Transcript Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија Студијски програм: РТ Предмет: Вероватноћа и статистика Статус предмета: Изборни ЕСПБ: 6 Фонд часова: 2+2+1 Наставник: др Ана Савић Сарадници: Зековић.

Висока школа електротехнике и рачунарства
струковних студија
Студијски програм: РТ
Предмет: Вероватноћа и статистика
Статус предмета: Изборни
ЕСПБ: 6
Фонд часова: 2+2+1
Наставник: др Ана Савић
Сарадници: Зековић Амела
Тема: Презентација предмета
У Београду 2010.
•Циљ предмета:
Стицање потребних знања за прећење стручних предмета електротехничке струке,
проширење математичког образовања , развијање стваралачког мишљења и стварање
основе за разумевање квалитетних односа међу појавама.
•Исход предмета:
Студенти ће бити оспособљени да решавају сложеније математичке задатке везане за
примену савремених математичких метода у области аудио и видео технологија.
E.Ravuz
“Математика је једна од основних начина људског мишљења и зато је
нужни елемент сваке културе достојне тог имена”.
Садржај предмета:
Теоријска настава:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Уводни појам теорије вероватноће
Условна вероватноћа и независност догађаја
Случајне променљиве дискретног типа
Случајне променљиве непрекидног типа
Расподела вероватноће
Математичко очекивање
Карактеристична функција
Граничне теореме теорије вероватноће
Увод у математичку статистику
Оцена параметара расподеле
Тестирање статичких хипотеза
Примена статистике у анализи инжењерске поузданости
James Brown
“Не можете учити друге, ако живите на исти начин као они”.
Практична настава:
•Настава прати програм предавања и одвија се кроз вежбе , где се математички
проблеми решавају применом програмског пакета MathLab и Octave.
•Програм предмета усклађен је са препорукама IEEE/ACM Computing Curriculum:
CE2004 Computer Engineering Body of Knowledge: CE-PRS 0-8.
Albert Einstein
“Теорија је када се све зна, а ништа не функционише, пракса је
када све функционише, а нико незна зашто”.
Студенти ће се током лабораторијских вежби такође упознати са
програмским пакетом Octave.
“Лакше је математику научити него живети без ње”
H. Baus
Немојте радити овако
Albert Einstein
“Постоје само две бесконачне ствари: свемир и љуцка глупост...али за
свемир бар нисмо потпуно сигурни”.
РАДИТЕ ОВАКО
11² = 121
11+1=12
1*1=1
121
12² = 144
12+2=14
2*2=4
144
13² = 169
13+3=16
3*3=9
169
Thomas A. Edison
“Генијалност је 1% надахнућа и 99% зноја”.
Испит је менторског типа.
Укључен је
•
семинарски рад и његова одбрана,
•
домаћи задаци, лабораторијске вежбе и њихова одбрана.
Семинарски рад носи највише 70 поена, а одбрана лабораторијских вежби
30 поена.
Семинарски рад може радити један или два студента, у пару.
Семинарски рад има форму дипломског рада. Уз семинараски рад обавезно
је направити презентацију.
Семинарски рад треба да има најмање 20 страна. Рад који садржи само
приказ анализе и решења може да освоји највише 45 поена, а рад који
садржи и реализацију теорије (формуле и графике) у неком од софтвера
може да освоји више поена.
Anthony Burgess
“Оних који слушају има много, оних који размишљају има мало”.
Arthur C. Clarke
“Границе могућег можемо одредити само онда, када пређемо у
немогуће”.
Начин одбране:
Одбрана семинарског рада је у термину консултација, а термини ће бити
накнадно објављени. Семинарски рад се брани код професора Ане Савић и
сарадника Амеле Зековић. По завршеном прихваћању изабраних тема, биће
објављен термин план одбране прихваћених тема.
Предлог теме семинарског рада се пријављује најкасније до 20.10.2010. Тема
се пријављује на адресе [email protected] и [email protected]. Тема се
обавезно пријављује на обе адресе. Приликом пријављивања, навести жељену
тему, име и презиме студената и број индекса. У subject-у е-mail-a написати
Вероватноћа и статистика – семинарски рад. Прихватање теме биће
потврђено.
Blaise Pascal
“Да би се успело неопходна је дисциплина. Редовитост и
истрајност ће Вас довести до успеха”.
Теме за семинарски рад:
1. Појам случајног догађаја
2. Појам вероватноће
3. Основне особине вероватноће
4. Класична дефиниција вероватноће
5. Условна вероватноћа и независност догађаја
6. Формула тоталне вероватноће
7. Бајесова формула
8. Дискретна случајна променљива
9. Непрекидна случајна променљива
10. Функција расподеле
11. Густина расподеле
12. Математичко очекивање
13. Карактеристичне функције
14. Дисперзија
15. Биномни закон расподеле
16. Поасонов закон расподеле
17. Нормални закон расподеле
18. Граничне теореме теорије вероватноће
19. Предмет проучавања статистике
Albert Einstein
‘Онај ко никада није погрешио никада није покушао направити
нешто ново.’
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
Шта је популација
Дефиниција обележја
Шта је узорак
Полигон расподеле обележја
Хистограм
Аритмеричка средина
Дисперзија-варијанса
Мода
Медијана
Oцена параметара расподеле
Шта је “статистика“
Расподела аритметичких средина узорака
Врсте оцена
Тачкасте оцене
Интервалне оцене
Оцена средње вредности ако је позната дисперзија
Тестирање статистичких хипотеза
Примена статистике у анализи инжењерске поузданости
Тема по избору студента
Edward de Bono
‘Ако никада не промените своје мишљење зашто
га онда имате’.
Литература:
1. М.Меркле, Вероварноћа и статистика за инжењере и студенте технике,
Електротехнички факултет, Београд, 2006.
2. С.Цветковић, Елементи теорије вероватноће и математичке статистике,
Академска мисао, Београд, 2004.
Albert Einstein
“Образовање, то је оно, што остане, након што особа заборави све
што је научила у школи”.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ !