1

Odgovori li se na ovo pitanje, odgovaramo i na pitanja: • “Kako je moguća čista matematička nauka?" • “Kako je moguća čista prirodna nauka [fizika]?" • “Kako je moguća metafizika (u smislu naše dispozicije)?" • “Kako je moguća metafizika kao nauka?" (Drugim rečima, odakle nam ove vrste saznanja?

Jer one su, tvrdi Kant, bazirane na sintezi a priori…) 2

Kantov obrt

Svest/Um ?

Objekt saznanja Kakav je udeo subjekta, a kakav objekta u saznanju? Šta ga čini objektivnim (Kantovim rečnikom: opštim i nužnim)?

3

Kantovo rešenje izaziva “kopernikansku revoluciju u filozofiji” Svest se ne prilagođava objektu. Naprotiv, objekt svesti saobražava se strukturi i operacijama samog intelekta.

Ovo je zapravo inverzno Kopernikovom izmeštanju tačke gledišta izvan posmatrača.

4

Struktura saznajnih moći (intelekt, um u širem smislu)

U saznanje subjekat ne ulazi bez određene opreme i ima na raspolaganju:   2 forme spoljašnje i unutrašnje čulnosti čiste pojmove razuma (12 kategorija)  3 ideje uma Ideje Čisti um (

Vernunft

) Razum (

Verstand

) Kategorije Čulnost (

Sinnlichkeit)

Prostor i vreme 5

Saznanje je sinteza a priori forme (subjekta) i materije (pripada objektu) (Racionalno verovanje) Razum (

Kategorije

) Um (

Ideje

) Čulnost (

Forme prostor i vreme

)

Noumen – dostupno umu Objekti svesti Fenomen – dostupno čulima (Saznanje) 6

Kategorije razuma

1

Kvantiteta

– – Jedinstvo (Singularnost) Mnoštvo (Partikularnost) – Totalitet (Univerzalnost) 3

Relacije

– – Substancija-Atribut Uzrok-posledica – Zajednica (Interakcija) 2

Kvaliteta

– Afirmacija – Negacija – Limitacija 4

Modalnosti

– – Mogućnost-nemogućnost Postojanje-nepostojanje – Nužnost-slučajnost 7

Materija oseta Opažaj u prostoru Materija oseta Č U L N O S T PRAOSNOVNO JA /samoopažanje/ Kategorije Kategorije Kategorije RAZUM Opažaj u vremenu Opažaj u vremenu Objekat 4 Objekat 3 Objekat 2 Objekat 1 Opažaj u vremenu

Saznanje je

• • • • sinteza subjektovih saznajnih moći (koje daju formu) i objekta (koji daje materiju saznanja); sintezu obavlja isključivo subjekat (mišljenje je RADNJA), prema VLASTITIM PRAVILIMA (formama), i ona obezbeđuju saznanju opštost i nužnost a priori; prema tome, uslovi objektivnosti (opštost i nužnost) jesu subjektivni (ali ne proizvoljni i slučajni); subjekat kao skup saznajnih uslova koji a priori omogućuju sintezu iskustva naziva se

transcendentalnim.

9

Sinteza Jastva Sinteza iskustva Sinteza objekta • Jedinstvo svesti • Praosnovno Ja • Postulati empirijskog mišljenja • Regulativa uma • Materija oseta + • Forme opažaja i razuma 10

Saznanje je trostruka sinteza a priori

:

1. Subjekt sintetizuje svojim formama a priori (čulnosti i razuma) OBJEKAT saznanja; 2. Ove forme su transcendentalni uslovi sinteze celokupnog ISKUSTVA, unutar kog je tek moguće saznanje pojedinačnog objekta; Zahvaljujući formama kao opštim i nužnim pravilima za sintezu objekta saznanja, ono postaje objektivno. 11

Cogito kao osnov sinteze a priori:

Ako saznavanje (sinteza) pojedinačnog fenomena ima za uslov jedinstvo iskustva, 3. to jedinstvo počiva na JEDINSTVU SVESTI u JA. Kant to naziva praosnovnim sintetičkim jedinstvom apercepcije.

Podvođenje (treća sinteza) raznovrsnih sadržaja pod jednu svest (Lajbnicova monada) obavlja se u aktu JA MISLIM (koje mora pratiti svaku moju predstavu, da bi uopšte bila moja).

12

od saznanja do

racionalnog verovanja

metafizika i transcendentalne ideje čistog uma 13

Kategorije razuma

primenljive su isključivo na fenomene = objekte koji nam se prikazuju kroz forme spoljašnje (prostor) i unutrašnje čulnosti (vreme); prema tome, nemaju legitimnu primenu na

noumene,

pretpostavljene suštine koje

prekoračuju

(transcendiraju) granice iskustva (tj. konačnost opažaja u prostoru i vremenu).

14

Funkcija uma

• • • u nastojanju da sintetizuje jedinstveno, koherentno i sistematsko razumevanje stvarnosti, čovekov um (Vernunft) prekoračuje granice fenomena (objekata datih u čulnom iskustvu) i formuliše ideje (mogućih) realiteta koje transcendiraju svet iskustva (metafizika) 15

Transcendentalne ideje čistog uma

Ja, Kosmos, Bog 16

Transcendentalna ideja Ja(stva)

• • • • • Misleća stvar (duša) Prosta i nepromenljiva Ima lični identitet koji traje u vremenu Postoji u odnosu prema drugim realnim stvarima izvan sebe Doživljava i misli 17

Transcendentalna ideja Kosmosa (ili sveta uopšte)

Jedinstveni i beskonačno dugi nizovi događaja Totalitet svih kauzalnih nizova 18

Transcendentalna ideja Boga

  • • Primordijalni, jedini, na sebi zasnovani, dovoljni i krajnji razlog postojanja Vrhovni stvaralački i svrhoviti razlog kao uzrok univerzuma 19

Opravdanje transcendentalnih ideja

One su temelji za sve konstrukcije uma i sistematsko jedinstvo iskustva.

Šta je njima omogućeno?

20

Ideja Ja omogućuje umu da konstruiše

• • • • Sva “moja" subjektivna iskustva kao da postoje u jednom subjektu (mom “Ja”), sve "moje" moći percepcije i mišljenja kao da potiču iz jedinstvenog izvora (mog “Ja”), Sve promene u "meni" kao da su stanja koja pripadaju jednom i istom permanentnom biću (mom "Ja”), i Sve fenomene u prostoru kao različite od aktivnosti mišljenja (tj. kao nešto drugačije od “Ja”).

21

Drugim rečima, ideja Jastva

(Ja)

pruža mi metafizičku osnovu za jedinstvo celokupnog mog iskustva.

22

Ideja (Sveta) Kosmosa osposobljava razum da

misli o svetu kao da je jedinstven skup ili totalitet beskonačno dugih kauzalih lanaca koji se mogu neograničeno istraživati u nauci.

Ideja o kosmosu kao celini stimulus je naučnog istraživanja 23

Ideja Boga omogućuje umu da prirodu shvati • • kao sistem zasnovan na umu (inteligenciji) i ispunjen svrhama • • pošto je Bog savršena inteligencija čiji je cilj najviše dobro svih stvari (stvorenog).

Ideja BOGA kao vrhovnog umnog i svrhovitog bića koje je kreator univerzuma omogućava nam da svet vidimo kao

teleološko (svrhovito) jedinstvo

u kome apsolutno svaka stvar služi nekoj

svrsi

24 .

Kant zapravo tvrdi da:

• • • ako ne pretpostavimo egzistenciju Ja (transcendentalnog ega), Kosmosa kao celine i Boga, svet i naše iskustvo sveta neće imati sistematsko jedinstvo i koherentnost.

Naše iskustvo sveta ne može biti savršeno umno (smisleno) bez transcendentalnih ideja uma.

25

Ali, na nivou uma, transcendentalno = df. a priori forme u službi mogućeg iskustva vodi u transcendentno = df. ono što je nedostupno iskustvu… 26

Transcendentalne ideje

su "regulativne”, ne i “konstitutivne”.

konstitutivna

= forma koja čini mogućim objekat saznanja (fenomen)

regulativna

= forma koja uređuje sistem u kome fenomeni dobijaju smisao Ideje uma ne “konstituišu" stvarne objekte iskustva, jer im ne odgovara nikakva materija opažaja (Bog, Svet i Ja su neopažljivi); oni su puki

idealni objekti,

koji,

kao da su realni

, dodaju našem iskustvu fenomenalnog sveta koherenciju i jedinstvo.

27

Kant nasleđuje racionalističku (Lajbnicovu) definiciju naučnog saznanja, prema kojoj ono treba da poseduje apodiktičku izvesnost Ali granice objektivnog saznanja u prirodnoj nauci zatvara kod FENOMENA (predmeta mogućeg iskustva), a metafiziku kritikuje kao besplodnu dijalektičku raspravu o nesaznatljivoj (vaniskustvenoj) STVARI PO SEBI 28

DIJALEKTIKA UMA Kantova prva Kritika završava u agnosticizmu, što je metafizici nanelo udarac od kog se više nije oporavila.

Jer, mi ne možemo znati da li su Ja,Kosmos i Bog realni pošto su "transcendentni" (noumenalni) objekti, tj nisu fenomeni koji se javljaju u prostoru i vremenu (iskustvu), i na koje se mogu primeniti kategorije razuma.

Ovde um zapada u ANTINOMIJE, nerešive protivrečnosti, pokušavajući da odgovari na pitanja:  da li je duša nešto trajno, besmrtno,  da li svet ima početak u prostoru i vremenu,  i da li Bog postoji. Suprotni odgovori su podjednaki opravdani.

Odakle nam onda ove ideje i koja je njihova stvarna, neprotivrečna upotreba? Rasplet je ponudila druga Kritika (praktičkog uma)

- Kantova deontološka etika Sloboda, Besmrtnost, Bog

su postulati praktičkog uma 30