Privreda koju karakteriše postojanje industrijskih aglomeracija u razvoju i uloga regionalne politike: slučaj aglomeracija sa juga Italije

Michele Capriati Univerzitet u Bariju Novi Sad, 29. septembar 2008.

Sadržaj izlaganja

• • • • • Gde su i šta su industrijske aglomeracije juga Italije Kako su nastale Koji je njihov skorašnji razvoj Koji su izazovi Koje regionalne politike mogu biti realizovane u cilju olakšavanja razvoja industrijsih aglomeracija slabih oblasti

ISOLA DEL GRAN SASSO D’ITALIA SAN BARTOLOMEO IN GALDO BICCARI MONTECALVO IRPINO ASCOLI SATRIANO BISCEGLIE BARI GIOIA DEL COLLE SAN PIETRO VERNOTICO LECCE MAGLIE RICCIA PIETRELCINA TORRECUSO TEANO SANT’AGATA DE’ GOTI SAN GIUSEPPE VESUVIANO POSITANO AGEROLA MONTELLA EBOLI CALITRI BUCCINO CUSTONACI SANTO STEFANO DI CAMASTRA ROMBIOLO FAGNANO CASTELLO RIONERO IN VULTURE SPINAZZOLA BELLA NOCERA INFERIORE NOLA THIESI BORNORVA OROSEI SAMUGHEO OSCHIRI TEMPIO PAUSANIA GALLIPOLI POGGIARDO ARADEO NARDO’ PESCARA

Industrijske aglomeracije na jugu Italije

Karakteristike industrijskih aglomeracija na jugu Italije (1)

• Na jugu se fenomen industrijskih aglomeracija koncentriše prevashodno na tri regije: Abruco, Kampanja i Pulja • Malobrojne mehaničke aglomeracije nastaju zahvaljujući obektima srednjih i velikih preduzeća koja nisu lokalna: Aeronautica/Napulj, Brindizi, STM/Katanija, meccanica barese.

• Preovladava sektor industrije odeće. Gotovo sve ove aglomeracije nastaju kao posledica decentralizacije aktivnosti lider preduzeća iz Centralno-Severnog dela Italije, ali se nadovezuju na utvrđenu proizvođačku tradiciju

• • •

Karakteristike industrijskih aglomeracija na jugu Italije(2)

Prehrambeni sektor karakteriše teritorijanlna rasprostranjenost. On je tradicionalno organizovan u proizvodne lance, snažno povezan sa poljoprivrednim sektorom i tipičnom proizvodnjom Sektor proizvodnje obuće je posebno rasprostranjen uz obalu Jadranskog mora, a posebno na severu provincije Bari i južnog Salenta; njeno poreklo je prevashodno vezano za trgovačke delatnosti. Danas preovlađuju srednja i velika preduzeća koja su rekonstruisla sopstvene aktivnosti putem decentralizacije proizvodnje prevashodno u zemlje istočne Evrope Sektor nameštaja je značajno koncentrisan u Pulji i Bazilikati. Struktura je pod snažnim uticajem razvoja malobrojnih lokalnih velikih firmi. Danas njihovi procesi rekonstrukcije redefinišu njihov sastav.

Transformacije u toku

• • • • • Brzo širenje tokova kapitala, ljudskih resursa, dobara i tehnologije.

Ubrzavanje procesa globalizacije i internacionalizacije proizvodnje; Rastući konkurentski pritisak velikih zemalja nove industrijalizacije (Brazil, Rusija, Indija, Kina) Brzina i prodornost procesa tehnološke inovacije Rastuća važnost u pogledu konkurentnosti nematerijalnih resursa i znanja.

Posledice aglomeracija

• • • • Snažna selekcija firmi: manje tercijarista, a više srednjih firmi na tržištu sa sopstvenim brendovima Neophodnost posedovanja snažne lokalne ponude strateških resursa: znanje, inovacije, logistika, marketing Ponovno razmišljanje o sopstvenoj konkurentskoj poziciji na osnovu “translokalnih” mreža Razviti sistemske strategije kao odgovor na međunarodno nadmetanje za otklanjanje manje dimenzije

Regionalna politika za razvoj industrijskih aglomeracija: primer regionalnog zakona 23/2007 Regije Pulja “Promocija i priznavanje industrijskih aglomeracija”

Cilj

Regija promoviše, podržava i potpomaže inicijative i programe razvoja na teritorijalnoj osnovi koji teže da ojačaju konkurentnost,

inovacije, internacionalizaciju, stvaranje nove i bolje zaposlenosti i rast preduzeća

koja deluju u sektorima poljoprivrede, ribolova, zanatstva, industrije, turizma, trgovine i usluga firmama.

Definicija aglomeracije

Industrijskka aglomeracija postoji ukoliko postoje subjekti i njihova sposobnost izražavanja sistemskog projektovanja.

Bira se, dakle, drugačiji put, koji vodi računa o transformacijama koje su se odigrale u lokalnim proizvodnim sistemima: tada postoji aglomeracija, ali ne po statističko administrativnim obrascima, nego po sposobnosti izražavanja kolektivnih potreba i izdvajanja sistemskih konkurentskih instrumenata.

Dva su, dakle, elementa koja određuju industrijsku aglomeraciju: subjekti (koja imaju svog predstavnika u Odboru aglomeracije) i sposobnost izrade projekata (koja se manifestuje u pripremi Programa razvoja aglomeracije).

Tipologije

a) institucije i grupe firmi koje su međusobno povezane prema vrsti horizontalne specijalizacije (sektori proizvodnje) i/ili vertikalne (proizvodni lanci), koji pripadaju definisanom teritorijalnom okviru koga čini

jedna ili više opština koje se graniče;

b) mreže firmi, povezanih po vrsti horizontalne specijalizacije (proizvodni sektori) i/ili vertikalna (proizvodni lanci) po povezanim i integrisanim aktivnostima, koje pripadaju jednom teritorijalnom okviru ili obuhvataju više njih pri čemu se oni ne moraju graničiti, uz uključivanje institucija koje rade u tim oblastima; c) industrijske aglomeracije sa visokim stepenom tehnologije (c.d. Tehnološke aglomeracije) gde je postoji značajnije prisustvo subjekata koji se bave aktivnostima vezanim za Istraživanje i Razvoj (Univerzitet, javni i privatni istraživački centri, laboratorije inovativnih preduzeća); d) industrijske aglomeracije koje se zasnivaju na odnosima među

firmama koje obuhvataju teritorije različitih regija, i van

nacionalne teritorije.

Subjekti, ciljevi, projekti i programi

GOVERNANCE AGLOMERACIJE Subjekti promoteri Odbor aglomeracije Ciljevi razvoja PROMOCIJA I VOĐENJE PROJEKTA Subjekti realizatori Specifični ciljevi Projekti Program razvoja

Pokretačko jezgro aglomeracije

-Firme (min 30) -Udruženja preduzetnika -Sindikati + Lokalna tela, Univerziteti, Banke, itd

SPORAZUM O SARADNJI

-Proizvodni kontekst -Osnovni ciljevi -Osnovni projekti -Odbor aglomeracije Osnivanje odbora aglomeracije Privremeno odobravanje aglomeracije VREDNOVANJE PROGRAMA Definitivno odobravanje aglomeracije PROGRAM RAZVOJA : Projekti, Subjekti realizatori, Sredstva za kofinansiranje, Javna sredstva Vreme realizacije

Finansiranje

Finansijska sredstva nisu usmerena ka proizvodnom širenju pojedinačni firmi niti ka realizaciji infrastruktura koje su same sebi cilj Regija pribegava finansiranju programa usmeravajući ka njima akcije i mere predviđene važećim regionalnim zakonima : • operativni programi koji se odnose na upotrebu evropskih strukturnih fondova i Fonda za neiskorištene oblasti, • regionalne zakone o industrijskoj politici, • regionalizovane zakone koje finansira jedinstveni Fond.

Mogu se predvideti oblici nagrađivanja firmi učesnika u proizvodnim aglomeracijama, kao što je, za posebno kompleksne programe, sklapanje specifičnih programskih sporazuma, u smislu važećih zakonskih normativa.