ОБЛИЦИ НАСТАВНОГ РАДА аутор: Нела Крањчевић, педагог

Фронтални Групни Рад у паровима Индивидуални Комбиновани

Фронтални облик рада

Истовремени рад са целим одељењем Два начина: 1.везани (наставникова вербална активност) 2. слободни (ученици планирају рад, постављају циљ и задатке, реализују га и своде резултате)

Фронтални облик рада

Фронтални облик рада

Предности:економичност, лакше постизање систематичности, успех постижу и слабији ученици, велики васпитни значај Слабости:усмереност према просечном ученику, пасивност ученика (рецепторска позиција), нема повратне информације, “књишка” знања Погодан кад се свим ученицима излаже исто градиво

Групни облик рада

2 врсте група: 1. Ад хок групе 2. Устаљене групе 2 врсте групног рада: 1. Према начину састављања Групе ученика приближног нивоа знања и способности (опасно) Групе по критеријуму пријатељства (социјална и педагошка вредност) 2.

Према врсти радних обавеза Групе за припрему и сакупљање грађе и за увежбавање и демонстрације Групе за обраду градива

Групни облик рада

Савремени облик групног рада требало би да буде рад релативно трајних група које раде у етапама обраде и увежбавања градива Све групе могу да обрађују исте задатке Све групе могу да имају различите задатке (обрада обимнијих и сложенијих тема)

Групни облик рада

Величина групе – 5 до 7 ученика Модели групног рада: 1. Диференцијација задатака по групама (најједноставнији модел) 2. Диференцијација задатака по групама, где вођа дели задатке сваком члану 3. Диференцирање задатака по групама, и у оквиру група за сваког члана (најтеже за организацију, али даје најбоље резултате)

Групни облик рада

Артикулација часа у групном облику рада – 5 етапа часа: 1. Фронтална организација рада 2. Подела задатака по групама 3. Самостални рад групе 4. Заједнички пленарни рад свих група 5. Вредновање знања Распоред седења: кружан, потковичаст – најважније је да чланови групе седе “лицем у лице”

Групни облик рада

Групни облик рада

Предности: обухвата и надарене ученике, наставник боље упознаје ученике, самосталан рад ученика, развија пријатељске односе и социјализује Слабости: сувише тешко градиво се не може обрађивати, не прија индивидуалцима, захтева средства за рад, прикладан намештај, да га подржава цео наставнички колектив

Групни облик рада

Како наставник да припреми рад у групи? А) привикавање ученика на одређено понашање Б) обучавање вође групе В) фомирање група по слободном избору ученика (под већ реченим условима) Г) у почетку давати лакше градиво за обраду Д) најпогоднији садржај из предмета заснованих на природним наукама Ђ) привикавање ученика да самостално излажу, учествују у расправи, да образлажу ставове, аргументовано критикују Е) подстицати и бодрити ученике

Рад у паровима

Добијени задатак извршавају 2 ученика Партнери би требало да буду комплементарни по ставовима и особинама Најједноставнији облик групног рада, најпогоднији за фазе вежбања, понављања и проверавања Економичан, повећава мотивацију Примењив у матерњем језику, математици, биологији, историји, географији Редослед рада – рад са целим одељењем, рад у паровима, рад са целим одељењем

Рад у паровима

Предности: доприноси развијању пријатељских односа, социјализује, једноставнији однос због само 2 члана, истраживања показала да даје боље резултате у односу на групни Слабости: ученици би требало да већ буду оспособљени за самосталан рад, да умеју да сарађују, имају одређен степен знања и социјалне зрелости

Рад у паровима

Успешно формирање парова – знати који се ученици међусобно слажу, какав имају успех, да ли су искључиви или толерантни, да ли умеју да сарађују Препорука – ученике нижих способности спајати са ученицима способнијих од њих, спајати плашљивог ученика са интровертним, а неплашљивог са екстравертним, не спајати два ученика високе интелигенције

Индивидуални облик рада

Деф: сваки ученик ради свој задатак (исти за све или различити) 3 врсте И.Р. 1. наставников рад са појединцем 2. сви ученици раде исте задатке 3. ученици раде различите задатке

Индивидуални облик рада Наставников рад са појединцем

Наставник прати сваку етапу рада Унапред припрема задатке После појединачног рада следи разговор са целим одељењем Паралелан групни рад

Индивидуални облик рада Сви ученици раде исте задатке

Нема непосредне комуникације У-Н За обнављање градива, увежбавање, проширивање градива Задаци за просечног ученика Део фронталне наставе

Индивидуални облик рада Ученици раде различите задатке

Сваки ученик има посебне задатке или неколико група задатака Групе задатака: за слабије, средње и најбоље ученике Одлично познавање способности и нивоа знања ученика О резулатима на крају часа

Индивидуални облик рада

Предности: осамостаљивање ученика, самопоуздање, брза повратна информација, вредност појединачне комуникације и диференцирања задатака Слабости: Сложене припреме, ученици изоловани, резимирање рада теже

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

Монолошка Дијалошка Хеуристичка Демонстративна Метода практичних и лабораторијских радова Рад на тексту Радионица

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

Монолошка метода

Облици: академско предавање, приповедање, описивање, објашњење, образложење Предности: рационална, ситематична, економична, утиче на емоције, погодна за историју или књижевност Слабости: пасивност ученика, нема повратне информације, прилагођена просечном уч.

Монолошка метода

Превазилажење недостатака путем реторичких питања, краћим пропитивањем уч, илустровањем тонским и визуелним снимцима, анегдоте, изреке, афоризми...

Дијалошка метода

Све етапе наставе Хеуристички разговор – развојна питања, ученици сами закључују на основу претходних знања (убрзава развој логичког мишљења); погодан за обраду новог градива

Дијалошка метода

Разговор у настави: - Не “уситњавати” питања - Не сме да се сведе само на наставникова питања - Више времена за ученичка питања - Чак и кад се проверава знање, питања наставника треба да терају ученика на размишљање

Дијалошка метода

Посебан облик методе разговора: 1. Расправа - разуђена комуникација Веома развија личност ученика.

За успешну расправу су важни: емоционални однос, похвала и награда, неизражавање сумње, позитивност Истраживања потврдила да је учење ефикасније кроз комуникацију са неким него самостално Ученике оспособити за критичко слушање

Дијалошка метода

Модели наставног разговора: 1. Стална измена наставникових питања и ученичких одговора 2. На једно наставниково питање одговара више ученика 3. Разговор између више појединаца (тек овде постоји и однос ученик ученик) Од питања наставника, да ли тражи само репродукцију или и мишљење зависи квалитет наставе

Дијалошка метода

Врсте питања: - Афирмативно – питање потврдном реченицом - Алтернативно – опредељивање за један од два одговора - Аперцептивно – изношење запажања проблема - Апсолутно – да се потврди или порекне неки исказ - Бесмислено – неправилно постављено - Да – не питање – одговор да, не - Индиректно – није директно постављено

Дијалошка метода

- Једнозначно – тачно одређен садржај - Каверзно – подметнута грешка - Помоћно – кад уч. не зна прво питање - Развојна питања – низ, на крају закључак - Реторичка – наставник поставља сам себи - Скраћена – једна или две речи у питању - Сугестивна – сугерише се одговор - Сложена – од више самосталних питања - Вишезначна – са више одговора

Дијалошка метода

Мора бити високо захтевних питања – Зона наредног развитка (Л.В.) Важније научити ученике да мисле него саопштити одређена знања Предности: подстиче самосталност, активност ученика, дубља и трајнија знања, навикава уч. на расправу, наставник боље упознаје личност уч.

Недостаци: није за обраду сваког градива, није систематично као монолог, неекономичност, емоције се боље побуђују монологом

Метода демонстрације

Предмети, модели, макете, цртежи слике, шеме...

Уочити, а не само гледати Што више чула Психолошка припрема (чула могу да преваре) Унапред постављати питања (мисаоно активирање ученика) Логичан ред показивања Није добро демонстрирати више објеката на једном часу

Метода демонстрације

Метода демонстрације

Предности: природан начин учења, трајнија знања, развија се посматрање и запажање, развијају се мисаоне и говорне способности, применљива у свим етапама наставе Слабости: апстрактне категорије се не могу сазнавати, не могу се сви објекти показати, недовољно без усменог објашњења

Метода практичних и лабораторијских радова

Неопходна у природним наукама Сврха је практична примена знања Прво упознавање са теоријским знањима, па њихова провера Формира вештине - Лабораторијски радови- етапе рада: теоријски садржај, упутства за експеримент, запажања после, уопштавање закључака Два начина: 1. Сазнавање чињеница на основу експеримента 2. Доказивање и потврђивање претходних теоријских знања

Метода практичних и лабораторијских радова

Метода практичних и лабораторијских радова

Експеримент прво изводи наставник Кратки и јасни коментари После експеримента ученици говоре о запажањима и извлаче закључке Подстицати их да постављају питања Предности: максимална активност уч, буди инетересовање, осамостаљује, трајнија и дубља знања Слабости: добра опремљеност, темељна припрема наставника, није за сложене процесе, неекономична

Рад на тексту

Уџбеници, читанке, приручници (збирке, речници, хрестоматије, часописи...) Важност питања и задатака на крају лекције Упућивање на читање других извора Врсте читања: - Ради упознавања новог градива - Ради памћења градива - Ради граматичке, стилске и естетске анализе

Рад на тексту

Резимирање садржаја јако важно – логичка и дидактичка вредност (раздвајање битног од небитног, претходна знања) Сви предмети, све фазе наставе Предности: систематичност знања, увек може да погледа поново, економично, осамостаљује, подстиче машту, инетересовања, обогаћује језик Слабости: не повезује се ново са претходним градивом, лакше се савлађује уз помоћ живе речи

Радионице

Креативне – драмске, песничке, ликовне и др.

Едукативне радионице – циљ стицање знања Препоручљив број учесника – 15 до 25 Артикулација часа: уводни, централни и завршни

Радионице

Фазе радионице: Изазивање и уобличавање личног доживљаја Размена – рад у паровима или малим групама 3-5 Обрада - сумирање Радионичарске технике: Разговор у круг Групна дискусија Мозгалица – асоцирање на задату тему Радионичарска правила

Радионице – Играње улога

Одабир једног проблема који се може добро обрадити овом методом Свака улога мора да буде дата уз јасне и подробне инструкције Одабир конкретне ситуације која ће се одглумити

Радионице – Играње улога

Два начина да се ученици припреме: - дати ученицима недељу дана или више да се припреме за улоге - дати ученицима пет минута пре рада да прочитају своје улоге и продискутују их између себе

Радионице – Играње улога

Наставник бира ученике за играње улога на два начина: - педагошки разлози за избор одређених ученика - учествују сви ученици (екстравертнији прво) Обавезна дискусија са целим одељењем на крају часа како би се укључили сви ученици у рад (гласање, замена улога, дискусија...)

Хвала на пажњи!