Transcript Kant_KCU_(Suzana_Spasic)

I deo: Kritika čistog uma
(1781, 1787)
1
•Rođen u Königsbergu, Istočna
Pruska (danas Kalinjingrad u
Rusiji)
•Nikada nije napustio rodni
grad, nije imao romantične
veze, niti se ženio
•Predavao fiziku, matematiku,
logiku, prirodnu i moralnu
filozofiju na tamošnjem
univerzitetu
•Održavao prepisku sa
naučnicima i filozofima širom
Evrope, postao dopisni član
Kraljevskog društva
•Proslavio se prvom
evolucionom kosmološkom
hipotezom (Sunčev sistem je
nastao postepeno)
2
3
4
•Opšta prirodna istorija i teorija nebesa (1755)
•Kritika čistog uma (1781, 2. izd. 1787)
•Prolegomena za svaku buduću metafiziku (1783)
•Kritika praktičkog uma (1788)
•Kritika moći suđenja (1790)
•Religija u granicama čistog razuma (1793)
•O večnom miru (1795)
•Metafizika morala (1797)
5
Stanje u kome Kant zatiče teoriju saznanja:

Saznanje je verifikovano (“opravdano")
verovanje, koje time postaje istinito uverenje.
 Za racionaliste, ovo opravdanje ima temelj u
evidenciji samog intelekta, intuiciji (iz nje se
deduktivno, u konačnom broju koraka izvodi
dokaz svih istina).
 Za empiriste, ovo opravdanje se u krajnjoj
liniji mora pozvati na evidenciju čula.
6
1
Priroda ljudskog saznanja

a priori - a posteriori saznanje

analitički - sintetički sudovi

sintetički a priori sudovi: kako
su uopšte mogući



phaenomena - noumena
transcendentalne ideje čistog
uma
2
Granice ljudskog saznanja
Transcendentalne ideje čistog
uma:

Ja (duša),

Kosmos (svet),

Bog
3.
Cilj ljudskog saznanja :
Moral i metafizika:

besmrtnost (duše),

sloboda (u svetu
nužnosti),

Bog (uslov svih uslova)
7
Kantovo “pomiritelno” rešenje:
Sve saznanje počinje s iskustvom, ali
ne potiče svako saznanje iz iskustva.
8
a priori
koje potiče iz
operacija
intelekta i čija
istinitost ne
zavisi od čulnog
iskustva
i
a posteriori
koje u krajnjoj
liniji potiče iz
čula i čija
istinitost zavisi
od iskustva
9
A priori sudovi su
tautologije (ili
kontradikcije).
A posteriori
(empirijski) sudovi
nikada nisu nužne
niti univerzalne
istine (laži).
Oni su nužne i univerzalne
istine (laži)
Oni su kontigentne, slučajne
istine (laži).
10

Nužnost
i

Striktna
univerzalnost
(bez mogućeg izuzetka)
U ovome su, po Kantu,
sadržani uslovi
objektivnosti saznanja:
da važi ne-slučajno
uvek
i za svaki slučaj u klasi
na koju se odnosi.
11
Kant nasleđuje (od Lajbnica i Hjuma)
još jednu dihotomiju:
Analitički sudovi
vs.
Sintetički sudovi
Njihova razlika se temelji na prirodi veze subjekta i
predikata suda
12
predikat čini eksplicitnim značenje koje
je već implicitno prisutno u subjektu
suda, npr.
“Trougao ima tri stranice,”
tako da zapravo pojašnjava a ne uvećava
naše saznanje subjekta suda.
SxP
X = uspostavlja razum
13
predikat dodaje neku odredbu saznanju
subjekta na način na koji to sama logička
analiza nije u stanju, npr.
“Neke kuće su kamene,”
tako da zapravo uvećavaju i
umnožavaju naše saznanje o pojmu
subjekta.
SxP
X = uspostavlja iskustvo
14
15
“Materijalni
objekti (tela)
imaju
veličinu.”
Ova tvrdnja je analitička i a priori.
(Izlišno je testirati ih a posteriori.)
16
A posteriori
sudovi
koji se
verifikuju ili
falsifikuju na
osnovu čulnog
iskustva, a ne
logičke analize,
npr.
“Materijalni
objekti (tela)
imaju težinu.”
uvek su sintetički i važe od
slučaja do slučaja
17

analitički a priori sudovi,

sintetički a posteriori sudovi,
ali… Kant dodaje i treću vrstu sudova,
oko čijeg se prihvatanja filozofi i danas
spore…
18
Važenje suda
A PRIORI
A POSTERIORI
Saznajni
karakter suda
ANALITIČKI
SINTETIČKI
(Lajbnic , Hjum, Kant)
“Telo se rasprostire”
(važi opšte i nužno na
osnovu logičke veze S i P, jer
pojam tela podrazumeva
prostornost)
(Samo Kant)
“Svaka pojava ima svoj
uzrok”
(iako pojam pojave ne sadrži
pojam uzroka, važi opšte i
nužno kao osnova mogućeg
iskustva)
x
(Lajbnic, Hjum, Kant)
“Telo je teško”
(važi samo na osnovu
opažanja, jer je pojam tela
zamisliv bez svojstva težine)
19
sintetičkim a priori
sudovima
20



nužno i univerzalno istinit (ne putem iskustva,
već a priori),
ali i da
predikat dodaje nešto našem saznanju subjekta
što ne može biti rezultat njegove puke logičke
analize, tako da je sud sinteza S i P koja ne
počiva na iskustvu .
Štaviše, većina sudova koja je tradicionalno
smatrana analitičkim (u algebri i geometriji),
zapravo ima ovakvu sintetičku prirodu.
21






“Sve što se dogodi ima svoj uzrok.“ (logički princip
dovoljnog razloga koji je formulisao Lajbnic)
“7 + 5 = 12“ (matematička jednačina)
“Prava linija je najkraće rastojanje između dve
tačke [u ravni].“ (Euklidova definicija prave)
“U svim promenama materijalne stvarnosti,
količina materije ostaje nepromenjena.“ (princip u
klasičnoj fizici)
“U svim razmenama kretanja, akcija i reakcija
uvek moraju ostati jednake.“ (princip u fizici)
“Svet mora imati početak.“ (metafizička teza)
22
“opštim problemom čistog uma”
ili glavnim problemom njegove prve
KRITIKE
23
?
24