Transcript Преузмите и погледајте презентацију

HIV / AIDS
SIDA (eng. AIDS) je polno prenosiva bolest, i
predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma
virusom humane imunodeficijencije.
• H - Human
• I - Immuno-deficiency
• V - Virus
izaziva
• A - Acquired
• I - Immune
• D - Deficiency
• S – Syndrome
Postoji razlika između HIV pozitivne osobe i
osobe obolele od SIDE.
Hiv pozitivna osoba je zaražena virusom, ali ne
znači da ima sidu.
Prosečan period vremena između HIV infekcije i
pojave znakova koji ukazuju na SIDU su 8 do 11
godina.
Hiv pozitivna osoba može da izgleda potpuno
zdravo, da je sposobna za rad i da nema nikakve
simptome bolesti.
Danas postoje mnogi medicinski tretmani koji
mogu produžiti vreme za koje HIV oslabljuje
imuni sistem.
Postoji više teorija o nastanku Hiv virusa!!!!
Teorija koja je možda i najbolje i najšire prihvaćena jeste ta da je virus potekao iz
životinjskog carstva (rezus majmuna, šimpanzi i tzv. čađavih mangabija).
Virus poznat kao Simian Immunodeficiency Virus – SIV (virus imunodeficijencije
kod majmuna) postoji u carstvu majmuna, a gde su majmuni dobili taj virus još je
nerazjašnjeno.
Poreklo virusa se veže za Afriku.
Prvi poznati smrtni slučaj prouzrokovan AIDS-om bio je muškarac koji je umro
1950-e godine u Belgijskom Kongu.
Istorija HIV-a i AIDS-a izvan Afrike počinje 1981. godine, s prvim znakovima nove
''bolesti''. U nekoliko velikih gradova prijavljeno je veći broj neobičnih infekcija kod
muškaraca homoseksualaca. Do kraja 1981. godine ove su neobične infekcije
uništavale imuni sistem inficiranih. Pošto su ove infekcije primećene uglavnom kod
muškaraca homoseksualaca, nazvane su GRID (Gay Releted Immune Deficiency)
tj. deficiencija imunog sistema kod muškaraca homoseksualaca.
Broj infekcija se povećao kao i broj prijavljenih infekcija izvan homoseksualnog
društva.1982.g. je u SAD-u zvanično objavljena epidemija.
HIV nije bio identifikovan do 1983.g. i bio je nazivan LAV ili HTLV-III. Od
1986. godine virus je poznat kao virus humane imuno deficijencije (HIV).
1986. godine otkriven je i HIV-2 i moguće je da će se pronaći i drugi oblici
virusa.
Da bi došlo do infekcije i razvoja bolesti virus
mora da dospe u krv !!!
Virus direktno napada ćelije organizma, i to najviše CD4 pozitivne T ćelije.
To su ćelije imunog sistema organizma, odgovorne za odbranu od različita stanja i/ili bolesti.
U krvi virus se vezuje za CD4+ T-limfocite. Nakon vezivanja on ulazi unutar ćelije, „ugrađuje“ se u
jedro domaćinske ćelije i pod uticajem različitih stimulanasa počinje da se razmnožava. Ishod je
najčešće smrt inficiranih ćelija.
Tokom vremena dolazi do postepenog smanjenja broja ovih limfocita, kojih u zdravom organizmu
ima oko 1200/mm3 krvi.
Posle dugo vremena kada njihov broj padne ispod neke kritične vrednosti (oko 200/mm3),
čovek počinje obolevati od najrazličitijih (tzv. oportunističkih) infekcija. Tada nastupa sida. Ove
infekcije su za ljude obolele od side često teške, a neke od njih i smrtonosne, jer su upravo
limfociti nosioci odbrane od mikroorganizama, tumora i različitih stranih materija.
Virus ima omotač sastavljen od proteina i masti koji ga čini
osetljivim na dezinficijense i rastvarače (medicinski alkohol,
formaldehidi, dezderman, hloroform i sl.).
Takođe virus je veoma neotporan u spoljašnjoj sredini, van
ljudskog organizma živi nekoliko sekundi, osetljiv je na
povišene temperature.
Jedino van ljudskog organizma, može živeti na veoma
niskim temperaturama (temp. tečnog azota od minus 70
stepeni).
U svim zdravstvenim ustanovama primenjuje se upotreba ili
instrumenata za jednokratnu ili standardna suva sterilizacija
ili autoklaviranje, koje su dovoljne da unište virus HIV-a.
Napredovanje bolesti se generalno može
podeliti na četiri faze:




primarna infekcija,
klinički asimptomatska faza,
simptomatska HIV infekcija i
progresija iz HIV pozitivnosti u sidu.
Primarna HIV infekcija je prvi stadijum u razvoju HIV bolesti,
kada je virus unet u telo.
Neki istraživači koriste izraz akutna HIV infekcija da bi opisali
period vremena od trenutka kada je osoba zaražena HIV-om do
trenutka kada antitela koja se bore protiv virusa počnu da se
proizvode u telu (uobičajen je period od 6 do 12 nedelja).
Neki ljudi inficirani HIV-om osećaju simptome gripa. Ovi
simptomi, koji obično traju nekoliko dana uključuju temperaturu,
groznicu, noćno znojenje i osip.
Drugi ljudi nemaju iskustvo ''akutne infekcije'', ili osećaju toliko
blage simptome da je moguće da ih ni ne primete.
Postavljanje prave dijagnoze tj.
otkrivanje infekcije HIV virusom je
veoma važno, jer su u ovom periodu
osobe najzaraznije.
Klinički asimptomatska faza u proseku traje oko 10 godina,
mada individualno može trajati kraće ili duže. Kako joj i samo
ime govori, karakteriše je potpuno odsustvo bilo kakvih
simptoma bolesti, mada se ponekad mogu javiti otečeni limfni
čvorovi po telu.
Virus u ovoj fazi ne miruje, već je izuzetno aktivan u limfnim
čvorovima. Velika količina T-limfocita se inficira i umire, a
produkuju se velike količine virusa.
Kod simptomatske HIV infekcije imuni sistem postaje sve slabiji i
više nije u stanju da obuzda i zadrži virus.

Limfni čvorovi i tkivo postaju oštećeni i iscrpljeni usled
dugogodišnje intenzivne aktivnosti;

HIV mutira i postaje više patogen, odnosno postaje jači i
raznovrsniji što dalje vodi do povećane destrukcije T-pomoćničkih
limfocita;

Telo više nije u stanju da održava tempo zamene T-ćelija koje
su uništene i njihov broj sve brže opada.
Kako imuni sistem zakazuje, javljaju se i prvi simptomi bolesti.
U početku su simptomi slabi, ali se vremenom pogoršavaju i postaju
sve teži.
Sida je poslednja faza napada HIV virusa i ujedno je i najteža
faza.
Faza I: HIV virus se ne može identifikovati i nije kategorisan
kao uzročnik side;
Faza II: Pojavljuju se minimalne manifestacije infekcija
respiratornog trakta;
Faza III: Dolazi do pojave naprasnih i neobjašnjivih simptoma
poput dijareje, (koja obično traje duže od mesec dana, što dovodi
do naglog gubitka telesne težine), teške bakterijske infekcije i/ili
plućne tuberkuloze;
Faza IV: Javlja se toksoplazma mozga, gljivične infekcije
respiratornog trakta i jednjaka (kandidijaza), Kapošijev sarkom itd.
Lečenje
Do skoro, bolest se vrlo brzo završavala fatalnim ishodom. Međutim
zahvaljujući programu koji je počeo prvi put da se primenjuje u Kanadi, od
1996 bolesnici oboleli od AIDS-a (side) imaće mnogo bolju prognozu.
HAART - visoko aktivna antiretroviralna terapija (highly active antiretroviral
therapy) podrazumeva primenu tri leka koji zaustavljaju širenje virusa HIV.
Terapija utiče na infekciju HIV, tako da bolest ne dovodi do brzog smrtnog
ishoda, već se pretvara u hronično kontrolisano oboljenje.
Antiretrovirusna terapija (ART) ne leči HIV infekciju, ali kontroliše
razmnožavanje virusa u telu čoveka i omogućava imuni sistem pojedinca da
ojača i povrati snagu da se bori protiv infekcija. Sa ART, ljudi koji žive sa HIVom mogu da žive zdrav i produktivan život.
U Srbiji od 1997. godine nije promenjena terapija u lečenju SIDE i
zahvaljujući takvoj terapiji 15 godina može živeti s tom bolešću. Međutim, 10
odsto obolelih je rezistentno na terapiju.
HIV test
detektuje prisustvo ili odsustvo antitela na HIV u krvi.
Antitela se proizvode od strane imunog sistema pojedinaca u borbi
protiv stranih patogena. Većina ljudi ima "prozor period" od 3 do 12
nedelja tokom kojih su antitela na HIV i dalje proizvode i nisu još
uvek detektovana.
Rani period infekcije predstavlja vreme najveće infektivnosti.
Retestiranje treba uraditi posle tri meseca da se potvrdi rezultat testa
nakon dovoljno vremena koje je prošlo za pojavu antitela kod
inficiranih osoba.
Ukoliko postoji bilo kakva sumnja treba da se testira na HIV virus,
rezultat testa je poverljiv, i u slučaju pozitivnog testa svako dobija
post-test savetovanje i praćenje,lečenje i prevenciju mera na
odgovarajući način.
KAKO SE HIV PRENOSI
 Nezaštićeni seksualni kontakt sa HIV pozitivnom osobom (analni,
vaginalni i oralni seksualni kontakt bez upotrebe kondoma). HIV
se nalazi u presemenoj tečnosti, semenoj tečnosti, vaginalnom
sekretu i u maloj koncentraciji u pljuvačci, mokraći, suzama) i pravilna
upotreba kondoma je najefikasniji način smanjenja rizika prenosa HIV
infekcije.
 Seksualni odnos (vaginalni i analni): U genitalijama i rektumu, HIV
može inficirati mukozne membrane direktno ili prodreti kroz posekotine
i oštećenja nastala tokom odnosa (mnoga od takvih oštećenja prolaze
neprimećena). Nezaštićen vaginalni i analni odnos je praksa visokog
rizika
 Oralni seks (usta-penis, usta-vagina): Usta su neprijateljska sredina
za HIV (u semenoj tečnosti, vaginalnom sekretu ili krvi) što znači da je
rizik od HIV transmisije kroz grlo, desni i oralne membrane manji nego
kroz vaginalne i analne membrane. Ali, u svakom slučaju, zabeleženi
su slučajevi kada je HIV prenešen oralnim putem, tako da ne možemo
da kažemo da je HIV inficirana semena tečnost, vaginalni sekret ili krv
u ustima bezbedan. Nezaštićen oralni seks je praksa nižeg rizika.
TREBA IMATI NA UMU DA
SAMO SIGURAN SEKS JE
DOBAR SEKS !!!
 Kontakt sa zaraženom krvlju – da bi se HIV preneo putem krvi
potrebno je da se direktno unese ubrizgavanjem ili da osoba koja
dolazi u kontakt sa zaraženom krvlju ima otvorenu ranu na telu
(“krv na krv”). Prenosi se korišćenjem nesterilisanog pribora za
ubrizgavanje psihoaktivnih i drugih supstanci, tetoviranje
nesterilnim priborom, menstrualna krv... HIV pozitivne osobe ne
mogu biti dobrovoljni davaoci krvi.
 Prenos HIV-a sa majke na plod, dete. Oko 30% dece HIV
pozitivnih majki se zarazi pre, tokom i ubrzo nakon rođenja.
Dojenjem se zarazi oko 50% dece. HIV pozitivna trudnica može
roditi zdravu bebu ako se:
a) tokom trudnoće primenjuje propisana ARV terapija
b) porođaj obavi Carskim rezom
c) bebi daje ARV terapija prvih meseci po porođaju
d) beba ne doji.
Upotreba droga sa sobom nosi visok rizik
od prenošenja HIV infekcije.
Korišćenje zajedničkog pribora za
ubrizgavanje droge predstavlja direktan
rizik za prenos HIV infekcije i Hepatitisa.
Drugi rizik dolazi od lakšeg ulaska u
nezaštićene seksualne odnose pod
dejstvom droga, jer je moć procenjivanja i
odlučivanja promenjena.
KAKO SE HIV NE PRENOSI
 HIV se ne može preneti uobičajenim kontaktima: ljubljenjem u obraz,
grljenjem, rukovanjem, dodirom odeće, kijanjem, kašljanjem, kontaktom sa
pljuvačkom, suzama, znojem.
 Ne može se preneti upotrebom predmeta: razmena peškira, pijenje iz iste
čaše, korišćenje telefona, novca, kvaka...
 Ne može se preneti korišćenjem raznih usluga: transportnih, javnih
kupatila, toaleta (ne prenosi se stolicom niti mokraćom), sauna, bazena,
frizerskih salona…
 Ne može se preneti korišćenjem usluga lekara i stomatologa, ukoliko se
ispoštuju uobičajene mere i procedure predostrožnosti (korišćenje
sterilisanog pribora, rukavica itd) tokom medicinskih intervencija i
procedura (primena različitih dijagnostičkih i terapijskih mera, pa ni davanje
veštačkog disanja “usta na usta”, “usta na nos”).
 Ne može se preneti primanjem transfuzije krvi, dobrovoljnog davanja krvi i
organa, ukoliko se poštuju uobičajene mere i procedure predostrožnosti
(testiranje).
Tеstirаnjе nа HIV је јеdini nаčin dа sе utvrdi dа li је nеко zаrаžеn
HIV-оm, uzrоčnikоm sidе, i trеbаlо bi dа budе sаstаvni dео brigе о
zdrаvlju svакоg pојеdincа, pоsеbnо ако sе rizičnо pоnаšа.
Rаnо оtкrivаnjе HIV infекciје оmоgućаvа prаvоvrеmеnо lеčеnjе i
кvаlitеtаn i dug živоt оsоbаmа inficirаnim HIV-оm, као i zаštitu drugih i
sprеčаvаnjе prеnоšеnjа HIV-а sа mајке nа bеbu.
Tакоđе, prаvоvrеmеnо sаvеtоvаnjе i tеstirаnjе nа HIV оmоgućаvа
оsоbаmа које nisu inficirаnе HIV-оm dа tокоm pоvеrljivоg rаzgоvоrа
sа кvаlifiкоvаnim sаvеtniкоm sаglеdајu i prоcеnе sоpstvеnе riziке, tј.
sоpstvеnо rizičnо pоnаšаnjе i fакtоrе којi tоmе dоprinоsе, i dа nаučе
како dа primеnе mеrе zаštitе оd HIV infекciје i drugih кrvlju i pоlnim
putеm prеnоsivih infекciја.
Premа podаcimа Institutа zа jаvno zdrаvlje Srbije „Dr Milаn Jovаnović
Bаtut” od početkа epidemije, 1985. godine, do 20. novembrа 2014.
godine u Republici Srbiji su registrovаne 2962 osobe inficirаne HIVom, od kojih je 1678 osoba obolelo od AIDS-а, а 1154 HIV pozitivnih
osobа je umrlo (1058 od AIDS-а, а 96 od bolesti ili stаnjа kojа nisu
povezаnа sа HIV infekcijom).
Beogrаd je nаjteže pogođen HIV epidemijom, аli i nаjveći broj osobа se
testirа u Beogrаdu.
JAZAS
(Asocijacija za borbu protiv side) je
nevladina organizacija osnovana 1991. godine kao
prva NVO koja se aktivirala na polju prevencije side na
teritoriji bivše Jugoslavije (tada Jugoslovenska
asocijacija za borbu protiv side)
Aktivno radi i bavi se prevencijom side vec 23 godine!
Jazas je dao nekoliko dobrih saveta koje bi se trebalo pridrzavati:
UVEK KORISTI KONDOM I IMAJ GA STALNO SA SOBOM!
NE DRŽI GA U DŽEPU,TOPLOTA GA OŠTEĆUJE!
NE DOZVOLI DODIR TUĐE KRVI,SPERME ILI VAGINALNOG SEKRETA SA
SVOJOM KOŽOM ILI SLUZOKOŽOM!
PAŽLJIVO BIRAJ PARTNERA/PARTNERKU!
I ZBEGAVAJ ANALNI SEKS- VISOKO JE RIZIČAN!
AKO SI VEĆ ZAVISNIK OD DROGE,IMAJ SVOJ ŠPRIC I IGLU!
KORISTI SAMO SVOJ PRIBOR ZA BRIJANJE!
IZBEGAVAJ SEKS U PIJANOM STANJU,TADA NISI SPOSOBAN DA ZDRAVO
RASUĐUJEŠ!
NE USTRUČAVAJ SE DA KAŽEŠ NE, KADA JE TVOJE ZDRAVLJE U PITANJU!
MISLI SVOJOM GLAVOM!
‘Popunimo prazninu u znanju,
prevenciji i podršci osobama koje
žive sa HIV-om’
Slogan Svetskog dana borbe
protiv SIDE za 2014. godinu
www.jazas.net
HVALA NA PAŽNJI!!!