PROJEKTOVANJE ISTRA ŽIVANJA

PROCES ISTRAŽIVANJA Konceptualizacija PROJEKTOVANJE Paradigmatsko i teorijsko zasnivanje istraživanja Izbor teme istraživanja Planiranje istraživanja Praktične mere organizovanja Izbor učesnika u istraživanju ORGANIZOVANJE Prikupljanje podataka Metode prikupljanja podataka Ispitivanje REALIZACIJA Istraživački zadatak Obuka saradnika Posmatranje Idejna skica Izrada nacrta naučne zamisli Formulacija problema Predmet istraživanja Ciljevi istraživanja Hipoteze Način istraživanja Naučna i društvena opravdanost Eksperiment Studija slučaja Analiza dokumenata Merenje Sređivanje i obrada podataka Ocena i analiza podataka Provera hipoteze Naučno zaključivanje Test Biografska metoda IZRADA IZVEŠTAJA O REZULTATIMA

III FAZA

Uključivanje rezultata istraživanja u naučni fond

I FAZA

Na osnovu postojećeg naučnog saznanja stvaramo pretpostavke

NAUČNI FOND (NAUČNA TEORIJA) II FAZA

Prikupljanje podataka, stvaranje iskustvene evidencije

POJAM

• Smisaona, umna aktivnost na izradi projekta istraživanja.

• Dinamički sistem delatnosti, koordiniranih i sinhronizovanih – mesto, redosled, uloga.

• Projekat istraživanja je dokument nastao kao rezultat projektovanja.

• PROJEKT kao zamišljeni model sitcanja naučnog saznanja.

• ZAMISAO o problemu • MODEL kako ćemo taj problem istražiti • Naučni dokument • Operativno – organizacijski dokument •

SISTEM

sastavljen od 3 dela: 1. Nacrt naučne zamisli 2. Planovi istraživanja 3. Instrumentariji i plan obrade

FUNKCIJE PROJEKTA

1) POVEZIVANJE

teorija i istraživačka praksa ranija, tekuća i buduća naučna saznanja faze procesa naučnog saznanja, teoriju i metodologiju, teoriju i stvarnost

2) USMERAVANJE

prikupljanje, obrada i tumačenje podataka

3) SINHRONIZACIJA

- pravovremenost

PROCES IZRADE PROJEKTA

1) Opažanje i shvatanje problema i predmeta istraživanja 2) Preliminarna identifikacija – izdvajanje 3) Preliminarno određenje – definicija i klasifikacija 4) Analiza izdvojene i definisane pojave 5) Koncipiranje modela problema, predmeta i dalja razrada

1.1. KONCEPTUALIZACIJA

• Izrada, izgradnja, razvijanje najopštije zamisli o istraživanju • Konstatovanje problema i njegova preliminarna definicija 1.1.1. Paradigmatsko i teorijsko zasnivanje 1.1.2. Izbor teme za istraživanje 1.1.3. Istraživački zadatak 1.1.4. Idejna skica

1.1.1. Paradigmatsko i teorijsko zasnivanje istraživanja

• Ostvarujemo uvid u postojeće naučno saznanje.

• Bliža identifikacija i preciziranje njegovog mesta u okviru nauke.

• Paradigma (

gr.paradeigma) –

uzor, model, obrazac, primer • Izbor određenog POGLEDA NA SVET

1.1.2. Izbor teme za istraživanje

• Izdvajamo problem i vršimo razgraničenja •

PRAVILA ZA IZBOR TEME:

a) da je tema naučno značajna b) mogućnost da bude istražena u okvirima datog paradigmatsko – teorijskog sistema c) mogućnost da se istraživanje konkretno sprovede • Konkretno, precizno, izbegavanje homonima i sinonima i izbegavanje preopširnih i složenih formulacija

1.1.3. Istraživački zadatak

•

PRVI

potpuno formiran naučnooperativni dokument kojim se iskazuju bitne odredbe o problemima i predmetu istraživanja, kao i o načinima istraživanja i okvirnim sredstvima.

• Prečišćavanje početne faze formulacije problema u

STAV

o njemu • Na osnovu stava, zaključka, gradi se idejna skica

1.1.4. Idejna skica

• Znatno razrađenija zamisao istraživanja • Dokument koji prethodi projektu istraživanja • Započinje “uvodnom napomenom” – animacija naručioca •

FUNKCIJE:

a) Ponuda naručiocu istraživanja – karakter poslovnog dokumenta b) Orjentacija za naručioca i istraživača • 5 do 7 kucanih strana

• Preliminarno određenje predmeta istraživanja – tema • Mogući ciljevi istraživanja • Osnovni hipotetički stavovi o problemu • Značaj i opravdanost istraživanja • Osnovne metode i tehnike • Potrebno vreme, kadrovi i sredstva

2.1. IZRADA NACRTA NAUČNE ZAMISLI

1. FORMULACIJA PROBLEMA 2. PREDMET ISTRAŽIVANJA 3. CILJ ISTRAŽIVANJA 4. HIPOTEZE 5. NAČIN ISTRAŽIVANJA 6. NAUČNA I DRUŠTVENA OPRAVDANOST

Za projekat istra prvo izražava: živanja se može konstatovati da je zamišljeni, teorijsko – praktično model sticanja naučnog saznanja o problemu i predmetu istraživanja. Njime se a) zamisao – osnovni stavovi o problemu i predmetu istraživanja b) zamisao o procesima mišljenja, tehnikama, sredstvima i postupcima kojima će se doći do istinskog naučnog saznanja

2.1.1. FORMULACIJA PROBLEMA

• Odnos između realne društvene pojave, problema koji se javljaju u vezi s tom pojavom i naučnog i drugog saznanja o njoj.

• Istraživanje nikada ne obuhvata pojavu u celini – sve činioce, strukture, funkcije i veze, u svim vremenima i svim prostorima.

• TRI dela: 2.1.1.1. Hipotetički stavovi o problemu 2.1.1.2. Značaj istraživanja 2.1.1.3. Rezultati prethodnih istraživanja

2.1.1.1. Hipotetički stavovi o problemu

1) Definiše proces – pojavu koju istražujemo 2) Izdvajamo delove i dimenzije koji se mogu smatrati problemom pojave 3) Delovi se organizuju u celine, definišu, klasifikuju po srodnosti i rangiraju METODE: analiza, dedukcija, indukcija OKVIR sadržaja iz kojeg se izvodi PREDMET ISTRAŽIVANJA

2.1.1.2. Značaj istraživanja

• DRUŠTVENI i NAUČNI ZNAČAJ (nejednak odnos) 1) ZNAČAJ PROBLEMA – rasprostranjenost, trajnost delovanja 2) ZNAČAJ ISTRAŽIVANJA

* društveni

: domet rezultata na rešavanje problema

* naučni

: dejstvo rezultata na fond naučnog saznanja

Funkcije značaja istraživanja kao formulacije problema: a) Njime se dimenzioniraju očekivanja od konkretnog istraživanja, čime se otklanjaju, bar u načelu, moguće docnije nesuglasice između naručioca – korisnika b) Prognoziraju se mesto i uloga ovog istraživanja u aktuelnom procesu naučnog saznanja i u razrešavanju tekućih društvenih i naučnih problema c) Uspostavlja se okvirna obaveza konkretnog istraživanja

2.1.1.3. Rezultati prethodnih istraživanja

• Koje ćemo to rezultate smatrati relevantnim za naše istraživanje.

neposredna veza problema sa postojećim naučnim saznanjem karakter istraživačkih rezultata nauke i naučne discipline • Ovaj deo ukazuje na to koliko je predmet već naučno obrađivan • Utiče na određenje predmeta istraživanja

2.1.2. PREDMET ISTRAŽIVANJA

• Konkretno određujemo šta istražujemo • A) Smisaono i pojmovno, B) Sadržajno, C) Vremenski, prostorno i naučno-disciplinarno dimenzioniranje.

• Neposredno se izvodi iz formulacije problema • Preliminarno određenje predmeta •

DVA osnovna dela: a) TEORIJSKO ODREĐENJE b) OPERACIONALNO ODREĐENJE

• Bitni kriterijumi za izbor tema istraživanja: naučna i društvena: aktuelnost, značajnost, korisnost, produktivnost i realističnost teme

TEORIJSKO ODREĐENJE PREDMETA

• • • •

RAZMATRANJE POSTOJEĆEG SAZNANJA

Provereno naučno saznanje o predmetu istraživanja Još neverifikovana, ali ipak naučna saznanja o predmetu Emprijsko – iskustveno, nenaučno saznanje “Nepostojeće” saznanje o predmetu

TEORIJSKO ODREĐENJE PREDMETA

OPERACIONALIZACIJA ZAHTEVA ZA NOVIM ISTRAŽIVANJEM

- Izrada kategorijalno –pojmovnog sistema Funkcija izgrađivanja kategorijalno-pojmovnog sistema je otklanjanje mogućih nesporazuma višeznačnosti i mogućnosti različitog tumačenja istih podataka i informacija.

OPERACIONALNO ODREĐENJE PREDMETA

1.

2.

3.

4.

Činioci sadržaja predmeta istraživanja Vremensko određenje predmeta Prostorno određenje predmeta Disciplinarno određenje predmeta (inter ili intra)

2.1.3.CILJEVI ISTRAŽIVANJA

• Kvalitativna i kvantitativna svojstva znanja koja se stiču istraživanjem A) NAUČNI CILJEVI

naučna deskripcija naučna klasifikacija i tipologija naučno otrkiće naučno objašnjenje naučno predviđanje

B) DRUŠTVENI CILJEVI Osnovne funkcije ciljeva u nacrtu naučne zamisli su bliže izgrađivanje osnova za hipoteze i kvalitativno preciziranje predmeta istraživanja.

2.1.4. HIPOTEZE I INDIKATORI

• Hipoteze su osnovne

MISAONE

pretpostavke o predmetu istraživanja.

• Ne smeju biti ni uže ni šire od predmeta istraživanja • Moraju biti

ADEKVATNE i SIMETRIČNE

operacionalnom određenju predmeta • Saglasne sa

CILJEVIMA

istraživanja • Teorijski ili empirijski

PROVERLJIVE

• Hipoteze kao stav o nepoznatom (ili nedovoljno poznatom). Mora biti: - saznajno naučno smisaon i značajan naučno problemski logički neprotivurečan izražava razlike, suprotnosti i protivurečnosti jezički izražen • ČETIRI osnovna razloga nastanka hipoteza: 1. Sticanje novog naučnog saznanja 2. Proširivanje i produbljivanje postojećeg 3. Provera postojećeg 4. Obrada, sistematizacija, verifikacija i pretvaranje svakodnevnog iskustvenog saznanja u naučno

Osnovne opštenaučne funkcije hipoteza

• OTKLANJANJE PRAZNINA • OTKLANJANJE PROTIVUREČNOSTI PREVAZILAŽENJEM • OSTVARIVANJE VIŠEG NIVOA ISTINITOSTI

KRITERIJUMI PODELE HIPOTEZA

1. PREMA PREDMETU

- teorijske - empirijske - iluzorne

2. PREMA LOGIČKOJ PRIRODI

logički proces nastajanja = prosto implikacione, deduktivne, induktivne, statističke modalitet sudova = moguće, verovatne, slučajne

3. PREMA OPŠTOSTI

= opšte, posebne i pojedinačne - obuhvatnost materije opštost važenja

4. PREMA SAZNAJNOJ ULOZI

funkcije u delatnosti istraživanja = ad hoc, radne, pomoćne, naučne u skladu sa ciljem istraživanja = deskriptivne, klasifikatorske, eksplikativne, statističke

SISTEM HIPOTEZA U NACRTU NAUČNE ZAMISLI

a) GENERALNA HIPOTEZA

pokriva ceo predmet istraživanja i iskazuje se kao stav ili pitanje o preliminarnom određenju predmeta -

a.1.) OPŠTA HIPOTEZA

razrada generalne hipoteze, ali su i dalje opšte i nužno ih je konkretizovati

b) POSEBNE HIPOTEZE

konkretizovan deo generalne, opšte hipoteze hipotetički stav o posebnom delu predmeta

c ) POJEDINAČNE HIPOTEZE

- najjednostavnije i najkonkretnije, razrada posebnih hipoteza

PRIMER

• •

GENERALNA:

Pretpostavka ovog istraživačkog rada je da je život na Marsu moguć.

OPŠTA:

Pretpostavka je da su za život ljudskog bića na nekoj planeti neophodni: voda (H2O), kiseonik (O2), atmosfera, određena temperatura, kopno.

•

POSEBNE HIPOTEZE:

H0: Pretpostavka da na Marsu ima ili je bilo vode.

H1: Pretpostavka da postojanje vode, uz određenu srednju temperaturu stvara vegetaciju H2: Pretpostavka da se fotosintezom stvara kiseonik.

H3: Pretpostavka da je Mars kopnena (tvrda) planeta

• Generalna hipoteza generalnog projekta • Kumulativna posebna hipoteza • Specifikovane hipoteze • Nulta hipoteza •

PREMA NAUČNOM CILJU:

A) Deskriptivne B) Klasifikatorsko tipološke C) Heurističko – konstatujuće D) Eksplikativne E) Prognostičke

Elementi hipoteze

• STAV HIPOTEZE – sadržaj, suština i smisao hipoteze • VARIJABLE HIPOTEZE – opšti pojmovi, mogu menjati značenje. Zavisna i nezavisna varijabla. • Otkrivanje promena u zavisnoj varijabli pod uticajem nezavisne varijable

INDIKATORI

•

SPOLJAŠNJE MANIFESTACIJE UNUTRAŠNJE SUŠTINE.

- Neposredni - Posredni • Činjenice materijalne stvarnosti • Razne društvene tvorevine • Određena ponašanja • Utvrđuju se odmah posle formulisanja svake pojedinačne hipoteze. Veza između stava hipoteze i instrumentarija za sakupljanje podataka.

• Izbor indikatora je uslovljen: a) karakteristikama predmeta i ciljeva istraživanja b) karakteristikama stava hipoteze i varijabli c) prethodnim naučnim saznanjem o predmetu istraživanja

Vrste indikatora

I a) EKSPRESIVNI – indikatori stavova b) PREDIKATIVNI – indikatori svojstava II a) KVANTITATIVNI b) KVALITATIVNI III a) OBJEKTIVNI b) SUBJEKTIVNI

2.1.5. NAČIN ISTRAŽIVANJA

• • 1) 2) 3) 4) 5) 6) METODE I TEHNIKE ISTRAŽIVANJA Uslovljen teorijskim određenjem predmeta, paradigmtskim određenjem i svojstvima indikatora.

Osnovne metode Opštenaučne i druge metode Vrste podataka, statističke serije i analize. Prikazivanje i obrazloženje uzoraka Kriterijumi, merila i merne skale Vrste modela, njihovog mesta i uloge Tehnike prikupljanja podataka i plan njihove obrade

2.1.6. NAUČNA I DRUŠTVENA OPRAVDANOST ISTRAŽIVANJA

NAUČNA OPRAVDANOST

Povezana sa pretpostavljenim doprinosom nauci: a) heuristički rezultat b) verifikatorni rezultat Doprinos u oblasti: a) spoznaje same pojave b) metodologije i metoda

DRUŠTVENA OPRAVDANOST

Doprinos u rešavanju društvenih poblema