna za
planiranje i realizaciju projekta
Izradite stablo problema
Potražite pomoć ljudi koji imaju iskustva u pisanju logičke
matrice
Ukoliko zastanete sa nekim delom matrice, pređite na sledeću
rubriku i posle se vratite na deo koji vam je bio težak
Nastavite sa razmatranjem i revidiranjem dok ne budete sigurni
da je projekat izvodljiv, a logička matrica u potpunosti logična
49
Logička matrica – redosled unosa
podataka
Opis projekta
Objektivno merljivi
indikatori
Izvor verifikacije
Opšti cilj
Indikatori
(9)
Izvori verifikacije
(10)
Svrha projekta
(2)
Indikatori
(11)
Izvori verifikacije
(12)
Pretpostavke
(8)
Rezultati
Indikatori
(13)
Izvori verifikacije
(14)
Pretpostavke
(7)
Sredstva
Troškovi
Pretpostavke
(6)
(1)
(3)
Aktivnosti
(4)
Pretpostavke
Preduslovi
(5)
50
Opis projekta
 OPŠTI CILJ opisuje predviđeni dugoročni cilj čijem
ostvarenu projekat doprinosi
 SVRHA PROJEKTA/SPECIFIČAN CILJ opisuje
željene efekte projekta (svrha projekta); ostvarivanje
neposrednog cilja za direktne korisnike
 REZULTATI opisuju ciljeve koje rukovodstvo projekta
treba da postigne za vreme trajanje projekta
 AKTIVNOSTI treba da budu definisane kao procesi
npr. pripremiti, izraditi i da direktno doprinose
ostvarenju rezultata
51
Rezultati projekta
 Očekivani rezultati projekta trebalo bi da:
 predstavljaju posledicu navedenih projektnih aktivnosti;
 budu poređani tako da prate redosled aktivnosti;
 predstavljaju sredstvo za dostizanje specifičnih ciljeva i
opšteg cilja projekta;
 budu takvi da se mogu realizovati navedenim
projektom;
 budu precizno definisani, tako da se mogu vezati za
indikatore;
 budu definisani tako da se prikaže njihovo vremensko
izvršavanje i
 budu iskazani kao željeno promenjeno stanje, ne kao
proces.
52
Projektne aktivnosti
 Osnovne projektne aktivnosti treba da:




budu grupisane prema odgovarajućim
rezultatima;
odgovaraju datom projektu (realno sagledati
mogućnosti realizacije aktivnosti);
direktno doprinose očekivanim rezultatima i
budu iskazane kao proces, ne kao
promenjeno stanje
53
Logika intervencije
Moguće je prikazati i čitajući u obrnutom smeru
Inputi/resursi
Aktivnosti
Aktivnosti
Rezultati
Rezultati
Svrha/cilj
Svrha/cilj
Opšti cilj
54
Hijerarhija ciljeva projekta
Opšti cilj
.....
Svrha projekta/specifični
cilj
.....
Rezultati
1 .....
2 ....
Aktivnosti
1.1 ...
1.2 ...
1.3 ...itd
55
Odnos rezultata – output
 Rezultat je proizvod aktivnosti većeg broja
različitih strana
 Output definiše šta izvođač aktivnosti mora
da proizvede
56
Pretpostavke
 Pretpostavke predstavljaju spoljne faktore koji mogu uticati na





uspeh projekta, ali nad kojima rukovodioci projekta nemaju
direktnu kontrolu
Pretpostavke opisuju:
 Situacije
 Događaje
 Uslove
 Odluke
Mogu se izvesti iz stabla ciljeva
Formulisane su kao pozitivno stanje
Povezane su na različitim nivoima u matrici
Pridaje im se značaj u odnosu na važnost i verovatnoću
57
Identifikacija pretpostavki
Opšti cilj
Svrha projekta
Npr. Ako je aktivnost preduzeta
i pretpostavka ispunjena,
onda je i rezultat ostvaren itd.
Pretpostavka
Rezultati
Pretpostavka
Aktivnosti
Pretpostavka
Inputi
Preduslovi – moraju da se ispune pre
nego što su sredstva odobrena i aktivnosti
započete
58
Provera pretpostavki i njihovog
značaja
Da li je pretpostavka
važna?
DA
NE
Da li će se pokazati tačnom?
Skoro sigurno
Isključiti iz matrice
Verovatno
Uključiti kao pretpostavku
Malo verovatno
Revidirajte projekat dodavanjem
aktivnosti ili rezultata; ukoliko je
potrebno preformulišite svrhu
projekta
Da li je moguće revidirati projekat
kako bi se uticalo na spoljašnji
faktor?
DA
NE
59
Projekat potencijalno nije izvodljiv
Indikatori
 Opisuju rezultate na objektivno merljiv način i tačno utvrđuju koji
su to standardi koji moraju biti dostignuti kako bi rezultati i ciljevi
bili ostvareni
 Kvantitativni indikatori su uglavnom statistički pokazatelji
rezultata definisani kao broj, procenat, stopa ili racio.
 Kvalitativni indikatori su opisno definisani pokazatelji koji mere
nivo ostvarene promene datog rezultata prema definisanoj
metodologiji za prikipljanje, obradu i anlizu podataka.
 U slučaju kada podaci za indikator koji najdirektnije meri stepen
ostvarenog rezultata nisu dostuni (ili nisu dostupni po
prihvatljivim troškovima) formulišu se indirektni idikatori
(zasnovani na anketi/intervjuu) koji na manje direktan ali
objektivan način mere dati rezultat.
60
Indikatori - SMART
 Specific: ograničen na cilj koji treba da meri
 Measurable: objektivno merljiv
 Available: dostupan uz prihvatljive troškove i
zasnovan na raspoloživim podacima
 Relevant: značajan u odnosu na rezultate i ciljeve koji
su predviđeni projektom
 Timely: vremenski ogrančen tako da se zna kada
možemo očekivati da cilj ili zadatak budu ispunjeni
61
Indikatori-vrste

Indikatori na nivou rezultata
Primeri indikatora:

km sagrađenog puta

br izveštaja

m2 izgrađenih industrijskih parkova

br rekostruisanih škola

ha pod sistemom navodnjavanja

br ostavarenih usluga

br kreiranih kreveta u smeštajnim kapacitetima
hotela

br uključenih kompanija

br treniranih učesnika
62
Indikatori-vrste
 Indikatori na nivou svrhe projekta ili specifičnih ciljeva
Primeri:
 Ušteda od br minuta od tačke A do tačke B
 Br privučenih investicionih kompanija
 Kilograma proizvedenog kukuruza
 Smanjen broj nesreća na putevima
 Br uručenih diploma
63
Indikatori-vrste
 Indikatori na nivou opštih ciljeva
Primeri indikatora:
 % većeg obima proizvodnje u sektoru
prehrambene industrije
 % smanjenja nezaposlenosti u datoj lokaciji (grad,
region…)
 % povećanja investicija u regionu X
 % ljudi koji su emigrirali iz područja
64
Izvori verifikacije
Treba da odrede:
 Koje informacije obezbediti (npr. iz administrativnih
evidencija)
 Odakle i iz kog izvora obezbediti informaciju (npr.
izveštaj o napretku, statistička dokumenta)
 Ko bi trebalo da obezbedi informaciju (npr. radnici na
terenu, zdravstveni centar)
 Kada i koliko često bi trebalo obezbediti informaciju
(npr. mesečno, kvartalno, godišnje)
65
Praktični rad
Izrada logičke matrice
66
Provera opšteg cilja
 Kada je formulisan neophodno je obezbediti da je
opšti cilj:







Usklađen sa razvojnom politikom države
Usklađen sa donatorskom politikom (npr.MIPD)
Dovoljno opravdan
Nije previše ambiciozan
Ciljne grupe određene
Formulisan je kao željeni cilj, a ne kao sredstvo
(proces)
Ne sadrži dva ili više ciljeva koji su uzročno povezani
67
Provera svrhe projekta
 Kada je formulisana neophodno je obezbediti da
svrha projekta:






Sadrži jedan specifičan cilj (u slučaju EU projekata
može i više – do tri)
Da doprinosi ostvarenju opšteg cilja
Da je realističan
Da su ciljne grupe projekta precizirane
Da je formulisan kao željeno stanje, ne kao proces
Da je precizan i merljiv
68
Provera rezultata
 Kada su formulisani neophodno je obezbediti:
 Da su svi bitni rezultati uključeni
 Da su uključeni samo rezultati koji su zagarantovani
projektom
 Da svaki od rezultata doprinosi ostvarenju svrhe
projekta
 Da su rezultati ostvarljivi u odnosu na raspoloživa
sredstva
 Da su rezultati precizni i merljivi
69
Provera aktivnosti
 Kada su aktivnosti formulisane neophodno je da:
 Da su sve neophodne aktivnosti za ostvarenje
rezultata uključene
 Da sve aktivnosti direktno doprinose ostvarenju
rezultata
 Da su uključene samo one aktivnosti koje će biti
sprovedene kroz projekat
 Da su naznačene kao radnje koje se preduzimaju, a ne
kao zaokruženi rezultati
 Da je vremenski okvir za sprovođenje aktivnosti realan
 Da aktivnosti odgovaraju situaciji u zemlji u kojoj se
sprovode (npr. kultura, životna sredina)
70
Provera inputa/resursa
 Neophodno je da su inputi:
 Direktno povezani sa pojedinačnim
aktivnostima
 Neophodni i dovoljni za sprovođenje aktivnosti
 Nivo detalja adekvatan
 Precizni i merljivi (kvantitet, kvalitet, troškovi)
 Odgovaraju situaciji u državi u kojoj se
projekat sprovodi (organizacija, rodna
ravnopravnost, kultura itd.)
71
Provera pretpostavki
 Potrebno je da:





Budu formulisane kao željeni, pozitivni uslovi
Budu povezane sa pravim projektnim nivoom
Su izostavljene nevažne pretpostavke
Ukoliko postoje pretpostavke koje su
istovremeno važne i malo verovatne strukturu
projekta bi trebalo izmeniti ili izvođenje
projekta obustaviti
Budu precizno definisane i merljive
72
Provera indikatora
 Neophodno je obezbediti da su indikatori:
 Određeni prema kvantitetu, kvalitetu, lokaciji i
ciljnoj grupi
 Sredstva verifikacije budu raspoloživa
 Relevantni kao mera dostizanja ciljeva
 Pouzdani i aktuelni
73
PCM-Implementacija

Inicijalna
faza





 Implementacija
Završiti formalnosti oko sklapanja
ugovora
Mobilisati resurse
Ostvariti radne osnose sa
zaintersovanim stranama
Održati inicijalni radni sastanak sa
zainteresovanim stranama
Proveriti i revidirati plan rada
Uspostaviti sistem monitoringa i
evaluacije
74
PCM-Implementacija
 Implementacija
U kontinuitetu:
Faza
sprovođenj
a projekta
 Nabavljati i upošljavati
resurse,uključujući kadrove
 Nadgledati napredak
 Revidirati operativne planove na
osnovu stečenog iskustva
 Izveštavati o napretku
75
PCM-Implementacija
 Implementacija
Progresivno:
Završna
faza
Predati odgovornosti korisnicima
Obezbediti planove za održavanje
(stanja/opreme)
Obezbediti da su relevantne veštine
efektivno prenete
Pomoći da se obezbedi tekuće
finansiranje
76
Hvala na pažnji
Stefana Lilić
e-mail: [email protected]
Petar Spasić
e-mail: [email protected]
77