Transcript Fizička aktivnost dece predškolskog uzrasta

FIZIČKA AKTIVNOST DECE
PREDŠKOLSKOG UZRASTA
Specijalistički rad:
Milica Šćekić
 Normalna fizička konstitucija i zdravlje su
elementarni uslovi za život i funkcionisanje
svakog pojedinca.
 Negovanjem fizičkih aktivnosti u najranijem
uzrastu održava se dobra kondicija i dobro
zdravlje mladog naraštaja koja se nastavlja
nastavom fizičkog vaspitanja u školskom
uzrastu tri puta nedeljno
FIZIČKA AKTIVNOST U RANOM
DETINJSTVU
 Fizičke aktivnosti treba da budu primerene detetovom
uzrastu.
 Telesne vežbe se izvode svakodnevno 10 minuta pre
užine; počinju vežbama od glave prema peti.
 Usmerena aktivnost u mlađoj i srednjoj grupi odvijaju
se jedanput nedeljno po pola časa, a u srednjoj i
najstarijoj grupi dvaput nedeljno po 45 minuta do
jednog sata.
 Kada vreme dozvoli, deca odlaze u šetnju oko 30 min
u obližnji park, ili pored reke.
 S polaskom u školu deca dostižu fizičku zrelost, pa je
poželjno bavljenje sportskim treningom. Preporuke po
uzrastu za određene sportske aktivnosti, po Dambou,
su:














UZRAST I SPORTSKA AKTIVNOST
7-8 plivanje, sportska gimnastika, umetničko plivanje
8-9 umetničko klizanje
7-10 stoni tenis i tenis
9-10 skokovi u vodi, skijanje, skijaški skokovi
9-12 nordijske discipline (trčanje)
10-11 sportsko-ritmička gimnastika
10-12 brzo klizanje, fudbal, atletika, jedrenje, surfing
11-12 akrobatika, košarka, rukomet, odbojka, hokej, vaterpolo
12-13 rvanje, konjički sport
12-13 veslanje, streljaštvo, mačevanje
12-14 boks
13-14 biciklizam
14-15 dizanje tegova i body building
Čovekove razvojne faze
 čitav čovekov život može se podeliti u
tri velika razdoblja:
 razdbolje detinjstva i
adolescencije (od rođenja do 18-19.
godine)
 razdoblje odraslog čoveka (od 1819. do 40. godine)
 razdbolje zrelog čoveka i starosti
(od 40.godine do starosti)
 Prema specifičnostima psihofizičkog razvoja
razdbolje detinjstva i adolescencija se
najčešće deli na četiri perioda:
 rano detinjstvo (do 6-7. godine)
 srednje i kasno detinjstvo (od 6-7. do
11-12. godine)
 pubertet (od 11-12. do 15-16. godine)
 adolescencija (od 15-16. do 18-19.
godine)
Mlađi uzrast od 3. do 4. godine
 Deca ovog uzrasta mogu se uključiti skoro u sve
organizacione oblike vežbanja.
 Pokreti su uglavnom kontrolisani, mada se još uvek
čine i suvišni pokreti, odnosno dodatni nepotrebni
pokreti u odnosu na zahtev i optimum motoričkog
zadatka. Karakteristično je da deca za vreme kretanja
šire ruke i da se teže zaustavljaju, što upućuje na
konstataciju da je u pitanju nestabilnost u održavanju
ravnoteže i upozorenje vaspitaču da pri izboru vežbi
vrši potrebne korekcije.
 Deca se brzo zamaraju, pažnja je labilna, a
raspoloženje se brzo menja.
Srednji uzrast od 4. do 5.
godine
 U odnosu na prethodni period kretanje je znatno
popravljeno i usavršeno, rad ruku i nogu je
usklađeniji, koordinacija je bolja, manje je suvišnih i
nekontrolisanih pokreta. ravnoteža je znatno bolja –
dete, na primer, već može duže vremena da stoji na
jednoj nozi. Ova činjenica upućuje na nešto drugačiji
pristup pri izboru telesnih aktivnosti i motoričkih
zadataka, pre svega da vežbanja mogu biti složenija,
motorički zadaci teži i da vežbanja mogu duže da
traju.
 Sklonost prema podražavanju, imitaciji, još uvek je
dosta izražena, te je kao metod rada treba
primenjivati.
 Dete se samo oblači i svlači, penje uz stepenice i
umnogome je samostalnije u svim aktivnostima.
Stariji uzrast od 5. do 6. godine



Koordinacija pokreta je dosta poboljšana, suvišni pokreti su u
znatnoj meri eliminisani, zapaža se uopšte stabilnost i sigurnost u
motorici. Posebno je karakteristično za ovaj period da
automatizacija pokreta počinje sve više da dobija svoje mesto u
razvoju motorike i da se svakim danom usavršava. To se naročito
primećuje u raznim oblicima trčanja, penjanja, bacanja i dr. Deca
počinju da koriste više jednu ruku, jednu nogu, pri doskoku
dočekuju se na vrhovima prstiju, stoje i hodaju zatvorenih očiju,
što znači i da je i orijentacija u prostoru znatno poboljšana.
Deca prihvataju složenije i teže motoričke zadatke, istrajnija su,
pažnja im je stabilnija, interesovanja se diferenciraju, a različitost
se sve više zapaža.
Slične konstatacije se odnose i na predškolski uzrast, s tim što se
u primeni vežbanja i otežavanju motoričkih zadataka može ići
korak napred. Vežbanje poprima karakteristike školskog fizičkog
vaspitanja; ovo je na neki način period povezivanja predškolskog i
školskog vaspitanja i obrazovanja.
Osnovni ciljevi fizičkog razvoja dece
predškolskog uzrasta














Zdravo, fizički dobro i skladno razvijeno dete.
Upoznavanje sopstvenog tela, njegovog izgleda i šeme.
Razvoj lateralizacije.
Održavanje normalnog stanja aparata za kretanje, posebno zglobova, veza i mišića, što se odražava u
njihovoj snazi i pokretljivosti.
Svestrani razvoj motorike, odnosno, formiranje i učvršćivanje sposobnosti ovladavanja prostorom kroz
kretanje u njemu, koje je koordinirano, skladno, graciozno, uravnoteženo i ritmično.
Razvoj psihofizičkih sposobnosti: brzine, okretnosti, gipkosti, snage, izdržljivosti, preciznosti i dr.
Slobodno, efikasno i graciozno vladanje svojom motorikom i ekonomičnost u trošenju mišićne energije i
snage.
Razvoj ravnoteže u statičkim i dinamičkim položajima tela.
Razvijenost svih mišićnih grupa (trupa, kičme, stomaka, nogu, ramenog pojasa, ruku, šake, prstiju,
stopala, vrata, očiju i lica), posebno mišića – opružača.
Osposobljenost za rukovanje predmetima uz pomoć krupnih mišićnih grupa.
Ovladavanje osnovnim lokomotornim i manipulacionim pokretima i usavr-šavanje fine motorike voljnog usmeravanja pokreta, njihove koordinacije, ritma, snage, tačnosti, tempa i razmaka pokreta
ruke, šake i prstiju, pove zano sa razvojem mišljenja i opažanja, preciznosti, orijentacije u prostoru,
koncentracije i drugih sposobnosti potrebnih za sticanje grafičkih i tehni čkih veština od kojih zavisi
pisanje.
Jačanje disajne muskulature, razvoj pokreta grudnog koša, osposobljenost za dublje i ritmičnije disanje
uz povećavanje kapaciteta pluća.
Pravilan razvoj nervnog sistema.
Pripremljenost za uslove života i rada koji dete očekuje u školi.
IZBOR VEŽBI RADI UTICAJA
NATELESNI RAZVOJ DETETA
 Da bi rad na telesnom razvoju deteta
bio koristan potrebno je izabrati
najprikladnije vežbe, i to prema:
 psihofizičkom razvoju dece;
 karakteristikama grupe;
 pripremljenosti grupe;
 stanju dečjeg zdravlja.







Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju:
kostur koji brzo raste mekan je i podložan raznovrsnim
iskrivljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavičnog tkiva;
zglobovi i vezivno tkivo slabi su, rastegljivi i povodljivi, zbog
toga dolazi do iskrivljenja, asimetrije i ulegnuća u
rasporedu osnovnih delova kostura;
količina mišićnog tkiva mala je u poređenju sa opštom
težinom tela, a posebno sa masom unutrašnjih organa;
mišićna vlakna su tanka, a postotak vode u njima veći nego
u odraslih;
odnos između pokretnih poluga drugačiji nego u odraslih,
kosti nogu kraći su u odnosu na kostur trupa;
nije završen razvitak nervnog sistema, diferencijacija
stanica moždane kore, ni psihomotorni centri ...
 Neophodno je izbegavati vežbe i to:
 koje iziskuju dugotrajne kontrakcije mišića (statičke
vežbe);
 za snagu koje idu za kvantitativnim postignućima;
 što je dete manje to je njegovo biće kompleksnije i
nedeljivije pa ne treba vežbati pojedinim delovima
tela, npr. prstima, glavom, stopalom, šakom i slič no;
 vežbe koje iziskuju prevelik napor i dužu
koncentraciju pažnje;
 prelake i preteške vežbe od kojih se deca brzo
zamaraju.
 Vežbe za predškolski decu moraju biti:
 dinamične;
 da obuhvataju više mišićnih grupa, a u
njima obavezno zaposleni veliki mišići
(krupna motorika);
 deci razumljive;
 izvodive u određenom ritmu, ne prebrzo,
tako da deca nauče vežbe izvoditi pravilno i
lepo;
 češće menjane.














Treba imati na umu i sledeće:
vežbe koje odgovaraju starijoj deci preteška su mlađoj i obrnuto,
starija deca već gađaju cilj, a mlađa se tek pripremaju na gađanje kotrljanjem ili
običnim bacanjem plodova, loptica;
mlađa grupa još ne skače u vis ili u dalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskače
preko konopca na podu, dok srednja grupa skače udalj samo iz mesta.
deci predškolskog doba zabranjeno je da se penju samo pomoću ruku (penjanje po
konopcu ili motki, u uporu i visu).
ako su deca više godina u predškolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi, brzo se
pokazuju pozitivni rezultati;
takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se možemo poslužiti gradivom
starije grupe;
od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo će se savladavati gradivo;
sa decom koja neredovno dolaze mora se raditi individualno da bi dostigla ostalu decu.
decu, koja posle bolesti dolaze, postupno obuhvaćamo radom;
kod dece koja su rekonvalescenti, organizam još nije zdrav, a uobičajeno vežbanje bilo
bi naporno i štetno;
dete koje je bolesno treba osloboditi vežbanja;
deca sa srčanim manama ili drugim bolestima vežbaju onoliko koliko im lekar odredi;
slabašnu decu ne treba izdvajati, ona nisu bolesna, a vežbanje koristi opštem stanju
njihovog organizma.
PRIPREMA ZA USMERENU
AKTIVNOST
 Artikulacija usmerene aktivnosti sadrži:
 UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti
organizam za opterecenja koja slede, uticajem na
kardiovaskularni i respiratorni sistem,
 PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vežbama
oblikovanja pripremi organizam za opterecenja u
daljem toku aktivnosti.
 OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje što
povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih
programskih zadataka.
 ZAVRŠNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje
organizma i razvijanje smisla za red.
VEŽBE ZA DECU
PREDŠKOLSKOG UZRASTA
Gimnastika (Vežbe na
spravama)
Atletske aktivnosti
Igre sa loptom
Vežbe oblikovanja
Borenje
Vežbe sa rekvizitima
 ● za uzrast od tri do šest godina - od 5 do 10 minuta
 ● za uzrast od sedam do deset godina - od 10 do 15
minuta
 ● za uzrast od 11 do 14 godina - od 15 do 20 minuta
Razni tipovi vežbi















Vežbe za ravna stopala
Vežbe za X noge
Vežbe za O noge
Vežbe za korekciju kifotičnog lošeg držanja
Vežbe za korekciju skoliotičnog lošeg držanja
Vežbe za korekciju lordotičnog lošeg držanja
Vežbe za jačanje
Vežbe na velikoj lopti za decu
Vežbe za glavu i vrat
Vežbe za ramena i ruke
Vežbe za trup
Vežbe za kukove i noge
Trbušnjaci
Joga
Vežbe sa papirom
ZAKLJUČAK
 Nedostatak fizičke aktivnosti tokom zime za većinu
dece znači nekoliko kilograma viška i slabu kondiciju
na proleće. Ako se ne bave nekim sportom pa nemaju
redovne treninge i napolju nema snega, verovatno će
najveći deo slobodnog vremena provesti ispred
televizora ili za kompjuterom.
 Mlađa deca ne bi trebalo da budu fizički neaktivna
duže od jednog sata osim ako ne spavaju, a deca
školskog uzrasta ne duže od dva sata.
 Skučeni prostori u stanovima ili kućama ne pružaju
mnogo mogućnosti za vežbanje. Idealno bi bilo da
deca imaju u svojoj sobi sportski kutak sa jednom
strunjačom i švedskim lestvama kako bi u svakom
trenutku kada požele mogla da se penju, skaču,
prevrću se.




Deci predškolskog i mlađeg školskog uzrasta treba pomoći u
organizovanju vremena koje provode u kući. U skladu sa uzrastom
sva deca mogu da učestvuju u redovnim kućnim poslovima. Neke
aktivnosti kao što je hodanje stepenicama umesto vožnje liftom
treba da postanu rutinske.
Dobro je da postoji i redovna fizička aktivnost, po nekim
preporukama to je sat i po za malu decu, od toga 30 minuta
planirane i 60 minuta spontane igre.
Deca predškolskog uzrasta trebalo bi da vežbaju 60 minuta i da se
isto toliko slobodno igraju, a deca školskog uzrasta bi trebalo da
budu fizički aktivna više od 1 sata sa po 15 minuta aktivnosti
između ostalih obaveza.
Da deca ne bi bila neaktivna dobro je ograničiti im vreme koje
provode sedeći ispred TV-a i kompjutera. Čak i kada nema
odgovarajućih rekvizita uz malo mašte i postojeće dečje igračke
mogu da se osmisle korisne vežbe kojima će deca ispuniti vreme a
krajnji rezultat će biti njihova bolja spretnost, koordinacija,
preciznost, jači mišići.
HVALA NA PAŽNJI