Transcript predavanje prof. dr Ivane Stojanović

Pisanje i
naučnog
Prof. dr Ivana Stojanović
prezentovanje
rada
 U nauci bez obzira koliko spektakularno
Vaše otkriće bilo, posao nije završen ako
te rezultate niste publikovali.
 Cilj ovog predavanja je da Vam pomogne da
upoznate način pisanja i tehničke pripreme
jednog rukopisa, prolazeći sve korake na putu
od prvobitnog grubog teksta do štampanog
rada.
Svrha pisanja naučnog rada
 razmena naučnih saznanja lokalno i
internacionalno
 postavljanje pitanja i nalaženje odgovora
na dileme u sopstvenom istraživanju
 objavljeni radovi se koriste kao instrument
za procenu istraživača
 karijera
 lična satisfakcija
Čitaoci
 naučnici i oni koji su zainteresovani za tu
oblast istraživanja
 izdavač ili urednik
Od ideje
preko zaključaka
do objavljenog rada
Vrste naučnih napisa
•
Originalni naučni članak (Original scientific
article)
•
Pregledni naučni članak (Review article)
•
Meta – analiza (Meta analysis)
•
Prethodno saopštenje (Preliminary
communication)
•
Izlaganje na naučnim skupovima (Conference
paper)
Koraci u pisanju naučnog rada
 Istraživanje
 Pisanje rada
 Slanje rada uredniku časopisa
 Urednik šalje rad recenzentima (procena
recenzijom je važno sredstvo kontrole
kvaliteta)
 Prihvatanje rada i objavljivanje u časopisu
(mnogo meseci nakon pisanja rada ! )
Koraci u pisanju naučnog rada
 Pre nego što se prepustite “matici” pisanja,
budite sigurni da je istraživanje završeno u
potpunosti.
 Najpre napravite kratki plan pisanja, koji
sadrži jednostavni dijagram Vaših
razmišljanja.
 Taj plan će Vam ukazati kako da počnete i
i kako ćete celinu razbiti u odgovarajuće
delove.
Koraci u pisanju naučnog rada
 Uzmite papir i olovku ili sednite za
kompjuter i pišite ! Ali, svi znamo da je to
lakše reći nego učiniti.
 Najčešće, prvi rad koji pošaljete je nevešto
urađen, ali izdavač i ne očekuje od Vas
prefinjenu prozu.
 Nauka je tehničko pisanje i to se može
naučiti !
Koraci u pisanju naučnog rada
 Prva verzija je arena u kojoj se sukobljavaju
Vaše ideje, opservacije, kriticizam i
hipoteze.
 Pisanje rada je put kroz neokresano žbunje
Vaših, još uvek nekompletno formiranih
ideja.
 Prva verzija je mesto gde možete napisati
bilo šta i sve, a kasnije odlučiti da li to može
ići ili ne.
Koraci u pisanju naučnog rada
 Pisanje rada može da ide veoma sporo.
 Iako sporo i teško u početku, sa iskustvom
sve to ide mnogo lakše i brže.
Stil i jezik
“Qualis vir, talis oratio.”
(“Kakav čovek, takva i beseda”)
 Aristotel je smatrao da nije samo važno šta,
već i kako se kaže.
“ Stil u pisanju, govoru i umetnosti je
sam čovek” (Buffon)
Stil i jezik
 Naučnik piše i govori stilom i jezikom koji
su odraz njega samog, njegove prirode,
karaktera, nivoa inteligencije, obrazovanja i
opšte kulture.
 Mnogi naučnici su ostavili trajan beleg ne
samo otkrićem , već i stilom i jezikom kojim
su ta otkrića javno saopštili.
Stil i jezik
 U naučnom zapisu autor prvo mora da
precizno formuliše svoje ideje i misli, a zatim
ih jasno, jednostavno, precizno i sažeto izrazi
jezikom nauke i struke.
 I najbolje urađen rad je beskoristan ako se
rezultati ne mogu jasno saopštiti drugima.
Stil i jezik
 Rezultati naučnog rada su objektivne
činjenice. Ne treba ih ni preuveličavati, ni
umanjivati, jer čitaoci mogu imati osećanje
da su obmanuti, a autor može zbog toga da
zauvek izgubi njihovo poštovanje.
 Nauka ne dopušta nepoštenje !
Stil i jezik
 Reči i rečenice su osnovni medijum
komunikacije.
 Upotrebu stranih reči i izraza treba svesti na
najneophodniju meru, samo onda kada za to
ne postoji naša reč, kada je strana reč
odomaćena ili kada strana reč preciznije
opisuje predmet ili pojavu.
Stil i jezik
 Kratke, obične, male reči omogućuju jasnu,
preciznu i direktnu komunikaciju.
 Upotrebom tzv. velikih reči mnogi bezuspešno
pokušavaju da prikriju svoje neznanje i
površnost.
 Pravilo je: “Velike reči – mala dela.”
Stil i jezik
 Treba dati prednost jednostavnim i kratkim
rečenicama (do oko 20 reči).
 U jednoj rečenici treba da bude sadržana
jedna ideja.
 Između rečenica, kao i između paragrafa
mora postojati čvrsta veza.
Stil i jezik
 Reči, rečenice i paragrafi moraju biti
napisani gramatički pravilno !
 Ako bi se osećali nelagodno izgovarajući
nešto što ste napisali, vaše pisanje je
izveštačeno i neprirodno.
Stil i jezik
 Upotreba pasiva u nauci je opravdana, ali
kad god to nije neophodno treba koristiti
aktivni glagolski oblik.
 Na primer: “Tabela 5 pokazuje da ....”, a ne
“Kao što je prikazano na Tabeli 5... “
 Ili: “Istraživači su pokazali ... “, a ne “Bilo
je pokazano od strane istraživača ...”
Stil i jezik
 Usvajanje bezličnog izražavanja u naučnim
zapisima bio je veliki gubitak za nauku.
 Podeljena su mišljenja o upotrebi prvog lica
(Ja.. ili Mi...).
 Kada autor iznosi svoje misli i stavove – “Mi
smatramo..” ili “Autor smatra...”, a ne “Ja
smatram ...” ( “passive of modesty” )
Kompozicija originalnog naučnog rada
Uvod
Koji problem je proučavan ?
Šta su drugi do sada otkrili, a šta Vi ?
Cilj rada
Šta je svrha vašeg istraživanja ?
Materijal i metode
Kako ste to uradili ?
Rezultati
Šta ste otkrili ?
Diskusija
Kakav značaj imaju Vaši rezultati i
koji su Vam dalji planovi ?
Literatura
Revijski rad nema Materijal i metode i Rezultate !
Uvod
 Definisanjem problema usmeravate pažnju
čitalaca na predmet vašeg istraživanja
 Pregled literature ("background") predstavlja
prezentovanje rezultata drugih studija iz te
oblasti.
 Navedite strukturu svog istraživanja i ono
što želite da prezentujete u radu
Materijal i metode
Materijal (Pacijenti ili Ispitanici)
 Dati kompletne informacije o korišćenom
materijalu (pacijenti ili eksperimentalne životinje)
 Precizno opisati sprovedeni protokol ili izvedeni
eksperiment, uslove, preuzete radnje)
Materijal i metode
Metode
 Navesti i detaljno opisati sve primenjene
metode, tako da se kompletna procedura može
ponoviti od strane drugih.
 Ukoliko jos niste iskusni u pisanju, zamolite
nekog od kolega da proveri da li se opisana
metodologija može pratiti.
Materijal i metode
 Ovaj deo rada obično sadrži nekoliko
podnaslova i bilo bi dobro da oni odgovaraju
podnaslovima u poglavlju Rezultati.
nmol/mg proteina
80
b, c
b, c
60
Rezultati
c
40
20
c
b
0
Kontrola
PTZ
Sp 1
Sp 3
Sp 9
 Prikažite rezultate logičnim redom u odnosu
na to kako Vaša otkrića daju odgovore na
postavljene ciljeve.
"Glupi ljudi sakupljaju činjenice,
a pametan čovek ih selektuje."
( J.W- Powell, 1888)
Sp 27
nmol/mg proteina
60
c
c
50
40
Rezultati
30
e
a, e
a, e
20
b, e
10
0
Kontrola
PTZ
Arg 3
Arg 9
Arg 27 Arg 81 Arg 243
 Za prezentovanje rezultata koristite tabele,
grafikone i ilustracije (slike).
Tabele su najjasnije za prikazivanje numeričkih
i deskriptivnih podataka.
Delovi tabele – naslov, zaglavlje kolone,
zaglavlje reda, polje za numeričke ili
deskriptivne podatke, fusnota
Tabele
svaka tabela se kuca duplim proredom na
posebnom listu papira
numerišemo ih prema redosledu
pojavljivanja u tekstu
naslov se piše iznad tabele, iza
broja, i treba da bude kratak i jasan
Tabele
svaka kolona treba da ima zaglavlje ispisano
kratkim tekstom i skraćenicama
ukoliko je potrebno, objašnjenje se daje u fus
noti
tu se objašnjavaju skraćenice upotrebljene
u tabeli
Tabele
u tabeli obavezno prikazati statističke mere
srednja vrednost i standardna devijacija(SD)
ili srednja vrednost i standardna greška (SE),
kao i broj posmatranja (n)
u tabeli se najčešće koriste arapski
brojevi
Tabele
Tabele
Tabela 2. Koncentracija NO2 + NO3 u moždanim strukturama pacova tretiranih pentazolom(nmol/mg prot.)
Eksperimentalna
grupa
Kontrola
Pentazol
Kora velikog
mozga
9,6±2,91
15±2,88a
Bazalni prednji
mozak
Striatum
Hipokampus
Moždano
stablo
Mali mozak
28,6±4,94
0,1±2,58
16,2±4,82
15±4,03
8,2±2,19
9,8±3,27b
37,43±5,34b
46,93±5,27b
44,76±5,52b
41,6±5,29b
a - p<0,05
b - p<0,001
Ako je tabela široka staviti je popreko !
Tabela 1. Prosečna vrednost vremena (u sekundama) pojavljivanja
simptoma kod svih grupa (X ± SD)
Njuškanje
Klonus prednjih šapa
Generalizovane
klonične konvulzije
Pentazol
40,22 ± 3,87
70,63 ± 22,06
109,63 ± 47,18
Arginin 3
36,63 ± 11,83d
51,14 ± 19,71a
83,57 ± 46,43
Arginin 9
32,75 ± 2,19d
53,67 ± 15,96
94,00 ± 24,85
Arginin 27
16,25 ± 2,31d
45,14 ± 5,22c
79,57 ± 33,03
Arginin 81
20,63 ± 6,78d
Arginin 243
41,50 ± 7,05
59,75 ± 17,01
84,63 ± 45,69
Spermin 1
19,00 ± 5,04d
46,50 ± 5,09c
94,83 ± 32,54
Spermin 3
20,38 ± 9,32d
46,14 ± 4,71c
79,29 ± 48,68
Spermin 9
35,63 ± 7,87
63,14 ± 30,55
71,17 ± 22,12
Spermin 27
37,63 ± 6,19
52,13 ± 5,08a
83,88 ± 38,30
Spermidin
31,50 ± 7,15b
44,67 ± 5,65c
70,17 ± 26,57a
L-NAME + Spermin 1
47,25 ± 11,62d
71,25 ± 11,17c
129,00 ± 40,30a
a-metilornitin
30,38 ± 6,09c
45,63 ± 5,01c
63,63 ± 21,49d
Midazolam
60,75 ± 13,02d
85,00 ± 26,76
Grupe
51,17 ± 5,85
91,57 ± 62,48
-
Tabele
Za razliku od ilustracija, kod tabela se
korišćeni znaci i simboli ne pišu u legendi na
posebnoj strani, već odmah ispod tabele.
Jedinice mere se pišu ili u naslovu ili u
zaglavlju kolone da se ne bi ponavljale.
Cifre za odgovarajuće dekadne jedinice
jedne ispod drugih, kao i znakovi.
Tabele
dugačke tabele se mogu nastavljati na
sledećoj strani
obavezno označiti “nastavlja se”
iznad svakog nastavka mora da stoji broj
tabele, broj nastavka i naslov kolona uz
napomenu “nastavak”
Tabele
izbegavati preveliki broj tabela
uskladiti broj tabela sa dužinom teksta
ako smo koristili tuđe podatke navesti izvor
i za to moramo imati odobrenje
autora
Brojevi
uz mernu jedinicu se piše broj cifrom, a ne
slovima
rečenicu ne započinjati brojem (cifrom)
brojevi od jedan do devet se pišu slovima,
a veći ciframa
u istoj rečenici ne mešati cifre i slova
•
Brojevi
u tabelama svi brojevi arapskim ciframa
redni brojevi – iza arapskih tačka, iza rimskih
ne
u tekstu (raščlanjivanje teksta) može se
staviti tačka ili zagrada 1) ili (1)
ne preterivati sa brojem decimala
nmol/mg proteina
60
c
c
50
Ilustracije
40
30
e
a, e
a, e
20
b, e
10
0
Kontrola
PTZ
Arg 3
Arg 9
Arg 27 Arg 81 Arg 243
 grafikoni, slike, crteži, šeme, dijagrami
prikazuju dokaze koji podržavaju zaključke
 doprinose efikasnosti u prikazivanju
dokaza
 ističu pojavu na koju ukazuje zaključak
nmol/mg proteina
60
c
c
50
Ilustracije
40
30
e
a, e
a, e
20
b, e
10
0
Kontrola
PTZ
Arg 3
Arg 9
Arg 27 Arg 81 Arg 243
 u engleskoj literaturi Fig. za sve ilustracije
 kod nas – šeme, dijagrami i slike označiti kao
slika, a grafikone – grafikon (ili slika)
 ističu pojavu na koju ukazuje zaključak
Slike
 format 127 X 173 mm ) obično, maksimalno
20 X 20 cm
 oštre, jasne, brojevi ujednačeni, čitljivi
 naslovi i objašnjenja se ne pišu na ilustraciji
već u legendi na posebnoj strani
Slike
 na poleđini svake slike označiti broj slike,
ime prvog autora i gornji kraj slike
 ilustracije obeležiti redom kojim se
pojavljuju u tekstu
 ako je slike već objavljivana obavezno
naznačiti izvor
Fotografije
nmol/mg proteina
100
b, d
80
b, c
60
a – p < 0,05 vs. Kontrola
b – p < 0,001 vs. Kontrola
c – p < 0,01 vs. PTZ
d – p < 0,001 vs. PTZ
b
b, c
40
a, d
20
0
Kontrola
PTZ
Sp 1
Sp 3
Sp 9
Sp 27
Grafikon 12. Uticaj spermina na koncentraciju NO2 + NO3 u
moždanom stablu pacova tretiranih pentazolom
Grafikoni
a - p < 0,05 vs. kontrola
b - p < 0,001 vs. kontrola
c - p < 0,05 vs. PTZ
d - p < 0,01 vs. PTZ
e - p < 0,001 vs. PTZ
f - p < 0,001 vs. Sp 1
L-NAME - Sp 1
Sp 1
PTZ
Kontrola
b, d, f
Mali mozak
b, e
b
b, f
Moždano stablo
b, d
b
a, e, f
Hipokampus
b, e
b
b, d, f
Striatum
b, e
b
a, d, f
Bazalni prednji mozak
b, e
b
b, e, f
Kora prednjeg mozga
0
b, e
a
20
40
NO2 + NO3 (nmol/mg proteina)
60
80
Kretanje poliomijelitisa u USA
(1940-1950)
70
Inaktivisana vakcina
60
50
40
30
20
Živa vakcina
10
Poslednji autohtoni slučaj
0
1940
1950
1960
1970
1980
1990
Incidenca AIDS-a na milion
stanovnika (Zapadna Evropa-EU)
200
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
1993
Danska
Grcka
Spanija
1994
1995
1996
Finska
Italija
Velika Britanija
1997
Francuska
Holandija
Jugoslavija
1998
Nemacka
Portugal
1999
Diskusija
 najteži deo rada za pisanje
 diskutujte, nemojte rekapitulirati rezultate
 objašnjavajte svoje rezultate u svetlu
podataka iz literature
Diskusija
 Postavite svoje zaključke što je
moguće jasnije.
 Sumirajte svoje dokaze za svaki od
zaključaka.
Diskusija
 Posebno kvalitetnom se smatra diskusija
usmerena na objašnjavanje mogućih
mehanizama odgovornih za prikazane
rezultate, bez obzira da li se radi o
eksperimentu ili kliničkoj studiji.
Zaključak
 Završite kratkim zaključkom, koji ukazuje
na značaj sprovedenog istraživanja.
 Zaključci moraju biti povezani sa ciljevima
rada.
Zaključci predstavljaju presudu hipotezi,
koja je izrečena na osnovu dobijenih
rezultata i njihove argumentovane
interpretacije.
Pisanje teksta
 A4 (212-297 mm) sa marginama najmanje 25 mm
 dupli prored
 pisati samo sa jedne strane papira
Pisanje teksta
 Na posebnoj strani moraju biti sledeći delovi
rukopisa:
- naslovna strana
- sažetak i ključne reči
- tekst
- zahvalnost
- literatura
- tabele
- legende za slike
Naslovna strana
naziv rada
ime, srednje slovo i prezime svakog od autora
naziv institucija na kojima je istraživanje
urađeno
ime i adresa autora odgovornog za dopisivanje
u vezi rukopisa
ime i adresa autora kome se obraća za separate
izvori pomoći (grantovi)
skraćeni naziv rukopisa
Izradi priloga posvetiti veliku
pažnju !
Ilustracije ne smeju biti pretrpane
i nepregledne.
Legende
 pišu se duplim proredom
 na posebnom listu papira, ali za više
ilustracija
 arapskim brojem se obeležava legend
za svaku ilustraciju
Skraćenice
 skraćenice otežavaju čitanje zato vodite
računa da ih ne bude previše
 mogu umanjiti jasnost teksta
 narušavaju sklad između govorne i pisane reči
 zato vodite računa da ih ne bude previše
Skraćenice
U naslovu i sažetku nije poželjno
upotrebljavati skraćenice !
Transkripcija
Transkripcija je pisanje stranih reči i vlastitih
imena saglasno izvornom izgovoru, tj. zamena
glasova u izvornom jeziku adekvatnim ili bliskim
našim glasovima.
 “prilagođeno pisanje”
 primenjivo i u ćirilici i u latinici
Transkripcija
izvorno pisanje - Lewis, Rich, Shakespeare
prilagođeno pisanje - Luis, Rič, Šekspir
kombinovano pisanje - istovremeno korišćenje
oba načina - Luis (Lewis)
Transkripcija
Preporuka:
- kada pišemo latinicom – izvorno
- kada pišemo ćirilicom - prilagođeno
Transkripcija
Promene po padežima i pri dekliniranju:
- kada pišemo latinicom – Lewisov, Richov
- kada pišemo ćirilicom – Lewis-oв, Rich-oв
U ćiriličnom tekstu nastavak se odvaja
crticom i piše osnovnim pismom – ćirilicom !
Literatura
Sistemi citiranja literature
 Harvardski
 Numerički
 Kombinovani
Literatura
Huh Y, Heo K, Park C, Ahn H. Transient induction
of neuronal nitric synthase in neurons of rat cortex
after status epilepticus. Neurosci Lett 2000; 281:
49-52.
Hussenet F, Boyet S, Nehlig A. Long-term metabolic
effects of pentylenetetrazol-induced status epilepticus
in the immature rat. Neuroscience 1995; 67: 455-61.
Literatura
Bardocz S. The role of dietary polyamines.
Eur J Clin Nutr 1993; 47: 683-690.
1.
Naziv časopisa
Godina
Volumen
Početna i završna strana
Članci u časopisima
Harvardski sistem:
Evans, W.A. (1994) Approaches to intelligent
information retrieval. Information processing
and management, 7 (2), 147-168.
Vankuverski sistem:
Warner JA, Warner JO. Early life events in
allergic sensitisation. Br Med Bull 2000; 56(4):
883-93.
Knjige, monografije
Harvardski sistem:
- Mercer, P.A. and Smith, G. (1993) Private view
data in the UK. 2 nd ed. London: Longman
- Bantz, C. (1995) Social dimensions of software
development. In: J.A. Anderson, ed. Annual
review of software management and
development. Newbury Park, CA: Sage, 502-510.
Knjige, monografije
Vankuverski sistem:
- Kennedy I, Grubb A. Medical law. 3rd ed. London:
Butterworths; 2000.
- Watkins AD, Neuropharmacology. In: AB Kay
editor. Allergy and allergic diseases. Oxford:
Blackwell Science; 1997. p505-517.
Disertacije
Harvardski sistem:
Agutter, A.J. (1995) The linguistic significance of
current British slang. Thesis (PhD). Edinburgh
University.
Vankuverski sistem:
Bunker VW. Nutrition in the elderly with particular
reference to essential trace elements [dissertation].
Southampton: Univ. Southampton; 1987.
Literatura
 Spisak citirane literature se piše u toku
izrade rada.
 Osnovni cilj spiska literature je da omogući
čitaocu brzu identifikaciju i pronalaženje
časopisa u kome je citirani članak objavljen.
 Lako pronalaženje reference u biblioteci je
najbolji dokaz adekvatnosti navedenih
podataka.
Tehnička priprema rukopisa
 International Commitee of Medical Journal
Editors (ICMJE)
 Uniform requirements for Manuscript
Submitted to Biomedical Journals
Tehnička priprema rukopisa
 500 svetskih časopisa primenjuje pravila
iz ovog dokumenta
 Svaki časopis ima i svoje specifičnosti i
zato obavezno pratiti i uputstva za autore
časopisa za koji pripremamo rad !
Tehnička priprema rukopisa
 Rukopis je ono na osnovu čega urednik i
recenzenti stiču prvi utisak o radu, ali i nama
samima.
 Mnogi radovi su odbijeni samo zbog
neurednog i tehnički loše pripremljenog
rukopisa !
Zapamtite !
Pisanje Vam pomaže da mislite i učite. Ne
potcenjujte Vaše čitaoce. Oni mogu da Vam kažu
kada obmanjujete i kada ni Vi ne verujete u ono
što govorite ili radite.
Pišite jasno i jednostavno.
Nauka nije zabava.
Kontakt
E-mail
[email protected]
BUDITE SLOBODNI DA PITATE
SVE ŠTO VAS INTERESUJE !
Hvala na pažnji !
Želim vam prijatno veče.