Transcript pretpostavke

MATRICA LOGIČKOG OKVIRA
REKAPITULACIJA
Analiza zainteresovanih
strana
Napravljeno stablo problema
Napravljeno stablo ciljeva
Odabrana strategija
Popunjavanje matrice
logičkog okvira
MATRICA LOGIČKOG OKVIRA
Logika
intervencije
Pokazatelji
Način
verifikacije
Pretpostavke
i rizici
Sveukupni
cilj-svrha
Specifični
ciljevi
Rezultati
SREDSTVA
Aktivnosti
TROŠKOVI
PREDUSLOVI
ZAŠTO MATRICA LOGIČKOG OKVIRA
Prikazuje suštinu projekta u jednoj jednostavnoj tabeli
 Obezbeđuje razumevanje i bolju komunikaciju između
svih uključenih u projekat
 Kod mnogih finansijera/donatora MLP je standard za
podnošenje predloga projekta

OPŠTE KARAKTERISTIKE MATRICE
Na njoj se mogu lakše uočiti slabosti projekta
 Dobro sredstvo za usavršavanje projekta
 Ne može loš projekat da pretvori u dobar
 1 - 4 strane zavisno od obima i kompleksnosti projekta
 Treba je koristiti kreativno da bi pomogla formiranju
dobrog projekta

MATRICA LOGIČKOG OKVIRA SE KORISTI
Kao osnovno sredstvo upravljanja projektnim
ciklusom
 Neprekidno i iznova se dopunjava u svim
narednim fazama projekta
 Glavno sredstvo koje određuje način izrade
 skica plana aktivnosti i plana resursa,
 detaljnog budžeta,
 rasporeda dužnosti,
 rasporeda realizacije i plana praćenja

RAZVOJNI PROCES
Cilj
Specifični cilj/ciljevi
Pretpostavke
Pretpostavke
Konkretni
rezultati
Pretpostavke
Aktivnosti
Pretpostavke
Inputi
Pretpostavke
PROJEKTNA MATRICA
CILJEVI
OKOLINA
PROJEKAT
ELEMENTI PROJEKTNE MATRICE
Cilj
Indikatori/
pokazatelji
Pretpostavke
Specifični cilj
Indikatori/
pokazatelji
Pretpostavke
Konkretni
rezultati
Indikatori/
pokazatelji
Pretpostavke
Aktivnosti
Pretpostavke
Inputi
Pretpostavke
MATRICA LOGIČKOG OKVIRA= 4 KOLONE
I 4 (ILI VIŠE) REDA
 Hijerarhija
ciljeva (Logika intervencije)
 Projektno okruženje i spoljašnji faktori
ključni za uspeh (pretpostavke)
 Način praćenja i procena dostignuća
projekta (indikatori i izvori verifikacije)
 Inputi, odnosno ulazni elementi
(neophodna sredstva i troškovi-budžet)
MATRICA LOGIČKOG OKVIRA
Logika
intervencije
Opšti ciljevi
Specifični cilj
Rezultati
Aktivnosti
Objektivno
proverljivi
faktori
dostignuća
Izvori i
sredstva
verifikacije
Rizici i
pretpostavke
Indikatori
Izvori
informacija
Indikatori
Izvori inform. I
metode
Pretpostavke
Rizici
Indikatori
Izvori
informacija
Pretpostavke
Sredstva
Izvori inform.
Troškovi
Pretpostavke
Preduslovi
MATRICA LOGIČKOG OKVIRA
 Ne
daje magično rešenje za identifikovanje
ili osmišljavanje dobrih projekata
 Ona predstavlja alatku za analizu, dizajn i
prezentaciju
 Stalni deo aplikacionog formulara
SAVETI
Početi izradu prilikom planiranje
 Obavezno prethodno uradite “drvo problema”
i “drvo ciljeva”
 Koristite savetodavnu pomoć mentora sa
iskustvom
 Ukoliko negde zastanete, preskočite, pa se
kasnije vratite
 Teško je uspeti prvi put – razmatrajte i
revidirajte dok ne budete sigurni da je
projekat izvodljiv, a matrica u potpunosti
logična

PRVI KORAK
I
s
t
a
b
l
o
c
i
lj
e
v
a
k
o
l
o
n
a
m
a
t
r
i
c
e
Opšti ciljevi
Specifični cilj
(svrha)
Rezultati
Aktivnosti
POPUNJAVANJE I ČITANJE MATRICE



Uobičajeno je da se popunjava “odozgo-nadole” i “sa
leva na desno”
Vertikalno
 Prikazuje o čemu se radi u projektu
 Definiše uzročno-posledične veze
Horizontalno
 Definiše načine merenja efekata projekta pokazatelje
 Definiše izvore podataka za merenje efekata
projekta - izvore verifikacije
 Prikazuje pretpostavke i rizike
VERTIKALNO
Logika
intervencije
Pokazatelji
Način
verifikacije
Pretpostavke
i rizici
Opšti cilj svrha
Specifični
ciljevi
Rezultati
SREDSTVA
Aktivnosti
TROŠKOVI
PREDUSLOVI
HORIZONTALNO
Logika
intervencije
Pokazatelji
Način
verifikacije
Pretpostavke
i rizici
Sveukupni
cilj projekta
Specifični
ciljevi
Rezultati
Aktivnosti
SREDSTVA
TROŠKOVI PREDUSLOVI
REDOSLED POPUNJAVANJA - TEORIJSKI
Opis projekta
Pokazatelji
Svrha projekta
8
1
Cilj
projekta
Rezultati
2
3
Nije uključeno
Aktivnosti
4
Izvori verifikacije
Pretpostavke
7
9
10
11
6
12
13
5
Nije uključeno
Predusolovi
PRVA KOLONA- LOGIKA
INTERVENCIJE
Opšti cilj: Opisuje predviđeni dugoročni cilj kome
će projekat doprineti (opravdanost projekta)
 Specifični cilj: Opisuje šta se namerava postići
projektom, tj.koji će biti efekat na ciljne grupe, u
vidu budućeg pozitivnog stanja
 Rezultati: Ciljevi koje rukovodstvo projekta treba
da postigne i održi za vreme trajanja projekta
 Aktivnosti: Treba da budu definisane kao procesi

LOGIKA INTERVENCIJE
Ako–onda veza
 AKO želimo doprineti opštem cilju, ONDA moramo
postići specifične ciljeve projekta
 AKO želimo da postignemo specifične ciljeve projekta,
ONDA moramo ostvariti određene rezultate
 AKO želimo da ostvarimo rezultate, ONDA moramo
sprovesti određene aktivnosti
 AKO želimo da sprovedemo određene aktivnosti,
ONDA moramo upotrebiti navedene resurse/ulaze
ILI OBRNUTO:
AKO obezbedimo odgovarajuće resurse, ONDA
možemo preduzeti aktivnosti
 AKO preduzmemo aktivnosti, ONDA možemo
ostvariti rezultate
 AKO ostvarimo rezultate, ONDA ćemo postići
svrhu projekta
 AKO postignemo svrhu projekta, ONDA ćemo
doprineti ostvarenju opšteg cilja

PRVA KOLONA- JASNE IZJAVE
Opšti cilj: “treba da doprinese...”
 Specifični cilj/ciljevi: “povećan/ poboljšan...”
 Rezultati: “postignuti/ proizvedeni/ sprovedeni...”
 Aktivnosti: “pripremiti/ izraditi/ izgraditi/
sprovesti istraživanje...”

OPŠTI CILJ
Dajte nagoveštaj kom srednjeročnom
ili dugoročnom cilju će projekat
doprineti.
Na primer:
Treba da doprinese uspostavljanju
obrazovnog sistema koji će moći da
ponudi obrazovanje koje zadovoljava
promenljive potrebe ekonomskog
okruženja.
SPECIFIČNI CILJ/CILJEVI
Specifični cilj(evi) treba da naznače šta
će se postići realizacijom projekta.
Ciljevi Vašeg projekta treba da budu
“PAMETNI” (eng. “SMART” - Specific,
Measurable, Accurate, Realistic and
Time-bound): Određeni, Merljivi,
Precizni, Realni i Vremenski povezani.
Na primer:
Uskladiti kurikulum osnovnih studija,
nastavne metode i opremljenost
biblioteke Ekonomskog fakulteta
Univerziteta u xxx sa zahtevima
Bolonjske deklaracije do decembra xxx.
REZULTATI (Izlazi – Ishodi)
Rezultati (u smislu ishoda ili izlaza)
treba da budu konkretni, određeni i
realni, shodno vremenu trajanja
projekta. Takođe je poželjno da budu i
merljivi, koliko god je moguće.
Rezultati se odnose na ono što se želi
postići raznim projektnim aktivnostima.
Na primer:
“Sastanak Konzorcijuma” kao takav, nije
sam po sebi cilj, i ne treba ga prikazivati
kao rezultat, već pre kao aktivnost.
Rezultat ove aktivnosti pre bi trebalo da
bude “izrađen finansijski plan”, ili
“usklađen plan rada” koji predstavljaju
stvarni rezultat sastanka predstavnika
Konzorcijuma, itd.
“Pres konferencija" nije rezultat.
Rezultat bi bio ono što se tom
Konferencijom želi postići (povećanje
broja upisanih studenata, novi ugovori o
saradnji i sl.).
POKAZATELJI NAPRETKA I
NAČINI NJIHOVOG MERENJA
Indikatori (druga kolona Matrice)
služe za merenje performansi projekta
tokom njegovog životnog ciklusa.
Kada se krene sa implementacijom
projekta, prvobitni indikatori će
verovatno biti izmenjeni ili će se
dodati novi, bliže određeni indikatori.
Indikatori treba da budu određeni u
smislu kvaliteta, količine, vremena i
merljivi (npr. Broj studenata...,
unapređen..., poboljšan..., procenat...)
Indikatori pružaju osnovu za
praćenje rezultata projekta, te ih
treba posmatrati kao tekuće sredstvo
za ocenjivanje projekta.
Treća kolona Matrice bi trebalo da
sadrži način na koji se može utvrditi
da li su ispunjeni utvrđeni indikatori
(bilo šta što se može smatrati
“dokazom” – izveštaji, ankete,
zvanični dokumenti...)
Primer1 (kvantitativni indikator):
Indikator: 200 studenata upisano na
Specijalističke studije; ili, Povećan
broj studenata do 2015 god i sl.
Kako će se meriti ovaj pokazatelj:
Podaci iz studentske službe, zvanično
objavljeni podaci itd.;
Primer 2 (kvalitativni indikator):
Indikator: Unapređene metode nastave
Kako će se meriti ovaj pokazatelj:
Anketiranje studenata
PRETPOSTAVKE I RIZICI
U ovom delu pomenite bilo koje faktore
(odnosno situacije, događaj, uslov ili
odluku) koji odlučujuće utiču na ishod
projektnih aktivnosti, rezultateili
ciljeve, a koji nisu pod direktnom
kontrolom učesnika u projektu.
Podrazumeva situacije ili događaje za
koje mislite da bi mogli nastupiti. Što je
više ovih situacija/događaja koji su van
direktne kontrole učesnika u projektu,
veći je rizik da projekat ne uspe.
Primer: “Rizik da kurikulum neće biti
akreditovan od strane Komisije za
akreditaciju”.
Za rizike na koje se može uticati, kao
što su npr. nedovoljno poznavanje
stranog jezika pojedinih učesnika u
projektu, malo interesovanje studenata
za studijski program, i sl., potrebno je
navesti načine i aktivnosti koje je
potrebno preduzeti za njihovo
prevazilaženje.
HVALA NA PAŽNJI!