Prof. dr Biljana Kocić Medicinski fakultet u Nišu Institut za javno zdravlje Niš Značaj edukacije zdravstvenih radnika iz oblasti HIV-a i AIDS-a za prevenciju infekcije UVOD AIDS -
Download ReportTranscript Prof. dr Biljana Kocić Medicinski fakultet u Nišu Institut za javno zdravlje Niš Značaj edukacije zdravstvenih radnika iz oblasti HIV-a i AIDS-a za prevenciju infekcije UVOD AIDS -
Slide 1
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 2
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 3
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 4
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 5
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 6
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 7
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 8
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 9
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 10
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 11
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 2
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 3
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 4
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 5
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 6
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 7
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 8
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 9
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 10
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.
Slide 11
Prof. dr Biljana Kocić
Medicinski fakultet u Nišu
Institut za javno zdravlje Niš
Značaj edukacije
zdravstvenih radnika iz
oblasti HIV-a i AIDS-a za
prevenciju infekcije
UVOD
AIDS - 5. jun 1981.god.
Luc Montagnier (Pariz, 1983.god.)
Robert Gallo (Betezda, 1984.god.)
HIV (1986.god.)
Etiologija, rezervoar i izvor infekcije, putevi širenja,
ulazna vrata, osetljivost i otpornost, inkubacija,
klinička slika, dijagnoza, mere prevencije i
suzbijanja (bez vakcine, HAART)
Rizične grupe i rizična ponašanja
HIV/AIDS epidemija- najdestruktivnija u pisanoj
istoriji čovečanstva
Učestalost i rasprostranjenost
TRI EPIDEMIJE
180
STIGMA
160
DISKRIMINACIJA
140
120
DRUŠTVENA REAKCIJA
100
80
60
40
20
0
1st Qtr
HIV
AIDS
2nd Qtr
3rd Qtr
4th Qtr
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
AIDS- BOLEST SA TRI EPIDEMIJE (WHO, 1990): HIV INFEKCIJE, BOLESTI
(AIDS-a) I DRUŠTVENE REAKCIJE
REAKCIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS, ONIH KOJI
NEGUJU NJENE ŽRTVE, DEO JE TE DRUŠTVENE REAKCIJE
Više nego bilo koja bolest uzburkala je njihova osećanja (Flaherty i sar.,
1992)
STRAH- anksioznost, preterana opreznost, fizičko i emotivno udaljavanje
od bolesnika, čak direktno odbijanje da ih neguju; želja da se sačuva
sopstveno zdravlje i zdravlje sopstvene porodice; pogrešna i iracionalna
procena rizika, potkrepljena nedostatkom znanja, predrasudama (Fusilier
i sar., 1998), sumnjom u tačnost postojećih statističkih podataka i
efikasnosti mera prevencije i suzbijanja (Eakin i Taylor, 1990)
Fizički rizik, profesionalni rizik i socijalne posledice “Društvena
kontaminacija”
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
OSEĆANJE
PROFESIONALNE
NEMOĆI
doprinosi
stresu
i
potkrepljeno je različitim faktorima (terapijskim mogućnostima,
karakteristikama bolesnika, sredinskim faktorima) (Flaherty i sar.,
1992)
NELAGODNOST ZBOG SEKSUALNIH DIMENZIJA SIDE- predrasude
(Shultz i sar., 1988)
NEGATIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA, strah
zabrinutost, teško prihvatanje obolelih (Maupome i sar., 2000)
POZITIVNE REAKCIJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,
stimulacija, pozitivan izazov (Eakin i Taylor, 1990)
i
intelektualna
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ODGOVOR ZDRAVSTVENIH RADNIKA NA HIV/AIDS
IZBEGAVANJE- na nivou pojedinca: distanciranje, upućivanje
obolelih drugima, i na nivou sistema: biranje specijalnosti i radnih
mesta (Eakin i Taylor, 1990)
ANGAŽOVANJE- aktivno, čak celokupnom karijerom
ADAPTACIJA- prihvatanje, strategije pred zahtevima problematike
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
ZNANJE, STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA U
ODNOSU NA HIV INFEKCIJU
Znanje, stavovi i ponašanje su komponente kulturnog miljea svakog
pojedinca
Znanje- stečeno obrazovanjem i iskustvom, bitan je faktor za
uspostavljanje sistema vrednosti, formiranje stavova i usvajanje stilova
ponašanja
Za zdravstvene radnike, u profesionalnom smislu, znanje predstavlja
značajnu komponentu percipirane lične kompetentnosti za obavljanje
svog zanimanja (Eakin i Taylor, 1990)
Formiranje stavova, kao naučene dispozicije da se reaguje na situaciju,
pod uticajem je znanja, stepena i kvaliteta emocija koje su saznavanje
pratile, i iskustva
UTICAJ HIV/AIDS
EPIDEMIJE NA
ZDRAVSTVENE RADNIKE
Stavovi
pojedinca
zavise
od
pripadajuće
grupe,
ličnog
iskustva,
informacija o pojmovima i osobina ličnosti
Negativni- diskriminišući, ugrožavaju etičke i profesionalne obaveze,
pozitivni- jačaju kapacitete zdravstvenog sektora i utiču na formiranje
pozitivnih stavova i oblika ponašanja opšte populacije- predrasude,
diskriminacija, stigmatizacija
Ponašanje je uslovljeno osobinama ličnosti, znanjem, stavovima i
uslovima u kojima živi
Ponašanje je, po definiciji, dobrovoljno, slobodno prihvaćena delatnost i
akcija sa znanjem o mogućnostima postojanja alternativa i njihovih
mogućih posledica (Ristić, 1994)
ISTRAŽIVANJE ZNANJA,
STAVOVA I PONAŠANJA
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Brojni autori u prvoj deceniji epidemije (Morton i McMames, 1986; Gordin i
sar., 1987), ali i kasnije (Hentgen isar., 2002; Sadobi sar., 2006)
KAPB studije (knowledge- znanje, attitudes- stavovi, practice- praksa,
behavior- ponašanje)
“Studije preseka”, primarno u SAD i zapadnoj Evropi
Poređenje rezultata studija otežano je metodološkim problemima:
različita pitanja, ispitanici, zanimanja, radna mesta
Znanje varira i često je nedovoljno; postoji loša praksa i nebezbedno
ponašanje u oblasti smanjenja profesionalnog rizika; usvajanje
negativnih stavova prema pacijentima sa HIV-om i AIDS-om
Interventni, edukativni programi, evaluacija- kratkoročne promene u
znanju, stavovima i percepciji rizika
S obzirom na činjenicu da će se većina zdravstvenih radnika
ipak, u nekom momentu sresti sa bolešću izazvanom HIV-om
i uključiti u brigu o obolelima, njihovo znanje iz oblasti HIV-a i
AIDS-a od izuzetne je važnosti za efikasnost u budućem radu.
Dopuna znanja i
ovladavanje novim
veštinama pomoći će
zdravstvenim radnicima da
na pravi način pruže
podršku ljudima koji žive sa
HIV-om i AIDS-om i da se, i
profesionalno i lično zaštite
od slučajne infekcije
(UNAIDS/WHO, 2003).
Stavovi zdravstvenih radnika o određenom problemu, naročito
u oblasti HIV infekcije, takođe su od ogromne važnosti.
• Negativni, ugrožavaju etičku i profesionalnu
obavezu zdravstvenih radnika da se prema
pacijentima sa HIV-om i AIDS-om ponašaju na
isti način kao prema obolelima od bilo koje
druge bolesti.
• Pozitivni stavovi zdravstvenih radnika utiču na
jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora za
zbrinjavanje sve većeg broja ljudi koji žive sa
HIV-om i AIDS-om, a takođe imaju značaj za
formiranje pozitivnih stavova i oblika
ponašanja ljudi koji su najčešće izvan
programa edukacije (opšta populacija) kako bi
se
izmenile
predrasude
i
smanjila
diskriminacija i stigmatizacija.