Transcript Soft power - WordPress.com

Osnovi metodologije političkih
nauka
1
2. Predmet metodologije političkih nauka
2.1. Pojam i predmet metodologije

•
Koji su bitni delovi svake nauke?
Bitni delovi svake nauke su njegov predmet i metod.
METODOLOGIJA JE NAUKA O METODIMA STICANJA
NAUČNOG SAZNANJA ODNOSNO METODIMA
NAUČNOG ISTRAŽIVANJA.

Šta je predmet metodologije?
Predmet metodologije su metode sticanja naučnog
saznanja, tj, načini na kojima se istražuje.
•
2
2.2. Sastavni delovi metodologije

•
Koji su to sastavni delovi metodologije ?
Naučna saznanja o pravilima logike
(pitanja primene
određenih logičkih pravila);
•
Epistemološki ili saznajni
•
Naučno-strategijski (odnosi se na razvojnost nauke i revolucije).
(odnos između različitih vrsta
istraživanja i metoda sticanja naučnih saznanja);
3
2.3. Izvori metodoloških saznanja

Koji su izvori metodologije ?
Filozofija;
• Logika;
• Sociologija;
• Politikološka naučna saznanja (istorija, pravne nauke i itd.);
• Istraživački projekti (istraživačka iskustva);
• Specijalna metodološka istraživanja (struktura projekata,
•
procedure i itd.).
4
2.4. Logičke osnove metodologije političkih nauka
Logičke osnove metodologije političkih nauka čine logička
pravila i uputstva o istinitom mišljenju.
•
•definicije
•
mišljenja,principi i zakoni istinitog mišljenja i itd;
oblici mišljenja – učenje o pojmu, stavu, sudu i itd.
osnovne metode i njihovi postupci (analiza, sinteza, indukcija,
dedukcija....)
•
2.4.1. Mišljenje
•
Mišljenje je predmetno.
5
Mišljenje se odvija kroz : opažanje – predstavljanje –
poimanje.
•
Stepeni istinitosti odnosno pogrešnosti mišljenja mogu biti :
• a) moguća istinitost; b) verovatna; b) izvesna; g) nužna.

•
a) moguća pogrešnost; b) verovatna; v) izvesna; g) nužna.

Postoje dve grupe zakona istinitog mišljenja:
•
Zakoni osnovnih odlika istinitog mišljenja
•
Zakoni istinitog zamišljanja predmeta.
6
2.4.2. Zakoni istinitog mišljenja i zamišljanja

Zakoni osnovnih odlika istinitog mišljenja:
•
predmetnosti-mišljenje se odnosi na neki predmet;
•
sadržajnosti-ispunjeno određenim sadržajem;
•
određenosti-da bude određeno;
•
osnovanosti-zasnovano, a ne proizvoljno;
•
logičke povezanosti-konzistentno i smisleno;
•
stalnosti i razvojnosti.
7
Zakoni istinitog zamišljanja predmeta mogu se razvrstati u dve
grupe:

•
Opšti zakon objektivnog zamišljanja
•
Posebni zakoni mogu biti:
realitetu na koji se odnosi);
1.
2.
3.
4.
5.
6.
(predmet se zamišlja tako da odgovora
Z.I.Z. jedinstva raznovrsnog – masa birača;
Z. identiteta-shvatanje složenih pojava kao jednih – članstvo
stranke;
Z. različitosti–različiti činioci u sastavu jednog-organizacione
jedinice partije;
Z. suprotnosti-opšta: u jednoj pojavi imamo odredbe koje su
međusobno suprotne (apstraktno-konkretno)- prosta: činioci
kvantitativno ili kvalitativno različiti (malo-veliko);
Z. protivurečnosti-svaki složen predmet sastoji se od
protivurečnih i prelaznih delova;
Z. razvojnosti i stalnosti-razumevanje procesa.
8
2.4.3. Predmeti mišljenja i naučnog saznanja
•
Osnovni opšti predmet mišljenja je društvena stvarnost.
•
Šta je predmet mišljenja i naučnog saznanja?
Predmet mišljenja i naučnog saznanja su svi činioci političkih
procesa i odnosa i bitni činioci okruženja u kojima se oni odigravaju.
•
Kriterijumi klasifikacije:
 Stepen i oblik razvoja predmeta: a)prirodne pojave, b) psihičke
pojave; v) društvene pojave.


Odnos prema subjektu saznanja: a) predmeti nezavisni od
čoveka; b) opaženi predmeti; v) predstave i nečulne slike
predmeta; g) misli.
9

Po složenosti: prosti i složeni predmeti.

Kriterijum složenosti:
Skup – veza između raznovrsnih činilaca skupa je ?
Slučajna i pretežno spoljašna – npr. saobraćajni udes; ljudi u redu,
ljudi koji čekaju autobus.
•
Mnoštvo – jedinstvo raznovrsnih predmeta koji imaju neki
zajedničku kvalitativnu osobinu ili odnos.
•
Agregat – množina sa tačno određenim odnosima članova ali bez
hijerarhijskog reda .
•
“Imperija je agregat mnogih država pod jednom zajedničkom
glavom” E. Berk
10
•
Grupa – množina jednovrsnih ili srodnih članova.
a) interakciju tokom vremena; b) osećaj identiteta ili
pripadnosti; v) postojanje normi.

Klasa, razred i rod – mnoštvo jednovrsnih članova koji
čine celinu na osnovu nekih osobina tj. bitnih svojstava.
•
Npr. marksistička podela na klase. Proleterijat je društvena
klasa u kapitalizmu koju odlikuje odsustvo vlastitih sredstava
za proizvodnju. Buržoaska klasa, pak, poseduje sredstva za
proizvodnju.

Niz i red – članovi koji ih čine slede jedan drugog po nekom
svojstvu (postoji hijerarhija).
•
11
Kolektiv – uređene množine ljudi koju karakteriše
unutrašnja povezanost visokog stepena i izraženo
intenzivni odnosi.
•

Npr. radni kolektiv.
Sistem je celina u kojoj su uspostavljeni saglasni odnosi
svih činilaca strukture. U sistemu se vrše određene
međusobno povezane funkcije.
•

Latinskiski systēma – celina sastavljena od delova.
12
npr. Politički sistem - prema definiciji M.Diveržea,
politički sistem je zapravo celina društvenog sistema
posmatrana u njenim političkim aspektima.

Pojam političkog sistema obuhvata sve institucije,
organizacije koje se formiraju u samom društvu,
koje vrše određeni uticaj na donošenje i primenu
državnih odluka.

Politički sistem ima dva osobine: on je skup
međuzavisnih komponenti; poseduje jasnu granicu prema
okruženju sa kojim je u interakciji.

13
3. Posebnost metodologije političkih nauka

Koja su dva zahteva kada govorimo o konstituisanju nauke?
a)
svaka nauka mora da ima svoj jasno određen predmet
naučnog izučavanja;
b) mora da ima svoj metod svoj metod sticanja naučnog
saznanja.
b)

Zahtevi upućeni metodologiji?
a) da obezbedi metode za sticanje valjanog naučnog saznanja o
politici (koja se mogu primeniti);
b) da iznađe metode o sticanju saznanja, ali i o načinima
uspešnog osposobljavanja za primenu naučnih saznanja u
političkoj praksi.
14
4.1. Pojam naučnog metoda
•Nauku
delom čine već stečena, proverena naučna
saznanja, ali istovremeno i smislena aktivnost sticanja
novog naučnog saznanja.
•
Šta je naučni metod?
•Naučni
metod podrazumeva ukupnost preduzetih radnji i
upotrebu sredstava svih vrsta da bi se došlo do istinitih
saznanja.
15
4.2. Sastavni delovi naučnog metoda
1.Predmet;
2.Naučni metod.
•Naučni
metod se sastoji iz tri osnovna sastavna dela:
1.Logički deo
2.Epistemološki deo
3.Operativno-tehnički deo
16
4.3. Klasifikacija naučnog metoda
Osnovne
metode - osnov svih ostalih metoda.
Opštenaučne
Posebne
metode.
metode.
Metode
prikupljanja podataka.
Metode
obrade podataka.
17
1.
Osnovne metode
Analiza
Sinteza
Apstrahovanje
Konkretizacija
Specijalizacija
Generalizacija
Dedukcija
Indukcija
18
•2. Opštenaučne
Statistička
Metoda
metode
metoda
modelovanja.
Akstiomatska
metoda.
Analitičko-dedukcijska
metoda.
Hipotetičko-deduktivna
metoda.
19
3.
Metode posebnih nauka
4.
4. Metode prikupljanja podataka

Metode ispitivanja

Metode posmatranja

Metode eksperimenta
5. Metoda obrade podataka
20
Naučna teorija je sistem naučnih postavki, principa,
stavova i sudova o određenoj vrsti pojava.
•
•
Sastavni delovi naučne teorije su:
•
predmet;
•
osnovni pojmovi;
•
osnovni principi;
•
naučni zakoni;
•
hipoteze;
•
teoreme.
21
1.1. Proces mišljenja i logičko mišljenje
•Mišljenje
je aktivno shvatanje objektivne stvarnosti.
•Mišljenje
odlikuju tri bitna svojstva:
1.razvojnost;
2.kreativnost;
3.sistematičnost
22
•Kako
izgleda proces formiranja mišljenja o
metodologiji i metodama politikologije?
•Opažaj-Predstavljanje-Mišljenje
- posredstvom znakova,
simbola, reči, jezika, informacija i komunikacija.
•Odigrava
se u formama pojma, stava, suda i zaključka.
23
1.2. Imenovanje, označavanje i značenje
Na određenom nivou razvoja ljudskog društva i ljudske
prakse javlja se potreba za komunikacijom između ljudi.
•
•
Znak mora:
•da
ima značenje (znak mora da bude znak nečega);
•biti
znak za nekoga, za neko svesno biće koje shvata i
razume značenje znaka.
24
•Postoji
više različitih vrsta znakova. Možemo ih podeliti u
dve grupe:
•prirodni
znaci (signali)
•veštački znaci (simboli i reči)
•Signali
su prirodne materijalne stvari koje ukazuju na
druge predmete koji se odigravaju ili će se odigrati.
•Njihovo
osnovno značenje je intersubjektivno.
•Primer:
Oblak – znak da će padati kiša; sunce – toplo
vreme
25
Simboli su veštački znaci koji nemaju ili ne moraju
da imaju nikakvu neposrednu prirodnu vezu sa
predmetom koji označavaju.
•
Nastaju konvencijom (običajem ili dogovorom)
kojim se utvrdjuje njihovo značenje.
•
•Bitne
odredbe simbola su:
•stvorili
su ih ljudi i stoga su nužno konvencionalni
•ljudi
se njima služe da bi označili neki predmet
(upotrebljavaju ih umesto tih predmeta)
26
27
28
• Vrste
•
simbola
Po predmetnoj oblasti razlikuju se četiri vrste simbola:
•specifični
vanjezički simboli (krst, zvezda)
•umetnički simboli (umetnička dela)
•simboli običnih jezika (nebo, sunce)
•simboli naučnih jezika (π-pi)
29
•
Imenovanje je pripisivanje imena objektima.
Označavanje je pripisivanje znaka i značenja
objektu.
•
Značenje je složeni psihički proces u kome određeni
predmet preko određenog pojma ukazuje subjektu
na određeni predmet.
•
Značenje mora imati dovoljan stepen određenosti i
mora biti smisleno.
•
30
31
1.3. Jezik i naučni jezik
•Jezik
je:
sistem
simbola, reči, jezičkih izraza
instrument izražavanja;
bitan osnov društvenog informisanja i opštenja.
•Jezik
je promenljiv:
•nestanak
reči (isčezavaju predmeti na koje se
odnosila reč);
•promena značenja (prilagođavaju se novim uslovima
ljudskog društva- demokratija u antici i sad);
32
•nastanak
nove reči (odgovraju novim tvorevinama
društva-mobing);
•novi
način upotrebe jezika (primena u novom kotekstu surfovanje na dasci i surfovanje internetom);
•Struktura
jezika:
•Reči
(elementarni činioci jezika);
•Jezički izrazi (značenjski i smisleni spojevi reči).
33
Logička
struktura jezika
•Termin
(spoljni izraz reči, način iskazivanja);
•Pojam (sadržaj i značenje reči, njeno ograničenje).
Razumljivost
jezika je otežana zbog postojanja:
•sinonima; komšiluk-susedstvo
•homonima; list
(papira), list (drveta), list (novine)
•uloge konteksta u značenju;
Obrazovanje je bitno za budućnost naše dece.
Obrazovanje revizorske komisije olakšaće uvid u
troškove.
34
•U
ljudskom društvu jezik se realizuje kroz:
Informisanje
je korišćenje reči informacija u procesualnom
smislu i treba da sadrži barem jednog svesnog
subjekta koji prima ili emituje informaciju, to je
jednostran proces.
To
Komuniciranje
je opštenje, razmena informacija
između najmanje dva svesna subjekta, to je dovstran
i dovosmeran proces
Komuniciranje
35
1.4. Logičke varijable i konstante
• Analizom
jezičkih izraza i značenje otkriva se da neke
reči imaju varijabilnost značenja:VARIJABLE
-Reči koje imaju stalno značenje: KONSTANTE
Postoje dve vrste varijabli:
1. varijable pojmova
2. varijable stavova
36
U varijable pojmova spadaju opšti pojmovi odnosno
pojmovi klasa. Njihov sadržaj se može menjati
konkretizacijom (demokratija - antička, robovlasnička,
parlamentarana itd).
•
• Varijable
stavova su klase iskaza, stavova, čiji je sadržaj
promenljiv.
 Tri
modela spojeva varijabli:
1. Niz varijabli;
2. Model kauzalnih spojeva, gde je uzrok nezavisna
varijabla a posledica zavisna;
3. Model vremenski određenih serija.
37
1.5. Logičke iskazne funkcije
Negacija – tačan ili netačan.
Konjukcija - oba tačna;
Alternacija - makar jedan mora biti tačan;
Disjunkcija – jedan mora biti lažan;
Inkopaktibilnost - isključuju se;
Implikacija – ako … onda;
Ekvivalencija – dva stava identična po vrednosti.

38
1.6.2. Logičke valencije
Klasična logika razlikuje SAMO dve saznajne vrednosti
stavova (valencije): ISTINU i POGREŠKU.

Ipak, u praksi se pokazuje da saznajna vrednost
stavova NE MORA biti čista istina ili čista pogreška, već
može biti neodređena, neizvesna, delimična istina
(zabluda).

Multivalentna logika verovatnoće, po kojoj je osnovna
logička valencija VEROVATNOĆA.

Prema ovoj logici svi stavovi o iskustvenoj stvarnosti su
više ili manje verovatni, nikada potpuno istiniti.

39
Probabilističko
“pozite”.
shvatanje stavove verovatnoće tretira kao tzv.
Pozit
ima značenje opklade na određeni ishod nekakvog
dešavanja, koji nikada nije izvestan, već samo u određenoj
meri verovatan.

Devetovalenta logika (Šešić):
Nužna
istinitost
Izvesna istinitost
Verovatna istinitost
Moguća istinitost
NEODREĐENOST
Moguća pogrešnost
Verovatna pogrešnost
Izvesna pogrešnost
Nužna pogrešnost
40