Transcript Classis Bivalvia

Classis Bivalvia
Classis Bivalvia
• Oko 20 000 uglavnom marinskih
•
•
•
•
bentosnih i zarivajućih vrsta.
Datiraju iz kambrijuma.
Naseljavaju plićake i velike dubine
(5000 m)
Manji broj vrsta u slatkim i
brakičnim vodama.
Aktivno pokretne, ređe sesilne.
Classis Bivalvia
• Bočno spljošteno telo u dvokapkoj ljušturi – kapci spojeni
•
dorzalno.
Školjke su bilateralno simetrične životinje, osim nekih
sesilnih kod kojih kapci nisu isti po obliku.
• Glava redukovana.
• Stopalo bočno
•
spljošteno.
Prostrana plaštana
duplja sa ulaznim i
izlaznim sifonima.
Classis Bivalvia
Značaj:
•
•
•
•
Prečišćavanje vode
Lanci ishrane
Komercijalni značaj
(biseri, ishrana ljudi)
Ekonomski značaj
(parazitske glohidije,
drvotočne ubušujuće
vrste)
Classis Bivalvia - ljuštura
• Ljuštura građena od
•
•
•
površinskog organskog
sloja i 2-4 mineralna
sloja.
Kapci ljušture simetrični,
ređe asimetrični.
Dorzalni spoj kapaka
preko ligamenta ili
“brave” (taksodontne,
heterodontne,
šizodontne...).
Brave i mišići zatvaraju, a
ligamenti otvaraju
ljušturu.
Classis Bivalvia
• Boja, oblik, veličina i
•
•
skulpturiranost ljušture
važna za sistematiku.
Dubinske zarivajuće
vrste sa tankom, a one
bliže površini sa debljom
ljušturom; ubušujuće
vrste izduženu,
simbiontske prozračnu
ljušturu.
Veličina ljuštura varira
od 2mm – 1m – Tridacna
gigas (preko 1 tone
težine).
Tridacna gigas
Bivalvia - ishrana
• Većina školjki je mikrofagna (fine planktonske čestice i
detritus).
• Hranu sakupljaju na končastim ili pločastim škrgama.
• Manji broj vrsta karnivorne – plen love palpusima.
Bivalvia - anatomija
Classis Bivalvia
• Mehanizmi zarivanja različiti – pokreti
•
•
•
•
•
stopala i ljušture.
Cirkulacija vode omogućena sifonima obično
na zadnjem kraju tela.
Život na čvrstim podlogama – lučenje bisusa
(dagnje) ili srastanje kapkom za podlogu
(ostrige).
Aktivni pokreti stopalom ili kapcima –
bekstvo od predatora.
Ubušujuće u kamen ili drvo (prstaci,
Teredinidae) – mehanizmi mehanički ili
hemijski.
Komensali i paraziti (Entovalva – crevo
morskih krastavaca).
Classis Bivalvia
• Velika škržna površina posledica filtracione
ishrane.
• Respiracija delimično i plaštom.
• Hemocijanin, retko hemoglobin, a većina
bez respiratornog pigmenta.
• Čula koncentrisana oko sifona i plaštanih
ivica (mehano, hemo i fotoreceptori –
intezitet svetlosti i senka predatora.).
Classis Bivalvia
• Odvojenih polova
•
•
•
osim hermafroditnih
sesilnih ostriga i
slatkovodnih školjki.
Oplođenje spoljašnje
– trohofora i veliger
larva.
Neke slatkovodne
produkuju parazitske
glochidia larve (3 mil.
godišnje).
Prosečan životni vek
10-20 godina.
Klasifikacija Bivalvia
Classis
Bivalvia
Subcl.
Protobranchia
Subcl.
Filibranchia
Subcl.
Eulamellibranchia
Na osnovu građe škrga i načina života
klasifikuju se na 4 podklase:
Subcl.
Septibranchia
Škrge Bivalvia
A -Protobranchia
A -Filibranchia
A -Eulamellibranchia A -Septibranchia
• Žive na mekanim podlogama u
morima.
• Škrge male površine sa isključivo
respiratornom ulogom.
• Hranu sakupljaju palpusima.
• Gamete izbacuju nefridioporama.
Nucula sp.
Subclassis
Protobranchia
Yoldia sp.
Subclassis Protobranchia
Subclassis Filibranchia
• Marinske školjke –
•
•
•
naseljavaju različite tipove
staništa.
Škržni listovi povezani
škržnim končićima.
Uloga škrga ishrana i
respiracija.
Formiraju bisusne niti;
prednji zatvarač ljušture
redukovan.
Mytilus
• Mytilus, Ostrea, Lithophaga,
Pinna...
• Većina je jestiva.
Ostrea
Subclassis Filibranchia
Lithophaga lithophaga
Pinna
nobilis
Subclassis Filibranchia
Portlandia
arctica
Pinctada margaritifera
Arca noae
1. Hiatella arctica
2. Mya truncata
3.
4.
5.
6.
7.
8.
uddevallensis
Portlandia arctica
Macoma calcarea
Clinocardium
ciliatum
Serripes
groenlandicus
Chlamys islandica
Mytillus edulis
Subclassis Eulamellibranchia
• Morske i slatkovodne
•
•
školjke.
Škržni listovi povezani
lamelama – rešetkaste
škrge.
Uloga škrga respiracija
i ishrana.
• Cardium, Ensis,
Pecten.
• Rečne školjke – Unio,
Anodonta,
Margaritifera – rečna
bisernica.
Pecten jacobeus
Subclassis Eulamellibranchia
Unio sp.
Anodonta sp.
Margaritana margaritifera
Subclassis Eulamellibranchia
Cardium sp.
Ensis arcuatus
Venus sp.
Subclassis Septibranchia
• Marinske dubinske školjke.
• Nemaju škrge – septama pregrađena plaštana duplja;
•
•
respiracija gornjim delom plaštane duplje.
Većina karnivorne
Cuspidaria.
Subclassis Septibranchia
Classis Scaphopoda
• Oko 400 marinskih
•
•
•
•
zarivajućih vrsta
Telo u izduženoj cilindričnoj
ljušturi otvorenoj na oba
kraja, dužine 3-6 cm
Nemaju škrge ni krvni sistem
Oko usta imaju parne
palpuse
Na palpusima su lepljive
tentakule (kaptakule) oko
usnog otvora sakupljaju
hranu
Dentalium spp.
Classis Scaphopoda
• Ekskreciju obavljaju
•
•
•
parnim
metanefridijama
Odvojenih su polova
Gonade su neparne
Oplođenje je
spoljašnje
• larva trohofora koju
zamenjuje veliger
larva
Classis Cephalopoda
•
•
•
•
•
Oko 700 recentnih i preko 8000 fosilnih vrsta.
Veoma brojne i rasprostranjene u marinskim ekosistemima.
Marinske pelaške životinje – oktopusi bentos.
Većina živi na dubinama 100-6000m.
Predatori, veličine 6-70 cm; Architeuthis lignje dugačke i do
16 m (lovne tentakule preko 6 m); prečnik očiju do 40 cm.
Classis Cephalopoda
• Dorzoventralna osa postala anterio-posteriorna – stopalo
•
•
•
•
•
transformisano u levak i ručice.
Oči, peraja i muskulatura plašta dobro razvijeni usled
aktivnog predatorskog života.
Većina vrsta sa unutrašnjom ljušturom.
Hitinski zubi u usnoj duplji.
Kreću se izbacivanjem vode iz plaštane duplje, kroz levak
na ventralnoj strani tela.
Mastiljava kesa (za odbranu od neprijatelja)
Classis Cephalopoda
• Kreću se
•
•
izbacivanjem
mlaza vode kroz
levak – neke
lignje i do
40km/h.
Oktopusi puze po
podlozi i retko
plivaju.
Planktonske
lignje imaju
celom ispunjen
gasom.
Classis Cephalopoda
• Plen love ručicama i
•
•
•
•
tentakulama sa lepljivim
nizovima pijavki.
Krupni parni hitinski zubi
u usnoj duplji – kod
oktopusa i nekih sipa
povezani sa otrovnim
žlezdama.
Plen – ribe, rakovi,
mekušci, glavonošci...
Mastiljava kesa – većina
vrsta u slučaju opasnosti
Melanin-blokada mirisnih
organa predatora.
Classis Cephalopoda
• Krvni sistem
•
•
•
otvoren sa delom
kapilarnog sistema.
Jedinstvena
moždana ganglijska
masa.
Oči slične očima
kičmenjaka –
formiraju lik i
razlikuju boje
(uočavaju plen od
0.5cm na 1m.
Sposobnost
memorisanja i
učenja.
Classis Cephalopoda
• Odvojenih polova – kopulacija hektokotilizirajućom ručicom mužjaka.
• Bioluminiscencija čest fenomen u doba parenja – fotofore i simbionti.
• Kompletna reprodukcija pod hormonskom kontrolom – mužjaci i ženke
većine vrsta uginu posle oplođenja.
• Direktno razviće, polni dimorfizam slabo izražen
mužjak
Classis Cephalopoda
jaja
razviće
Bioluminiscencia
Prema morfologiji, građi i položaju ljušture
klasifikuju se na tri podklase:
Classis Cephalopoda
Subclassis Ammonoidea +
Subclassis Nautiloidea
Ordo Belemnoidea +
Subclassis Coleoidea
Ordo Sepioidea
Ordo Teuthoidea
Ordo Octopoda
Subclassis Nautiloidea
• 4 vrste roda Nautilus žive
•
•
•
•
•
•
u Pacifiku.
Spoljašnja, spiralno
uvijena ljuštura.
Oko 90 ručica bez pijavki.
4 škrge i metanefridije.
Levak dvorežnjevit.
Nemaju mastiljavu kesu.
Žive oko 20 godina.
Subclassis Nautiloidea
Subclassis Nautiloidea
Nautilus sp.
Subclassis Coleoidea
•
•
•
•
Delimično ili potpuno redukovana unutrašnja ljuštura.
8-10 ručica sa pijavkama na glavi.
Levak jednodelan.
2 škrge i metanefridije.
Ordo Sepioidea - sipe
Sepia
• Ljuštura zadebljala i ovalna sa
•
•
septama.
8 ručica i dve lovne tentakule.
Telo kratko i široko sa trupnim
perajem celom dužinom.
Sepiola
Ordo Teuthoidea - lignje
• Ljuštura tanka,
•
•
•
prozračna i listolika.
8 ručica i dve lovne
tentakule.
Telo izduženo sa
parnim perajama.
Loligo, Architeuthis.
Ordo Teuthoidea - lignje
Loligo sp.
Squidward
Lignjioslav
Architeuthis sp.
Ordo Octopoda
• Nemaju
•
•
•
ljušturu.
8 ručica oko
glave – pijavke
bez drški.
Telo skoro
loptasto
uglavnom bez
peraja.
Octopus,
Ozaena.
Filogenija mekušaca
• Mollusca i Annelida su verovatno imale zajedničkog
pretka – spiralno razviće, trohofora larva, metanefridije...
Filogenija mekušaca
• “Problem” segmentisanosti rešen otkrićem
•
•
•
•
•
Monoplacophora (unutrašnja segmentacija)–
zajednički predak verovatno bio segmentisan.
Brojni fosili mekušaca u Donjem Kambrijumu –
verovatno nastali mnogo ranije.
Monoplacophora ishodna grupa za sve preostale
mekušce. Aplacophora bez ljušture i bez fosilnih
nalaza – primitivne ili specijalizovane?
Monoplacophora i Polyplacophora verovatno imale
zajedničkog pretka – nisu nađene prelazne forme, a
obe grupe po 8 pari pedalnih retraktora.
Gastropoda, Scaphopoda i Bivalvia verovatno vode
poreklo od Monoplacophora.
Cephalopoda najverovatnije imale poseban evolucioni
put.
Filogenija školjki
Filogenija
mekušaca
• Puževi evolutivno
•
•
najuspešnija grupa
mekušaca – torzija,
spiralno uvijanje,
diferencijacija glavenog
regiona.
Marinske Prosobranchia
ishodna grupa za
Pulmonata i
Opisthobranchia.
Primitivni Pulmonata u
moru i brakičnim vodama
– trohofora larva.
Filogenija mekušaca
• Monoplacophora – Rostroconchia – Bivalvia.
• Protobranchia – mala škržna površina – ishrana palpusima –
Filibranchia – Eulamellibranchia – povećavanje škržne
površine povezano sa efikasnijom ishranom.
• Septibranchia specijalizovana grupa – redukcija škrga,
karnivorne.
• Rostroconchia (sa
cevastom ljušturom) –
Scaphopoda.
Filogenija školjki
• Brojni kambrijumski
•
•
•
•
fosili glavonožaca –
rano se odvojili od
grane koja je dala
puževe i školjke.
Najstariji fosili
Nautiloidea.
Adaptivna radijacija u
Ordovicijumu.
Coleoidea – sredinom
Karbona.
Poreklo verovatno od
Monoplacophora sa
konusnom ljušturom.
Filogenija
mekušaca
Filogenija glavonožaca