Transcript Phylum Cnidaria

Coelenterata (Radiata) dupljari
Superphylum Eumetazoa
Dupljari obuhvataju dva razdela:
1. Phylum Cnidaria – žarnjaci
2. Phylum Ctenophora – rebronoše
• Klasifikuju se u niže Eumetazoa – zbog pojave samo nekih
tkiva i organa
• Od sunđera se po tome i razlikuku (prava tkiva ne
postoje)
Coelenterata - Radiata
- Duplja Coelenteron (poreklom od gastruline duplje).
- Radiata (po radijalnoj simetriji, mada Ctenophora imaju
biradijalnu simetriju, a neke i bilateralnu!).
- Radijalna simetrija je primarna u životinjskom svetu –
Hadži.
- Fedotov radijalna simetrija dupljara je sekundarna jer
nastaju od bilateralne larve planule).
- Dvoslojne đivotinje (diploblastica)
- Mezogleja: središnji “sloj”. Može biti besćelijska ili sa
ćelijama i mišićnimi vezivnim vlaknima. Ponekad svedena
samo na bazalnu membranu (Hydra). Poreklom od
ektoderma.
Coelenterata
– Radiata
- Nazivaju se još i Diploblastica (po autorima koji
smatraju da mezogleja nije poseban sloj).
- Odnosno Triploblastica (po autorima koji smatraju
da je mezogleja poseban telesni sloj).
Phylum CNIDARIA - žarnjaci
Phylum Cnidaria 
žarnjaci




Oko 9500 većinom
marinskih vrsta koje
naseljavaju pliće vode.
Radijalno simetrični
organizmi.
Gastrovaskularna duplja.
Nedostatak mezoderma;
imaju tkiva ali bez
složenijih organa.
Većina vrsta su sesilne i
kolonijalne, manji broj
aktivno pokretnih i
solitarnih. Veličina
varijabilna.
Phylum
Cnidaria
- žarnjaci




Ishrana zooplanktonom – krupniji plen love tentakulama.
Najvažnija komponenta koralnih grebena.
Venac tentakula oko usnog otvora sa žarnim ćelijama – cnidae.
Difuzioni procesi ključni za respiraciju, ekskreciju, digestiju...
Anatomija Cnidaria
Epidermis (ektoderm) građa:
 epitelomišićne ćelije (mišićni sloj je paralelan sa uzužnom





osom tela – omogućava izduživanje tela i kontrakcije).
receptorne – čulne ćelije difuzno raspoređene.
nervne ćelije (multipolarnost).
žarne ćelije - knidocite (do 30 formi) u osnovi slična građa
među njima).
intersticijelne ćelije (od njih nastaju sve ostale ćelije).
žlezdane ćelije (u osnovi polipa, u delu za pričvršćivanje
za podlogu).
Žarne ćelije
(podela na osnovu građe i funkcije)
- volventne
(obmotavajuće)
- penetrantne
(probijajuće)
- glutinantne (lepljive)
Organski skelet
(hitinske prirode)
Neorganski skelet
(Ca ili Mg karbonat)
Cnidae - žarne ćelije
Gastrodermis (endoderm) građa:
 gastrodermalne mišićne ćelije (mišićni deo je pod
pravim uglom u odnosu na uzdužnu osu tela –
sužavanje tela). Imaju po dva nastavka u vidu cilija.
 enzimatsko - žlezdane ćelije (sa jednim
nastavkom).
 nervne ćelije (sporadično prisutne).
 žarne ćelije (sporadično raspoređene).
Anatomija Cnidaria
na primeru hidre
poprečni presek
uzdužni presek
Organski sistemi:
 Mišićni sistem:
 epitelomišićne ćelije (Hydrozoa)
 endodermalna muskulatura (Anthozoa)
 Gastrovaskularana duplja:
 kod primitivnijih nepodeljena (zalazi i u tentakule)
 kod složenijh podeljena pregradama (septe) na komore
 ishrana (sitniji beskičmenjaci npr. račići) ekstracelularno
pa intracelularno varenje
 ždrelo (invaginacija telesnog zida, prvi put u životinjskom
svetu).
 U ždrelu su sifonoglife (sulkusi) – sa ćelijama sa bičevima
koje omogućavaju ulazak/izlazak vode u duplju.
Organski sistemi:
 Respiracija i ekskrecija – celom površinom tela
 Transport materija – između ćelija
 Nervni sistem – difuzni tip
 (ćelije multipolarne kod većine), nervna mreža ili
pleksus u ekto i endodermu (međusobo povezani
interkonektivnim vlaknima).
 koncentracija nervnih ćelija na tentakulama i oko usta.
 Čulni sistem
 receptorni organi na tentakulama hidro i scifomeduza.
 ropalije (Scyphozoa) na kojima se nalaze
- statocisti – čulo ravnoteže
- čulo vida i mirisa
Razmnožavanje Cnidaria
 Česta je smena
morfoloških formi –
polipoidne: sesilne
meduzoidne: pokretne
 Kod većine dupljara
dominantna je polipoidna
forma.
 Polipi su obično
kolonijalni; meduze
solitarne.
Bespolno razmnožavanje:
 pupljenje - nastanak kolonije evaginacijom telesnog
zida majke
 zooidi (različiti tipovi polipa po funkciji):
 hidrozoidi (sa gastrovaskularnom dupljom)
 gonozoidi (gonangije, za razmnožavanje)
 pneumatofori (za plivanje), nektofori (kretanje
kolonije), daktilozoidi (hvatanje plena), cistozoidi
(ekskrecija).
 grananje kolonija: simpodijalno (naizmenično) i
monopodijalno (u jednom pravcu).
Poprečni presek polipa
Šematski prikaz polipa
Grananje polipa
A
B
A- monopodijalno (u jednom
pravcu)
B -simpodijalno (naizmenično)
Polno razmnožavanje:
 hermafroditi ili odvojenih polova
 polne ćelije: jajna i spermatozoidi
(nastaju od intersticijelnih ćelija,
grupacija koje formiraju ”gonade”)
- u ektodermu (Hydrozoa)
- u endodermu (Scyphozoa i Anthozoa)
Planula – trepljasta larva
Larva planula
Phylum Cnidaria – smena generacija
Phylum Cnidaria – smena generacija
Phylum Cnidaria – smena generacija
Sistematika Cnidaria:
na osnovu morfoloških odlika, odnosa polipa i
meduze, gradje gastrovaskularne duplje, skeleta ...
Phylum
Cnidaria
Classis
Hydrozoa
Classis
Scyphozoa
Classis
Anthozoa
Classis Hydrozoa - Hidre
 Oko 2700 uglavnom sitnijih






marinskih, kolonijalnih i sesilnih
vrsta.
Hidre i nekoliko vrsta
slatkovodnih meduza.
Sve kombinacije morfoloških
formi.
Gastrovaskularna duplja nije
podeljena septama.
Besćelijska mezogleja.
Epidermalne gonade.
Endoderm bez žarnih ćelija.
Classis Hydrozoa
 Polipi kolonijalni, osim
hidre
 Izgled i grananje
kolonije značajni za
sistematiku.
 Veličina polipa od 5-15
cm, a neke dubinske
vrste visoke i do 2m.
Classis Hydrozoa
 Različite funkcije u koloniji
obavljaju zoidi.
 Hidrozoidi – ishrana.
Gonozoidi – razmnožavanje
Daktilozoidi - zaštita kolonije i
hvatanje plena.
Classis Hydrozoa
 Meduze su sitne, veličine
0,5-6cm.
 Velum po obodu zvona
sa karakterističnim
brojem tentakula za rod
i vrstu.
 Osim malobrojnih
izuzetaka meduze se
razmnožavaju polno.
Sistematika Hydrozoa
Classis Hydrozoa
Ordo Trachylina
Ordo Hydroidea
Ordo Chondrophora
Ordo Siphonophora
Ordo Milleporina
Ordo Stylasterina
Ordo Hydroidea
 Najbrojniji red dupljara sa oko 2000 vrsta.
 Većina su kolonijalni
polipi
 Česte su vrste sa
pravilnom smenom
morfoloških formi.
 Neke vrste imaju
specijalizovane sesilne
meduze.
 Dva podreda:
•Athecata – nemaju perisarc
•Thecata - imaju perisarc
Ordo Hydroidea
Obelia - smena generacija
Obelia geniculata
meduza
polip
Ordo Hydroidea
Subordo Athecata
Eudendrium sp.
Subordo Thecata
Pelmatohydra sp.
Hydra sp.
Ordo Trachylina
 Dominantna
meduzoidna forma u
životnom ciklusu –
veličine do 10 cm.
 Polip razvijen u
rudimentisanoj formi
samo kod nekoliko
vrsta.
 Rhopalonema spp,
Gonionemus spp...
Ordo Trachylina
Rhopalonema sp.
Cunina aeginopsis
Limnocnida_tanganyicae –
slatkovodna, J. Amerika
Solmissus sp.
Cunina pegantha - mini
Cunina sp.
Ordo Milleporina (Hydrocorallina)
 Masivne polipoidne kolonije sa poroznim krečnjačkim skeletom
– hidrokorali.
 Polipi formiraju veoma sitne meduze.
Članovi polipa vire iz
CaCO3 skeleta
Ordo Milleporina
Millepora spp. – česta komponenta
koralnih sprudova
Ordo Siphonophora
 Polimorfne plivajuće kolonije –
za stablo kolonije pričvršćene
polipoidne i meduzoidne
forme.
 Pneumophor – plovak ili
plivajuće zvono ispunjen sa
CO.
 Većina naseljava tropska i
suptropska mora – dubine i do
300 m.
 Imaju agregacije žarnih ćelija –
žarne baterije
Ordo Siphonophora
Physalia spp. – agregacije žarnih ćelija opasnih i za
čoveka.
Halistema
rubra
Physalia physalis
Nomeus gronovii
– riba komensal
Classis Scyphozoa Scyphomedusae
 Prave meduze. Oko 200 isključivo marinskih vrsta.
 Većina živi u litoralnoj zoni a samo je nekoliko dubinskih
vrsta.
 Dominantna je meduzoidna forma veličine od 2-40 cm
(Cyanea capillata 2m).
 Polipi redukovani – scifopolip ili potpuno odsustvuju.
Classis Scyphozoa
 Meduze scifozoa
nemaju velum; oko
manubrijuma usni
režnjevi sa žarnim
ćelijama.
 Broj tentakula na
obodu zvona
varijabilan
 Nemaju radijalne
kanale.
Classis Scyphozoa
 Većina scifozoa aktivni
predatori drugih sitnijih
životinja, a manji broj
vrsta sa filtracionom
ishranom.
 Usled aktivnosti mišićni i
nervni i čulni sistemi bolje
razvijeni nego kod ostalih
dupljara.
 Na obodu zvona
grupacije čulnih ćelijaropalije.
Smena generacija
 Većina odvojenih
polova.
 Obično 8 gonada u
endodermu.
1. planula larva
2. scifopolip
3. efira (mlada meduza)
4. odrasla meduza.
Klasifikacija Scyphozoa
Classis Scyphozoa
Ordo Stauromedusae
Ordo Semaeostomae
Ordo Cubomedusae
Ordo Coronatae
Ordo Rhizostomeae
Ordo
Stauromedusae
 Sesilne meduze –
ekskumbrela sa drškom
 Alternacija polip/meduza!
 Neki autori ih izdvajaju u
posebnu kalsu Staurozoa
Haliclystus salpinx
Haliclystus sp.
Ordo Cubomedusae
 Imaju četvrtasto zvono,
neki autori ih izdvajaju u
posebnu klasu Cubozoa.
 Chironex fleckeri –
morska osa, može
izazvati smrt osetljivijih
osoba u roku od 3 - 20
minuta; neurotoksični
otrov izaziva blokadu
respiratornih mišića.
 Jedna jedinka ima
dovoljno otrova za smrt
60 osoba.
Ordo Cubomedusae
Ordo Coronatae
 Zvono podeljeno brazdom i sa nazubljenom ivicom.
Nausithoe
punctata
Ordo Coronatae
Ordo Semaeostomae
 Izduženi usni režnjevi a gastrovaskularna duplja
bez septi.
 Pelagia spp.,
 Chrysaora spp.
(hermafroditi).
Ordo Semaeostomae
Cyanea lamarcki
Pelagia sp.
Pelagia noctiluca
Ordo Rhizostomeae
 Usni režnjevi srasli, a obod zvona bez
tentakula.
 Rhizostoma spp.
Rhizostoma
pulmo
- Najveća
meduza
Jadrana
Classis Anthozoa - Korali
 Oko 6000 isključivo marinskih vrsta.
 Kolonijalni ili solitarni polipi – meduzoidna forma nije razvijena.
Cevasto, pukotinasto ždrelo.
 Gastrovaskularna
duplja podeljena
septama na više
komora.
 Gonade u
gastrodermisu,
mezogleja ćelijska.
Simbioze sa
Dinoflagellata, odnosno
algama (Zooxanthellae)
zlatno – braon boje od
kojih potiče boja.
Fotosinteza koju vrše
zadovoljava čak 90%
energetskih zahteva
korala.
Tkivo korala sa integrisanim
zooksantelama
Klasifikacija korala
 Na osnovu broja septi u gastralnoj duplji,
tentakula, položaja skeleta, načina života, korali
se klasifikuju na dve podklase:
Classis Anthozoa
Subclassis Hexacorallia
Subclassis Octocorallia
Subclassis
Hexacorallia
 Poznato oko 4000 vrsta
morskih sasa i kamenih




korala.
Solitarne i kolonijalne
forme.
Šestozračna simetrija.
Skelet spoljašnji.
Većina ima dve
sifonoglife u ždrelu.
Klasifikacija Hexacorallia
Subclassis Hexacorallia
Ordo Zoanthidea
Ordo Actinaria
Ordo Madreporaria
Ordo Corallimorpharia
Ordo Ceriantharia
Ordo Antipatharia
Ordo Actinaria
 Oko 1000 vrsta morskih
sasa.
 Solitarni cilindrični polipi do
10 cm, a neke tropske i do
1m.
 Većina vrsta pričvršćena za
stene, u manjoj meri
zarivajuće; nekoliko
planktonskih vrsta.
 Plen love pomoću tentakula
– sitniji beskičmenjaci i ribe;
nekoliko vrsta ima
filtracionu ishranu.
Ordo Actinaria
 Česte simbioze sa drugim




životinjama, kao i kod
pravih korala.
Sesilne, mada neke vrste
mogu povremeno plivati
pomoću tentakula ili
puzati pedalnim diskom.
Većina vrsta hermafroditi
– gonade u gastrodermu;
bespolno razmnožavanje
deobama i
fragmentacijama.
Žive i do 50 godina.
Actinia equina, Anemonia
sulcata.
Ordo Actinaria
Anemonia sulcata
Kylindrosactis elegans
Actinia sanctaehelenae
Ordo Madreporaria
 Oko 2500 uglavnom
kolonijalnih vrsta.
 Značajna komponenta
morskih sprudova.
 Sitni polipi (1-3mm) sa
masivnim spoljašnjim
skeletom i bez
sifonoglifa; sklerosepte.
 Ishrana sitnijim
beskičmenjacima i
ribama, uglavnom
noću.
Ordo
Madreporaria
 Simbioza sa jednoćelijskim
algama – “beljenje korala”.
 Hermafroditi ili odvojenih
polova; bespolno
razmnožavanje deobama ili
fragmentacijom tela.
 Madrepora spp., Cladocora
spp.
Cladocora caespitosa
Ordo Antipatharia
 Crni ili trnoviti korali.
 Većina vrsta živi u tropskim i dubokim
morima.
 Dug aksijalni skelet.
 Antipathes spp.
Subclassis Octocorallia
 Oko 2000 vrsta
kolonijalnih polipa
sa osmozračnom
simetrijom.
 Osmozračna
simetrija.
 Unutrašnji skelet.
 Uglavnom jedna
sifonoglifa.
Klasifikacija Octocorallia
Subclassis Octocorallia
Ordo Stolonifera
Ordo Telestacea
Ordo Alcyonacea
Ordo Helioporacea
Ordo Gorgonacea
Ordo Pennatulacea
Ordo Stolonifera
 Većina živi u plićacima
tropskih mora.
 Polipi u paralelnim
cevčicama sa
horizontalnim vezama.
 Clavularia spp.,
Tubipora spp.
Clavularia sp.
Ordo Alcyonacea
 Većina vrsta živi na
kamenitim podlogama
toplijih mora.
 Kolonije prstaste,
nepravilne.
 Skelet redukovan.
 Alcyonium spp.
Ordo Alcyonacea
Alcyonium glomeratum
Alcyonium sp.
Ordo Gorgonacea
 Većina živi u tropima do
4000m dubine.
 Hrane se uglavnom
zooplanktonom.
 Malo žarnih ćelija na
tentakulama.
 Rožni skelet – gorgonin.
 Eunicella, Paramuricea,
Corallium.
Ordo Pennatulacea
 Morska pera – centralni polip sa




bočnim polipima.
Naseljavaju peščane podloge na
većim dubinama.
Sifonozoidi – pumpaju vodu u
gastralnu duplju.
Redukovan skelet.
Umbellula (do 6000m).
Pennatula rubra
Filogenija Cnidaria
 Poreklo dupljara povezano je sa poreklom metazoa.
 Većina autora smatra da od dupljara vode poreklo
svi ostali Metazoa.
 Dve grupe mišljenja:
 1) Meduza primarna forma: primitivne Trachylina –
samo meduzoidne forme.
 2) Polip kao primarna forma.
 Prelazak aktinula larve na sesilnost verovatno doveo
do nastanka polipa.
Filogenija Cnidaria
 1. Hydrozoa najprimitivnije (bezćelijska
mezogleja, epidermalne gonade...); fosili iz
donjeg Kambrijuma.
 Scyphozoa i Anthozoa vode poreklo od
Hydrozoa; nezavisno se ravijale – Scyphozoa
zadržale meduzoidnu formu, Anthozoa –
specijalizacije polipoidne forme.
 Hexacorallia primitivnije od Octocorallia (veći
broj septi, solitarnost...).
Filogenija Cnidaria
 2. Polip kao primarna forma – jednostavnost
životnog ciklusa:
jaje  planula larva  polip
Meduza nastala kasnije i njena uloga u širenju
areala.
Fosili Hydrozoa i Anthozoa u Kambrijumu.
Filogenija Cnidaria
Phylum Ctenophora - rebronoše
 Oko 50 vrsta prozračnih morskih planktonskih






životinjica.
Telo im je ovalno, loptasto ili pljosnato, veličine 0.5-10
cm.
Sve su karnivorne – hrane se planktonom i drugim
žarnjacima.
Duž tela imaju 8 cilijatnih traka ravnomerno
raspoređenih – “rebra”.
Bilateralno simetrične, usta terminalno.
Lepljive ćelije koloblaste.
Hermafroditi, razviće preko sferične cydipid larve.
Phylum Ctenophora
 Klasifikuju se na dve klase: Tentaculata (poseduju
tentakule) i Nuda.
Dele se na 4 reda.
 Classis Tentaculata Ordo
Cydippida – sposobnost
kontrahovanja tentakula;
Mertensia sp.
 Ordo Cestida – pljosnate i
izdužene sa redukovanim
“rebrima”; Cestus sp. ili
Venerin pojas, veličine do
1m.
Cestus veneris
Phylum Ctenophora
 Classis Nuda – nemaju tentakule.
 Obuhvataju samo ordo Beroida sa koničnim ili cilindričnim
telom –
 Beroe spp.
Filogenija Ctenophora
 Sličnost sa dupljarima verovatno konvergentne
prirode.
 Analizom rRNA sekvenci ustanovljena bliskost sa
sunđerima, kao i analizama međućelijskih veza i
komunikacionih signala.
 Postojanje ćelijske mezogleje, determinisano
razviće, acetin holin u nervnim sinapsama ih
približava pljosnatim crvima.