Transcript Name of presentation

Projektovanje istraživanja
Istraživanje, Research, Forschung
• Šta mislimo pod istraživanjem i zašto istražujemo?
 Svaki dan mi postavljamo određena pitanja i tragamo za odgovorima
na ista.
 Šta je najbolje da doručkujem?
 Kako da najbrže stignem do fakulteta?
 Šta da poklonim drugarici za rođendan ?
 U tom smislu, mi smo u svakodnevnom životu istraživači.
 Kada god postoji neko pitanje čiji odgovor nije očigledan ili pak
zahteva promišljanje mi se bavimo istraživanjem.
 Research is what I'm doing when I don't know what I'm doing.
W. von Braun
Istraživanje, Research, Forschung
• Šta mislimo pod društvenim istraživanjem i zašto istražujemo?
 Istraživanje u društvenim naukama predstavlja proces čiji je cilj
razumevanje našeg društvenog svet, na način koji prevazilazi
jednostavnu deskripciju, zdrav razum ili anegdote.
Pole & Lampard, 2002:2
 Naučno istraživanje je proces sticanja naučnog saznanja o
definisanom predmetu istraživanja kroz sistematsko, empirijsko i
kritičko proveravanje pretpostavki o funkcionisanju i prirodi
društvenih fenomena.
Istraživanje, Research, Forschung
 Istražujemo kada želimo da:
 rešimo određeni problem tj damo odgovor na neko važno pitanje;
 kada želimo da steknemo neke nove uvide i nova saznanja;
 kada želimo da se upoznamo sa prirodom našeg socijalnog sveta,
načinom na koji on funkcioniše i itd.
Istraživanje, Research, Forschung
 Primer:
• Mi možemo verovati da smo primetili jednu značajnu društvenu
činjenicu ili odnos:
 broj provala u jednom društvu se povećava kada dodje do ekonomske
krize i porasta nezaposlenosti.
 Kako bismo potvrdili naše razmišljanje tj našu pretpostavku mi
moramo sakupiti podatke kako bi hipotezu dokazali ili opovrgli.
Planiranje istraživanja
Istraživanje
Kuvanje
Planiranje istraživanja
• Pitanja koja sebi treba da postavite pre svakog kuvanja - istraživanja:
 Imate li odgovarajuće sastojke u odgovarajućim količinama?
 Kakva priprema je potrebna da bi sastojci bili pogodni za kuvanje?
 Koju vrstu termičke obrade ćete upotrebiti (kuvanje, pečenje...)?
 Imate li predstavu kako rezultat treba da izgleda?
 Kako ćete znati da je jelo gotovo?
 Kada kulinarska obrada bude gotova, kako ćete ga poslužiti a da
izgleda privlačno?
J.Pallant, 2011:xiii
Procedura istraživanja
• Istraživački proces je veoma jednostavan i on obuhvata sledeće
postupke:
 Postavljanje problema;
 Istraživanje;
 Davanje odgovora.
• Da bi jedno istraživanje bilo valjano ono mora da bude: dobro
koncipirano i dizajnirano; struktuirano; sistematsko; proverljivo i itd.
Konceptualizacija istraživanja
•
Koncept lat concepire – zamisliti
•
Konceptualizacija je opšta zamisao ili opšti plan predstojećeg
istraživanja.
•
Ona podrazumeva preliminarno definisanje istraživačkog problema.
•
Po konstatovanju problema sledi ostvarivanje uvida u rezultate
prethodnih istraživanja datog problema.
•
Zatim sledi teorijsko zanivanje istraživanja.
•
Potom, izbor teme za istraživanje.
Konceptualizacija istraživanja
• Izbor teme se vrši po određenim pravilima:
• Tema mora biti naučno značajna;
• Temu tj problem je moguće istražiti odabranim teorisjkim okvirom;
• Temu tj problem je moguće istražiti u datim društvenim okolnostima i
sa postojećim sredstvima.
• Treba izbeći: sinonime – homonime; složene rečenice;
Konceptualizacija istraživanja - Idejna skica
• Idejna skica je razrađenija opšta zamisao budućeg istraživanja.
 U njoj se formuliše opšte preliminarno određenje predmeta,
mogući ciljevi istraživanja, generalna, i ponekad posebna
hipoteza, bitni metodi istraživanja, orijentacioni rokovi,
potrebna sredstva i kadrovi.
 Ona ima dvostruku funkciju:
•
ona ima karakter poslovnog dokumenta;
•
ona ima orijentacionu funkciju za naručioca i istraživača.
Konceptualizacija istraživanja - Idejna skica
 Idejna skica uglavnom sadrži:
• preliminarno određenje predmeta istraživanja;
• moguće ciljeve istraživanja;
• osnovni hipotetički stav o predmetu istraživanja;
• značaj i opravdanost istraživanja;
• osnovne metode i tehnike istraživanja;
• potrebno vreme, kadrove i sredstva.
 Idejna skica je uopšten koncept i još uvek nedovoljno
razrađen. Otuda je neophodno istraživanje dodatno precizirati.
Istraživački projekat
• Šta je projekat istraživanja?
 Projekat istraživanja je unapred konstruisan model sticanja
saznanja o predmetu istraživanja;
• On izražava stavove istraživača o problemu i predmetu
istraživanja, tehnikama, sredstvima i postupcima kojima će
pokušati da dođe do istinitog saznanja.
• Istraživački projekat se sastoji od: nacrta naučne zamisli,
planova istraživanja i instrumentarija.
Nacrt naučne zamisli
Formulacija problema
 Formulacija problema je deo vašeg istraživačkog projekta u
kojem trebate da:
• Naglasite i izdvojite ona svojstva društvene pojave koja ste
odredili kao problem;
• Izložite dominantne stavove o problemu koji istražujete;
• Izdvojite najznačajnije aspekte problema;
• Upoznate naručioca sa postojećim rezultatima prethodnih
istraživanja.
Formulacija problema
o Formulacija problema otuda sadrži tri dela:
• Hipotetički stavovi o problemu;
• Značaj istraživanja
• Rezultati prethodnih istraživanja
o Značaj problema – rasprostranjenost
društveni značaj
o Značaj istraživanja
naučni značaj
Određivanje predmeta istraživanja
• Na osnovu kojih kriterijuma određujemo šta ćemo istraživati i
kako ćemo definisati temu našeg istraživanja?
Tema mora biti naučno i društveno:
a)
Aktuelna;
b) Značajna;
c)
Korisna;
d) Produktivna;
e)
Realistična.
Određivanje predmeta istraživanja
•
Predmetom istraživanja konkretno određujemo
istražujemo i dimenzioniramo istraživanje:

smisaono;

sadržajno;

vremenski, prostorno i naučno-disciplinarno.
 Izražavamo naš stav o tome šta treba istraživati;
 Izražavamo naš stav o tom problemu;
šta
Ciljevi istraživanja
•
Svaka naša delatnost ima neki cilj pa tako i naše bavljenje
društvenim problemima mora imati svoj cilj.
• Ciljevi istraživanja su sticanje naučnih saznanja i oni mogu
biti društveni i naučni.
•
Društveni cilj je usmeren na rešenje nekog objektivno
postojećeg problema.
Ciljevi istraživanja
• Naučni ciljevi su određeni istraženošću problema kojim se
bavimo. Ukoliko je problem već istraživan naš cilj mora biti
viši. U tom smislu odnos na relaciji prethodna istraživanja ciljevi našeg istraživanja je obrnuto proporcionalan.
•
Naučni ciljevi:
 naučna deskripcija;
 naučna klasifikacija i tipologija;
 naučno otrkiće;
 naučno objašnjenje;
 naučna prognoza.
Utvrđivanje hipoteza
• Hipoteze su osnovne misaone pretpostavke o predmetu
istraživanja tj problemu koji istražujemo.
 Hipoteze treba dokazati/opovrgnuti na kraju istraživanja;
 Hipoteze moraju biti adekvatne našem prethodnom određenju
predmeta istraživanja;
 Hipoteze moraju biti saglasne sa ciljevima istraživanja;
 Hipoteze moraju biti teorijski i empirijski proverljive.
Utvrđivanje hipoteza
 GENERALNA HIPOTEZA – najopštija pretpostavka o
predmetu istraživanja.
 OPŠTA HIPOTEZA/E - vrši razradu generalne hipoteze.
 POSEBNE HIPOTEZE- konkretizovani deo opšte hipoteze
koji se odnosi na poseban deo problema.
 POJEDINAČNE HIPOTEZE – najkonkretnije, preciziraju
posebne hipoteze.
Indikatori
 Indikatori u hemiji su supstance koje menjajući boju
signaliziraju da li je osnova elementa bazna ili kisela .
 Indikatori u ekonomiji su razne statističke vrednosti koje
zajedno pružaju uvid u stanje privrede.
 Indikatori nam pomažu da proverimo naše pretpostavke o
problemu koji istražujemo njegovim uzrocima, trajanju, ulozi
ili fenkcijama.
Utvrđivanje načina istraživanja
 U ovom delu treba navesti osnovne metode koje će biti
korišćene u istraživnaju.
 Treba izričito naglasiti koje će vrste podataka biti sakupljane,
koje će se statističke serije i analize koristiti i koji će uzorci
biti odabrani.
 Treba navesti i druge metode društvenih nauka koje će se
koristiti (komparativna, biografska, metoda idealnih tipova...)
NAUČNA I DRUŠTVENA OPRAVDANOST
ISTRAŽIVANJA
• Naučna opravdanost istraživanja je povezana i uslovljena
pretpostavljenim doprinosom istraživanja nauci u dva vida:
•
kao heuristički rezultat;
•
kao verifikatorni rezultat.
•
Društvena opravdanost istraživanja je uslovljena doprinosom
istraživanja rešavanju društvenih problema.