Transcript Rano detinjstvo RAZVOJ GOVORA

RANO DETINJSTVO - RAZVOJ GOVORA
„…Životinje imaju samo jedan svet, svet objekata i
situacija koji mogu biti opaženi čulima. Ljudi imaju
dvostruki svet.“
Lurija
Preverbalna komunikacija
Pitanje govornog razvoja- problemi referencije i
gramatike
 Četiri jezička podsistema- glasovi, reči, rečenice,
upotreba jezika
 Objašnjenje usvajanja govora- teorije učenja,
nativističko i interakcionističko objašnjenje
 Osnovni elementi usvajanja govora- biološki i sredinski
preduslovi
Govor i mišljenje - 4 perspektive
PREVERBALNA KOMUNIKACIJA
Jezička komunikacija oslanja se na prelingvistička komunikativna dostignuća
Percepcija zvukova
 Preferencija za govor ljudi nad ostalim zvukovima
 Diferencijacija zvukova svih svetskih jezika
 Diferencijacija zvukova maternjeg jezika- nekoliko dana posle rođenja
Reprodukcija zvukova
 plač, sa varijacijama
 gukanje- 3m.
 brbljanje-6m.
Komunikacija
 socijalni osmeh- primarna intersubjektivnost - 2,5 m.
 socijalno upućivanje- sekundarna intersubjektivnost - 9m.
 neverbalni gestovi pokazivanja- 12m.
 instrumentalno pokazivanje- prvo gleda da li majka gleda ili ne pokazuje
na nešto kad je samo - 18m.
PITANJE GOVORNOG RAZVOJA

Usvajanje govora- razumevanje i produkcija

Shvatanje značenja reči i pravila njihovog uređivanja (gramatike).

Problem referencije - svaka reč ukazuje na nešto
- kako se među svim stvarima i vezama na koje reč može da se
odnosi izdvaja baš ona na koju se stvarno odnosi;
- kako shvati da zvuci (reči) imaju ulogu ukazivanja- svaki događaj
ima mnogo elemenata, svaka stvar mnogo atributa

Problem gramatike - pravila, odnosi između reči;
- redosled reči- sintaksa,
- redosled promenljivih delova reči- sufiksi, prefiksi;
- rekurzivnost- sklapanje i povezivanje rečenica (prostih u
složene)- ekonomočnost

Deca lako usvajaju pravilan govor, dok i odrasli teško razumeju
pravila; deca koriste pravila koja nisu čula (konjevi);
složenost i suptilnost govora
JEZIČKI PODSISTEMI- GLASOVI
Četiri jezička podsistema:
glasovi, reči, rečenice, upotreba jezika
Glasovi
 prilagođavanje ograničenom nizu glasova roditeljskog
jezika- razlikovanje, selekcija, brza produkcija
 ograničen broj kombinacija glasova
 pojednostavljenje- mama, tata,..
 reč kao geštalt- ne zbir glasova
 neujednačena težina glasova- r, l, z,..
 Fonemi- smisaone glasovne kategorije jezika- osnovni
glasovi jezika razlikuju jednu reč od druge. Razlikovanje
glasova nije automatsko, već se razvija sa razumevanjem
reči (boat, vote; jak, lak)- čujemo ono što ima značenje
 Morfemi- najmanje jedinice značenjadeo reči ili cela reč (pas, trans-plant (a)-cija)
JEZIČKI PODSISTEMI - REČI





Brbljanje slično jednostavnim prvim rečima -kraj prve
godine
Dešifrovanje značenja – obostrane teškoće, zajednički
napor
Prve reči povezane su sa aktivnostima- anticipacija,
usmeravanje, pokretanje- organizacija sopstvenih i tuđih
aktivnosti (sekundarna intersubjektivnost - zajedničko
usmeravanje pažnje ka objektu).
Nova sposobnost dece da operišu na posredovan način,
indirekno preko reči- uzajamni uticaji (želje, zabrane);
reagovanje na očekivanja-uspeh i neuspeh.
Lurija- “udvostručavanje sveta”- neopažajni svet- nova
dimenzija
JEZIČKI PODSISTEMI - REČI
Prve reči
 Imenice- objekti i klase (označavanje konkretnog, povezano sa
akcijama)- 65%
 Relacione reči- promena stanja ili mesta objekta, odnosi (nema, evo,
gore...)
 Semantičko NE- odbijanje, neslaganje- volja, želja- jedna od prvih reči
(R.Špic)
 Standardi- uspeh i neuspeh (uh, oh, jupi)
Značenja prvih reči
 Srednji nivo apstrakcije- osoba- devojčica- Maja/ona; životinja-pasvučjak
 Preterana generalizacija- preširoko korišćenje reči (opažajna
svojstva)
 Preterana restrikcija- preusko korišćenje reči (samo kućna maca)
JEZIČKI PODSISTEMI- REČI
Promenljiva struktura
Značenje u kontekstu- šta radi, čemu služi- dobro/loše;
Širenje rečnika- menjanje razumevanja značenja reči,
značenje u različitim kontekstima (homonimi), sinonimi
Holofraze
Reč u funkciji rečenice (one word stadium), samo
element celovitog značenja;
Reč uz neverbalne gestove i mimiku = rečenica
Dečije prve reči su često neuobičajene; tumačenje u
velikoj meri zavisi od znanja odraslog o kontekstu u
kome su upotrebljene- značenje ili tumačenje
JEZIČKI PODSISTEMI- REČENICE

Dvočlani iskazi – dva puta više informacija;
omogućava deci da iskoriste odnos između reči unutar iskaza
da bi izrazila značenje- rođenje gramatike.

izražajnost – (vidi + dečak)
redosled- nova značenja- gramatika (dečak vidi; vidi dečak)
telegrafski kvalitet- najbitnije, pojednostavljenje,
dvosmislenost (“indijanski”;“ne jede”)



Usložnjavanje- kako se povećava dužina iskaza, raste i
složenost gramatičkih pravila koja određuju uređenje reči u
rečenici, kao i elemenata (morfema) unutar reči.

Gramatički morfemi- (članovi; ing/ed; jer;predlozi) razlikovanje imenica (član) i glagola (vremenski oblik)
deca koriste intuitivno gramatička sredstva, složena
apstraktna pravila koja i odrasli teško razumeju
JEZIČKI PODSISTEMI - UPOTREBA REČI




Praktična upotreba reči- sposobnost odabira reči i redosleda
u specifičnom kontekstu
Konverzacijski činovi- akcija koja rezultat ostvaruje kroz jezik
proto-imperativni (preteča naredbi) i
proto- deklarativni (preteča izjavnih iskaza- ukazivanje)
Prepoznavanje istih značenja u različitim formama: (“stojiš
na mojim kockama”); koriste iste forme za postizanje
različitih ciljeva (“da li su vrata zatvorena?”)
Pravila konverzacije = princip saradnje




Maksima o kvantitetu – ni manje, ni više (ubeđivanje)
Maksima o kvalititetu- istinito, tačno (ironija)
Maksima o značajnosti- relevantno, informativno
Maksima o jasnoći- izbeći dvosmislenosti (humor)
JEZIČKI PODSISTEMI - UPOTREBA REČI

Figurativna upotreba reči - metaforički jezik (na
osnovu sličnosti) simbolička igra; nasuprot
bukvalnom značenju (“popeo mu se na glavu”,
“sediš mi za vratom”) - kreativnost

Socijalna pravila – “hvala”, “molim”- ljubaznost ili
poniznost

Uzimanje u obzir pozicije slušaoca- sposobnost
da se stvari kažu na način koji je razumljiv
sagovorniku.
Deca na ranom uzrastu pokazuju sposobnost da
skroje svoj jezik spram potreba slušaoca.
TEORIJE USVAJANJA GOVORA
Teorije socijalnog učenja – usvajanje značenja

klasično uslovljavanje- zvuk i objekat- asocijacija po
dodiru, objašnjava razumevanje, ne i izgovaranje reči

instrumentalno uslovljavanje - izgovaranje rečisocijalno potkrepljenje (pažnja, oduševljenje)
aproksimacije zvuka

imitacija – očigledno, ali koriste gramatičke oblike
koje nikada nisu čula (konjevi)
- apstraktno modeliranje (Bandura)- imitacija
apstraktnih opštih jezičkih principa (množina, prošlo
vreme)
TEORIJE USVAJANJA GOVORA
Nativističko objašnjenje- Noam Čomski

Urođena sposobnost razumevanja i stvaranja jezika poseban sistem
deca produkuju iskaze koja nikada nisu čula; spontani
iskazi često krše gramatička pravila

Površinska struktura jezika - reči i rečenice;

Dubinska struktura jezika - skup pravila iz kojih se izvodi
površinska struktura

Istraživanja- ne koristi posmatranje- metod intuitivnog
zaključivanja- procena ispravnosti jezičkog iskaza- osnova
jezičke kompetencije (pec; redosled)
TEORIJE USVAJANJA GOVORA

Svakodnevni govor- malo povratnih informacija o
ispravnosti- roditelji ne ispravljaju decu, niti izražavaju
neodobravanje, a kad to rade nema posebnog uspeha

Urođeni modul za usvajanje jezika –LAD (language
aquisition device), koje sredina automatski aktivira
kada je dete dovoljno sazrelo. Programiran da prepozna
univerzalna pravila u osnovi bilo kog jezika

Gramatičke univerzalije određene evolucionom
istorijom vrste više nego individualnim iskustvom;

Sadržaj specifičnog jezika se uči - površinska stukuraodređena individualnom istorijom deteta
TEORIJE USVAJANJA GOVORA
Univerzalno- konstruktivistička teorija (Interakcionistička)

učenje- nemoguće; urođena struktura-čudotvorno- Dž.Miler

naglašavaju kognitivne preduslove razvoja jezika

akcione šeme sa ljudima i mentalno predstavljanje objekata i
pojava –reprezentacija- postojani objekat, simbolička igra,
odložena imitacije

18m- razlika između stvarnog i mogućeg/očekivanog
(“oh”;“uh”)

problem usvajanja gramatike iznad kognitivnih mogućnosti deteta
(i odraslih!)

gramatika uzgredan proizvod interakcija - (šestougaoni oblici ćelija
saća– nije genetski preneseno znanje)- uklapanje komunikativnih
namera u okvire jezičkih granica
TEORIJE USVAJANJA GOVORA
Socio-kulturna teorija (Interakcionistička)

uloga socijalne sredine u obezbeđivanju potpornog
sistema za usvajanje jezika- Bruner, Vigotski.

Formatiranje -socijalno uobličene aktivnosti u
kojima odrasli i dete zajedno učestvujukomunikativne interakcije pre jezika (skrivalice,
uspavljivanje)- osnov za prelazak u govorni oblik
komunikacije

Formatirani događaji kroz koji deca usvajaju govor
čine potporni sistem za usvajanje jezika -LASS
(language aquisition support system) –sredinski par
urođenom LAD sistemu
TEORIJE USVAJANJA JEZIKA
Istaknuta svojstva velikih pristupa usvajanju jezika
Mehanizam
Učenja
Osnovni uzročni
faktor
Sredina
Nativistička
Nasleđe
Pokretanje, sazrevanje
Sintaksa
Asimilacija –
akomodacija
Povezanost
kognitivnog i
jezičkog razvoja
Teorija
Interakcionistička
Interakcija socijalnih i
(kognitivna hipoteza)
bioloških faktora
Pojava koja je
objašnjena
Imitacija, uslovljavanje Značenje i izgovor reči
Mentalna
reprezentacija
Interakcionistička
(socio-kulturni
pristup)
Kulturna medijacija
interakcije sredine i
nasleđa
Koordinacija u
kulturnim skriptima
Odnos jezika i
mišljenja
ELEMENTI USVAJANJA GOVORA
Biološki preduslovi

Koja su svojstva potrebna da organizam poseduje da je u stanju
da usvoji ljudski govor? Vernikeova zona i Brokina zona korteksa

Izvori podataka- ispitivanja sposobnosti drugih vrsta da proizvedu
i razumeju jezik; ispitivanja dece rođene sa biološkim
nedostacima

Druge vrste komuniciraju, ali ne preko verbalnog jezika –
biološka ograničenja govornog aparata- drugi oblici jeziku slične
komunikacije –gestovna i slikovna simbolička sredstva i
kombinacije dve reči (šimpanze).
Napomene
- obuka kroz učenje na način kako deca ne uče jezik;
- ljudi su ograničeni da shvate jezik životinja

Jezik je isključivo ljudska komunikativna sposobnost

Mentalno retardirana deca- ograničen rečnik, jezik jednostavne
strukture. Izuzeci- neki aspekti jezika nezavisni od kognitivnog
razvoja (Vilijamsonov sindrom)
ELEMENTI USVAJANJA GOVORA
Sredinski preduslovi

razvoj jezičkih sposobnosti u potpunosti zahteva i učešće u
ljudskim aktivnostima i izlaganje jeziku kao delu tih aktivnosti.

Delimična deprivacija- koji aspekti sredine su potrebni?

izlaganje jeziku bez interakcije – TV omogućava imitaciju,
asocijacije - usvajaju rečnik, ne proizvode govor i složene
rečenice- nema provere u interakciji (Španske serije)

izlaganje interakciji bez govora- gluva deca razvijaju gestovni
jezik jednako brzo kao ona koja čuju- važan način uređenja
sredine koja omogućava učešće u aktivnostima
posredovanim jezikom
- gluva deca čiji roditelji ne koriste jezik znakova razvila
”kućne znake” kao jezik pantomime koji ispoljava
karakteristike jezika koji im niko nije pokazao; kombinuju
znakove u višečlane iskaze – svojstvo povratnosti, ali ne
gramatičke morfeme
ELEMENTI USVAJANJA GOVORA

Brzo mapiranje - situacija koja ograničava načine tumačenja, a
potvrđuje se kroz kasnije iskustvo:
Bruner, Vigotski- potkrepljenje iz uspešne komunikacije nepotrebno nagrađivanje i imitacija (exp.-“izbirljive lutke”;
“hromijum”)

Namerno podučavanje - ni jedna od 4 teorije ne naglašava- fidbek
sa korekcijama- malo rezultata

“Majčinski jezik” -naglašena intonacija, sporije, pauze, jasan
izgovor, kratki i jednostavni iskazi, ponavljanje, ograničen rečnik,
upućivanje, proširivanje, pojednostavjivanje i usložnjavanje

Deca razvijaju osnovne elemente jezika bez posebne pomoći
odraslih ako rastu u normalnim govornim ili porodicama koje
koriste jezik znakova, gde je komunikacija prilagođena slušnim
sposobnostima deteta.
ODNOS GOVORA I MIŠLJENJA

Teorije socijalnog učenja (Bandura)
govor i mišljenje su dva aspekta istog procesa; razvoj
govora ima veliki uticaj na razvoj mišljenja, i obrnutosimboli kao mentalne mape- zamena događaja i
organizacija iskustva.

Nativistička teorija (Čomski)
govor i mišljenje su nezavisni jedan od drugog, druga vrsta
sposobnosti podešena spram specifične sredinske
stimulacije - mentalni modul - samorazvijajuća priroda
sposobnosti razvoja govora; ipak, govor koristi mišljenju.
ODNOS GOVORA I MIŠLJENJA

Interakcionistička teorija (Pijaže)- govor izrasta iz
senzomotornih šema i sposobnosti simboličke
reprezentacije - razvoj mišljenja je preduslov za razvoj
govora, jezik odražava mišljenje - egocentrično mišljenje=
egocentričan govor, kolektivni monolog; podučavanje govoru
ne pomaže razvoju mišljenja

Socio-kulturna teorija (Vigotski)- govor i mišljenje se javljaju
nezavisno, ali se u ranom detinjstvu povezuju i stvaraju
specifično ljudske oblike – govor je sredstvo i mišljenja i
komunikacije.
GOVOR I MIŠLJENJE- VIGOTSKI

prve reči- sredstvo komunikacije

sve nove psihološke funkcije su prvo socijalne - kroz
interakcije koje ih podržavaju

kasnije transformisane u individualne sposobnostisredstvo mišljenja

od socijalnog govora izdvaja se egocentrični govor
(jezički posredovno mišljenje) ka unutrašnjem govoru
=mišljenje

Autoregulativna funkcija- egocentrični govor se pojačava
u situacijama teškoća rešavanja problema;

Komunikativna funkcija- menja se zavisno od prisustva
dece
GOVOR I MIŠLJENJE- VIGOTSKI

do 2. godine paralelan razvoj- prethodnici govora nezavisni od
intelektualne fukcije i mišljenje nezavisno od govorasenzomotorne šeme

Ukrštanje- mišljenje postaje govorno, a govor intelektualan

Govor omogućava mišljenju da bude i socijalno i individualno- da komuniciramo individualne misli
- da socijalnu stvarnost preobražavamo u individualno
mišljenje

Sredstvo razvoja i oblikovanja viših psihičkih funkcijapamćenja, složenih emocija, percepcije