Transcript Slide 1
Br.prt.________ LIČNI KARTON PACIJENTA Ime i prezime Datum rodjenja: beleži se uzrast izražena u godinama i mesecima, za dete do godinu dana i u danima Pol Ime, starost, školska sprema i zanimanje oca Ime, starost, školska sprema i zanimanje majke Ima li braće i sestara (broj, starost i zanimanje) Dijagnoza: beleži se medicinska dijagnoza Pedagoški status: nalaz opisuje dosadašnji tok vaspitanja i obrazovanja, sadržaj teškoća (npr. rukopis neuredan, slabo čita, domaći zadaci površni itd.), vreme teškoća, manifestnost teškoća (npr. hiperaktivnost, odsustvo pažnje, napuštanje časa), metode pri kojima učenik pokazuje uspeh ali i neuspeh, odnos učenika prema kolektivu i obrnuto itd. Postojeći nalazi: Ovde upišemo (zaokružimo) koje nalaze pacijentt poseduje, a kompletne nalaze (ili fotokopiju) priložimo uz Lični karton Nalaz komisije za razvrstavanje: lice ometeno u razvoju može biti razvrstano u sledeće kategorije: - mentalna ometenost - oštećenje sluha - oštećenje vida - poremećaji u ponašanju - telesna invalidnost - višestruka ometenost (nalaz komisije se beleži, ukoliko je dete dobilo takvo rešenje) Stav porodice prema invalidnom članu - pozitivan: dete se nadzire u radu i pruža mu se adekvatna pomoć, - negativan: razmaženost, preterana strogost, bez nadzora, prepuštenost samom sebi. Vaspitni uticaj u porodici: - pozitivan: roditelji se bave detetom, pružaju mu pozitivne vaspitne primere, vode ga u zajedničke šetnje, izlete, godišnji odmor, u pozorište, bioskop i drugo, - negativan: dete živi pod negativnim porodičnim uticajima, zapostavljeno, maltretiramo, česte svadje u porodici. SOMATOPEDSKI NALAZ Opšte zdravstveno stanje: stanje ishranjenosti i telesne razvijenosti u odnosu na hronološku dob, česta stanja bolešljivosti, preležane bolesti, značajne aberacije u užoj i široj porodici. Za dete predškolskog uzrasta značajno je saznati i podatke o toku trudnoće i postnatalnom periodu, prisustvo faktora ili simptoma rizika, vreme kada je dete prohodalo i progovorilo. Pokretljivost: nalaz sadrži procenu sposobnosti izvodjenja elementarnih pokreta i procenu razvoja grubih motoričkih sposobnosti (sedenje, puzanje, stajanje, hod, trčanje, penjanje, preskakanje itd) kao i opis pokretljivosti: - samostalno hoda, (opisati kvalitet i zrelost hoda u odnosu na uzrast, ravnotežu, izdržljivost, brzinu; koordinaciju gornjih i donjih ekstremiteta u toku hoda), - hoda uz pomoć druge osobe ili pomagala (navesti koje), - ne hoda (kreće se pomoću invalidskih kolica, ne ustaje iz kreveta, sedi na krevetu, ne može sedeti, leži, sposoban za samostalno okretanje u postelji ili ne) Funkcionalna sposobnost gornjih ekstremiteta: pretpostavlja sposobnost izvodjenja elementarnih pokreta, okulomotornu koordinaciju, vizuomotornu kontrolu, sposobnost hvata, manipulativnu spretnost, diferenciranost motorike prstiju (oko šeste godine), grafomotorne sposobnosti. U nalazu se opisuje mogućnost, spretnost, tačnost i razumevanje naloga prilikom izvodjenja elementarnih pokreta, da li pogled kontroliše pokrete ruku, da li je hvat usavršen ili je primitivniji (kubito-palmarni, radio-palmarni, pinceta, klešta), manipulativna spretnost procenjena testovima Ring, O Conor, Laso, OZ proba itd, da li postoji izdiferencirana mišićna kontrola prstiju ili se pokreti izvode uz nus kretnje, grafomotorne sposobnosti. Vid: dobar, reduciran. nalaz oftalmologa, pomagalo Sluh: dobar, reduciran, nalaz ORL, pomagalo Lateralizovanost ruke, noge, oka i uha se procenjuje nakon treće godine života, a nakon šeste godine života, procenjuje se i upotrebna i spontana dominantna lateralizovanost gornjih ekstremiteta. Nalaz opisuje levostranu ili desnostranu predominaciju, ukoliko je ona harmonično struktuisana na nivou ruke, noge, oka i uha i na nivou gornjih ekstremiteta u pogledu upotrebne i spontane lateralizovanosti. Ukoliko nije, opisuje se na kom nivou je disharmonično struktuisana. Poznavanje delova tela: U drugoj godini dete prepoznaje oko pet delova svoga tela (obično se odnose na delove lica, nogu, ruku), od treće godine i dalje, koristiti skalu za procenu poznavanja delova tela, (Stevanović, Bojanin).U nalazu se opisuje da li ispitanik pravilno imenuje delove tela, kao i da li ima iskustvenu podlogu o njima. Poznavanje delova tela može da odgovara uzrastu ili da zaostaje, da bude ujednačeno ili ne. Poznavanje lateralizovanosti na sebi utvrdjuje se nakon šeste godine života, a na drugome nakon 10. godine života. Praksija mimične muskulature nalaz opisuje da li je prisutna izdiferenciranost funkcije mimične muskulature, Orjentacija u prostoru ( procena doživljaja tela u prostoru, procena opažanja odnosa u prostoru, procena opažanja predstavnog prostora) Orjentacija u vremenu (delovi dana i aktivnosti u vezi sa njima, kvalitet sadašnjeg vremena u odnosu na trajanje i ritam, budućnost, prošlost, metričko vreme). Inteligencija (beleži se nalaz psihologa ili se uradi Test crteža ljudske figure) Percepcija: vizuelna - (u ranom detinjstvu procenjuje se sposobnost reagovanja, praćenja i fokusiranja predmeta, u predškolskom periodu sposobnost diskriminacije oblika, veličina i boja, sa razvojem grafomotornih sposobnosti procenjuje se sposobnost grafičkog predstavljanja vizuelno percipiranih oblika) auditivna - (u ranom detinjstvu procenjuje se sposobnost reagovanja na različite zvučne stimuluse, kasnije sposobnost auditivne diskriminacije različitih zvukova) taktilna - (sposobnost prepoznavanja različitih kvaliteta čulom dodira procenjuje se nakon druge godine) kinestetska - (procenjuje se razumevanje, tačnost i brzina izvodjenja odredjenih motoričkih zadataka olfaktorna - (procenjuje se sposobnost diskriminacije i definisanja predmeta na osnovu čula mirisa ) gustativna - (procenjuje se sposobnost diskriminacije i definisanja predmeta pomoću čula ukusa) Pažnja (procenjuju se budnost, pažljivost i funkcionalnost pri rešavanju zadataka) Pamćenje (kratkoročna i dugoročna memorija) Govor: proceniti nivo artikulisanosti fonema koje su usvojene, razumevanje govora, zrelost govora u odnosu na uzrast (usvojene gramatičke i sintaksičke zakonomernosti), nalaz logopeda. Narav: tiha i mirna, često se ljuti, promenjivog raspoloženja, Razumevanje naloga: razume. teško razume, na razume, Izvršavanje naloga: izvršava, teško izvršava, ne izvršava, Odnos prema vlastitom hendikepu - indiferentan, - naglašeno uočljiv u smislu potištenosti, izbegavanja aktivnosti u kojima nedostaci dolaze do izražaja, - naglašeno uočljiv u smislu traženja aktivnosti pri kojima treba savladati poteškoće i dr. Socijalni razvoj: opisati nivo osvojene socijalizacije u pogledu samostalnosti (hranjenje, oblačenje, toaleta), i odnosa sa drugima (prema igračkama, ukućanima, poznanicima itd) i proceniti u odnosu na hronološku dob. Socio-ekonomski uslovi života i školovanja stambene, materijalne i higijensko-zdravstvene prilike u porodici, odnosi medju roditeljima: dobre, prosečne, loše Za svaku od navedenih oblasti utvrdjuje se da li je u skladu sa uzrastom ili odstupa i u kom pravcu, kao i procena daljih mogućnosti za obrazovanje i profesionalnu orjentaciju. PREDLOG MERA DEFEKTOLOŠKOG TRETMANA U zavisnosti od nalaza, tretman mogu činiti sledeće vežbe: - vežbe za razvoj perceptivnih sposobnosti - vežbe za razvoj vizuomotorne kontrole - vežbe za razvoj manipulativne spretnosti - vežbe za razvoj grafomotornih sposobnosti - stimulativne, reedukativne i aktivne psihomotorne vežbe za razvoj motorike u funkciji samoposluživanja, socijalizacije i rada - vežbe za uočavanje i stabilizovanje lateralizovanosti - vežbe za diferenciranost mimične muskulature - vežbe za doživljaj telesne celovitosti - vežbe za diferencijaciju šeme tela u gestualnom prostoru - vežbe opažanja u dubokom senzibilitetu - vežbe za orjentaciju u prostoru - vežbe za orjentaciju u vremenu - vežbe za razvoj pažnje - vežbe za razvoj pamćenja -rad na bogaćenju fonda znanja u skladu sa uzrastom Plan i program defektološkog tretmana: Navesti tačno koje vežbe, u kom intenzitetu i vremenskom intervalu se izvode.