Transcript Морфолошко-функционални и моторни развој деце и

MORFOLOŠKO-FIZIOLOŠKE KARAKTERISTIKE
RAZVOJA DECE I ADOLESCENATA
Prof. dr Vladimir Jakovljević
Predsednik Društva fiziologa Republike Srbije,
Council Member International Atherosclerosis Society
10. 03. 2014. god.
KARAKTERISTIČNE OSOBINE
DEČJEG ORGANIZMA
* OSNOVNI POJMOVI *
• OSNOVNA KARAKTERISTIKA DEČJEG ORGANIZMA JE NJEGOV NEPRESTANI RAST I
RAZVOJ
• RAST NASTAJE KAO POSLEDICA DVA MEĐUSOBNO POVEZANA PROCESA:
1. HIPERPLAZIJA – POVEĆANJE BROJA ĆELIJA
2. HIPERTROFIJA - POVEĆANJE VELIČINE POSTOJEĆIH ĆELIJA
• POD RAZVOJEM SE PODRAZUMEVA SAZREVANJE ORGANA I ORGANSKIH SISTEMA
(Kosinac, 1999)
*Proces rasta i razvoja dece se odvija
od začeća pa sve do kraja puberteta
odnosno do pune zrelosti
(otprilike do 20-te godine života)
Faze rasta i razvoja dece (prema Findak,1995):
I. Rano detinjstvo – od rodjenja do tri godine:
od 1-4 sedmice: doba novorodjenčeta
od 5. sedmice do 10. meseca: faza dojenja
od 10-15. meseca: faza puzanja i početnog hodanja
od 15-24 meseca: srednje doba ranog detinjstva
od 2-3 godine: starije doba ranog detinjstva
II. Predškolsko doba – od 3. do 6. ili 7. godine
od 3-4 godine – mladje predškolsko doba
od 4-5 godine – srednje predškosko doba
Od 5-6/7 godine – starije predškolsko doba
Faze rasta i razvoja dece i adolescenata (prema Findak,1995):
I. faza ubrzanog rasta:
od rođenja do 6. godine
I. faza usporenog rasta
od 6. do 10. godine – devojčice
od 6. do 11. godine – dečaci
II. faza ubrzanog rasta
od 10. do 14/15. godine – devojčice
od 11. do 17. godine – dečaci
II. faza usporenog rasta
od 14/15. do 20. godine - deevojčice
od 17. do 25. godine – mladići
FAKTORI KOJI UTIČU NA RAST I RAZVOJ DECE (I)
1. unutrašnji (endogeni - genetski, hormonski i sl.)
2. spoljašnji (egzogeni - ishrana, klima, bolesti, godišnje doba, fizička
aktivnost)
• Za pravilan rast i razvoj deteta važni su i zdrav san (dete predškolskog
uzrasta dnevno treba da ostvari oko 13-14 sati sna), igra, lična i higijena
okruženja u kojem dete boravi i pozitivno emocionalno okruženje
FAKTORI KOJI UTIČU NA RAST I RAZVOJ DECE (II)
•
Poznato je da deca više rastu u proleće, a na težini dobijaju u jesen
•
Oskudna ishrana može doprineti odlaganju puberteta, međutim, ukoliko
nepovoljni uticaji oskudne ishrane ne traju predugo, organizam je u
mogućnosti da kasnije kompenzuje manjak gradivnih i energetskih
materija, i da se na kraju pravilno razvije, u skladu sa svojim genetskim
potencijalom
•
Naravno, nedostatak određenih materija, kao što su vitamini, mogu
imati negativne uticaje na rast, koji mogu postati definitivni
•
Lakše bolesti nemaju uticaja na rast i razvoj, dok se kod težih već može
registrovati usporenje rasta u visinu
SPECIFIČNOSTI RASTA I RAZVOJA POJEDINIH ORGANSKIH SISTEMA
1. Jedni organski sistemi rastu brže, a drugi sporije:
• Kostur raste do 20 godina, a u potpunosti se formira tek u 23. godini.
• Mišići se mogu razvijati sve do 40-te godine, dok se razvoj polnih žlezda završava već u
pubertetu
• Mozak u petoj godini već ima težinu od 1500g, i u sledećih 15 godina jedva se poveća za
100-200g
2. Pored razlika koje prate pojedine sisteme, prisutne su i razlike u intenzitetu rasta
pojedinih sistema u toku detinjstva i adolescencije:
• Najbrže se raste od 1-3 godine, i na početku puberteta
• Masno tkivo se uvećava razmnožavanjem ćelija od IX-XII meseca, i od 12. godine do
adolescencije, a van ovog perioda se masno tkivo uvećava samo uvećanjem mase ćelija
masnog tkiva
• Zbog toga su ovi periodi kritični za kasniji razvoj gojaznosti odraslog čoveka
Objašnjenje zbog čega je detinjstvo toliko važno za ljudsku rasu leži, između ostalog,
i u tome što čovek petinu svog života provede kao dete,
dok se period «detinjstva» kod životinja može videti iz tabele 1.
ANATOMSKO - FIZIOLOŠKE OSOBINE
Koštani sistem
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Kosti donjih ekstremiteta rastu odozdo prema gore
Na dugačkim kostima se javljaju tzv. jezgra okoštavanja koja su na kraju 11. godine
jasno razvijena, ali i dalje odvojena od osnovne kosti
Tek u pubertetu se završava okoštavanje i srašćivanje delova kostiju
Kičmeni stub je u odojčeta je gotovo ravan (Findak 1995)
Prvo se javlja krivina u vratnom delu kičmenog stuba, potom kada dete počne da sedi i
ustaje krivina nastaje i u lumbalnom delu
Kičmeni stub u deteta je vrlo mekan te je vrlo podložan promenama i potreban je veliki
oprez pri opterećenjima za vreme fizičke aktivnosti
Grudni koš do 4. godine ima oblik kupe sa bazom okrenutom na dole, a nakon 6. godine
se taj oblik menja tako da se baza okreće prema gore
Uzrok velike mekoće dečjeg kostura je sastav kosti koji se razlikuje od kostiju odraslih
Naime, koštano tkivo dece sadrži puno vode, a manje kolegenih vlakana
S vremenom kost taloženjem mineralnih soli postaje sve tvrđa i dobija osobine pravih
kostiju
Rast i razvoj kostiju su usko vezani za rad mišića koji stimulišu njihov razvoj
Mišićni sistem
Opšte odlike
• Mišići deteta se slabo razvijaju za razliku od mišića odraslog čoveka
• Mišićna vlakna dece su tanja, mišićno tkivo sadrži dosta vode, a malo proteina
(Findak, 1995)
Razvoj
• Prvo se razvijaju velike grupe mišića, a potom one manje
• Tetive i ligamenti deteta predškolskog uzrasta su takođe slabo razvijeni, pa dete nije
sposobno da izdrži velika fizička naprezanja (Kosinac, 1999)
• Mišići predškolske dece se brže zamaraju, pa treba dati prednost dinamičkom radu
mišića jer se tako mišići bolje snabdevaju krvlju (što omogućava bolji dotok kiseonika i
odnošenje ugljen-dioksida, laktata i ostalih produkata metabolizma)
• Dinamički rad pospešuje pravilan razvoj mišića i kostiju
MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE
•
•
Morfološke karakteristike su osobine odgovorne za dinamiku rasta i razvoja koje se
odlikuju povećanjem telesne visine i mase tela, promenom građe, proporcija,
sastava tela i različitih organskih sistema.
Morfološke karakteristike - latentne dimenzije koje se dobijaju matematičkostatističkim postupcima, a na osnovu merenja antropometrijskih karakteristika
uređenih internacionalnim biološkim programom (IBM):
1. longitudinalna dimenzionalnost kostura koju definišu mere poput visine tela,
dužine nogu, dužine ruku i slično
2. dimenzionalnost kostura definisana merama: bikristalni raspon, dijametar kolena,
stopala, lakta i šake
3. voluminoznost i masa tela određena masom tela
4. potkožno masno tkivo određena kožnim naborima
•
Ipak, vrlo je teško i nemoguće tvrditi da ovaj model može da se odnosi na decu
predškolskog uzrasta (3-7 godina) jer se kod ove dece međusobni odnosi pojedinih
organa i delova tela kontinuirano menjaju sve do oko 18. godine života
•
Stoga se prilikom praćenja rasta i razvoja adolescenata koristi trodimenzionalan
morfološki model:
1) dvodimenzionalnost kostura (objedinjuje longitudinalnu i transverzalnu
dimenzionalnost kostura),
2) volumen i masa tela i
3) potkožno masno tkivo
•
Kod dece predškolskog uzrasta se primjenjuje dvodimenzionalni model
morfoloških dimenzija:
1) dimenzionalnost kostura i
2) voluminoznost i potkožno masno tkivo
PROSEČNA VISINA I TELESNA MASA DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA
(prema: Nutrient and Energy Intakes for the European Comunity, Luxemburg)
GODINA
DEČACI
DEVOJČICE
DEČACI
DEVOJČICE
(visina u cm)
(visina u cm)
(masa tijela u kg)
(masa tijela u kg)
3,5
96
95
15,0
14,0
4,5
106,5
105,5
17,5
17,0
5,5
112,5
111,5
19,5
19,5
6,5
119,0
118,0
22,0
21,5
• Uz pomoć normativa telesne visine i telesne mase, ali i ostalih morfoloških dimenzija
se može utvrditi pojava ranog nakupljanja telesne masti dece što predstavlja globalni
problem
• Stoga osim normativa telesne visine i telesne mase sve češća u dečjoj i u
adolescentskoj dobi je primena standarda indeksa telesne mase za određenu starost i
pol - BMI- body mass index:
telesna masa (kg)/telesna visina (m²)
• To je mera telesne mase koja je u niskoj korelaciji sa telesnom visinom
• Vrednosti BMI su manje kod dece i adolescenata nego u odraslih osoba
Međunarodna granica indeksa telesne mase za rizik prekomerne mase i težine za decu
uzrasta od 2 do 7 godina (prema: Cole i saradnici, 2000)
BMI 25kg/m²
BMI 30kg/m²
UZRAST
DEČACI
DEVOJČICE
DEČACI
DEVOJČICE
2
18,4
18,0
20,1
20,1
2,5
18,1
17,8
19,8
19,5
3
17,9
17,6
19,6
19,4
3,5
17,7
17,4
19,4
19,2
4
17,6
17,3
19,3
19,1
4,5
17,5
17,2
19,3
19,1
5
17,4
17,1
19,3
19,2
5,5
17,5
17,2
19,5
19,3
6
17,6
17,3
19,8
19,7
6,5
17,7
17,5
20,2
20,1
7
17,9
17,8
20,6
20,5
Razvoj telesne mase i telesne visine od rođenja do rane adolescencije se odvija
u četiri faze:
1. brzi razvoj u majčinoj utrobi i ranom detinjstvu,
2. umereni razvoj u srednjem razdoblju detinjstva,
3. ponovo ubrzani razvoj u vreme puberteta,
4. spori rast do predodređene vrednosti visine na kraju puberteta.
•
Za razliku od visine tela, telesna masa se, najčešće, povećava i u doba
adolescencije
*
Prelasci iz jedne faze rasta i razvoja u drugu su približno jednaki za svu decu, ali to ne
mora da bude pravilo za svako pojedinačno dete.
RAZLIKE U ANTROPOMETRIJSKIM KARAKTERISTIKAMA U ODNOSU NA POL
• I pored višedecenijskog istraživanja još uvek ne postoji konsenzus o razlikama
antropometrijskih karakteristika između polova
• Podaci do kojih su došle sprovedene studije su neusaglašeni:
• Longitudinalne studije su dokazale da su razlike između dečaka i devojčica u većini
antropometrijskih karakteristika gotovo beznačajne sve do oko 14. godine života,
odnosno ulaska u pubertet
• Druge studije su pokazale da dečaci imaju veći volumen i masu tela, dužine gornjih
ekstremiteta i širine ramena, dok devojčice poseduju veće dimenzije kožnih nabora
FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI DECE I ADOLESCENATA
•
Funkcionalne sposobnosti su sposobnosti odgovorne za funkcionisanje najvažnijih
organskih sistema, odnosno održavanje homeostatskih uslova u organizmu
RESPIRATORNI SISTEM
1. Plućne alveole i bronhi nisu razvijeni kao u odraslih, nosni otvori su uski, položaj
rebara je vodoravan u odnosu na kičmenu moždinu pa dete u prvim godinama
života diše uz pomoć dijagrame i trbušnih mišića.
2. Takav dijafragmalni tip disanja, ali i slabost dijafragme i mišića koji učestvuju u
disanju uzrokuju relativno malo širenje pluća te deca imaju veću frekvenciju
disanja.
3. Tako npr. jednogodišnjak u minuti udahne 30 puta, dvogodišnjak 25 puta, a dete
od 6-10 godina udahne 20-22 puta u minuti.
4. Sa odrastanjem grudni koš, pluća, bronhije i dušnik se postepeno razvijaju, a time i
disanje prelazi sa dijafragmalnog u disanje uz pomoć celog grudnog koša.
KARDIOVASKULARNI SISTEM
•
•
Srce deteta je mnogo veće, a krvni sudovi širi, kao i količina krvi u odnosu na 1 kg
mase tela
Veća je i brzina protoka krvi što uzrokuje veći broj srčanih frekvencija (vidi tablicu)
Volumen krvi u različitim starosnim grupama (Findak i Delija, 2001)
STAROST
VOLUMEN KRVI
(ml/kg telesne težine)
nedonošće
100
donešeno novorođenče
85
odojče
70
odrasla osoba
75
Vrednosti telesne mase,brzine pulsa i vremena obilaska krvi u različitim
starosnim grupama (Findak, 1995)
TELESNA MASA
BRZINA PULSA
VREME OBILASKA KRVI
(kg)
(min)
(sec)
novorođenče
3,2
134
12,1
trogodišnje dete
12,5
108
15,0
četrnaestogodišnje
34,4
87
18,6
53,6
72
22,1
STAROST
dete
odrasla osoba
MOTORIČKE SPOSOBNOSTI DECE
• Pojam „motorika“ podrazumeva sve oblike kretanja, tzv. dinamičke stereotipe kojima
se čovek služi u svladavanju prostora
• Motoričke sposobnosti možemo definisati kao latentne motoričke strukture koje su
odgovorne za beskonačan broj manifestnih motoričkih reakcija, a mogu se izmeriti i
opisati
• Motoričke sposobnosti učestvuju u rešavanju i izvođenju motoričkih zadataka i
uslovljavaju uspešno kretanje bez obzira da su stečene treningom ili ne
• Pojedine motoričke sposobnosti su određene nasledjem, ali u velikoj meri zavise od
uslova u kojima dete raste
• One određuju kakvi će biti pokreti i kretanje dece (brzi, spretni, precizni) i predstavljaju
temelj za razvoj i usavršavanje pojedinih pokreta i motoričkih veština
• Najpovoljnije razdoblje za uticaj na te sposobnosti je predškolsko doba (4-7 godina)
BIOTIČKA MOTORIČKA ZNANJA obuhvataju savladavanje :
• prostora (valjanje,puzanje,hodanje i trčanje),
• prepreka (preskoci, naskoci, saskoci, penjanja i provlačenja)
• otpora dizanja, nošenja, guranja,vučenja, upiranja i višenja)
• manipulisanje objektima (hvatanja, dodavanja, bacanja i vođenja)
su najvažnija i najprikladnija za optimalan razvoj osobina i sposobnosti u detinjstvu i
mladosti
• Ta znanja su u predškolskom dobu temelj za razvoj motoričkih i funkcionalnih
sposobnosti
• Kod odraslih je struktura motoričkog prostora definisana primarnim motoričkim
sposobnostima snage, brzine, koordinacije, fleksibilnosti, ravnoteže i preciznosti
• Kod dece predškolskog uzrasta se ne može u potpunosti govoriti o razvoju pojedine
motoričke sposobnosti jer je motoričko funkcionirsnje dece generalnog tipa - deca
reaguju na nadržaje celim telom i celokupnom motorikom.
• Zato se pri delovanju na jednu sposobnost paralelno razvijaju i ostale sposobnosti
UTICAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI NA MORFOLOŠKI
STATUS I RAZVOJ DECE I ADOLESCENATA
• Uticaj fizičke aktivnosti na zdravlje i razvoj dece predškolskog uzrasta nije
jednostavno ispitati
• Kratkoročna istraživanja nisu dovoljno pouzdana, a longitudinalne studije za ovu
populaciju su skupe i tehnički vrlo složene
• Uprkos problemima u istraživanju ove populacije brojni autori u svojim radovima
zaključuju da fizička aktivnost nesumnjivo ima vrlo značajnu ulogu u zdravom
odrastanju deteta
• U današnje vrijeme kada gojaznost postaje globalni fenomen među decom svi se
slažu oko jednog, a to je da je gojaznost i način života dece usko povezana sa fizičkom
aktivnošću i ishanom
• Stoga, autori pojedinih radova, ali i Svetska zdravstvena organizacija naglašavaju
da fizička aktivnost doprinosi izgradnji i očuvanju zdravih kostiju, mišića i zglobova i
smanjenju masnog tkiva u organizmu.
Fizička aktivnost može imati i negativnih efekata na rast i razvoj
dece i adolescenata?
• Ne postoje relevantni podaci, na osnovu kojih bi se mogao utvrditi negativan ili
pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na rast dece, jer ne postoji mogućnost «kontrolne
grupe», dakle grupe kojoj bismo ukinuli fizičku aktivnost, i poredili je sa decom
normalne fizičke aktivnosti
• Međutim, na osnovu eksperimenata na životinjama, kao i na osnovu određenih
statističkih podataka, čini se da se može doći do zaključka da intenzivna fizička
aktivnost negativno utiče na rast u visinu
• Delimično se i pojava akceleracije (povećanje prosečne visine ljudi u poslednjih 100
godina) može objasniti smanjenjem fizičke aktivnosti
• Seoska deca, koja su ranije izložena teškom radu, imaju u proseku manju telesnu
visinu od njihovih vršnjaka iz gradova, koji vode tzv. sedentaran način života
• Sa druge strane, verovatno bi drastično smanjenje fizičke aktivnosti takođe uticalo na
smanjenje telesne visine, i rasta uopšte
•
Prvi zapisi o povoljnim efektima fizičke aktivnosti potiču iz stare Kine, potom od
Hipokrata, pa dalje od Galena, Avicene, i kasnije od Tisoa, Linga, i drugih
•
Kao rezultat mnogih istraživanja, proizilaze zaključci o smanjenju oboljevanja i
poboljšanja određenih procesa u organizmu fizički aktivnih (metabolizam ugljenih
hidrata i masti, hemokoagulacioni procesi, imuni sistem, mentalno zdravlje, i
drugo)
•
Nasuprot tome, u uslovima hipokinezije u organizmu nastaje čitav niz nepovoljnih
patofizioloških promena koje se dovode u vezu sa direktnim narušavanjem zdravlja
Mogućnost razvoja pojedinih psihofizičkih sposobnosti:
Brzina: od 10-11 godine.
Snaga: od puberteta pa nadalje.
Fleksibilnost: najbolje se razvija od 8-10 godine.
Aerobna izdržljivost: bez opasnosti, od ranog detinjstva.
Anaerobna izdržljivost: tek od puberteta.
Kada je vreme da se dete aktivno uključi
u neki od vidova trenažnog procesa ?
• Odgovor zavisi od vrste sportske aktivnosti, kao i od intenziteta
opterećenja
• Svaka sportska aktivnost, je manje-više, spoj sledećih psihofizičkih
aktivnosti: brzine, snage, izdržljivosti, spretnosti i fleksibilnosti
• Upravo iz ovih razloga, potrebno je odrediti:
1) doba u kojoj se određene vrste aktivnosti mogu dozvoliti bez preterane
opasnosti,
2) odrediti koje aktivnosti preovlađuju u određenom sportu
3) u kojoj životnoj dobi organizam najbolje razvija određenu psihomotornu
sposobnost
* Od lekara se očekuje odgovor jedino na prvo pitanje, dok su druga dva pitanja rezervisana za
trenere i sportke stručnjake.
KORISNE PREPORUKE
•
Vežbe brzine: nisu štetne, te se mogu primenjiveti slobodno, s tim da se treba
voditi računa da treba izbegavati takav trening, koji zahteva zadržavanje daha
(anaerobni rad), jer se time povećava pritisak u grudnoj duplji, a osim toga pri
velikim brzinama dolazi do povišenja nivoa mlečne kiseline u krvi, što deca teže
podnose od odraslih
•
•
Vežbe snage: su štetne za dečji organizam, i stoga ih treba izbegavati
Razlog tome je što savremeni sistem treninga primenjuje vežbe koje angažuju 50100% mišićne sile, čime se prelazi anaerobni preg, što značajno remeti cirkulaciju
Osim toga, hvatište svih mišića je na kostima - dok umerena vučna sila ima
stimulšući efekat na rast i izgradnju kostiju, dotle preterana sila na kost čiji razvitak
nije dovršen deluje negativno, što može da dovede do povreda i devijacija
koštanog sistema, pa čak i do otrgnuća delova kosti
Nasuprot tome, nakon puberteta se ove vežbe mogu primenjivati slobodno, jer je
tada rast i sazrevanje kostiju dovršeno.
•
•
KORISNE PREPORUKE
•
•
•
•
•
•
•
Vežbe izdržljivosti:
Izdržljivost je osobina koja se vezuje za aerobni kapacitet
Danas je prihvaćeno da se vežbe izdržljivosti mogu preporučiti za decu sa zdravim
srcem, s tim da se izvode u tzv. zoni komfora, tj. pri umerenim temperaturama
vazduha, kao i pri normalnoj vlažnosti vazduha
Takođe, treba izbegavati opterećenja na preko 2000m/nv
Strogo voditi računa da se vežbe ne izvode kratko vreme nakon obroka
•
Vežbe fleksibilnosti:
Fleksibilnost se može razvijati bez negativnih posledica od 8-10 godine, kada
koštani sistem pokazuje veliku plastičnost
U razumnom obliku, ne bi trebale biti štetne
•
Vežbe spretnosti se mogu primenjivati u bilo kom dobu
PREGLED VRSTA SPORTSKIH AKTIVNOSTI I PREPORUKE ZA POČETAK BAVLJENJA
POJEDINIM SPORTSKIM AKTIVNOSTIMA
RANA SPECIJALIZACIJA
•
•
•
je pojam koji označava uvođenje dece i adolescenata u trenažni proces, sa
namerom da se psihofizičke sposobnosti podignu na maksmalni radni nivo, radi
dostizanja vrhunskuh sportskih dostignuća
Na tom putu, do čijeg kraja stižu malobrojni, decu koja svake godina sa novom
željom da budu šampioni i koja ulaze u prostor sporta nevino se nadajući da ih
čeka samo veliki rad, čekaju mnoge negativne posledice koje uslovljava trening.
Postoje mnogi sportovi koji su već decenijama optuženi da izazivaju određene
promene u telesnom razvoju tipa deformiteta kičmenog stuba, oštećenja
lokomotornog aparata usled akutne traume ili hroničnog prenaprezanja
FIZIČKO VEŽBANJE
•
Fizičko vežbanje može imati tri pojavna oblika:
1. rekreativno vežbanje - osnovi cilj je podizanje nivoa opštih fizičkih sposobnosti i
otklanjanje tegoba izazvanih modernim bolestima civilizacije. Tu spada i
terapeutsko vežbanje. Karakteristika rekreativnog vežbanja je umeren fizički
napor, 2-3 puta nedeljno, od po oko 45 minuta;
2. fizičko vaspitanje - vežbanje organizovano u metodske jedinice sa ciljem
omogućavanja skladnog fizičkog, motoričkog, funkcionalnog, i morfološkog
razvoja, i njegovog dovođenja do optimalnih nivoa zadatih nasleđem. Intenzitet
vežbanja je submaksimalnog intenziteta. Na žalost, kod nas se sprovodi 2-3 puta
nedeljno po 45 minuta. Višedecenijski trud da se poveća broj časova fizičkog
vaspitanja u školama je ostao bez ikakvog rezultata
3. trening - sistematsko programirano vežbanje u zoni maksimalnog intenziteta, sa
trajanjem 1-2 sata, 5-6 puta nedeljno.
HVALA NA PAŽNJI !