Transcript Тамара Борисављевић, Тијана Јауковић и Миодраг Петровић

HRANITELJSTVO UZ
INTENZIVNU I DODATNU
PODRŠKU
Autori:
Tamara Borisavljević
Miodrag Petrović
Lišanin
Tijana Jauković
Saradnici:
Milica Krstić
Ivana
TERAPEUTSKO HRANITELJSTVO
SPECIJALIZOVANO HRANITELJSTVO
INTENZIVNO HRANITELJSTVO
SPECIJALIZOVANO HRANITELJSTVO
HRANITELJSTVO UZ INTENZIVNU I
DODATNU PODRSKU
TERAPEUTSKO HRANITELJSTVO
PUT CPSU
BAAF
Rad na kompetencijama
hranitelja
Rad na
kompetencijama
profesionalaca
Inicijalna znanja i iskustva,
Pride program
Adoptionscentrum
Intenzivna i dodatna
podrška deci i
mladima
 Cilj
naše analize je, da na osnovu
petogodišnjeg iskustva Centra za porodični
smeštaj i usvojenje Beograd, u pružanju
podrške deci na hraniteljstvu i hraniteljskim
porodicama, dođemo do saznanja o tome ko
čini grupaciju kojoj je potrebna intenzivnija
podrška u odnosu na ukupnu populaciju dece
i mladih na hraniteljstvu, šta sve uključuje
ova vrsta podrške, koji su oblici i načini
njenog pružanja, kao i to, koji su izazovi sa
kojima se najčešće susrećemo u praksi i kako
ih možemo prevazići.
KO SU DECA KOJOJ JE POTREBNA
INTENZIVNA I DODATNA PODRŠKA
METODOLOŠKI DEO ANALIZE
Princip selekcije uzorka
Izvori podataka (savetnici, hranitelji i deca)
Način prikupljanja podataka (upitnik, fokus grupa)
Unos i obrada podataka
DECA I MLADI IZ UZORKA PO POLU
60.00%
55.50%
50.00%
44.50%
40.00%
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%
Dečaci
Devojčice
•Mada je u Beogradu na hraniteljstvu već
godinama nešto više devojčica nego dečaka,
u ovom uzorku situacija je obrnuta. Moguća
objašnjenja veća adaptibilnost ženske dece
po rođenju, kulturni obrasce u podizanju dece
različitog pola.
ZASTUPLJENOST ODREĐENIH
UZRASNIH KATEGORIJA U UZORKU
100%
100.00%
85.40%
90.00%
80.00%
70.00%
55.50%
60.00%
50.00%
40.00%
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%
Adolescenti
Deca školskog uzrasta
Ukupan broj dece
NACIONALNOST
•Zastupljenost dece romskog porekla (37,2%)
nešto veća nego u ukupnoj populaciji na
hraniteljstvu (30%)
2%
1%
srpska
37%
romska
60%
druge
nacionalnosti
nepoznata
SREDINA IZ KOJE JE DETE DOŠLO
Iz biološke porodice
Iz doma
Iz druge hraniteljske porodice
Iz porodilišta
Ostalo
6%
3%
33%
17%
41%
STRUKTURA UZORKA PREMA DUŽINI
TRAJANJA SMEŠTAJA
49,7%
40,1%
10,2%
do 5 godina
od 5 do 10 godina
preko 10 godina
POSTOJANJE DIJAGNOZE
Postojanje razvojnog
ili zdravstvenog
problema
Broj dece
Procenat
DA
63
46.0
NE
74
54.0
137
100.0
UKUPNO
BROJ TRETMANA PO DETETU
Dve ili više
vrsta
tretmana
17%
Bez
tretmana
36%
Jedna vrsta
tretmana
47%
OSTVARIVANJE UVEĆANE NAKNADE
Prema Pravilniku o kriterijumima i
merilima za utvrđivanje cena usluga u oblasti
socijalne zaštite koje finasira Republika dete sa
razvojnim problemima na hraniteljstvu ima
pravo na uvećanu naknadu
75,9%
24,1%
Uvećana naknada
Bez uvećanja naknade
OKVIR ZA PROCENU
Zdravlje
Osnovna nega
Obrazovanje
Obezbeđivanje sigurnosti
Emocionalni i
razvoj ponašanja
Emocionalna toplina
Identitet
Porodični i
društveni odnosi
Predstavljanje
u društvu
Zaštita
DETETA i
unapređenje
blagostanja
Stimulacija
Usmeravanje i granice
Stabilnost
Veštine brige o sebi
PORODIČNI I FAKTORI SREDINE
PROBLEMI U FIZIČKOM ZDRAVLJU I
NAPREDOVANJE
teži problemi
Problemi:
određeni problemi
30
Neurološki problemi
Oboljenja disajnih organa
Senzorna oštećenja
Telesna invalidnost
24
12
12
4
1
početno stanje
1
aktuelni napredak
aktuelno pogoršanje
bez promene
NAPREDOVANJE DECE NA
KOGNITIVNOM PLANU
određene poteškoće
Teškoće:
Usporen psihomotorni razvoj
Ometenost u mentalnom razvoju
Zastoji u govorno-jezičkom razvoju
Poremećaj pažnje
Edukativna zapuštenost
Nerazvijenost radnih navika
Niske aspiracije
Teškoće u savladavanju gradiva
Izostajanje sa nastave
Prekidi u školovanju
značajne poteškoće
65
41
30
22
12
2
početno stanje
aktuelni
napredak
2
aktuelno
pogoršanje
bez promene
ШКОЛА
AKTIVNOSTI PODRŠKE DECI NA
KOGNITIVNOM PLANU
Hranitelji
CPSU
Spoljni
saradnici
•Rana stimulacija
•Podrška u realizaciji tretmana
•Priprema za školu
•Rad na savladavanju gradiva
•Saradnja sa školom
•Savetodavna podrška HP da prihvati stvarne kapacitete deteta
•Socio-edukativne aktivnosti (grupne i individualne) na temu
stimulacije razvoja
•Tehnike uspešnog učenja (planovi učenja i druge tehnike
•Realizacija programa pomoći u učenju
•Saradnja sa školama i drugim ustanovama od značaja
•Usmeravanje hranitelja na specijalističke usluge
•Realizacija logopedskih i defektoloških tretmana
•Sportske i klupske aktivnosti
•Kulturni sadržaji
D
E
T
E
POVEZANOST NAPREDOVANJA NA
OBRAZOVNOM PLANU I OBEZBEĐIVANJA
POMOĆI U UČENJU
Program egzistira od 2010.
Pomoć pružaju studenti različitihfakulteta
Volonterski angažman
28
10
2
Bez promene
Postoji
napredak
Pogoršano
funkcionisanje
NAPREDOVANJE DECE NA PLANU
IDENTITETA-KONTAKTI
neredovni/konfliktni
 CPSU Beograd je akreditovao
program “Podrška porodicipodrška detetu”, namenjen
osnaživanju roditelja i drugih
srodnika.
 Problem održavanja kontakata
izmedju dece i roditelja je
veoma kompleksan i zahteva
uključivanje čitavog sistema
nema kontakata
76
55
43
12
5
5
0
početno stanje
aktuelni
napredak
aktuelno
pogoršanje
bez promene
NAPREDOVANJE DECE NA PLANU
IDENTITETA-ŽIVOTNA PRIČA
nezaokružena životna priča
negativan doživljaj identiteta
nepoznata priča
 Program “Moj
životni put”
 84% dece ima
osnovne
informacije o svom
poreklu što
predstavlja
značajan napredak
u odnosu na
početak našeg
rada
104
78
28
22
6
početno
stanje
4
9
2
aktuelni
napredak
3
0
aktuelno
pogoršanje
bez promene
NAPREDOVANJE DECE NA PLANU
EMOCIJA I PONAŠANJA
Teškoće:
59
60
Poremećaj izgradnje odnosa
privrženosti (afektivne
vezanosti)
Promene raspoloženja
Strahovi
Agresivna i autoagresivna
ponašanja
Poremećaj navika
Teža psihička oboljenja
(depresija, psihoza)
Poremećaji u ponašanju
50
45
42
40
teškoće u skladu sa
uzrastom
32
značajni i učestali
problemi
30
22
20
izražene poteškoće
14
9
10
9 8
6
0
početno
stanje
aktuelni
aktuelno
napredak pogoršanje
bez
promene
Građenje
odnosa
privrženosti
Strukturisanje
porodičnog
okruženja
•Bezuslovno prihvatanje
•Mesto u porodici
•Aktivna prisutnost
•Ohrabrivanje
•Toplina i autentičnost
•Emocionalna obuka (terapeutske
priče, tehnike ogledala)
•Granice i pravila (ABC analiza,
planiranje promene ponašanja,
ritam dana, organizacija porodičnog
života kao model, model uloga,
doslednost u zadovoljavanju
potreba)
D
E
T
E
NAPREDOVANJE DECE NA PLANU
PORODIČNIH I DRUŠTVENIH ODNOSA
Teškoće:
Povlačenje iz socijalnih kontakata
Neprihvatanje vrednosti, pravila i autoriteta
Ulaženje u konflikte
Učestalo rizično ponašanje u grupi
60
57
50
40
29
30
29
skromnije veštine
20
20
značajne poteškoće
11
10
0
4 4
NAPREDOVANJE DECE NA PLANU
RAZVOJA SAMOZAŠTITNIH VEŠTINA
•Manje od polovine dece iz našeg uzorka manifestovalo je teškoće na ovom planu razvoja na
početku posmatranog perioda.
•Program “Vaspitanje za zdravlje kroz životne veštine”
50
47
45
38
40
35
30
nedovoljno razvijene
25
19
20
15
disharmoničan razvoj
13
10
2
5
1
0
0
početno stanje
aktuelni
napredak
aktuelno
pogoršanje
bez promene
KOMPETENCIJE HRANITELJA
1.
2.
3.
4.
5.
Obezbeđivanje sigurnog okruženja za dete
Zadovoljavanje razvojnih potreba deteta
Očuvanje identiteta deteta i kontakata sa bliskim osobama
Pružanje podrške za prevladavanje separacije i gubitaka
Razvijanje saradnje
5
20
Razvijene
51.7
23.3
Nedovoljno razvijene, ali
uz manju podršku
ispunjavaju zahteve
Nedovoljno razvijene,
potrebna intenzivna
podrška savetnika
Porodica je ugrožavajuca
za dete
POVEZANOST NAPREDOVANJA DECE SA
STEPENOM RAZVIJENOSTI KOMPETENCIJA
HRANITELJA
Emocionalni status Bez promene
32
Emocionalni status Postoji napredak
Emocionalni status Pogoršano funkcionisanje
34
13
12
6
Razvijene
6
10
9
7
2
Nedovoljno razvijene, ali uz manju Nedovoljno razvijene, potrebna
podršku ispunjavaju zahteve
intenzivna podrška savetnika
2
4
Porodica je ugrožavajuca za dete
Stepen razvijenosti hraniteljskih kompetencija
Kognitivni razvoj Bez promene
Kognitivni razvoj Postoji napredak
Kognitivni razvoj Pogoršano funkcionisanje
41
29
14
15
14
8
2
Razvijene
2
Nedovoljno razvijene, ali uz
manju podršku ispunjavaju
zahteve
4
Nedovoljno razvijene, potrebna
intenzivna podrška savetnika
Stepen razvijenosti hraniteljskih kompetencija
7
1
0
Porodica je ugrožavajuca za dete
AKTIVNOSTI PODRŠKE CPSU
Gradjenje odnosa
savetnik
porodica
Primena metoda i tehnika
dete
AKTIVNOSTI PODRŠKE CPSU
Individualna podrška
HP kroz savetodavni i
socio-edukativni rad
Grupne socioedukativne aktivnosti
Širenje mreže podrške
AKTIVNOSTI PODRŠKE CPSU
Teme savetodavno-edukativnog
usmeravanja
 Prosečan broj poseta po porodici u analiziranom
periodu bio je 9,1, što je za 2 posete više od
uobičajenog godišnjeg proseka CPSU.
39.6
zdravlje
41.8
identitet
49.6
vaspitanje
53.3
dete u školskoj sredini
0
10
20
30
40
50
60
AKTIVNOSTI PODRŠKE CPSU
Popis programa obuke koje realizuje CPSU Beograd:
















Izazovi vaspitanja u adolescenciji
Veštine komunikacije sa adolescentima
Vaspitanje za zdravlje kroz životne veštine
Fizička i psihološka nega beba
Veštine postavljanja granica i vaspitanja male dece
Oblikovanje i promena ponašanja
Kako koristiti disciplinu u zaštiti i odgajanju deteta (Prajd)
Kako razumeti i procenjivati samopoštovanje deteta na hraniteljstvu (Prajd)
Moj životni put - negovanje identiteta deteta na hraniteljstvu
Podrška porodici-podrška detetu
Dete u zaštiti-priprema za promenu
Predškolci i budući prvaci-prilagođavanje na školsku sredinu
Priprema hraniteljskih porodica za brigu o bebama i maloj deci
Priprema i podrška hraniteljskoj porodici za prihvat deteta sa umerenom ometenošću
u mentalnom razvoju
Program pripreme hranitelja za brigu o deci sa Daun sindromom
Podrška dece i mladima u kriznim i traumatskim situacijama-urgentno hraniteljstvo
ZAKLJUČCI





Deca iz uzorka su u posmatranom periodu ostvarila
napredovanje na gotovo svim razvojnim planovima.Ovaj
napredak je u direktnoj vezi sa dobijenom podrškom.
Najbolji efekti se ostvaruju kada se kombinuje više vidova
podrške.
Najmanje napredovanje postoji u domenu kontakata dece
sa roditeljima i srodnicima što povezujemo i sa nedovoljne
senzibilisanošću stručnjaka u socijalnoj zaštiti za rad na
ovom problemu.
Na planu poznavanja životne priče prepoznaju se efekti
kontinuiranog rada u toku prethodnih 5 godina. Dalji
napredak na ovom planu ograničen je prethodno
pomenutim razlozima.
Aktivnosti stručne podrške su doprinele tome da najveći
broj hranitelja prepoznaje i na adekvatan način
zadovoljavava potrebe dece na kognitivnom i emocionalnom
planu razvoja, gde se prepoznaju i značajni napreci.
ZAKLJUČCI
Zastupljenost razlika u procenama i
intervencijama među stračnim radnicima u
CPSU i dalje postoji.
 Novi pristup u definisanju potreba dece za
dodatnom i intenzivnom podrškom baziran na
funkcionalnim profilima dece u određenom
vremenskom periodu.
 Intenzivna podrška kao produbljivanje i
pojačavanje aktivnosti, a dodatna podrška kao
širenje postojeće mreže detetu i porodici (doprinos
određenju pojma).
 Iako fokusirana na dete, intenzivna i dodatna
podrška se pruža porodičnom sistemu kao celini.

PREPORUKE









Rad na daljoj standaradizaciji usluga i aktivnosti CPSU
Unapređivanje metodologije izbora porodice za dete.
Razvijanje programa personalnih i porodičnih asitenata,
klubova i grupa za podršku
razvoj usluge „predaha“
Unapređenje kvaliteta saradnje sa drugim institucijama kroz
redovnu razmenu znanja i iskustava
Razvijanje saradničke mreže sa zdravstvenim radnicima u
skladu sa inicijativom hranitelja
Razvijanje visoko struktuiranih (tretmanskih) porodica i
obezbeđivanje adekvatne stručne podrške
Nastavak rada na programu podrške BP i intenziviranje
saradnje sa CSR u ovoj oblasti
Promovisanje korišćenja pozitivnog rečnika i razumevanja
značaja prikupljanja detalja vezanih za životnu istoriju deteta